Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, kao i moje kolege, podneo sam amandman na član 5. razdeo 52, funkcija 410, u kome tražim da se ovaj član briše, tačnije, razdeo 52.
Moram da pročitam, zarad javnosti, još jednom obrazloženje koje su moje kolege, prethodni govornici, izneli, a to je da je SRS protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup a malo efikasan deo državnog aparata. ''Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati iz budžeta sredstva za rad agencije i time povećavati troškove državne administracije.''
Da je to tako, navešću i par primera.
Nije mi bitno što ministar trenutno nije u sali, zato što on nije predstavnik Agencije za koju tražim da se namenjena budžetska sredstva brišu, ali, zarad građana i zarad poslanika, daću par primera kojima ću jasno staviti svima do znanja da ova agencija nema nikakav značaj, ni ulogu u sferi u kojoj radi.
Prvo, Dejan Kostić, direktor Agencije, u sredstvima javnog informisanja kaže – Agencija za mirno rešavanje radnih sporova funkcioniše po principu dobrovoljnosti, što znači da bilo ko ko ima spor mora da se, prvo, javi Agenciji. Kada se postigne obostrana saglasnost, pristupa se mirnom rešavanju problema, arbitražom, uz mogućnost da strane u sporu odabiraju sudiju, što je opet opštepoznata činjenica u odnosu na to ko su direktori agencija, ko su funkcioneri u tim agencijama. Čuli smo primere da tu nema više od petoro ljudi, a da su to kafe kuvarica, služavka itd.
Zašto bi poslodavac i radnici videli svoj interes da sporove rešavaju pred Agencijom? Faktički, zato što je postupak, kako kažu, za sve strane u sporu besplatan, što je apsolutno netačno, a posle ću vam dokazati kako.
Znači, čak, nije jeftin, nego besplatan, jer sve troškove koje bi stranke imale pred sudom, počevši od sudskih taksa, preko veštaka, do ostalih stvari, koji nisu zanemarljivi ni za poslodavca, a još više za radnika, Agencija snosi sama. Budžetska sredstva koja su namenjena za samu agenciju nisu nimalo mala, ali o tome ćemo u nastavku.
Drugo, to je ušteda za samu državu, objašnjava Dejan Kostić, direktor Agencije. A, 25.908.000 dinara je odvojeno za ovu agenciju u budžetu za 2008. godinu. Ako je to ušteda, ako je to nešto što će poboljšati budžet i uticati na bolji rad i bolji standard građana Srbije, kroz potrošnju novca za ovakvu agenciju, onda neka je svaka čast ministru koji je ovaj budžet ovde predstavio kao dobar.
Primer koji je drastičan i koji pokazuje koliko je licemerno formirati bilo koju agenciju, pa i ovu, jeste sledeći. Kaže ministar finansija Mlađan Dinkić, po proceni koju je dao – sprečavanjem štrajka, primera radi, u tehničkom sektoru JAT-a, prošle godine, za dvadesetak dana pregovora uštedeli smo državi mnogo para, s obzirom na to da samo dan štrajka košta 450 do 500.000 evra. ''Mirnim rešavanjem sporova svi dobijaju. Izbegnuti su nemiri, radnici regularno ostvaruju svoj lični dohodak, pošto je to ovde nenormalna stvar, poslodavac zarađuje profit, a država ubira porez.''
Postavlja se jasno pitanje – ko je prouzrokovao štrajk, šta prouzrokuje štrajkove u javnim preduzećima, kakvi su uslovi koje radnici imaju u tim preduzećima? Mi ovde donosimo rešenje za nešto što nije prouzrokovano, sa činjenicom, koja je predodređena, da će se nešto prouzrokovati, a to je štrajk.
Onda, zarad slučaja potrebe nekog štrajka, hajde da formiramo agenciju koja će štrajkače, ili neki sindikat, na neki način da pomiri s poslodavcem.
To je u Srbiji nemoguće. Prvo, sud je nadležan za takve stvari. Drugo, i u sudu poslodavci traže spas koristeći svoje partijske veze. Treće, pre će mnogo para dati sudu nego bilo kom radniku da bi ostvario svoja prava, tačnije, krađu koju je naumio, u pljačkaškoj privatizaciji koja traje od 2000. godine.
Kaže direktor ove agencije, Kostić – u planu je da Agencija uskoro uvede ''mirientere'' i arbitere i za pojedine regione, tako da će se svi radni sporovi rešavati brzo i tamo gde su nagomilani. Onda se ovde nabraja jug Srbije ili Šumadija.
