Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Ukazao bih na povrede Poslovnika čl. 118. i 255.

Naime, tokom pauze sam izvršio uvid u stenografske beleške, član 118. st. 3. i 4. koji reguliše vođenje stenografskih beležaka, i video sam da nedostaje četiri minuta u stenogramima iz mog govora koji sam govorio, a kada ste mi rekli da se ne čuje zato što sam previsok, ali bi onda valjda trebalo da se čuje u stenografskim beleškama. Moj mikrofon nije radio, to je jasno svima.

Takođe, član 255. kaže da je rad Narodne skupštine javan, samog plenuma i radnih tela. Uvidom u snimak prenosa Narodne skupštine, vidi se da ne postoje podaci o ta četiri minuta moga govora. To su prenela i sredstva javnog informisanja.

Želeo bih da vam postavim pitanje, da li ja uopšte nisam govorio ta četiri minuta jer ne postoji nikakav tonski trag, ne postoji trag u stenogramima, ne postoji trag u medijima, ili kako ćemo već da rešimo taj problem? Zaista je neverovatno da mi je mikrofon bio uključen, ali nije radio i nije se čulo, iako je jutros radio. Podsetiću vas da sam ja bio poslanik koji je postavljao poslanička pitanja Vladi. Kako je moguće da se takva stvar desi sa mikrofonom, to je jako zanimljivo? Tako da, hteo bih da urgiram da se to popravi na neki način.

Niste u pravu. Evo, ja imam fotografiju šta ste vi radili sa mikrofonom za vreme vašeg govora. Stalno ste udarali mikrofon dok ga niste znatno oštetili. Možete sami da dođete i da vidite kako izgleda to, a mi ćemo nastaviti da radimo svakako. Svi su u sali čuli vaš govor, što mislim da je najvažnije.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić sa članovima Vlade, pre svega, mislim da je strašno važno, a pažljivo sam slušao vaš ekspoze, da postoji jedno institucionalno poverenje između parlamenta i Vlade koje nije postojalo do danas. Vaša izjava da ćete biti redovni poslednjeg četvrtka u mesecu nas hrabri u toj nameri da uspostavimo institucionalnu saradnju i da narodni poslanici, pre svega, naravno, opozicioni, mogu od vas da traže objašnjenja na rad Vlade i rad ministarstava.

U vašem ekspozeu ste izneli svoje ideje i ja smatram da su neke od njih jako dobre, ali ono što me brine jeste da vi nećete imati autoritet da ih sprovedete u delo. Digitalizacija je svakako potrebna Srbiji i ja vas u toj nameri potpuno podržavam. Smatram da je odliv mozgova na najvišem stupnju u srpskoj istoriji. Šezdeset hiljada ljudi nam je otišlo prošle godine iz zemlje, a 80.000 je procena po OECD-u da će izaći ove godine iz Srbije zauvek.

Ono što me brine jeste da niste zapravo svesni kakvo ste stanje zatekli i kako vi Srbiju želite da digitalizujete. Mislim da je ovo slika koja na najbolji mogući način oslikava danas stanje u Srbiji. Ovo je slika koja govori dovoljno o tome u kakvom su stanju naše bolnice, naše zdravstvo i građani Srbije. Vi ste govorili da je zdravstvo prestalo da propada i da su neke stvari bolje, ali ove slike iz porodilišta vas demantuju u tome. Takođe me veoma zanima šta vi zapravo imate da kažete ako je 200 miliona evra uloženo u „Beograd na vodi“, a sa duplo manje para smo mogli da ne samo sredimo taj prostor, za koji se slažem da treba da bude sređen, već smo mogli da dovedemo jedan „Amazon“, „Gugl“ ili neku svetsku kompaniju koja bi napravila bum u IT industriji i pomogla i Novom Sadu i Beogradu i Nišu da IT sektor zaista i zaživi. Tu su prosečne plate velike, od 800 i 900 evra, i to je upravo ono što se suprotstavlja društvu robova koje je promovisao vaš prethodnik na vašem mestu evo pet godina za redom. Ne možemo ulagati u jarbole 220 miliona dinara i govoriti da smo ćemo digitalizovati Srbiju jer onda vam se negde prioriteti ne poklapaju, vama ili vašem tutoru. Ali ne možemo insistirati na tome da jedan metar jarbola treba da košta milion i 800 hiljada dinara, a da govorimo s druge strane o modernizaciji naše zemlje.

