Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa kvalitetnim argumentima i kvalitetnom diskusijom u vezi s Predlogom zakona o odlikovanjima, moram da skrenem pažnju na par činjenica.
Ovo je još jedan zakon koji je predvideo promociju predsednika DS-a, kojim on treba da dobije ovlašćenja koja će se odnositi na odlikovanje pojedinaca u zemlji i inostranstvu.
Podsetiću vas da je osnovna primedba za do sada nedodeljivanje takvih odlikovanja neusvajanje ovog zakona, iako smo mi iz SRS podneli ovaj predlog zakona još 2007. godine, čini mi se u novembru. Ono što je takođe specifično jeste da je izgovor za donošenje ovakvog zakona ekonomsko stanje u zemlji.
Daje se obrazloženje da će predlog ovog zakona, u kome se umanjuje broj ordenja i medalja, koji je u prošlom predlogu zakona bio oko 30 ordena i medalja, dok bi u ovom ukupno trebalo da bude šest ordena i medalja, iz ekonomskih razloga to manje opterećivati budžet Republike Srbije.
Dakle, kada uzmemo ove izgovore i ovaj način rada po kome funkcioniše ova vlada, to je da opterećuje budžet nešto što ga ne opterećuje jer nije zakonski regulisano, jasno se stavlja pitanje zbog čega se ovaj zakon donosi sada, zbog čega nije donet ranije i u koju svrhu ovaj zakon ima sada obavezu promocije predsednika Srbije da dodeljuje ordenje i medalje kome stigne.
Podsetiću vas da je takvih primera u zemljama iz regiona bilo uveliko. Podsetiću vas i na neke ljude koji deluju i u našoj zemlji. Primera radi, podsetiću vas da je nedavno Ordenom Danice hrvatske sa likom Katarine Zrinske hrvatski predsednik Stipe Mesić odlikovao predsednicu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić. Slovenački predsednik Danilo Tirk odlikovao je generalnog sekretara NATO-a za zasluge u jačanju međunarodnog mira i bezbednosti. Šta sada da očekujemo od predsednika Srbije? Koga će on da odlikuje ako prati ovu tekovinu evropskih vrednosti?
Ono što bih suštinski rekao o samom zakonu jeste da je obaveza predsednika po članu 112. stav 1. Ustava Republike Srbije da dodeljuje ordenje i nagrade.
Zbog toga je trebalo i sam predsednik da analizira ovaj predlog zakona, a ako ne on, onda ovaj tim ili kancelarija koja će se ovim dodelama baviti, da utvrdi šta je sve nedostatak u ovom zakonu i zašto ga je pustio uopšte u skupštinsku proceduru, prvo na ovoliko čekanje, a drugo bez osnovnih parametara koji su prevashodno bitni za onog ko dodeljuje a ne kome dodeljuje, jer posle kada dođe situacija oduzimanja medalja ili bilo koje druge vrste odlikovanja, ne možemo kriviti onog ko je odlikovanje dobio, nego onog ko je to odlikovanje dao.
Opšta ocena o Predlogu zakona se konstatuje na više načina. Konsultujući prethodne ordenske sisteme, pre svega iz našeg bogatog iskustva, stiče se sledeći utisak - da je Predlog zakona o odlikovanjima nedopustivo uprošćen i toliko osakaćen u nacionalnoafirmativnom spektru velikih i slavnih kulturno-istorijskih, oslobodilačkih, državotvornih i stvaralačkih vrednosti srpskog naroda, tako da je znatno lošiji u odnosu na naše prethodne relevantne ordenske sisteme, pa i ovaj poslednji iz SRJ iz 1998. godine.
Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da postoji i velika razlika između ovog predloga zakona o odlikovanjima i ordenskih sistema iz Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i Republike Srpske, što je ipak nedopustivo. Dobija se, zbog svega toga, utisak da se tu uopšte i ne radi o jednom narodu istih sudbina, vere i tradicije, istorije i kulture velikana, već naprotiv, da se malograđanskom i dodvorničkom svešću sitnih očiju perfidno podriva srpstvo, podstiče diskontinuitet, obesvešćenost i traže razlike, čak i animoziteti prema dotičnim ordenskim sistemima, za koje se ipak mora konstatovati da su bili znatno utemeljeniji u sferi istorijskih slobodoljubivih, stvaralačkih i drugih nacionalnoafirmativnih vrednosti srpskog naroda.
Dakle, u ovom predlogu zakona su izbačena odlikovanja i medalje koja su jasno data kao vojna. Kroz takav stav se pokazuje da se uopšte ne računa na moguću ratnu opciju protiv Republike Srbije i srpskog naroda ni u sledećih 50, ni 100 godina, što je opasna zabluda sa tragičnim posledicama po naš narod i državu.
Takođe bih napomenuo da velikanima srpstva nije uopšte posvećena pažnja u ovom predlogu zakona, u smislu da se bar neko iz te plejade, čak i svetskih velikana, uzme kao primer i priznanje za ime ordena ili medalje. To je svojevrsna sramota ovog predloga zakona, moram to tako da kažem. Time se direktno obezvređuju ne samo ti velikani, već se preko njih omalovažava i potcenjuje ceo srpski narod.
Ovakvim predlogom zakona želi se jasno srozati i prekinuti veza i istorijski kontinuitet sa najznačajnijim i najzaslužnijim Srbima, ličnostima iz našeg naroda.
Svakako, oni su nepoželjni i okruženi nametnutim trendom evrounijatske evropeizacije Solaninog tipa, što se slugeranski želi provući kroz dati predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Izostavljanje Obilića medalje je posebna priča. Ukoliko ovaj predlog zakona ostane bez Obilića medalje, onda je to očito nepoštovanje, pa čak i ismevanje nivoa vojničke časti slavne srpske vojske, svih nosilaca ove medalje, slavnih srpskih vojvoda (već je bilo diskusija na ovu temu), Njegoša i njegovog dela, srpstva u celini i kosovskog zaveta u njegovom viteškom smislu, kao i najuzvišenijem delu.
Spomenice nisu ni razrađene, što govori da je sve rađeno na brzinu, pa i nestručno.
Iz obilja događaja koji su vezani za nacionalnu kulturno-istorijsku, vojničku i državotvornu oblast, nije se učinilo ništa da se bar neki predlozi za spomenice sačine.
U razlozima za donošenje ovog zakona se, pored ostalog, kaže - da bi se ovim zakonom omogućio nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koji potvrđuju i veličaju korisno delo za državu itd. Odlikovanja ne smeju da veličaju korisno delo, niti ga javno verifikuju. Poštuju, priznaju kao takvo, afirmišu podsticaj drugih na veća pregalaštva i patriotska osećanja, pozitivnu selekciju najboljeg i najkorisnijeg za društvo, državu, a posebno za srpski narod.
Objašnjenja pojedinih rešenja su više prepričavanja Predloga zakona o odlikovanjima nego što su to istinski morala da budu. Jedno od tih objašnjenja kasnije ću vam pročitati.
Opet i to donosi zaključak da predlagač ovog zakona nije dovoljno upoznao ovu problematiku da bi se njom relevantno vladao, što je nedopustivo, pa i neozbiljno.
Sada ću vam skrenuti pažnju samo na par članova ovog predloga zakona, koji je morao da ima definiciju kako bi težina dodele bilo koje vrste ordena ili medalje bila što veća i jača.
U članu 2. moramo da napravimo jednu jezičku, gramatičku i kako god hoćete izmenu, po kojoj bi taj član glasio - da su odlikovanja najviši znaci zaslužnog i javnog priznanja i poštovanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju, srpski narod, odnosno sve njene građane.
