Hvala.
Reč ima Boško Obradović. Pravo na repliku.

Hvala, predsedavajući.

Meni je zaista izuzetno simpatično i drago kada vladajuća većina pominje Velimira Ilića, ministra u njihovim vladama. Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali sa Velimirom Ilićem, za razliku od vas. To je vaš prijatelj, to je vaš ministar, to je vaš koalicioni partner, prvi koalicioni partner SNS u njenoj političkoj istoriji je Velimir Ilić i Nova Srbija.

Vidite kako su to zaboravili. Vidite kako peru ruke od Velimira Ilića. Vidite kako je to nezgodno sada kada više nisu zagrljena braća i kada Velimir Ilić iznosi istinu i prljav veš iz naprednjačke kuhinje, kada otkriva istinu šta radi Andrej Vučić po Srbiji, onda Velimir Ilić više nije dobar. Dobar je bio Aleksandru Vučiću da mu bude dva puta ministar i onda je Veljo najbolji na svetu. Sada kada je izašao iz vaše koalicije i kada govori istinu o tome da državom ne upravlja ni SNS ni SPS nego braća Vučić i njihovi kumovi, tada je tajac u skupštinskoj sali i tada Velimir Ilić najedanput nije više neko slatko stvorenje koje ste držali u Vladi na dva ministarska mesta. E, to je vaše licemerje o kome ja ovde govorim.

Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali ništa sa Velimirom Ilićem. Imamo samo suđenja sa Velimirom Ilićem i na sudu ćemo dokazati one klevete kojima je optužio i moga oca i mene i Dveri i sve druge.

Ja se sa njim sudim i borim i smenio sam ga sa vlasti u Čačku, a vi sa njim sarađujete, vi ste bili sa njim u koaliciji, vama je on bio dobar, a sada ga se odričete, a tako ćete se jednog dana, sada vam to poručujem, odricati Aleksandra Vučića i braće Vučić, i kumova Vučićevih i nećete ih poznavati i krit ćete da ste ikada bili sa njima i u njihovoj stranci i stidećete se što ste bili članovi SNS.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.
Sve vas molim da ne bude tema današnje sednice gospodin Velimir Ilić. Hvala.

Nemam ja ništa protiv, gospodine predsedavajući, da vaš predlog uvažimo, ali toliko je ovog DOS-ovskog lakeja potresla tema. Slušao sam ga kako dramatično saopštava ono što ima u prethodna dva minuta. Moram da vam kažem, zamalo su mi krenule suze na oči. Izgleda da ga je potreslo podsećanje na njegove rane početke i na to prvo zaposlenje o kom je govorio kolega Jovanović, i na činjenicu da to licemerje i odnos prema ljudima može da se meri i prema tome kako je postupio prema svom dobročinitelju. Kako mu je odmah stavio nož u leđa pa rešio da gradi svoju beznačajnu, ali kakvu-takvu političku karijeru, na račun onoga koji mu je taj prvi posao obezbedio i pomagao mu da napravi prve korake. Dok se došlo do Dragana Đilasa i ozbiljnog novca, nešto ozbiljnije organizacije već se što-šta pozaboravilo, pa i ti nekadašnji prvi prijatelji.

Uvek mi je zabavno kada govorimo o principima i licemerju sa tim ljudima koji su pokazali interesovanje i za tu temu. Skoro jednako zabavno, gospodine predsedavajući, kao kada govorimo na temu stručnosti. Sećate se, maločas one priče o štampanju novca, otprilike tu negde, ako ne i malo dalje stoje dobro je li, i kada je reč o principima i licemerju.

Ko? Pa, na primer, oni koji su sami sebi dodelili ulogu velikih rodoljuba, mrzitelja svega zapadnog, svega evropskog i s vremena na vreme, kritičara nekakvog DOS-a iz kog su ponikli sami. To što oni rade da je klasična DOS-ovština, to je samo po sebi očigledno. Ali, kada to zaborave, pa se bave DOS-om, kako im se onda dešava da hvale npr. DOS-ovsku vedetu Vuka Tadićevog Jeremić? Da li je sam rekao da je jednako patriota i rodoljub koliko i Vuk Tadićev Jeremić, koliko i onaj koji je pitanje Kosova i Metohije skinuo sa UN. Jednako je patriota i rodoljub koliko i onaj koji se obratio Međunarodnom sudu pravde i Prištini i uslugu čini. Kad taj to govori o svom okruženju, pa i o samom sebi, ja nemam više ništa da dodam na temu njegovog licemerje i njegovih principa. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Orliću.
Idemo na naredni amandman.
Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik prof Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, pošto su proteklih dana određeni narodni poslanici jedne minorne političke grupice ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije, predsednici Narodne skupštine Maji Gojković iščupali mikrofon, odustajem od obrazloženja amandmana i ustupam vreme za njihovu edukaciju kako u ovom Domu Narodne skupštine, više se ne bi dešavali slični skandali. Hvala.

Hvala profesore Atlagić.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovaj amandman govori o preuzimanju kadrova, pa molim da me ne prekidate.

