Dame i gospodo narodni poslanici, moram da konstatujem jednu činjenicu da su poslanici DS počeli da učestvuju u raspravi i da je to verovatno po zadatku, jer svi poslanici pričaju u uvodnom delu istu priču, kako je ovaj zakon reformistički, kako mnogo vredi, kako je dobar, kako razvija pravosuđe, kako uvodi red.
A ne zaboravite činjenicu da ste vi na vlasti od 2000. godine i koliko god sada hvalite ovaj zakon, znači da je ovaj prethodni bio loš, a vi ste taj loš usvojili uz istu priču kada ste taj loš zakon usvajali, koji vi sada najviše kritikujete tako što hvalite ovaj. Čuli smo iste termine, istu terminologiju i isto ste učestvovali u raspravi.
Dakle, ono što je veoma važno jeste da se ovde ne raspravlja o Ustavu ili o nekom predlogu zakona koji zahteva toliku pažnju i toliki hvalospev, a da je u suštini nešto skroz drugo. Zbog toga, ovi predlozi zakona nisu nikakvo posebno epohalno rešenje. Dakle, u pravosuđu, kako kažu neki predlagači, pa i poslanici, to ću vam dokazati kroz članove koji se kose jedni sa drugim, koji se kose sa pričom koju ste vi sa ove govornice izneli.
Dakle, smisao zakona iz oblasti pravosuđa stvarno jeste da se poboljša stanje i zato je otprilike negde oko 245 amandmana podneto na samo par zakona u ovom paketu, za koji vi kažete da je toliko dobar. Mislim da ova cifra dovoljno govori.
Sledeće što bih vam skrenuo pažnju - da se za poboljšanje bilo kog stanja u pravosuđu moraju podrazumevati određene činjenice koje ste vi ovde zapostavili, a to je povećanje zakonitosti i pravilnosti rada pravosudnih organa. Mali je broj ukinutih odluka prvostepenih sudova, visoka ažurnost u suđenju itd.
Da bi se sve ovo sprovelo, drage kolege, vi morate imati određene kadrove, određene ljude, ne partijske ljude, ne partijske sudije, nego čisto sudske kadrove. Kadrovi su ti kod kojih je, u najvećem delu, zavisnost zakonitosti i efikasnosti sudova.
Ono što bih, kao jednu primedbu, dao iz prethodnog perioda jeste da je dobar predsednik suda, godinama dobar i po rezultatima najboljeg suda u Srbiji, to je Okružni sud u Obrenovcu, jednom je rekao, a to je sada advokat Milan Gričić, sebi i svim saradnicima, da bi pravi sudija bio, on postaje žrtva, i a ako hoćete to da budete, morate najmanje još dva do tri sata kod kuće da radite svaki dan.
Vi ste ovde napravili jednu kontradiktornost od pravog sudije, recimo, čiji su rezultati suda godinama najbolji bili u Srbiji, a to je Okružni sud u Obrenovcu. Šta ste uradili? Doneli ste član 30. po kome omogućujete svim sudijama da se bave i drugim aktivnostima. Kaže: "sudija može van radnog vremena da se bez posebnog odobrenja bavi nastavom i naučnom delatnošću, uz naknadu".
Čak je i Konstantinović, poslanik DS, podneo amandman, u kome traži da sudija ima pravo učešća u RIK, gradskoj izbornoj komisiji ili opštinskoj, a znate da te predloge daju političke stranke. Sada se postavlja pitanje da li imamo politizaciju suda ili ne? Pazite, taj amandman je podneo poslanik DS, i to jedan koji je bio odavde poprilično najglasniji.
Druga stvar na koju bih vam skrenuo pažnju jeste da je više nego sve drugo čestitost. Čestitost je sudijin tal i glavna vrlina. Ono što se, međutim, olako previđa kao preko potrebna vrlina sudije jesu čvrstina, postojanost njegovog karaktera i moralna hrabrost da odoli iskušenjima i zlu.
Kako će odoleti i kakvu će moralnu hrabrost imati svaki sudija, piše u članu 6, da ga sada ne čitam, nemam vremena, onda je donesen jednostavan zaključak da kod nas uopšte ne valja što su u poslednjih desetak godina mnoge sudije retko bile pravedne, a češće sluge vladajuće partije ili režima, ili u najboljem slučaju bezlični činovnici koji nisu mnogo ni uvažavani, ni poštovani od samih tih političkih partija.
I za to ste čak naveli član 7, u kojem se kaže da sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju. Zaštita interesa je dvostruki termin. Može se koristiti i zloupotrebiti za vrlo loše činjenice u današnjem društvu, pa i u pravosuđu.
Navešću vam jedan primer iz Beograda. Kada je bivša predsednica Drugog opštinskog suda u Beogradu, Gordana Mihajlović, ukinula istragu koja je pokrenuta od strane tužilaštva protiv urbanističke mafije u Beogradu, bez ikakvog osnova i bez ikakvog razloga. Građani su se žalili na to. Okružni sud je poništio to, ponovo vratio istragu i onda dolazi nova predsednica Drugog opštinskog suda Ivona Lalović i ponovo poništava to, i kraj sa urbanističkom mafijom, dobijena protivpravna imovinska korist itd. Nemojte reći da ovo nema veze sa politikom.
Kažu - ne biramo mi sudije, mi biramo instituciju koja bira sudije. Šta je to, nije šija nego vrat. Nemojte obmanjivati ovaj narod, ovaj zakon je veoma loš, ovo je umotano samo u oblandu i što više izlazite, više se kitite lažnim stvarima. Hvala.