Danas u ruci držim odluku o rebalansu budžeta grada Beograda i, verovali ili ne, 20 miliona dinara, dakle, više od 150.000 evra košta sajt za penzionere u gradu Beogradu. Sajt košta 150.000 evra. Ne verujem da je to ta vrsta digitalizacije koju ste vi juče predlagali građanima i narodnim poslanicima i ne verujem da vi verujete da je to digitalizacija Srbije koju treba sprovesti.

Ono što me takođe veoma buni jeste da nijedne jedine reči nije bilo o vladavini prava, o medijskim slobodama i o ljudskim pravima. Zanima me – da li se slažete ili osuđujete poslanika SNS koji je govorio da se privatno obezbeđenje SNS treba nagraditi na stranačkim organima zato što su tukli Lidiju Valtner, novinarku lista „Danas“? Da li se vi kao mandatarka slažete sa tom odlukom funkcionera SNS? Isto tako želim da znam makar i jednu reč o vladavini prava – da li je važno rušiti po mraku, po danu ili po zakonu, jer Savamala je ostala uskraćena kao afera za mišljenje od strane vas?

Ono što je takođe važno, time završavam, jeste borba protiv korupcije. Pomenuli ste u nekoliko navrata da je borba protiv korupcije ono što je veoma veliki prioritet i važan prioritet vaše Vlade. Kako sajt od 150.000 evra može da bude sajt danas u Srbiji, koja je gladna, žedna, gde su građani poniženi, gde su im smanjene plate i penzije, gde vojnici raskidaju svoje ugovore zato što su plate 30 i nešto hiljada dinara? Kako je moguće da za jedan metar jarbola dajemo 1.800.000 dinara? Ili smo Srbija gde se patriotizmom pokušava zamaskirati korupcija? Ne bih voleo da to bude slučaj sa nama.

Nijedne reči o spoljnoj politici. Vrlo me zanima i interesuje – da li će takođe vaš ministar i vaš predlog gospodin Nenad Popović, kao ministar u ovoj Vladi, uspeti da animira, pošto imamo humanitarnu katastrofu sa deponijom u Vinči, da li će uspeti da animira humanitarni centar ruski iz Niša, da tu humanitarnu katastrofu sanira, pošto pretpostavljam da humanitarni centar zbog toga i postoji u Srbiji? Zahvaljujem.

Reč ima Ana Brnabić.

