Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću samo o Predlogu zakona o strancima. Dakle, pre nego što bih krenuo sa izlaganjem, hteo bih da skrenem pažnju svim prethodnim govornicima koji su rekli da će ovaj zakon podržati samo iz jednog veoma važnog zaključka. U ovaj zakon spadaju pod strance i izbegla i raseljena lica. To ne sme da se dopusti.
Dakle, ovaj zakon tretira izbegla i raseljena lica kao strance. To amandmanima koje su podneli poslanici SRS jedino može tako da se reši.
U članu 59. se kaže, to moram da ponovim radi javnosti - Vrste putnih isprava za strance, u stavu 2: ''Putna isprava za izbeglice izdaje se u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom.''
Koji je to međunarodni ugovor, koji je to poseban zakon, kada se zna da postoji Zakon o izbeglicama? Taj zakon precizno govori kako se izdaju putne isprave za lica koja su izbegla i raseljena.
Zbog toga smo tražili amandmanom da se ovaj stav 2. člana 59. izbriše i da se na samom početku ovog predloga zakona u stavu 2. doda stav - da se ovaj zakon ne primenjuje na strance, jer drugačije ne možemo to tretirati i dodaje se stav - i lica koja su stekla izbeglički status. Mi ne možemo dozvoliti da stranci budu lica koja su tuđom mukom raseljena na teritoriju Srbije.
Druga stvar, a ona je veoma važna, u ovom predlogu zakona se daju velika ovlašćenja ministrima, pa kaže - ministar ovog ministarstva će u saradnji sa ministrom nekog drugog ministarstva da donese odluku o ovome ili onome. U protivnom, gospodine Dačiću, vi ćete se onda baviti samo strancima.
Vi morate tu nadležnost dati svom ministarstvu, pa da ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvom koje treba da obavlja taj posao, jer ovde je u pitanju ili tehnička greška ili terminološka, ali može se zbog te greške zloupotrebiti i izvući dvostruko tumačenje i onda ćete se vi faktički baviti samo strancima.
Dakle, čini mi se u devet članova, u članu 15. stav 2, 20. stav 3, 28. stav 2, 31. stav 2, 67. stav 2. govori da ministar, ministarstvo u saradnji sa ministrom drugog ministarstva radi nadležne poslove. Moram i oko toga da vas podsetim, na to smo pisali amandmane, da u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propise. To ćete videti u raspravi u pojedinostima kada budemo obrazlagali amandmane.
Druga stvar, koja je veoma bitna i za vas i za građane Srbije, to je da su neki članovi ovog predloga zakona u suprotnosti sa Ustavom. Na stranu to što imaju tehničke propuste, što se može tumačiti dvostruko, što ima koristi ili jedna ili druga strana u odnosu na tumačenje, mi ćemo ipak izneti te sugestije.
Dakle, u članu 11, poslednji stav kaže, pod naslovom - ulazak u Republiku Srbiju odbiće se strancu ako, pa sada tu postoje stavke, nema važeću putnu ispravu, nema dovoljna sredstva itd, pa kaže, bliže uslove iz ovog stava ovog člana propisuje Vlada. Zbog čega bi Vlada ove bliže uslove propisivala? Propisuje nadležno ministarstvo.
Ne može Vlada sada da bude iznad zakona, pa da neki član Vlade propiše nešto da se donese odluka na Vladi i da ministarstvo ostane uskraćeno zakonom za svoje mogućnosti. Dakle, taj amandman smo podneli jer je veoma važno da se znaju nadležnosti ministarstva i nadležnosti Vlade.
Oko vremenskog zadržavanja u prihvatilištu; mi smo ovde došli u situaciju da prihvatilišta moramo da zidamo više nego što imamo praktično zatvora u Srbiji. Ako je 180 dana maksimalan rok da lice bude u prihvatilištu dok ne reši svoj status, mi ćemo doći u poziciju da zidamo hotele, tj. ta prihvatilišta na svakom ćošku po Srbiji, jer ogroman broj stranaca kroz našu zemlju prolazi.