Ne može postojati Republika Srbija bez srpskog naroda i njenih građana. Odlikovanje mora da bude zasluženo pre nego javno, da odaje ne samo priznanje, već i poštovanje kojim se izražava čast za zasluženo i javno priznanje. To je korekcija koja mora biti podsticajna na planu afirmacije vlastite nacije i jačanja matične države dotičnog naroda.
Moram da napomenem da to i ne umanjuje zaslužne vrednosti nacionalnih manjina i etničkih zajednica.
Imajući u vidu širok, otvoren i prikriven spektar napada na sve što je srpsko, ne samo u Republici Srbiji, već i u neposrednom okruženju, odnosno dijaspori, ukazuje se potreba da se to istakne dopunom - srpski narod, odnosno sve njene građane. Ako prihvatite ovaj amandman SRS, mislim da će ta definicija biti daleko bolja.
Osvrnuo bih se onda i na član 8, gde stoji da Sretenjski orden ima tri stepena i dodeljuje se za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblastima javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.
Da ne bismo pobrkali babe i žabe, kakve su sve delatnosti, smatramo da treba izostaviti ''sportskih delatnosti''. S obzirom na razliku kod navedenih delatnosti koje ni iz daleka ne dobijaju, niti imaju tako razvijen sistem rangiranja, takmičenja i priznanja kroz brojne medalje, novčane i druge nagrade itd., sportisti ipak imaju svoj obim i karakterističan sistem sticanja i dobijanja priznanja, što je potpuno adekvatno njihovom hobiju ili zanimanju ili vrsti sporta.
Međutim, ukoliko neko od njih zasluži svojim ukupnim životnim delom, tako da doprinese, na primer, u javnoj, kulturnoj ili humanitarnoj delatnosti, onda tek može da mu se dodeli Sretenjski orden. Oni za svoje nagrade imaju ogromnu finansijsku podršku, pehare i ono što je predviđeno sportskim savezima i društvima. To se svakako ne može porediti sa ordenjem koje dobijaju borci ili bilo koji drugi zaslužnici ordenja.
Član 8. se odnosi i na Orden belog orla sa mačevima, koji ima tri stepena i dodeljuje se za naročite zasluge u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama, što nema u predlogu člana 8, a treba da stoji, odnosno, vojnim ustanovama i njihovom osposobljavanju za uspešnu odbranu Republike Srbije u miru i ratu i naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane.
Dakle, igra reči koju praktikujete ovde mora se odstraniti, jer sistem rukovođenja vojnim jedinicama ne sme da bude zloupotrebljen . To je uloga za koju treba imati veliku odgovornost i po uspešnom rukovođenju treba imati i veliku nagradu.
Sa druge strane, u članu 8. stav 6. Orden zasluga za nacionalnu bezbednost, ili kako ste vi ovde predložili Orden za odbranu i bezbednost, nema onaj nacionalni deo, i kada ovako navedeni orden ima tri stepena, kao u vašem predlogu, po hijerarhiji vrednosti - čast kao treći stepen, uzornost kao drugi stepen i natprosečnost kao prvi stepen, smatramo da u skladu sa rangom stepena mora biti tako postavljen i redosled željenih vrednosti za naš novi predlog. Zbog toga predlažemo da umesto „za uzorno“ stoji „za časno, izuzetno“ i „primerno“ umesto „natprosečno“. To su veliki terminološki razlozi koji mogu da doprinesu i tome da neko ko je zaslužio orden i ne dobije.
Orden Nemanjića, Orden časti, Orden rada i Orden Nikole Tesle su osnovani u jednom redu. Dodeljuju se ratnim jedinicama za istaknute junačke podvige u oružanoj borbi. Izuzetno se u miru može dodeliti visokoškolskoj vojnoj ustanovi za izvanredne rezultate u školovanju profesionalnih oficira.
Orden rada osnovan je u tri reda. Njime se odlikuju pojedinci, preduzeća, ustanove i druge organizacije za izvanredno izvršene radne obaveze i podvige u privredi i kulturi, uopšte napretku društva.
