Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.
Ostalo vam je samo dve minute. Raspričali ste se o prvom amandmanu.

Za pametnog je dovoljno i dva minuta.
Dakle, mi ćemo dati ispravku ovog amandmana i promeniti te međuzbirove koji su sada propušteni, tako da će on biti tehnički ispravan, pa ćete imati prilike da glasate za amandman i da se opredelite za to, a to pre svega očekujem od kolega iz PUPS, pošto oni nisu sami uspeli to da urade, da našu ponudu, naš predlog rešenja, gde ćemo da zaštitimo 600 hiljada njihovih kolega od protivustavnog smanjivanja penzija, da će glasati za taj amandman.
Naravno da ne očekujem baš uvek od skupštinske većine da podrži ono što mi predlažemo, jer tako je odlučeno negde i tu nema više priče.
Ono što sam hteo da kažem, a vezano je za „Sartid“, moguće je da bi ovim smanjenjem i subvencije za „Sartid“ bile manje nego što su predviđene ovim rebalansom i za mnoge druge kolektive koji su samo politička mera za potkusurivanje aktuelne vlasti. Ako hoćete da rešite „Sartid“, onda se to rešava kao što je to rešeno 2003. godine.
Pitajte bilo koga iz Smedereva i ovde prisutne poslanike koji su to već jednom rekli, kako je rešen „Sartid“, kako su ljudi koji su tamo radili, radili od 2003. do 2005-2006. godine, da li su bili zadovoljni uslovima rada, da li su bili zadovoljni platama, da li se sećaju ekonomisti koji danas sede u ovim stolicama ispred predsedavajuće ko je bio najveći izvoznik i najveći poreski kontributor budžeta u tim godinama? To je način na koji se rešavaju problemi, a ne tako što ćemo da puštamo dimove pred izbore i da obećavamo ljudima ono što je apsolutno nemoguće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po amandmanu.

Da se javi poslanik koji je govorio o tome, ali da kažemo da ovo nema mnogo veze sa ovim amandmanom, ne znam zašto se proširila priča na to, ne radi se o subvencijama, ali hajde da kažemo kada se već pominje.
Dok je bio „US Stil“ u Smederevu, Smederevo je verovatno bio grad sa najboljim standardom u Srbiji. Da, „US Stil“ je radio sjajno, ali ne radi se o „US Stil“, radi se o načinu na koji je bila privatizacija sprovedena, tj. kroz stečajni postupak i ja sam to više puta govorio.
Ne daj Bože da se više ikada nešto na takav način privatizuje, kao što je bilo kroz stečajni postupak gde je pravo nadležnosti oduzeto Požarevačkom privrednom ili danas Trgovinskom sudu i prebačeno u Beograd. Za veoma nisku cenu prodata fabrika, mada bi se ja složio da je bila prodata za jedan dolar, ali svi dugovi fabrike koji su ranijih godina nastajali su prebačeni na budžet, tj. na građane Republike Srbije da podjednako vraćaju bilo da žive u Smederevu, Kraljevu, i td.
Ono što je najgore, nedavno smo čuli i pitanje vezano za to kako rešiti situaciju, kako pomoći „Fijatu“, od onih koji nisu pomogli „US Stil“ ni najmanje da ostane u Smederevu. Sada kažem prvi put, znam da je „US Stil“, ponudio model ostanka u Srbiji Vladi Mirka Cvetkovića, koji nije prihvaćen, zbog izbora 2012. godine, i „US Stil“ je tada napustio Srbiju. Sada je ostavljeno od strane te Vlade problem Srbiji, ovoj Vladi da rešava, ali hvala Bogu, postoji još jedna ozbiljna američka kompanija, „Esmark stil“, koji očekujemo da će do kraja godine doći u Smederevo, doći u „Železaru“ i da će „Železara“ ponovo biti najveći izvoznik u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu, vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mogao da izdržim da se još jednom ne javim za reč.
Obično kažu da naš narod ima kratko pamćenje, ja razumem da to bude za šest meseci, godinu dana, možda i dve, da je srpski narod jako dobar narod zato što može da oprosti, pa je raznim nesposobnima opraštao i držao ih na vlasti 12 godina.
Ali, ne mogu da razumem kolegu poslanika koji ima amneziju koja traje samo 24 časa. Znači, od 24 časa unazad ona počinje. Predsednik Vlade vam je čitao kome je sve naplaćivao porez u poslednjih godinu dana, poslednjih pet meseci. Naplaćivao je porez od Miroslava Miškovića, kome je premijer Mirko Cvetković išao na noge, kada je rekao – ako mi ne odložite plaćanje poreza zatvoriću „Deltu“. Na noge mu je išao. Kada je u pitanju poreska administracija, pošto toliko želite i toliko se interesujete za to, organizovaćemo kao Odbor za finansije javno slušanje kako je radila poreska administracija od 2008. do 2012. godine, pa ćete dobiti imenom i prezimenom kod koga je rađena poreska kontrola, koliko je utvrđena poreska osnovica, kako je taj predmet završio u fioci, ko je nadležan i ko je odgovoran zašto je završio u fioci.
Samo jedan deo je pročitao premijer. U preduzeće sina gospodina Miškovića niste smeli da uđete, da kročite nogom, i sada pričate o tome kakva vam je bila poreska administracija. Sada pričate kakva vam je bila poreska uprava. Ne pričam ja samo ovo zbog građana, ne pričam samo zbog javnosti, pričam zbog onih uglednih privrednika, onih malih sitnih, koji plaćaju porez ne u dan, nego u sekundu i koji su izdržavali ovu državu i vašu nesposobnu vlast.
To je ono što, čini mi se zaboravljate. Ne znam kakvo vi mišljenje imate o građanima Srbije kada ovakvu jednu priču pokušavate da im prodate. Ne sekiraj te se, imaćete tačno sve podatke kod koga je sproveden poreski postupak, kontrole naplate poreza, kolika su ta rešenja, kako su nestajala i od PDV i od usluga i od kapitalne dobiti, od svega. Koliko znam od „Luke Beograd“ uopšte nište smeli da naplatine, niste smeli da uđete tamo.
Tako da, kada budemo sve te podatke imali, onda vas molim da izađete za govornicu pa priznajte da li ste bili u pravu ili ne.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, molim vas za jednu prethodnu intervenciju.
Javio sam se bio za reč po prethodnom amandmanu i samo da vam objasnim šta se desilo. Tek sada sam primetio da me je sistem isključio, na šta sam se već navikao, ali molim vas da ispravite tu grešku i da mi obezbedite da iskoristim svojih pet minuta da govorim o prethodnom amandmanu, jer smatram da je to zaista supstantivno za našu današnju raspravu.
Nije moja greška, greška je sistema i verujem da je popravljiva ta greška, poštovana predsednice.