Druga veoma važna stvar, a to je ovo što sam pomenuo na početku, da se neki članovi kose sa Ustavom. U članu 28. stav 3. kaže: Uz zahtev za prvi privremeni boravak, stranac je dužan da priloži odgovarajuću ispravu da nije osuđivan. Sada ću vam navesti jedan primer, pošto ste vi prisutni. Ta odredba je prvo nesaglasna sa Ustavom Republike Srbije, jer odredbom člana 17. Ustava propisano je da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajamčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Srbije.
To se naravno odnosi na izborna prava, zabrana proterivanja iz zemlje, zabrana oduzimanja državljanstva, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima itd. Shodno tome, podsetio bih vas da je i odredba člana 102. stav 4. Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji kaže: "Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti". Jer znate koji je to ogroman propust u samoj administraciji? Evo daću vam jedan konkretan primer.
Da bi stranac došao u našu zemlju, on mora da overi kod suda u Srbiji punomoćje, kako bi u matičnoj zemlji neko u njegovo ime pribavio potvrdu o neosuđivanosti, pa onda za takvo punomoćje da snabde u Srbiji nadoverom apostil, vi znate šta znači apostil, radi međunarodne upotrebe. Potom da to punomoćje u matičnoj državi njegov punomoćnik prevede kod sudskog tumača, pa da po pribavljanju u matičnoj zemlji takve potvrde o neosuđivanosti istu snabde ponovo nadoverom apostilom radi međunarodne upotrebe, pa da po prispeću u našoj zemlji sudski tumač to prevede na naš jezik, da bi mi mogli da njemu izdamo bilo kakav dokument - da li je on osuđivan ili ne.
Mislim da je ta administracija poprilično velika, da mi nemamo još uvek mogućnosti uvida tačno koji je prekršaj osude u pitanju - možda je saobraćajni, možda je krivični, to su sve prekršaji, ali sud nema klasifikaciju iz svih tih delova u svakoj zemlji, pa prepiska tamo, prepiska ovamo, zahteva ogromno i vreme, što će svakako, priznajte, imati velikog posla i troškova za jedan dokument koji MUP traži u postupku podnošenja zahteva za privremeni boravak.
Druga stvar, mi smo zbog svega toga tražili i u članu 27. da MUP izda poseban obrazac o uslovima koji moraju da se ispune da bi mogli da uđete da boravite u našoj zemlji.
Još jednu stvar bih rekao, da ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, a to je - nadležni organ mora podnosiocu zahteva, zbog ovih prepiski, obezbediti višejezični obrazac zahteva za izdavanje odobrenja za privremeni boravak. U gradski SUP, Uprava za strance, stranci koji pristupe odeljenju za strance, recimo u Savskoj ulici, radi podnošenja zahteva, iako plate administrativnu taksu kojom su pokriveni svi troškovi postupka, oni bivaju upućeni da zahtev za izdavanje, koji inače štampa po rešenju MUP-a Savremena administracija i košta tri dinara, kupuju u obližnjoj agenciji i to plaćaju 1.500 dinara.
Zbog toga, taj obrazac koji košta tri dinara ne možemo preprodavati preko neke agencije ovlašćene, za 1.500 dinara, tražiti ovu prepisku i faktički omogućiti dodatni posao licu koje želi da boravi u našoj zemlji. Dakle, zbog svega ovoga, gospodine Dačiću, molim vas da obratite pažnju na status raseljenih lica, na što manju administraciju, na što manje zadržavanje stranaca koji pokušavaju na nelegalan način da uđu i da se što više kazne oni koji koriste putne isprave drugih lica.
Ovde su kazne od 6.000 do 20.000 dinara. To je ništa. Može jedan plaćeni ubica da uzme dokument od bilo koga, da uđe u našu zemlju, da obavi neki posao, vi da ga uhvatite na delu i da ga kaznite sa 20.000 dinara. Dok dokažete da je on plaćeni ubica, on može da plati kaznu, da boravi u ovom boravišnom hotelu, koliko ste vi ovde naveli, šest meseci, i posle toga ide postupak njegovog vraćanja u njegovu matičnu zemlju. Dakle, te kazne moraju biti rigorozne, te kazne moraju biti jako velike, jer ti propusti nisu mali, a naravno i što manje zadržavanja takvih ljudi u našoj zemlji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. stav 3, u kome se kaže da se vi prvo morate starati o primeni Poslovnika Narodne skupštine, u skladu sa članom 23. stav 2, da poslaničku grupu čine narodni poslanici a ne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana, koja ima najmanje pet narodnih poslanika. Dakle, ne želim sada da polemišem sa nekim građanima ovde, iako ste im vi to omogućili, ali radi javnosti i istine koju ova srpska javnost treba da zna, moram da kažem sledeće.