Dakle, ova agencija ima u planu da se proširi. Ako sada koristi 25.908.000, koliko će onda koristiti za sedmoro ljudi, koliko radi u Agenciji?
Ne bih da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli, a to je da su ove agencije sastavljene od kadrova iz stranaka čiji su ministri već odavno prepoznatljivi. Posebno želim da napomenem da ako je ministar iz jedne stranke, a predsednik ili direktor agencije iz druge stranke, tu može doći do sukoba, po sistemu ko će više da ukrade. Zato ove agencije nemaju nikakvog smisla, a pogotovo rezultate.
Prvo, treba da se napravi izmena određenih članova Zakona o radu, zbog kojih se radnici dovode u ponižavajući položaj, zbog čije primene im se uskraćuju osnovna ljudska i radnička prava. Navešću samo par primera. Zaposleni ne može da dobije otkaz ukoliko odbije da potpiše aneks ugovora o radu, kojim se utvrđuje manji obim prava od onog koji je imao. Zatim, da Zakonom budu utvrđeni najniži iznosi toplog obroka i regresa za godišnji odmor, da se propiše da zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom ne može da se odrekne prava na otpremninu, čime bi se izbegli sve češći pritisci poslodavaca, koji ocenjuju svoje radnike i na taj način ih teraju da daju otkaz.
To je jedan od primera kako treba rešavati probleme, vezano za Zakon o radu, vezano za radnike i poslodavce, s tim što ova agencija tu nema nikakvih dodirnih tačaka.
Navešću par primera gde je ova agencija trebalo da reaguje, a nije reagovala. To je tragična smrt Borivoja Vučevića, radnika ''Zorkine'' Fabrike nemetala, koji je sa svojim kolegama štrajkovao glađu da bi ostvario svoja radnička prava. Gde je tu bila Agencija? Zašto Agencija nije tada izašla u susret? To je bila poslednja opomena državi, koja mora da stane na put divljoj privatizaciji, da obezbedi poštovanje kupoprodajnih ugovora.
Nažalost, tu Agencija nije imala šta da pomiri, čovek je preminuo usled štrajka glađu.
Agencija nije i dalje reagovala, iako je SRS upozoravala da novi vlasnici masovno krše ugovor i ne ispunjavaju socijalne programe, zbog čega 1000 ljudi ostaje na ulici bez ikakvih nadoknada i nade da će naći novi posao.
Državni organi, po pravilu, ne reaguju nikako, ili reaguju već kad je kasno, forme radi, medija radi. Direktna posledica toga su sve češći štrajkovi glađu, kojima radnici pokušavaju da ostvare svoja prava koja im pripadaju po Zakonu, koji je ionako loš. Ali, i to im se ne odobrava.
Pitamo nadležne državne organe, pa i ovu agenciju, koliko još treba očajnih radnika da umre da bi se njihova elementarna prava zaštitila?
Drugi primer. Hoće li Agencija da utvrdi ko je odgovoran za tragediju u rudniku bakra "Jama", RTB Bor, gde je izgubljen jedan ljudski život, a desetine drugih ozbiljno ugroženo? Nikad ni ti radnici nisu dobili odgovor na ovo pitanje. Posebno zabrinjava to što su rudari odavno upozoravali da voda prodire u jamu i da je moguća katastrofa koja se dogodila.
Ali, Agencija nije imala nikakve aktivnosti. Očigledno je da niko od nadležnih nije kontrolisao mere zaštite na radu i stanje u ovom rudniku, da bi se sve, samo po sebi, kao i u svim ostalim javnim preduzećima, prepustilo slučaju.
Srpska radikalna stranka je i tada upozoravala na lošu zaštitu na radu u srpskim preduzećima, u našim rudnicima, gradilištima i fabrikama, ali ova upozorenja nisu stigla do ušiju Agencije. Zato pozivamo službe Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, koje je nadležno za ovu oblast, a ne Agencija, da kontroliše uslove rada, da počne da radi svoj posao, jer je ova nesreća direktna posledica njihovog nerada, koji ne može da opere, čak, ni Agencija, nikakvim mirenjem poslodavaca, a ni radnika. Kad su tragični propusti napravljeni u sistemu kakav je RTB Bor, nije teško dokučiti šta se događa u manjim preduzećima širom Srbije, čiji poslodavci uopšte nisu javnosti poznati.