Zato, umesto tri medalje, kada pričamo i o medaljama i o ordenima koje sam pomenuo kao primer, treba dodati i sledećih pet medalja koje su veoma važne za naše društvo, jer se to ne može pravdati lošim ekonomskim stanjem u zemlji ili opterećenjem budžeta. To je svakako Medalja za hrabrost, Medalja rada umesto Medalje zasluge, Medalja zasluga za odbranu i bezbednost, Obilića medalja, koja ne sme biti ukinuta i Medalja za vojničke vrline.
Sve su to medalje koje moraju da stoje u ovom predlogu zakona, a nema ih. Medalja za hrabrost ima dva stepena – zlatna i srebrna medalja. Terminološka izmena, tako da navedeni stav može da bude i – Medalja za hrabrost ima dva stepena, zlatna i srebrna, i dodeljuje se za dva dela kojima je do snažnog izražaja došla lična hrabrost ili za dela u kojima se u izuzetno opasnim situacijama u spasavanju ljudskih života, materijalnih dobara, ispoljava izvanredna hrabrost i požrtvovanje. Toga u Predlogu zakona nema. Ako prihvatite i ovaj amandman SRS, imaćete daleko poboljšan zakon.
Takođe, treba zameniti i termin „Medalja zasluge“ u „Medalju rada“, da bi ova definicija bila preciznija.
Onda imamo još jednu izmenu, koju je važno napomenuti, a to je da Obilića medalja takođe ima dva stepena i da se dodeljuje vojnim licima samo u ratu, za izvanredno delo ili delo hrabrosti, požrtvovanja, upornosti u borbenim dejstvima kojim su se u kritičnim momentima ostvarili uspešni rezultati za dalji tok borbenih i drugih aktivnosti. Predlogom zakona vi to niste precizirali.
Moram da kažem da se izbacivanjem Obilića medalje iz vašeg predloga odlikovanja ide na ruku istim trendovima obezličavanja, obeščašćavanja i obesmišljavanja, čak i potcenjivanja istorijskih osnova jednog od najvećih junaka srpskog naroda, etalona časti, dostojanstva, ponosa, muškosti, lepote, slave i trajanja, što je svakako velika čast i merilo. Zato dajemo ovaj predlog i smatramo da je obavezno prihvatanje u delu koji se odnosi na načelnu raspravu.
Ukoliko se ne usvoji ova medalja, pljunuli ste i na Obilića i na sve nosioce Obilića medalje u našoj slavnoj istoriji, na Njegoša i njegov „Gorski vijenac“ koji je Miloša uzdigao na nivo božanstva, slavne srpske vojvode, na kosovski zavet, vojničku čast oružanih sastava srpstva.
Jedan od osnovnih parametara koje sam vam dao jeste i to da su važne napomene da ukoliko se stvarno želi afirmisati naš slobodarski, rodoljubivi, vojnički, viteški i plemeniti duh srpstva, onda se u sistemu odlikovanja mora pronositi takav njihov smisao, sadržaj, svetost, poruka i zavet.
U tom smislu je potrebno da se usvoje amandmani na ovaj krajnje skroman i ojađen Predlog zakona o odlikovanju, moralo bi se ozbiljno razmisliti o uvođenju još nekoliko odlikovanja, poput Ordena Karađorđeve zvezde u tri reda, Ordena belog orla u tri reda, Ordena belog anđela u tri reda, Ordena Njegoša u tri reda (kao u Republici Srpskoj), Ordena narodnog heroja, potom Andrićeve medalje, Medalje za nacionalnu bezbednost i Medalje čovekoljublja.
Kada sve to stavite u Predlog zakona, ovaj zakon će na nešto da liči. Ukoliko to ne prihvatite, ovaj zakon ostaje za marketing DS-a i faktički od njega ne dobijamo ništa.
Evo, zbog vremena poslaničke grupe, neću više o stavovima i tačkama ovog zakona. Uključiću se u raspravu u daljem toku. Hvala.