Vi znate da je Boris Tadić prvi čestitao Milu Đukanoviću rezultate referenduma koji, i vrapci znaju, da su bili pokradeni. Vi znate da su pre samo nekoliko dana Dodik, premijer Srbije Cvetković i Mišković iz "Delte" otvorili ogroman tržni centar u samoj Crnoj Gori zajedno sa premijerom Milom Đukanovićem. Vi znate da je jedini političar koji je bio proteran iz Crne Gore bio Vojislav Šešelj, znate da su njegovoj deci i dan-danas zabranjeni ulasci u Crnu Goru. Ružno je to što radite, gospodine Nikoliću, i da tako pričate o čoveku s kojim ste proveli tolike godine.
Moram još da kažem par stvari radi javnosti. Tomislav Nikolić se poziva da je 97. godine Vojislav Šešelj dao podršku Milu Đukanoviću. Znate da je tada bila velika borba između SRS i režima Slobodana Miloševića i da je tada proistekla ona čuvena izreka - i neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, i da su to bili jedni od osnovnih razloga podrške u tom trenutku Milu Đukanoviću.
Dakle, nemojte koristiti i zloupotrebljavati ovu govornicu za vaš marketing, za vašu gužvu u Čika Ljubinoj, pa ste primorani na ovakve poteze. Ako vam je težak taj trenutak, postavite prvo sebi pitanje kada ste zadnji put bili u Crnoj Gori? Kada ste tamo imali neku tribinu ili da li ste vi učestvovali u slanju nekog funkcionera SRS u Crnu Goru?
Dakle, verujem da je briga svih Srba na svim prostorima velika za ovakav zabijen nož u leđa Srbima od strane separatističkog režima Mila Đukanovića, ali ovaj trenutak ste vi iskoristili za kampanju svoje stranke, a ne mi. Nemojte zbog toga nama trljati nos. Neću se više javljati, ne želim da polemišem sa građanima, a kada dođe sledeća tačka dnevnog reda, reći ću šta imam.

Gospođo Đukić-Dejanović, niko od ovih odbeglih poslanika nije predsednik Skupštine nego vi i zato treba vi da date taj odgovor, a ne neki poslanik koji neće imati mandat još dugo. Dakle, neke stvari su principijelno jasne. Znaju se nadležnosti predsednika Skupštine, a znaju se i nadležne obaveze odbeglih, čak, poslanika.
Nisam se ja zbog toga javio, koristiću vreme koje je predviđeno za SRS po dnevnom redu. Dakle, pošto nemamo puno vremena, govoriću samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica", sa predlogom, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine, da se donese po hitnom postupku.
Prvo što bih rekao u ovom uvodnom delu svog izlaganja jeste, da iskoristim prisustvo ministarke, da je ovo još jedan politički projekat. Osvrnuću se samo na njega od ovih ostalih tačaka. Zbog toga što sam izneo u samom startu daću poprilično dobro obrazloženje.
Dakle, da je u pitanju politički projekat, da su se ljutili i novoizabrani gradonačelnik grada Beograda, Đilas, i da su se ljutili pojedini ministri, iz prethodnog i ovog saziva, zašto radovi na obilaznici kasne govore sledeći podaci:
Komisija Instituta za puteve ustanovila je da preduzeće "Planum" na devet lokacija debelo kasni sa radovima. Izvođač, međutim, tvrdi da će ispoštovati rok i napominje da mu NIP duguje čak 400 miliona dinara. Dakle, obrazložiću posle svaki ovaj deo.
Radovi na obilaznici oko Beograda na delu od Ostružnice do Ibarske magistrale kasne krivicom građevinske firme "Planum", pokazuju izveštaji nadležne komisije Instituta za puteve, koja je pre 32 dana obišla gradilište.
