Predlogom izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima (dalje: Predlog) je predviđeno uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskog i srodnih prava, kao i usklađivanje sa Direktivama EU.

AUTORSKA PRAVA

Predlogom Zakona se proširuje pojam autorskog dela tako da obuhvata i prateću dokumentaciju računarskih programa, precizira se i pojam baze podataka i način njene zaštite, kao i dopuna odredbe koja se tiče prava koautora na računarski program i baze podataka. Specifičnost koju Predlog donosi je pravo autora računarskog programa da izričito zabrani ili dozvoli njegovo umnožavanje nastalo kao rezultat njegovog prilagođavanja, prevođenja, aranžiranja ili izmene.

Izmenjena je definicija emitovanja i posebno precizirano značenje satelitskog emitovanja i elemenata koje mora da ispuni, pri čemu je ono pod kontrolom i odgovornošću radiodifuzne organizacije. Ova odredba uvodi i dva specifična slučaja kada se smatra da postoji satelitsko emitovanje signala u RS.

Izmene je pretrpelo i uređenje prava reemitovanja proširenjem prava i preciziranjem njegovog pojma, uz uvođenje mogućnosti obraćanja medijatorima u slučaju nepostizanja sporazuma.

Proširuje se pravo autora dela likovne umetnosti i na dela grafičke i plastične umetnosti, uz navođenje primera na koju vrstu dela se odnosi. Ponavljanje u odredbi koja se odnosi na obveznike plaćanja posebne naknade za tehničke uređaje i nosače sadržaja namenjenih izvozu je izbrisano.

Izmenjeno je pravo na naknadu autoru u slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela sa odgovarajuće na pravičnu, a davanje na poslugu ograničeno na institucije namenjene javnosti. Pri iskorišćavanju autorskog dela na osnovu odredaba Zakona, uvedena je obaveza vođenja računa o legitimnim interesima kako autora, tako i nosioca prava, što je bilo izostavljeno u Zakonu.

Predlog je prepoznao specifičnosti koje računarski program ima u kontekstu zaštite autoskih prava i dozvolio njegovo trajno ili privremeno umnožavanje bez dozvole autora ili plaćanja naknade, kako bi se omogućilo njegovo korišćenje na uobičajen način. Korisniku je Predlogom priznato pravo i da otkloni greške u programu u skladu sa njegovom namenom i vrši druge izmene programa i umnoženih rezultata ovih radnji, čak i da posmatra, ispituje ili testira rad programa kako bi utvrdio ideje i principe na kojima počiva bilo koji od njegovih elemenata.

Precizirana su i detaljnije prikazana prava zakonitog korisnika baze podataka koja je autorsko delo ili njenog dela. Predlog ponavlja pretpostavku da isključiva imovinska prava za autorsko delo nastalo iz radnog odnosa, a čiji je predmet računarski program (važi i za baza podataka) trajno pripada poslodavcu, uz mogućnost drugačijeg određenja ugovorom.

Trajanje imovinskih prava autora se proširuje u slučaju imovinskih prava na muzičkim delima sa rečima i to – od smrti poslednjeg preživelog autora kopozicije ili teksta, bez obzira da li su oni označeni kao koautori.

SRODNA PRAVA

Prava interpretatora su precizirana u slučaju njihovog ustupanja proizvođaču fonograma/videograma Interpretatori će imati naknadu ne samo za emitovanje i saopštavanje sa snimka na nosaču zvuka, već i na nosaču zvuka i slike. Predlog Zakona uvodi dodatne odredbe koje se odnose na:

1. Pravo na raskid ugovora o prenosu ili ustupanju imovinskih prava između interpretatora i proizvođača fonograma – 50 godina od dana zakonitog izdavanja fonograma ili zakonitog objavljivanja pod predviđenim uslovima, uključujući i postojanje više interpretatora. Interpretator se ne može odreći prava na raskid ugovora.
2. Pravo interpretatora na godišnju dodatnu nagradu od proizvođača fonograma – za jednokratnu naknadu prenetih ili ustupljenih isključivih imovinskih prava interpretatora na zabeležene interpretacije, koje se interpretator ne može odreći. Ovo uključuje i naknadu nakon 50. godine od izdavanja/objavljivanja, i predviđa okolnosti u vezi sa ostvarivanjem prava.
3. Promene sadržaja ugovora u korist interpretatora – nakon 50 godina od zakonitog izdavanja fonograma, odnosno objavljivanja.

Predlog Zakona unosi izmenu u obavezu izveštavanja ugovarača (organizacija interpretatora i organizacija proizvođača fonograma) o početku pregovora o određivanju organizacije koja naplaćuje jedinstvenu naknadu od korisnika, predviđajući da o istom obaveste, pored ministarstva nadležnog za poslove nauke, organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (umesto ranije izričito predviđenog Zavoda za intelektualnu svojinu). U slučaju nezaključenja ugovora u roku od 3 meseca od započinjanja pregovora, Vlada na predlog resornog ministra određuje organizaciju koja će vršiti naplatu jedinstvene naknade. Iznos ove naknade više nije označen procentualno, a Predlog ne predviđa da se ova naknada naplaćuje zajedno sa autorskom naknadom za javno saopštavanje muzičkih dela.