Hvala vam.
Puno je pitanja postavljeno. Mislim da je najvažnije da svakako odgovorim na pitanja o zdravstvu jer su ona jedan od najvećih prioriteta građana Srbije.
Što se tiče nestajanja milijardu evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra iz zdravstvenog budžeta jer se u Republici Srbiji godišnje izdvaja iz budžeta 260 evra po glavi stanovnika. Realni troškovi pružanja zdravstvene zaštite po glavi stanovnika iznose između 800 i 900 evra na godišnjem nivou. Dakle, za toliko država nadoknađuje troškove koji bi inače trebalo da budu pokriveni iz zdravstvenog osiguranja. Dakle, ne možemo da pričamo o milijardu evra.
Što se tiče te fotografije i svega što se govori ovde o zdravstvenom sistemu, opet hajde da prođemo sve ono što smo prošli juče. Dakle, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, odnosno Euro Health Consumer Index, ako neko treba da proveri. Kada smo ispunili kriterijume, bili smo najgori. U protekle dve godine napredovali smo 12 mesta na evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, više nismo najgori u Evropi i sada zauzimamo 24. poziciju. Isti taj indeks evropski je dao srpskom zdravstvu titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.
Opet ću se vratiti na moje pitanje koje sam postavljala i svima nama i sama sebi danas ceo dan i postavljaću ga svaki dan, a to je – jel može bolje, jel može brže? Pa može, verovatno. Ali gde smo bili, odlično smo danas dogurali.
Da kažem još neke stvari oko zdravstvenog sistema. Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji: Klinički centar Niš – 32,5 miliona, Klinički centar Vojvodine – 32,6 miliona evra, sve investicije, Klinički centar Kragujevac – 29,4 miliona evra i Klinički centar Srbije – projektovana vrednost radova je 96 miliona evra. To je ukupno 200 miliona evra. Rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, realizacija projekta rekonstrukcije i izgradnje, opremanja sedam renomiranih zdravstvenih ustanova o kojima sam pričala i u ekspozeu počeće ove godine: Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, odnosno Višegradska, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zemun“ – Odeljenje pedijatrije. Dakle, rekonstrukcija izgradnje i opremanje ovih zdravstvenih centara.
Puštena su već u rad četiri linearna akceleratora na koje je Vlada Republike Srbije u 2016. godini izdvojila 700 miliona dinara. Tu su dva aparata za Klinički centar Niš, jedan aparat za Klinički centar Kragujevac i jedan aparat za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Do kraja 2017. godine, dakle do kraja ove godine, završavamo nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke.
U Kragujevcu nema više lista čekanja za zračenje. Do kraja mandata ove Vlade rekli smo da ćemo ukinuti sve liste čekanja. Na gama nožu zlatnom standardu u neurohirurgiji prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija. Do sada je ukupno urađeno više od 1.100 intervencija. Kupujemo i sajber nož, tako da će Srbija biti jedina zemlja u svetu čiji građani mogu potpuno besplatno da imaju intervencije novim zlatnim standardima i gama nožu i sajber nožu.
Vlada Srbije je donela odluku o odobravanju finansijskih sredstava za krečenje prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija i sanacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova. Iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova 600 miliona dinara iz budžeta odvojeno za to, to je više od 150 zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene ovim programom širom Srbije.
O zdravstvu, da nastavimo o zdravstvu, ili nema potrebe? Ali ima potrebe za još jednu važnu stvar koja se dva puta ovde pomenula, kao jedan podsetnik Vlade Republike Srbije da bi trebali da uradimo nešto da se deca više ne leče sms-om. Vlada je krajem 2014. godine formirala budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, to je kraj 2014. godine. Za dve godine na lečenju u inostranstvo upućeno je 55 pacijenata, odobreno 118 zahteva za dijagnostiku u inostranoj zdravstvenoj ustanovi.
Za lečenje u inostranstvu i obezbeđivanje adekvatnih terapija obolelima od retkih bolesti preko budžetskog fonda za poslednje tri godine država je izdvojila više od 32 miliona evra. Do juna 2017. godine 63 dece je poslato na lečenje, 134 uzoraka poslato na analizu u inostranstvo. Na današnji dan na ovom fondu se nalazi 251 milion dinara. Država danas pomaže 10 puta više slučajeva nego pre tri godine.
Pokušala sam da nađem koliko se izdavalo do 2012. godine za lečenje retkih bolesti i fascinantan je podatak, je ne mogu sad, samo da vidim, znam da je dosta lako bilo zapamtiti taj broj - 0 dinara. Eto, da odgovorim samo na ovo pitanje na taj način da nisam sigurna da treba dalje odgovaram na ostala pitanja kada je ovo ovoliko izvitopereno. Hvala.

Hvala.
Reč ima Biljana Pantić Pilja.

Gospođo mandataru, narodni poslanici, budući članovi Vlade, da nije tužno bilo bi smešno da neko ko je bio na vlasti tolike godine pokazuje slike oronulih bolnicu koje je mogao popravljati, ali na primer zimuje na Maldivima ili otvaraju „Kamenicu 2“ u jeku političke kampanje, daju nadu, lažnu nadu pacijentima obolelim od raka, a onda kada prođe kampanja „Kamenica 2“ nije spremna za upotrebu, i onda je to stvarno čuti od nekoga ko dođe da priča o programu buduće Vlade sa takvim znanjem.

Što se tiče programa buduće Vlade koji ste nam juče predstavili jasno je ukazano da ćete nastaviti putem kojim je predsednik Aleksandar Vučić započeo, da ćete nastaviti sa reformama koje su u interesu građana Srbije koji su vas i birali.

Prethodna Vlada ne čelu sa Aleksandrom Vučićem, započela je trend dovođenja stranih investitora i angažovanja domaćih resursa i vi ste i obećali nastavak ovakvog trenda juče u vašem programu koji ste nam pročitali. Međutim, neki narodni poslanici su spomenuli Novi Sad, fabrike.