Moja preporuka Nacionalnoj akademiji i preporuka akademiji mog prijatelja Velje Ilića, koji je zaslužan za promene, je sledeća. S obzirom na nizak rejting da preuzmu bibliotekara, člana biblioteke, portparola biblioteke, nepartijskog, neparazitskog Veljinog predloga. Velja to nije predložio kao šef partije, nego kao prijatelj njegovog oca. Velimir Ilić je meni lično pričao da je bio šef partijske ćelije Komunističke partije u hidrogradnji. Otac „dverića kupusića“ mu je bio zamenik. Bili su poslednja generacija koja se obučavala u Kumrovcu. U selu Vranić, deda bibliotekara je bio poznat po tome što je davao lokalitet za pritvaranje ovih seljaka kulaka za vreme UDBA i kožnih mantila.

Zato ja preporučujem da čačanska biblioteka preuzme svog portparola, pazi portparol čačanske biblioteke, to je jako velika obaveza, a sa druge strane preporučujem javnoj upravi u Čačku, da formira i seosku biblioteku u Vraniću ili u Preljini, da Ševarlić koji je sam u svoju biografiju pisao da je najmlađi Titov odbornik u gradu Beogradu, da njega preuzmu on bi mogao da bude portparol seoske biblioteke u Vraniću ili u Preljini i da uspešno distribuira onu svoju studiju koju nije napisao, a za koju je dobio od Dušana Petrovića 60.000 evra da napiše u hiljadu primeraka, što znači da je on najskuplje plaćeni pisac u Srbiji, skuplji od Ive Andrića. Dakle, preporučujem da obojicu preuzme čačanska i preljinska biblioteka. Hvala vam.

Hvala.
Kolega Obradoviću, molim vas, niste pomenuti imenom i ja vas ne prepoznajem niti želim to da uradim. Tako da ne znam i molim narodne poslanike da ne pominjemo privatni život i Velje Ilića koji nije tu, na kraju. Hvala gospodine Obradoviću na razumevanju.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Sonja Pavlović, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Reč ima, uvažena poslanica, Marinika Tepić. Izvolite.

Hvala, što smo bar verbalno u istom tretmanu s vaše strane, svi narodni poslanici, pošto su do malo pre jedni bili uvažene kolege, a drugi nisu bili uvažene kolege. No, dobro je, uvažavamo korekciju.

Naš amandman na član 15. je prihvaćen i postao je sastavni deo zakona i to je dobra vest. Ono što je loša vest, i zato želim da obrazložim u čemu je sadržina ovog našeg amandmana je da po ko zna koji put ovde pokušavam da ukažem da zakonopisci, odnosno članovi Vlade, odnosno predsednica Vlade koja je potpisala ovaj predlog zakona i uputila ga u Narodnu skupštinu, ne znaju elementarne stvari i ne čitaju zakone koje su dužni da poštuju, jer da je tako onda se ne bi desilo da u ovom članu koji reguliše preuzimanje zaposlenih iz Službe za upravljanje kadrovima u Nacionalnu akademiju da se tu nalaze i postavljena lica. Dakle, autor ovog zakona bi znao da postavljena lica ne mogu da se preuzimaju na način na koji je to predvideo ovaj zakon, odnosno tek tako, što bismo rekli već da se najpre moraju razrešiti s dotičnog položaja, pa tek onda ponovo ući u postupak postavljena u nekom drugom državnom organu.

Stoga još jednom koristim priliku da vam ukažem, da evo vi budete ta perjanica profesionalizacije i da vi kao resorni ministar, a potom i svi članovi Vlade, naročito predsednica Vlade krenu za vam i krenu da se pripremaju za polaganje državnog stručnog ispita, da prvo te ispite polože, da se upoznaju sa Ustavom, sa radnim pravom, sa podelom vlasti, sa radnim zakonodavstvom, a potom naravno postanu i prvi polaznici ove Nacionalne akademije za javnu upravu i time pomognu i sebi ali i nama da nauče da pišu zakone.

Moram ministre dodatno da kažem da nisam zadovoljna vašem obrazloženjem pošto ga niste meni dali, nego odgovarajući drugom poslaniku ste mi odgovorili, obrazloženju koje se tiče sredstava iz tekuće budžetske rezerve, odnosno o poštovanju člana 61. Zakona o budžetskom sistemu i odgovorili, odnosno pokušali da odgovorite na moju kritiku da se sredstva iz tekuće budžetske rezerve ne mogu ovim zakonom prenameniti, odnosno da se ne mogu dodatna sredstva obezbediti za zarade. Vi ste citirali član Zakona o budžetskom sistemu koji da kaže da se za novo uspostavljene organizacije koje su direktni korisnici budžeta, da se obezbeđuju sredstva iz tekuće budžetske rezerve, ali to ne može da se odnosi na masu zarada. Molim vas, da vam neko ukaže da je masa zarada, odnosno plate u posebnom režimu i u Zakonu o budžetskom sistemu i naravno u Zakonu o budžetu i da to ne može tekućom budžetskom rezervom da se prenamenjuje ili dodatno obezbeđuje i da to može da se desi samo rebalansom budžeta, a ne ovakvim odredbama resornog zakona. Hvala vam.