Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. predloga ovog budžeta, razdeo 3, glava 3, tačka 14, funkcija 10, ekonomska klasifikacija 423, naziv usluge po ugovoru, u kolonama 6. i 8. iznos 27 miliona zamenjuje se iznosom od 7 miliona. U član 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6. iznos 17.285.000.000 zamenjuje se iznosom 17.305.000.000, a u koloni 8. iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 17.905.000.000.
Da bih uprostio građanima Srbije koji ne znaju šta su ekonomske klasifikacije, razdeli, funkcije i glave, tražio sam da od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja usluge po ugovoru sa 27 miliona spustimo na 7 miliona i da tih 20 miliona transformišemo subvencije javnim nefinansijskim preduzećima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi ovih 20 miliona uložili u dodatne subvencije, tačnije u poljoprivredu.
Ono što je jasno, u dolazećem periodu koji neće biti nimalo lak u 2009. godini, posebno za poljoprivredu, moramo brinuti unapred. Zemlja će da se obrađuje, ona će da rodi nebitno od ekonomske situacije koja nas je zadesila, ali šta ćemo sa proizvodom te zemlje, postavlja se pitanje.
Pre svega bih voleo da utvrdimo aktivnosti ove Kancelarije za održivi razvoj i moram da vam kažem, čitajući njene aktivnosti i obaveze koje su imali jasno se vidi da sam bio u pravu, ja i poslanička grupa SRS, kada smo tražili da se smanje troškovi za ovu kancelariju.
Navešću samo par primera, a u toku mog izlaganja možete doneti zaključak šta sam hteo da kažem. Kaže ovako, dr Rajko Perić, državni sekretar: Da bi nerazvijena područja bila izvučena iz dugotrajnog društvenog zapećka mora im se dati novac, zamislite, mora im se dati novac, pre svega za izgradnju dobre putne mreže, ali i struju i vodu i kanalizaciju, kao i za podizanje standarda građana, jer je reč o područjima koja decenijama demografski izumiru. Prvi korak je izgradnja puteva.
Evo zaključak jedan vrlo prost koji je donela ova kancelarija, a to su zaključci za koje su potrebne posebne studije, posebne pripreme, posebni nacrti i to je ono što nas ne muči od 2000. godine, nego i pre toga, ali setili smo se 2009. godine, da u nerazvijenim područjima nema puteva, nema vode i da je to prioritet.
Ne želim da pričam o ostalim stvarima, o bežičnom internetu, o kablovskoj, o toplifikaciji, gasifikaciji, to za ovu kancelariju treba još 200 miliona da bi do toga došli, ali u toku priče doći ćemo i do toga.
Evo kako se problemi rešavaju u vezi sa tim.
Kaže: novac je većim delom iz NIP-a, ostatak je direktno iz budžeta i ovo Ministarstvo nastoji, kako Perić dodaje, da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju kroz 700 projekata, koliko ih u ovom trenutku ima. Prilikom odobravanja sredstva, dodaje Prelić, vodi se računa i o tome da se izađe i u susret opštinama koje imaju skromnije budžete, a one se najviše nalaze u istočnoj i u južnoj Srbiji.
Samo jedan podatak. Par dana kasnije, zaduženi ministar za ovu oblast kaže, prema rečima ministra Sulejmana Ugljanina, koji vodi službu za održivi razvoj, u jeku je skeniranje problema, dakle, on ne zna da postoji 700 projekata, koji decenijama imaju naše tradicionalno najnerazvijenije opštine. To uopšte nije tačno. Opštine su postale najnerazvijenije od 2000. godine od kada ste vi došli na vlast, do tad se i moglo nekad nešto raditi u nekoj državnoj fabrici, a navešću vam primer i koje su to fabrike, ali sad više ovom jednostranom primenom, CEFT-om i ostalim sporazumima koje ste vi doneli u ovoj skupštini, teško da se može od toga živeti, ali pojasniću vam to u narednom periodu.
Kaže - ovakvi projekti se odnose, naglašava Ugljanin, i na dostizanje održivog razvoja nerazvijenih opština. Zamislite šta je čovek rekao. I na borbu protiv siromaštva u njima. To valjda nije logično da imate siromaštvo u nerazvijenim opštinama, jer ova dva problema idu ruku pod ruku. Ovo je ogromna pamet koja je iznesena, ali to nije suština priče.
Šta je suština priče? Pustite vi seminare, kongrese, odlaske u inostranstvo, putovanja i usluge po ugovoru za koje ste namenili 27 miliona. Nema tu potrebe za tu pamet da bi doneli zaključak da treba put, voda i struja da bi se područje počelo razvijati. Kako da se razvije u ovim uslovima koje ste im napravili, to ćemo o tom potom.
