Hvala, poštovana predsednice.
Želim da za početak pozdravim način na koji diskutujemo ovde danas o ovom važnom zakonu, posebno vas ministarka koji ste sve učinili da ovo bude razmena dijaloga i pokušaj svih nas da odgovorimo i da na najbolji mogući način i amandmanima i razgovorom i razmenom mišljenja utičemo da ovaj zakon sadrži najbolja moguća rešenja.
U tom smislu moram da kažem da su poslanici DS podneli veći broj amandmana. Nikakva buka, samo da vam kažem, me neće omesti da govorim o izuzetno važnom zakonu. Govorimo danas o sprečavanju nasilja u porodici i nikakva buka neće biti glasnija od moje poruke koju bi trebalo svi zajedno da čujemo.
U tom smislu, kao što sam rekla, poslanici DS i nekih drugih stranaka su podneli nekoliko amandmana koji su zapravo od naše koleginice iz nevladine organizacije iz Autonomnog ženskog centra. To su ljudi koji su ceo svoj život posvetili borbi za pravo žena, borbi za prava dece, koji analizirajući ceo sistem, brinući se, podnoseći amandmane i mi smo danas praktično samo njihov glas kao doprinos u tome.
Kada govorimo o članu 14. Predloga zakona, oni su tu pokušali da kroz dva stava, sa jedne strane, precizno definišu i predvide nekakve situacije koje možda nisu taksativno jasno predviđene u zakonu. Kada govorimo o tome, govorimo o činjenici da je nadležni policijski službenik dužan da učiniocu pruži priliku da se izjasni o bitnim činjenicama, da prikupi potrebna obaveštenja od drugih policijskih službenika, da proceni rizik neposredne opasnosti i da izrekne meru za sprečavanje nasilja u porodici.
Ono što je novina i ono što se našim amandmanom predlaže jeste da nadležni policijski službenik hitnom merom može doneti i bez dovođenja mogućeg učinioca u policijsku stanicu, ukoliko se nalazi na mestu gde je događaj prijavljen ili ukoliko se mogući učinilac protivi dovođenju u policijsku stanicu.
Ja verujem da su vaši argumenti za odbijanje ovog amandmana činjenica da praksa, zapravo zakon, ne može da predvidi sve situacije, da ako, onda policajci znaju šta se dešava u toj situaciji, ali verujem da su žene, da su ljudi koji su dnevno suočeni sa žrtvama nasilja, koji su dnevno suočeni sa izveštajima policijskih službenika, koji nažalost nisu reagovali adekvatno, da je posledica takvog iskustva predlog ovog amandmana.
U drugom stavu oni predlažu da se uskladi sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. To je terminološki prosto usklađivanje, da naš pravni sistem ne bude različito definisan u različitim zakonima. Dakle, neregulisane situacije koje se mogu dogoditi u praksi, ukoliko mogući učinilac odbija dolazak. Ja znam da ste vi pogledali i doneli mišljenje o ovom amandmanu, pa vas još jednom molim, ukoliko postoji prostor za preciziranje šta se radi u situaciji kada nasilnik odbije da se podvrgne nalogu, odnosno odbije da dođe u policijsku stanicu. I stav 2. koji usklađuje sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Zahvaljujem.