Ne mogu da vratim, pošto je zaključena rasprava po prvom amandmanu. Već smo prešli na drugi, dobili ste reč. Izvolite.      

Dobro.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi, u ostavci, koliko sam razumeo, poštovana predsednice Narodne skupštine, ja sam podneo takođe amandman na član 1. kojim se vrši neka vrsta drugačije preraspodele sredstava u odnosu na ono što je bio Vladin predlog.
Ovde posebno moram da kažem da je amandmanom NS, prosto mi se čini da pre svega poslanici napredne stranke odu ekstenzivno u neko tumačenje, da je amandmanom poslanika NS predviđeno da se subvencije u privredi smanje za pet milijardi, a da tih pet milijardi prebacimo u Republički fond PIO, čime će u tom fondu biti 256 milijadi i 130 miliona.
Poštovana gospodo, mi predviđamo da se smanji novac koji ide za dosadašnju pogrešnu politiku subvencija, da se vrati penzionerima kojima se ovim predlozima zakona nezakonito oduzima novac i šta se desilo?
Desilo se da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo primetio da je ovaj amandman tehnički neispravan kao što je bio neispravan i prethodni. Ali, poštovana gospodo, mi smo odlučili da podnesemo ispravku i na ovaj amandman, čime obezbeđujemo da svi narodni poslanici kojima smeta jedino to što je napravljen tehnički propust, taj tehnički propust više ne postoji i da u danu za glasanje glasamo za tehnički ispravan amandman čija je sadržina bila ovako kako sam predložio.
Moram da primetim još jednu stvar. Nije mi jasno kako Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo vrlo fino, precizno primeti jednu tehničku grešku u jednom amandmanu, a ni Odbor, ni ova narodna skupština ne primećuju da se na neustavni i nezakoniti način smanjuju ovim predlozima zakona penzije našim penzionerima. Dobio sam u ova dva, tri dana toliko pisama i mejlova od penzionera, da u životu kada pogledam koliko mi je stizalo tih tekstova, čini mi se da nije toliko.
Evo da navedem jedan primer poštovana predsednice. Koristim sada vreme po amandmanu. Evo šta kažu penzioneri. Na jednoj od prethodnih sednica Skupštine, i ovo je mislim supstantivno za naš amandman - dvojica narodni poslanika SNS, Arsić i Đukanović, iskazali su svoj utisak decenije.
Naveli su da su znali da je stanje u državnoj upravi loše, ali ni slutili nisu da je tako katastrofalno, jer su saznali da postoji ogromni broj zaposlenih koji uopšte ne dolaze na posao, kao i takođe ogroman broj onih koji sede po kancelarijama a ne rade ništa, ne znaju da rade, a dobijaju plate.
Dakle, ovo penzioneri mene podsećaju na nešto o čemu su govorili gospoda Arsić i Đukanović. Šta kažu penzioneri, poštovana gospodo? Oni kažu - ipak nosioci vlasti se nisu opredelili da se obračunaju sa ovim malignim problemom, nisu odlučili da se smanji broj ovih stranački zaposlenih, neka vrsta ljudi koja nije ni zaslužila da budu tu. Kaže - umesto da ovakve viškove evidentiraju imenom i prezimenom svuda gde se nalaze, što je bilo i moje očekivanje, nosioci vlasti su ovde odlučili da nezakonito, neustavno smanje penzije našim penzionerima.
Nova stranka ne može da prihvati takav pristup i zato predlažemo da se još jednom razmisli i o prvom našem amandmanu na član 1. i o ovom drugom amandmanu na član 1. kako bi zakonodavno telo radilo po zakonu i Ustavu. Hvala vam gospodo.