Samo bih vam naveo jedan primer opštine Lebane. To je najsiromašnija, recimo, opština, gde je bivša tekstilna fabrika "Eksportekst" , prostire se na 13 hektara zemljišta i ima odlučno očuvane pogone. Šta je tamo problem? Za tu lokaciju zainteresovano je mnogo firmi, ujedno i jedna beogradska za proizvodnju prirodnih sokova.
U ovoj fazi prva fabrika bi zaposlila od 150-500 radnika, ili zavisi od kooperanata, koliko bi ih bilo, što bi za Lebane značilo pravi bum. Međutim, šta je tamo problem? To je problem sa kojim neće da se suoči ova kancelarija. To jeste zemljište koje se nalazi u vlasništvu Republike. Ili razlog zašto investitori zaobilaze Lebane jesu nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko zemljišta, da li su fabrički, da li su državni, da li su opštinski, nije važno.
Ti problemi kada se reše, kada ta kancelarija sedne, izvrši pritisak na pravosuđe, izvrši pritisak na nadležne organe, možete doći vrlo lako do proizvoda.
Ali, ovde se navode neke studije, stenogrami se neki izvlačeni iz nekih kongresnih sastanaka koji su totalno nepotrebni i koji ne donose ništa za nerazvijene opštine.
Ono što je takođe veoma važno zato što smo mi hteli da ovim amandmanom isforsiramo poljoprivredu jeste skretanje pažnje na privatizaciju. Možemo mi davati start-ap kredite, možemo davati meke kredite, tvrde, o tome sam već pričao, možete davati kakav god hoćete klaster razvoja, bilo šta, ako se vi ne suočavate sa borbom protiv kriminala i korupcije, posebno u privatizaciji i posebno u poljoprivredi.
Navešću vam samo jedan primer. Čovek je uzeo neku mlekaru, pre godinu dana je privatizovana. Poljoprivredni proizvođači koji su je godinama snabdevali sirovim mlekom kažu dok je bila u državnom vlasništvu da problema nije bilo, oni su sa isplatom bili redovni i faktički u dan kada su donosili mleko dobijali su novac.
Sada kada je ta mlekara privatizovana, oni dolaze ispred nje i prosipaju mleko. Kaže - kad već džabe dajemo, džabe ću i da prospem, nude mi gume, nude mi akumulatore, s tim kravu ne mogu da hranim, džabe mi takva mlekara. Vlasnik mlekare kaže - ne mogu da platim dažbine, ne mogu da platim ovo, ne mogu da platim ono. Dajte subvencije da vrati dugove. Dajte subvencije da izađe iz minusa. Pomozite, neka se isplati njemu, vratiće on to. Ne, vi ste mu nametnuli jednostranu primenu ovog sporazuma. Sad će stići neko mleko, ko zna odakle, sa ko zna kojim kvalitetom. Šta će on da uradi? Propao je i on, propao je i ovaj seljak itd.
Onda da vas podsetim kako je prošla privatizacija koje je unazadila poljoprivredu kada je u pitanju šećerna afera. Vi znate da je šećerna afera bila aktuelna u vašoj borbi protiv korupcije i kriminala u akciji Sablja. U celoj toj akciji iznedrila se jedna afera koja je napravila zabranu izvoza šećera. Koliko je ta zabrana oštetila poljoprivrednike, i do dan-danas to niko ne zna.
Podsetiću vas i na CEFT-a sporazum. Koliko je CEFT-a sporazum oštetio poljoprivredu? Koliko je građevinska mafija oštetila poljoprivredu pretvarajući parcele za poljoprivredu u industrijske zone? Ovde sam želeo da vam navedem i jedan primer jedne opštine u Beogradu, opštine Surčin, prigradska opština. Dakle, da vas upoznam sa detaljima.
Statutom grada koji je donesen pre par meseci nadležnosti opština prigradskih ukinute su 100%. Nekad su mogle prigradske opštine da raspolažu gradsko-građevinskim zemljištem kao korisnici, zna se da je država vlasnik, a da su korisnici opštine. Sada se tim statutom to gasi i sva zemljišta koja su pripadala na korišćenje opštini sada pripadaju direkciji grada za izgradnju. Svesni činjenice da statut stupa na snagu od januara 2009. godine, opštine se snalaze i prave veliku zloupotrebu.
Sad ću da vam kažem kako je to urađeno u opštini Surčin. Predsednik opštine Surčin zakaže vanrednu sednicu i traži da se obori cena zakupcu sa tri i po dinara na dinar i po po metru. I kaže - ako on bude hteo da uzme na 99 godina mi ćemo mu dati 30% popusta. Šta je sad uradio? Cenu sa tri i po skinuo je na dinar i po po metru.