Došli smo u posed dokumenta u kojem je u devet tačaka precizno navedeno šta od planiranih poslova neće biti završeno do obećanog roka. Rok je bio, čini mi se, 15. oktobar, koji već sada svima daje naznaku da neće biti ispoštovan.
"Planum", međutim, tvrdi da mu investitor, odnosno NIP duguje čak 400 miliona dinara, ali da će, bez obzira na to, uključujući i svoje sopstvene troškove, pokušati da ispoštuje rok.
Ono što je veoma važno jeste da se uzima kredit od 80 miliona i da treba Vlada Srbije, tačnije, nadležno ministarstvo, da bude garant za određenu instituciju, tj. "Putevi Srbije" koji treba da obave ovaj deo oko obilaznice, što se tiče građevinskih radova. Završetak dela obilaznice veoma je važan zbog početka radova na rekonstrukciji mosta Gazela.
Kaže – nedavno je Parlament Srbije, sa godinu dana zakašnjenja, ratifikovao kredit od 33 miliona evra za rekonstrukciju Gazele koji je ugovoren sa Evropskom investicionom bankom. Dalje, kaže – budući da je proces pretkvalifikacije ponuđača za izvođenje radova na mostu Gazela već završen, uslediće otvaranje finansijskog dela ponuda.
Onda kaže da – u ovom preduzeću ističu da eventualno kašnjenje obilaznice neće ugroziti početak rekonstrukcije Gazele, pa zatvaranja kolovoznih traka na Gazeli sigurno neće biti do kraja 2008. godine.
Zbog ljutnje političkih oponenata koji ovaj projekat, kao, rade (inače, ovaj projekat je počeo 1991. godine) dolazi do spekulacija da su određene firme došle na udar, pa čak i firme koje izvode radove. Njima su na neki način upućene pretnje da će koristiti mogućnost za penale. Na to se odgovara – javna prozivka preduzeća "Planum" zbog kašnjenja na obilaznici dovodi se u vezu sa činjenicom da ne postoji obaveza da preduzeće koje kasni plaća penale za to. Naš izvor kaže, pošto je ova firma, a i druge koje grade obilaznicu, posao sklopila još pre 20 godina, nije predviđena kaznena politika u slučaju kašnjenja.
To donekle daje komotnu poziciju i ovom samom preduzeću, a sa druge strane, ovom preduzeću se ruši ugled.
Dakle, zašto kažem da je ovo politički projekat? Moram da vas podsetim na predizbornu kampanju u Beogradu, kada je vladajuća koalicija otvarala most koji je sagrađen pre mnogo godina, most koji je samo rekonstruisan, otvoren, nije rekonstruisan do kraja, rekonstruiše se i dan-danas. Ono što je veoma važno da kažem, u pitanju su investicije za neke kapitalne projekte za koje je država dala garanciju, a to je unutarmagistralni prsten.
Vi ste svi svesni činjenice da je ta tema bila javno veoma zastupljena i da je bila poprilično dobra tema za uzimanje glasova građana Beograda kada je bila u pitanju predizborna kampanja, da ćemo unutrašnjim magistralnim prstenom rešiti problem saobraćaja u Beogradu. E, sada imamo isti taj slučaj – da ćemo obilaznicom oko Beograda rešiti saobraćaj u Beogradu, sa čime se mi apsolutno slažemo, ali ne sa načinom kako treba da se dođe do tog rešenja.
Podsetiću vas samo na par propusta, studiju koju je sproveo "Skot Vilson" i javne konsultacije sprovedene od strane javnog preduzeća – "Putevi Srbije'' ne mogu da se smatraju legitimnim, jer sponzori projekata nikada nisu objavili kompletnu dokumentaciju EIB i nikada nisu organizovali javnu raspravu. Dokument nije bio obezbeđen na srpskom jeziku i dostupan široj javnosti na uvid. Nadležni organ na nivou grada Beograda, zadužen za procenu uticaja, nije uopšte kontaktiran u vezi sa ovim projektom. Nadležni organ za ovu procenu uticaja na nivou Republike Srbije je Uprava za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i životnu sredinu. Uprava nikada nije javno publikovala bilo kakvu informaciju vezanu za ovaj projekat.