Naveo bih još jedan primer, prethodni govornik je nešto opširnije o tome govorio, ja ću ukratko. Pomenuo je da nijedna stranka nije reagovala na dopise koji su stigli u poslaničke klubove.
Mnogobrojne snage policije su ušle 11. maja, oko pet časova, u prostorije PIK-a Zemun i tom prilikom je kordon policije blokirao zgradu, pritvorio čuvara i sprečio radnike da uđu u prostorije preduzeća. Naime, radi se o pokušaju Vlade, koja je još 30. septembra prošle godine uvela privremene mere u ovo preduzeće, imenovala nove članove Upravnog odbora, da silom dovede novo rukovodstvo.
Radnici PIK-a Zemun su u januaru ove godine sprečili novoizabrano rukovodstvo da uđe u upravnu zgradu, jer je ono postavljeno na osnovu rešenja koje nije pravosnažno.
Da li je Agencija znala da li je to rešenje pravosnažno ili ne? Da li je Agencija mirila te ljude s novim kupcem PIK-a Zemun? Ne. Da li je Agencija pripremala teren za neku pljačkašku privatizaciju PIK-a Zemun? Sve to je otvoreno pitanje za koja oni primaju nagradu od 25.908.000 godišnje.
Situacija je bila krajnje napeta kada se nekoliko radnika polilo benzinom. Drama se nastavlja, ovog puta radnici PIK-a Zemun su spremni na još drastičnije mere u odbrani svojih radničkih prava. Imali smo priliku da u sredstvima javnog informisanja vidimo ko je uhapšen, iz koje stranke su ljudi koji su uhapšeni i zašto su uhapšeni.
Ima još mnogo primera. Da ne bih sve ovo nabrajao, jer nemam puno vremena, želim da kažem sledeće. Čemu služi sud? Čemu služe zakoni o radu, koji su i tako loši, ali ni oni se ne poštuju? Čemu služi Zakon o privatizaciji?
Agencija za privatizaciju je uzrok svega ovoga i onda se formira nova agencija, da ispegla ono što je neko drugi izgužvao. Za to se opet nagrađuje, pomenuću još jednom, sa 25.908.000 dinara.
U ovom periodu nije došlo do osetnih promena kada se radi o privatnoj svojini. Nastavljaju se nelegalne privatizacije, provale, krađe i nezakonito otuđivanje tuđe svojine. Ono što je ranije oduzeto, još se ne vraća vlasnicima. Nije došlo do poboljšanja u oblasti prava na rad. Tranzicija u Srbiji je vrlo bolan proces. Ostaje vrlo visoka stopa nezaposlenosti, niske i neredovne plate, loša zakonska regulativa, nepoštovanje prava zaposlenih i samovolja direktora i moćnika, korupcija i kriminal.
U prevodu, nema znakova da će da zaživi pravično sudstvo i pravna država, sudovi odlažu u beskraj odluke, često su pristrasni i nastavljaju i dalje da se masovno krše zakoni i ljudska prava. Kriminal i mafija nisu suzbijeni, razvlašćeni su se konsolidovali i povezali međusobno sa sadašnjom vlašću, što je opštepoznato kriminalcima, i kao takvi blokiraju pomake u prevazilaženju krize, na radost svih onih u zemlji, okruženju i svetu, kojima odgovara širenje haosa i konfuzije u našoj zemlji.
Primeri firmi koje sam naveo jasno govore da ova agencija, ovako nazvana, nema, apsolutno, nikakve obaveze i nadležnosti, niti ingerencije da bude budžetski korisnik, jer ne radi ništa. Ona je tu zbog kadriranja DS-a, DSS-a i ostalih u koaliciji, koja ima zadatak da naredi ministru da nađe određeni prostor u budžetu, kako ne bi svoje ljude, članove, simpatizere ili aktiviste, ostavili bez izvora finansiranja.
To jasno govori da sve ove agencije, za koje se amandmanima poslanika SRS-a traži da se brišu, nisu potrebne i da za njih nisu potrebna sredstva u budžetu za 2008. godinu.
Ovo se više ne može dopustiti. Građani Srbije, molim vas, ispred SRS-a, nemojte ponoviti grešku – po sistemu "minut zadovoljstva – četiri godine muke", glasajte za gospodina Tomislava Nikolića svim srcem i onda ćemo i ovaj problem rešiti.