Sad ću da vam kažem da ne bi bilo nekih drugih zloupotreba. Radi se o 128.242 metra kvadratna državnog zemljišta, čiji je korisnik opština Surčin, u Dobanovcima, Slatina, katastarske parcele, sad da ne čitam da ne izgubim vreme. Ubijajući cenu na vanrednoj sednici skupštine, zato što će to zemljište da pripadne gradu, a ista je stranka i u gradu i u opštini, ali nema prihoda u svom budžetu, predsednik iz DS, ubijajući cenu, dajući poklon od 30% na zakup i od 99 godina i na 10 godina, oštetio je budžet, recimo, grada Beograda za nekih 10 miliona dinara. Zamislite to. Zamislite, za ekstra lokaciju koja se nalazi pored autoputa, pored obilaznice da se nekome pokloni.
To sam čak i pretvorio u evre. Dakle, da ne bih gubio vreme, tri puta manja tržišna cena od procenjene, sa 30% popusta na 99 godina iznosi 5.713.181. dinara ili 67.211 evra. U drugačijem slučaju to bi iznosilo na 99 godina 19.043.937 dinara ili 224.050 evra.
Zamislite koja je to razlika. To je razlika koja je na poklon data onome ko je platio da ovi dođu u opštinu Surčin na vlast, onaj ko je platio da od 35 odbornika, koliko ima opština Surčin, 15 je dobila SRS, da se skupe svi ostali, da dođu na vlast i onaj koji sad kupuje to zemljište mora to da vrati.
Nije to suština. Ovde su im uzeli zemljište. Suština je sledeće - obračun sa kriminalom i korupcijom ne postoji. Kako smo doneli taj zaključak? Sad ću da vam kažem. U IMR-u, u opštini Rakovica gde se proizvode traktori, gde arapski svet čezne za našim traktorima, gde plaća unapred, gde daje pare unapred - samo napravite, samo dajte, mi dajemo traktor jeftinije nego koliko košta njegova proizvodnja.
Šta se sada dešava? Nadzorni odbor te firme, svesni situacije i gubitka, podnosi krivičnu prijavu protiv direktora, podnose poreskoj upravi zahtev da dođe. Dolazi budžetska inspekcija i hapse direktora. Uhapšen Ranko Vuković, generalni direktor IMR-a.
Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, Filijala Rakovica, broj zaključka da ne čitam, dana tog i tog uputio je zapisnik SUP-u i zahtev da ga uhapse za nesavestan rad u privrednom poslovanju, oštećenja u privredi, zloupotreba službenog položaja.
Šta se dalje dešava? Lišen je slobode 24.7.2006. godine. Zadržan je u pritvoru 30 dana. Stavlja mu se na teret da je oštetio AD IMR za 1.562.000 evra. Zamislite.
U Drugom opštinskom tužilaštvu se vodi krivični postupak, pa broj predmeta, bez podizanja optužnice, čeka se da zastari postupak ili da nestane IMR. Protiv tog istog direktora Ranka Vukotića vodi se u Trgovinskom sudu postupak za prodaju radničkog odmarališta hotela na Zlatiboru u Partizanskim vodama, površine 750 kvadrata, sa zemljištem od 16 ha 159 m2.
To zemljište vredi zajedno 63,5 miliona dinara, a vrednost hotela je bila preko četiri miliona evra. Znate za koliko je prodat hotel? Za 800.000 evra je prodato nešto od četiri miliona. Gde je ovaj Ranko Vukotić danas? U kojoj firmi je on sad? Po čijem nalogu on ovo prodaje i ko njega štiti da on ne odgovara krivično za ovo?
Zašto smo uništili fabriku? Zato što je nekome odradio posao. Čuo sam da je sad u Telekomu. Odmah razmišljajte da ni Telekom neće dugo, pojaviće se opet dopis SRS, pa mi opet moramo da vas ubeđujemo kako vaši ljudi drpaju, a vi to dobro znate. Šta se dalje dešava? Sad tu postoji još jedna zloupotreba na koju ne reaguje Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju svojom odlukom donela je rešenje da će sredstva od eventualne prodaje iskoristiti za namirenje obaveza, za zaostale zarade prema rešenju Trgovinskog suda iz Beograda. To on nije uradio.
Znate šta je uradio? Ispoštovao je 40% od toga... (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.) završavam, 40% je ispoštovao, i to onome kome je on hteo. Ukrali ste im njive na ovaj način, jedan od primera, prodali ste zemljište budzašto tajkunima, uništili ste fabriku, ne date im poljoprivredne alate sa čime da rade, opljačkali ste ih i sada im još namećete ovu jednostranu primenu ovog sporazuma.
Samo da navedem još jedan zaključak koji je ovde evidentan... (Predsedavajuća: 16 minuta.) završavam, a to je da je ovaj budžet pravljen za onaj princip - i premijer sit i ministri na broju. Hvala.