Javne konsultacije, koje su navedene u "Skot Vilsonovoj" studiji nisu obavljene na osnovu definitivne trase i nisu bile dovoljno reklamirane i objavljivane u medijima. Javne konsultacije i dokument procene uticaja, po Zakonu o proceni uticaja, biće urađene za sekciju C, kada bude uređen glavni projekat.
Dakle, mi smo krenuli u realizaciju, a neke stvari još nisu opšte ni poznate. Procena uticaja čak i za sekciju A, u ovom slučaju u procesu razjašnjavanja trenutnog statusa, a procena i dozvola za sekciju B su dovršene tokom i krajem čak devedesetih godina. Potpuno je jasno da je potpuna procena uticaja svih sekcija obilaznice neophodna.
Da pomenem još par osnovnih stvari, da ne bih oduzimao vreme svojim kolegama. Osnovni problem transparentnosti je raseljavanje Roma ispod područja Gazele. Rekonstrukcija mosta, smatra se nužnom, mora da dovede do raseljavanja oko 2.000 stanovnika, ilegalno naseljenog, većinom romske nacionalne pripadnosti.
Oni žive u izuzetno teškim okolnostima i njihove su kuće većinom od kartona i drvenih ploča, žive okruženi pacovima, zarađujući povremeno novac prodajom otpada koji prikupljaju po gotovo celom Beogradu.
Bez pravnog razmatranja uticaja rekonstrukcije i mera za umanjivanje razmera uticaja za život stanovnika, kao i bez kompletne analize EIB, koju sam pomenuo, a koja mora biti urađena za ovaj deo projekta, može doći do protesta, bilo stanovnika koji će biti raseljeni, bilo njihovih novih domaćina, što smo već videli u Beogradu odmah posle predizborne kampanje.
Sada imam još samo par detalja koje bih naveo kao zaključak. Nedavno usvojeni Generalni urbanistički plan i Regionalni plan Beograda, nažalost, nisu ni razmotrili strateške mogućnosti i dileme, niti neku takvu ideju o koracima realizacije koji čine funkcionalnu i prostornu celinu mreže, pa i obilaznice oko Beograda. Brojna pravovremena, još u početnoj fazi, prednacrtna upozorenja, primedbe i sugestije, kako pojedinaca, tako i posebno formiranog tima pri Direkciji za puteve, ostala su bez ikakvog odgovora, tako da zvanična planska dokumenta otvaraju prostor za proizvoljna tumačenja i, što je najgore, donošenje kapitalnih i dugotrajnih odluka na osnovu trenutnih grupnih i pojedinačnih, pa čak i političkih interesa.
Sa ovim bih završio, da obratite pažnju, da jednu kafu ne platimo dva puta, da su kapitalni projekti koji su veoma važni za Beograd, sprovedeni mimo ovog zakona koji je nama predstavljen i da mi treba da damo garanciju, za šta ne znamo, da li će i u kom smeru novac otići, u kom vremenskom periodu i da li će uspeti "Srbija put" da ispoštuje ovaj kredit koji je dobio. A šta onda garant daje? Kaže: "Garant neće nametati direktne ili indirektne poreze stranim konsultantima koje je angažovala banka". Onda: "Garant će raspisati tender za aukciju ili privatizaciju svih preduzeća koja se bave održavanjem nacionalne putne mreže". Ili, "garant će ukloniti razliku između putarina koje se naplaćuju za strana vozila ili čak domaća".
Sve ovo garant mora da uradi ukoliko zajmoprimac ne ispoštuje rokove i ugovor koji treba svi da potpišemo. Zato dobro razmislite za šta ćete biti garant, jer vi imate iskustva iz prethodnog perioda.
Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, član 225 – narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Obaveštavam sve narodne poslanike da je doskorašnji član SRS-a Tomislav Nikolić uvredio i povredio hiljade i hiljade aktivista koji su radili i za njega, za predsedničku kampanju, za lokalne izbore i za gradonačelnika, Aleksandra Vučića, i za sve one funkcionere na nižim nivoima, opštinskim odborima, gradskim odborima i mesnim odborima, koji su danonoćno radili da bi on danas bio u poziciji u kojoj jeste.