Prava proizvođača fonograma i videograma proširena su na način da se ne iscrpljuje njihovo pravo da drugome zabrane ili dozvole interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem fonograma/videograma bilo kojom radnjom njihovog javnog saopštavanja niti činjenjem dostupnim u smislu 30 Zakona.

Prava proizvođača emisije da zabrani ili dozvoli snimanje i umnožavanje snimka svoje emisije su precizirana u skladu sa zahtevima informatičkog društva.

Odeljak koji se odnosi na baze podataka je pretrpeo značajne izmene. Pre svega, definisan je pojam proizvođača baze podataka, kao titulara srodnog prava koji je značajno uložio u bazu, zatim su prava proizvođača u odnosu na sadržinu prava proširena i precizirana (ne dirajući pritom podobnost baze ili elemenata njenog sadržaja da budu zaštićena drugim pravima), regulisan je prenos prava, sukob sa drugim pravima i odnos sa pravima zakonitog korisnika.

Precizirana je razlika između vremenskog trajanja imovinskog prava interpretatora u zavisnosti od objave koja podrazumeva fonogram ili ne – 70, odnosno 50 godina. Ujedno, produženo je trajanje imovinskog prava proizvođača fonograma koji je objavljen i to sa 50 na 70 godina od dana prvog izdavanja, odnosno objavljivanja, u zavisnosti koji je je datum raniji.

Kod naknade za saopštavanje muzičkih dela, napuštena je podela na troškove naplate u odnosu 50%-50% organizacijama autora i organizacijama koje zastupaju interpretatore i proizvođače fonograma.

Predlog precizira zahteve koje je neophodno da ispuni organizacija za kolektivno ostarivanje prava za pribavljanje dozvole za ostvarivanje delatnosti, dok je rok nadležnog organa za izdavanje dozvole, odnosno rešenje o odbijanju produžen sa 30 na 60 dana, a rok za podnosioca zahteva da uredi zahtev sa 15 na 30 dana. Razlozi za oduzimanje dozvole organizacije za obaveljanje delatnosti su alternativno postavljene – teže ili ponovljeno kršenje zakona, u odnosu na ranije kumulativno postavljeno rešenje, dok je kvalitativno prošireno i na kršenje odredaba statuta i plana raspodele, koji se Predlogom Zakona takođe preciznije reguliše. Upravljanje organizacijom je povereno članovima umesto osnivačima i promenjen kanal obavezne komunikacije organizacije prema javnosti na njenu elektronsku stranicu.

Tarife će se određivati uzimajući u obzir njihovu srazmeru prema bruto društvenom proizvodu Srbije i države čija se tarifa uzima u obzir, a saglasnost na predloge organizacije ili više njih (čiji sadržaj i postupak predlaganja Predlog propisuje) daje nadležni organ.

Predviđen je rok za organizaciju da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava isplati prikupljen prihod. Takođe, predviđeni su i kriterijumi za raspodelu sredstava u druge namene nadležnim telima, zajedno sa rokovima. Proširena je obaveza organizacija u smislu sadržine izveštaja ovlašćenog revizora, godišnjeg izveštaja o poslovanju, godišnjeg obračuna naknada i poseban izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i unapređenje statusa članova organizacije.

Obaveza vođenja elektronske evidencije emitovanja i reemitovanja autorskih dela i predmeta srodnih prava sa emitera radio i TV programa prelazi na radiodifuzne organizacije, dok nadzor na njima vrši Regulatorno telo za elektronske medije kao povereni posao.

Predlog proširuje krug lica koja mogu da podignu tužbu zbog povrede autorskog i srodnih prava, dok se tužbeni zahtevi takođe proširuju. Predlog Zakona precizira određene pojmove u kontekstu zaštite prava i to: okolnosti koje se uzimaju u obzir pri određivanju visine naknade štete; radnje povrede; lica koja mogu da traže uklanjanje tehnoloških mera na osnovu odredba o ograničenjima autorskog prava.

Predviđa se koje privremene mere se mogu odrediti kod mogućnosti povrede autorskog ili srodnog prava, na predlog kojih lica i pod kojim uslovima. Uvode se novi članovi koji predviđaju opravdavanje privremene mere pokretanjem sudskog postupka, i uređuju obezbeđenje dokaza i dostavljanje informacija, a Predlog se usklađuje sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i upućuje na shodnu primenu drugih zakona.

KAZNENE ODREDBE

Član Kaznenih odredaba koji se odnosi na sankcionisanje privrednih prestupa se proširuje u smislu uvođenja kazni za emitere koji ne vode evidenciju emitovanja, kao i za organizacije za kolektivno ostvarivanje prava u slučaju neadekvatne raspodele naknade. Proširuje se broj radnji čije neispunjenje se od strane organizacija za ostvarivanje kolektivnih prava smatra prekršajem.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prelazne i završne odredbe prilagođavaju primenu odredaba Predloga Zakona u odnosu na prava interpretatora čije interpretacije su snimljene na fonogram, proizvođače fonograma, zaštitu imovinskih prava na muzičkim kompozicijama sa rečima, interpretatore čije interpretacije su zabeležene na nosač zvuka i slike. Ove odredbe uređuju naplaćivanje naknada do donošenja novih tarifa. Oslobađanje zanatskih radnji obaveza plaćanja naknade za javno saopštavanje važi do pristupanja Srbije Svetkoj trgovinskoj organizaciji.