Hvala.
Naša poslanička grupa podnela je pet amandmana, takođe na predlog civilnog centra, odnosno Autonomnog ženskog centra i od tih pet prihvaćen je jedan koji je zapravo najvažniji, na koji je civilni sektor ukazao. To je na član 35.
Jedan od amandmana jeste i ovaj na član 15. koji se odnosi na način procene rizika. To je jako važno. Prvi put se sistematizuju odredbe o nasilju u porodici. Zaista su napravljene i obimne i ozbiljne promene, ali ima i dosta propusta i nepreciznosti, pa smo pored naših amandmana spremni da podržimo i amandmane drugih poslaničkih grupa, kako bismo doprineli boljem zakonu.
Kažem, ima dosta nepreciznosti i upravo ovaj amandman na član 15. se odnosi na uređivanje preciznosti. Dakle, da se definiše način procene rizika. To je pored ovih hitnih mera, hitnosti postupka, edukacije, specijalizacije, policije, tužilaštva, sudija, zapravo jedan od ključnih elemenata ovog zakona. To je spomenula i sama ministarka, pre nekoliko sati.
Potpuno je nejasno obrazloženje. Dakle, mi tražimo da se član 15. dopuni stavom 2. i 3. Stav 2. glasi – procenu rizika je potrebno obaviti što pre nakon prijema prijave o događaju nasilja u porodici, potrebno je obaviti nakon svake nove prijave nasilja u porodici. Stav 3. glasi – svaki državni organ u kome se imenuju osobe koje su specijalizovane za postupanje u slučajevima nasilja u porodici, dužni su da procene rizik u skladu sa opštim i posebnim protokolima za postupanje.
Dakle, mi ovde ovim amandmanom uvodimo i te protokole koji već važe, već se primenjuju i samo im na ovaj način dajemo na značaju i pomažemo da se uredi ta procena rizika koju bi trebalo taj specijalizovani policajac da uradi.
Onda je potpuno nejasno, rekla bih i neprimereno da u obrazloženju u kome odbijate ovakav amandman, predlagač zakona, odnosno Vlada kaže – podrazumeva se da se procena rizika uvek uradi kada se prijavi nasilje i to nije potrebno unositi u zakon.
Zar nije uvek bolje nešto precizirati i definisati nego ostavljati nekoj proizvoljnosti? Zaista je apsolutno neadekvatno ovo obrazloženje zakona. Kada imamo u vidu da je ta procena rizika jako važna, kada imamo u vidu činjenicu da čak i kada dođe do podizanja krivične prijave, dakle i pre stupanja na snagu ovog zakona, da je naša stvarnost da je 51% tih krivičnih prijava odbačeno ili odbijeno. Dakle, uopšte ne ugleda svetlost postupka, čak i u situacijama kada se žene ohrabre da podnesu te krivične prijave.
Na ovo ukazujem da bismo shvatili značaj definisanja i preciziranja same te procene rizika. I ne zaboravimo da to nasilje u porodici jeste generator novih žrtava, novih nasilnika i da generalno ako se toleriše postaje generator za porast javnog kriminala i nasilja. Zato vas molim da još jednom razmislite. Mislim da apsolutno doprinosi zakonu, a ne nanosi nikakvu štetu način na koji se procenjuje rizik i plus pominjanje opšteg i posebnog protokola koji dodatno obavezuje sve one državne organe i ustanove koju oni obavezuju, a već ima nekakvog iskustva u primeni. Hvala.