Ovom prilikom želim da ih upozorim da shvate razliku između onog Tomislava Nikolića, pre formiranja njegove poslaničke grupe, i ovog nakon formiranja.
Gospodine Nikoliću, ne mogu da budem vaš sin, nikako, jer to ne bih ni dozvolio, moj otac me ne bi izdao ni pokrao, nikad. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Nikoliću, ako ćete se vi na ovakav način zahvaliti aktivistima koji su radili za sve vas i nas i na takav način ih pokrasti, uzeti ono što je njihovo i držati ovde, lekcije, poruka da treba da ostanemo još malo živi je, apsolutno, jasna.
Ovom prilikom obaveštavam sve narodne poslanike da je Tomislav Nikolić zahvalio svim aktivistima koji su učestvovali u predizbornoj kampanji.
Još jedna, veoma važna, stvar, nemojte se poistovećivati s Aleksandrom Vučićem. Gospodin Vučić je za vas moralan čovek, iako je doneo odluku kakvu je doneo, on je vratio mandat SRS-u, za razliku od vas.
Dakle, ono što je bitno jeste da vi ne stajete u odbranu ''žutog preduzeća'' u Gradskoj skupštini i da ne likujete sili zakona koju ste vi, faktički, doneli, Ustavom Republike Srbije. Još jednom vas molim, birajte reči s ove govornice jer to vama ne priliči, pogotovo vašim godinama, a kamoli nekom ocu čijem detetu u koži nikad ne bih bio. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, u skladu sa članom 226. postavljam vam pitanje ko će vama da izrekne meru opomene ili neku vrstu sankcije zato što kažnjavate ili opominjete poslanike Srpske radikalne stranke da krše Poslovnik iako to nisu uradili?
Dakle, ako vi kažete da je, u skladu sa članom 226, poslanik obavezan da veže svoje pitanje za tačku dnevnog reda, što apsolutno nije tačno, ko će onda vama izreći opomenu ili neku vrstu sankcije kada se tako ne ponašate? Ko će nadoknaditi one opomene i onaj novac koji ste uzeli poslanicima SRS zato što su sa ove govornice iznosili istinu? Hoćete li vi, u skladu sa članom 100, odgovoriti na moje prvo pitanje?
Drugo pitanje, u skladu sa članom 225. tražim obaveštenje da li je udar koji je napravio građanin Nikolić bio udar na Srpsku radikalnu stranku, na tim za odbranu ili na samog predsednika Srpske radikalne stranke? Bilo koji odgovor da dobijem na ova tri pitanja, znaćemo o čemu se radi.
Molim vas, pošto je vama poznato da su ti udari dobro inscenirani i izrežirani, ne dozvoljavajte da se ti udari sa ove govornice reklamiraju na takav način. Mi nismo mala deca da se ovde bavimo određenim stvarima bez razloga. Mi imamo svoje obaveze kao narodni poslanici. I građani imaju svoje obaveze kao građani. Kad građani postanu narodni poslanici, neka to svoje pravo ostvaruju, a mi, kao narodni poslanici u ovom sazivu, svoje pravilo ponašanja i rada ostvarujemo kao poslanici. Dakle, razdvojte te dve činjenice, ne spajajte tačku dnevnog reda sa članovima 225. i 226, iako član 225. i kaže da postoji takva mogućnost, i kaznite sami sebe.

Reklamiram član 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Kaže: ''Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.'' Stav 2: ''Narodni poslanik je dužan da navede koja odredba Poslovnika je po njegovom mišljenju povređena, da je citira, obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.'' Vratite mi vreme.
Sada da vas pitam, gospođo predsedavajuća, u kom stavu ovde piše da u roku od tri minuta moram u prvom minutu da se izjasnim o kom članu Poslovnika je reč? Vi ste mene juče prekinuli ovde zato što sam citirao neke članove Poslovnika, tražili ste da napustim govornicu, niste mi vratili vreme i danas nastavljate da primenjujete te represivne mere od ranog jutra.
Čl. 225. i 226. ne moraju da imaju nikakve veze sa tačkom dnevnog reda. Ukoliko je narodni poslanik tražio informacije od nadležnih organa, on mora da ih dobije. To je jasno precizirano ovim poslovnikom.