Moram da se osvrnem na to i na Novi Sad koji je do 2012. godine bio opustošen od strane bivšeg režima kada su punjeni njihovi lični džepovi, džepovi njihovih partija, kada su uništili, samo da navedem Razvojnu banku u stečaju, koja je danas u stečaju, kada su uzimali kredite bez obezbeđenja. Onda 2012. godine su građani Novog Sada izabrali Miloša Vučovića za gradonačelnika koji se pokazao kao dobar domaćin, pa je to Vlada Aleksandra Vučića prepoznala. Pa, Novi Sad ima jedan „Delfi Pakard“ iz Velike Britanije, koji je iznajmio halu od 25 hiljada metara kvadratnih, dogradio još pet hiljada metara kvadratnih. U kome radi trenutno 1.700 ljudi, planirano je da se zaposli još 1.300. Fabrika „Lir“ iz SAD koja je sagradila novu fabriku od 30.000 kvadratnih metara, gde je zaposleno oko dve hiljade ljudi. Nemački „Kontinental“ u kome je odmah zaposleno 100 inžinjera i ima namere da se zaposli još 400 inžinjera. „Knor“ oko 50 ljudi, „Aleks fešon“ oko 100 ljudi.

Ali, to kolege koje dolaze iz Novog Sada očigledno ne znaju ili ne žele da znaju, boli ih što oni nisu mogli da dovedu takve investicije u jedan Novi Sad, a vi ste u svom programu obećali da ćete ovakav trend nastaviti.

Moram samo da se osvrnem, spomenuti su čuvari kontejnera. Za koleginicu koja je to spomenula, mogla je da spomene da grad Novi Sad mesečno trpi štetu od milion dinara, na način kako se oštećuju ti isti podzemni kontejneri, krađom otpada i razvaljivanjem kontejnera. Ali, to joj nije bilo bitno da spomene, jer nju baš briga za grad Novi Sad, a tome govori to da je napustila svoju matičnu partiju. Na primer u Evropi je otpad jedno od ozbiljnih stavki u prihodu grada, ali to očigledno njima nije bitno zato što Evropa očigledno nije put gde oni više žele da idu.

Takođe, naveli ste da će doći do novih izmena radnog zakonodavstva, izmena Zakonika o krivičnom postupku, pa se na to moram osvrnuti i to je veoma bitno za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, posebno imajući u vidu kako smo imali reformu pravosuđa i kako su nam uništili pravosuđe. Smatram da su bivši ministar Selaković i gospođa Kuburović odradili odličan posao, da su nastavili da se bore da imamo brže i efikasnije pravosuđe, da je izgrađeno preko 60 hiljada metara kvadratnih novih prostorija ili je renovirano. Nadamo se uskoro u Novom Sadu novoj zgradi za palatu pravde. Uvedene su nove profesije, novi zakoni koji su ubrazali pravosuđe, a vi ste naveli da će se promeniti i Zakonik o krivčičnom postupku gde će javnim tužiocima se dati veća ovlašćenja u istrazi, što smatram da je dobro, jer se time smanjuje i stopa kriminaliteta izvršenih krivičnih dela.

Takođe, juče ste rekli jednu sjajnu rečenicu, svaki član društva da uradi svoj deo da bi ovo društvo bilo bolje. Čuli smo, dosta njih iz bivšeg režima i opozicionih stranaka koji svojim delovanjem ne mogu da učine ništa bolje i to su građani Srbije prepoznali na prethodnim izborima. Ja ću vam dati svoj glas zato što znam da nastavljate kuda je stao Aleksandar Vučić i da nastavljate borbu za bolju Srbiju. Hvala vam.

Reč ima Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, od onog dana pre 15-ak dana kada je to bilo, kada je Aleksandar Vučić mimo volje svoje stranke obelodanio da će mandata za sastav Vlade biti Ana Brnabić počeli su, rekla bih, njeni problemi, uvrede, omalovažavanje, pravi pravcati mobing. I, to od koga? Upravo od funkcionera i poslanika napredne stranke. Gde god su se pojavljivali ničim izazvani sami su govorili, kako se pojavi, kaže meni ne smeta što je Ana Brnabić gej, meni ne smeta što je Ana Brnabić, ima hrvatsko poreklo, meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u NALED-u koji je inače protiv interesa Srbije. Meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u USAID koji inače finansira Soroš. Dakle, ja ovo samo citiram ono što sam slušala od onih koji će ipak podržati Anu Brnabić kako su danas rekli i bilo mi je onako fascinantna izjava direktno u jednoj emisiji, kolege poslanika, ja imena namerno ne govorim, jer ne želim da izazivam ni svađe ni replike, nego čisto iznosim ono što mislim da je bitno.