To što vi imate dogovor unutar semafor koalicije da vršite opstrukciju opozicije kako ne bi mogla da dođe do odgovora koji je tražila, posebno o ubistvu Ranka Panića, ne znači da će vaše opomene nas da uplaše.
Zato vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, budite principijelni, barem kao što se bili do pre neki dan. Nemojte dogovori unutarstranačke semafor koalicije da vas vode na put koji nema povratka.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 3, član 105. stav 2, član 106. alineja 4.
Molim vas da mi ne računate vreme, radi javnosti hoću ove stavove da pročitam.
Član 104 - nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Posle ću da vam objasnim zašto sam ovo reklamirao.
Član 105. stav 2 - zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
Član 106. alineja 4 - ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste povredili sva tri ova člana. U jednom trenutku kada je bio za govornicom poslanik SRS, odnosi se na privatnost DS, jedan od primeraka je objašnjavao veličinu svog primerka, i to je lična unutrašnja stvar DS, tačnije odnosi se na njihov privatni život. Vi ste bili dužni, u obavezi da tog poslanika opomenete, da tom poslaniku izreknete meru opomene i, u krajnjoj liniji, da ga obavestite da ne može tako da se ponaša sa svojim privatnim životom, o privatnoj stranci, sa mesta gde mu nije mesto, faktički ne sa govornice nego iz klupe.
Zbog toga, gospođo Đukić-Dejanović, pošto primenjujete represivne mere Poslovnika samo prema poslanicima SRS, molim vas da obratite pažnju malo i na levu stranu da bi nastavili ovaj tok sednice kako i treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi na početku mandata ovog drugog smo svi dobili u materijalu poslovnik o radu Narodne skupštine. Svi smo ovde došli pismeni, znamo da čitamo, znamo da pišemo i da razmišljamo. Zahvaljujući nekima koji to ne znaju, potpredsednica Skupštine je sada održala njima čas, mislim da je to leva strana, pošto se oni tako ponašaju.
Potpredsednice, molim vas da ubuduće to ne praktikujete, jer ovde su vaši odgovori duži nego pitanja, a ovo što ste vi rekli je već sve opštepoznato. Prva stvar, pozvao sam se na član 226. i hoću da ga iscitiram radi javnosti: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje o predsednika Narodne skupštine..."
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović nije tu, ali pošto ste seli na njeno mesto, to vam je bila želja, postaviću par pitanja vama. Da li znate da ste SRS u raspravi u načelu skratili vreme u odnosu na broj narodnih poslanika? Da li znate da odbori u Skupštini Srbije koji pripadaju SRS, po tom broju narodnih poslanika, više nisu u njenoj nadležnosti pojedini odbori koji treba da budu?
Da li znate da smo mi ti koji smo podneli zahtev za razrešenje predsednice Narodne skupštine zbog povrede Poslovnika i ovih članova koje ste vi upravo pročitali? Da li znate da je Vojislav Šešelj u Hagu šest godina? Da li znate da pretnja koju je izrekla predsednica Narodne skupštine, da će današnja sednica trajati dokle god se ne završi tačka dnevnog reda, nas ne plaši?
Da li znate da postoji član, i njega ću da iscitiram, 98. koji kaže, stav 2: Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Kada pribavite mišljenje tih nadležnih organa koje ste pominjali, onda lepo zakažite sednicu, onda će SRS da ima svoje vreme, svoje odbore, svoje predloge, svoje amandmane i onda ćemo moći da učestvujemo u normalnom toku rada ove sednice.
Dok se to ne završi, dok nam ne vratite ono što je naše, mi ćemo se ponašati u skladu sa Poslovnikom, tražiti odgovore koji nas zanimaju i, naravno, ukoliko odgovor ne dobijemo kakav treba da dobijemo, nastavićemo sa radom dalje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se po članu 226, citiram samo prvi stav: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine".
Tražim od vas da mi objasnite samo jednu stvar. Koleginica Jelena Budimirović, bivša koleginica poslaničkog kluba SRS, sada poslanica Srpske rikverc stranke, ima možda nameru da se uda za prijatelja engleskog ambasadora i tom udajom da otputuje u Englesku. Ko će onda njeno mesto imati i koristiti njen mandat i šta će se sa tim mandatom desiti? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, po kojoj tački Poslovnika o radu Skupštine Srbije mora da se narodni poslanik javi za član 225. i 226, a da je pri tom u obavezi da je vezan za dnevni red.