Taj kolega kaže – što su svi navalili na Anu Brnabić, evo, i ja sam imao nekih predrasuda, ali ja sam sa njom razgovarao, ljudi, ona ja normalna. LJudi, ja sam bila zgrožena kad sam to čula, verovali ili ne.

Dakle, i to se nastavlja danas. I danas, gospođu Brnabić, oni koji kažu da će glasati za nju zapravo omalovažavaju. Nikoga nismo čuli da je pričao da će glasati za Anu Brnabić zbog nje, zbog nekih njenih kvaliteta. Svi će za nju glasati zato što je ona izbor Aleksandra Vučića. Čak i ako jeste tako, pa bilo bi korektno prema gospođi Ani Brnabić da poneko kaže da će glasati zbog nje i zbog nekih njenih kvaliteta.

Onda su se u neko doba setili, pa su počeli da govore da je Ana Brnabić pokazala izuzetne rezultate na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave u ovom prethodnom periodu. I, naravno, niko nije rekao koji su to konkretni rezultati. Sada pitam, odnosno primećujem da, zapravo, tamo nekih rezultata nije ni bilo. Bilo je otkaza. Ne bih rekla da je to nešto čime neko treba da se pohvali.

Elektronska uprava ne postoji. Nemate mogućnost da uzmete izvod iz knjige rođenih za nekog ko je rođen u Beogradu da to uzmete u Nišu, ne znam, u nekom drugom mestu. Umrežen je Beograd, umrežen je Novi Sadi i još nekoliko, desetak opština u vrh glave. To je činjenica.

Zdravstvene knjižice, činjenica je da su zahtevi još od decembra prošle godine, evo punih sedam meseci, još uvek nisu stigle te elektronske zdravstvene knjižice.

U lokalnoj samoupravi, inače, niste uradili one ključne stvari. Lokalna samouprava vam cveta od korupcije. Stizale su, odnosno upućivane su primedbe i vama, gospođo Brnabić, i gospođi Mihajlović. Ne mogu da tvrdim da su do vas stigle, možda su negde presretnute. Ali, recimo, znam sigurno da je prema oba ministarstva upućeno pismo gde vas obaveštavaju da u jednoj opštini, ja ne mogu da govorim zbog ljudi koji su dali ove informacije, ne smem da govorim o kome se radi, jer će trpeti ozbiljne probleme u tim opštinama, da u jednoj opštini, beogradska opština je u pitanju, ako neko hoće da zida zgradu sa više stanova, mora da da 70.000 evra, zna se tačno kome. Naravno, ljudi odustaju. Dvadeset hiljada evra je traženo čoveku koji se bavi proizvodnjom, odnosno dao je, pardon, 20 hiljada evra. Treba da zaposli 120 ljudi da bi legalizovao neku malu trafo stanicu. Taj neko mu je rekao – znaš, izvini, moraš da daš još 20.000, predmet je došao kod mog kolege, verovali ili ne. Ja ne znam da li je to stiglo do vas. Verujem i jedna i druga bi reagovale da eventualno jeste, ali samo da znate da se to dešava.

Najveća naša primedba vama, gospođo Brnabić, u ovom ministarstvu u kojem ste radili je ta što smo sačekali izbore bez sređenog jedinstvenog biračkog spiska. Zaista vam je to obaveza koju morate najhitnije da rešite ukoliko želite da ozbiljno radite svoj posao.

Vi nam ovde pričate o digitalizaciji. Sve je to lepo, nemamo mi ništa protiv napredovanja u svakom smislu, ali vi ne poznajete svoju zemlju. Pričate o digitalizaciji u zemlji gde gradovi nemaju kanalizacije, gde ima sela koja nemaju ni struju, gde nema telekomunikacija, gde nemate dometa mobilnih telefona na najmanje jednoj trećini države. Probajte da pošaljete telegram. Prošli četvrtak sam slala telegram u jedno selo kod Babušnice. Službenica mi je rekla da će telegram stići na adresu u utorak, u četvrtak ujutru poslat, stići će u utorak. I vi pričate o digitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi država Srbija prioritet je da se rešava ekonomska kriza i socijalna beda. Ako to možete, onda možemo očekivati da ćete nešto i da uradite.