Treće pitanje jeste član 100, u kome se kaže da je narodni poslanik dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže od tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Vi ste već u više navrata prekidali govornike sa ove govornice, tražeći prvo da se izjasne o kom članu Poslovnika se radi, a onda ste ih pustili da govore i niste im vraćali vreme. Zbog svega toga vas upozoravam da danas, kada smo postavili više puta ovo pitanje, niste odgovorili na član 100, u kome se kaže da je predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga da objašnjenje.
Molim vas, niste dali objašnjenje šta će biti sa mandatima ovog poslaničkog kluba ako se neko nekim čudnim spletom okolnosti ne zadesi u mogućnosti da obavlja poslaničku dužnost i dokle će ovaj poslovnik da se ne poštuje sa vaše strane i time da izreknete opomenu sami sebi.

Gospođo Nado, znam da je vama Hag bliska institucija, vi ste dobili nalog da oterate neke u Hag, a ne da se odande vrate. Verujemo mi vama na reč.
Dakle, gospođa Nada Kolundžija izađe u osam sati, ponovi ono što je rekla jutros u 12,00, u tri, i sada u osam zbog gledanosti i onda nam kaže ono što je već opštepoznato. Evo, ja ću da vas demantujem jednom jasnom činjenicom. Jeste li poslaničkoj grupi SRS smanjili vreme za raspravu u načelu? Jeste li poslaničkoj grupi SRS uskratili pravo na odbore koji joj pripadaju? Je li to tačno ili nije? Kakve to veze ima sa institucijom za vraćanje mandata? To je do sada pripadalo nama. Opšte je poznato, u sudu dok ne padne neko rešenje staro rešenje je na snazi.
Vi ste već sproveli nešto što planirate tek kasnije zvanično da saopštite i ovde nas optužujete da vršimo opstrukciju u parlamentu. Gde je tu zdrava logika? Tu su principi jasni. Tražili smo naše, dajte nam naše. Nismo tražili vaše, daleko bilo da nam i to treba.
Ne brinite vi za nas da li će nama iz Haga stići informacija ili ne, brinite da ispoštujete ono što je osnovno, principijelno pravo demokratije, da političkoj stranci na osnovu broja glasova koje je dobila date ono što pripada u republičkom parlamentu.
Zato vam kažem, postavljam jedno pitanje u skladu sa članom 226. Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, u moralnoj i u svakoj sam dilemi da će Tomislav Nikolić, kao predsednik Administrativnog odbora, sutra aktivirati i ostavke svih ostalih poslanika SRS. Šta ćemo mi onda? Onda ćemo opet imati ogroman broj poslanika da ne znamo ni čiji su, ni koji su.
Naše je pravo da tražimo ono što je naše. Zato vam predlažem, dok ne stigne ono što je naše i zvanično ispoštujte član 98. stav 2. koji kaže - predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Pazite tu rečenicu - pribavilo mišljenje. Nisu članovi 225. i 226. sporni. Vi pravite iks grešaka, možemo da se javljamo po kom god hoćete članu, posebno predsedavajući. Nije problem, ako vam je lakše, javljaćemo se po 103, 104. i po 105. Nije 225. i 226. problem.
Problem je u vama. Nemojte biti toliko uporni, istrajni smo da kod ovoga dođemo do kraja. Vi terate vašu priču, mi ćemo našu. Mi samo tražimo naše, a vi otimate tuđe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi pokušavamo da ubedimo MUP da Izveštaj koji su dostavili narodnim poslanicima nije izveštaj, nego parče papira od 17 strana, ne gusto kucanih, koji čekamo 40 i nešto dana, gde ne piše ništa, ili piše ono što je već opštepoznato.
Da bih ubedio građane, koji ovaj izveštaj ne mogu da vide i pročitaju, koristiću se samo sa par kontradiktornosti iz njega.
Na 1. strani, ministar kaže – MUP će nastaviti s radom do identifikacije lica koja su izvršila krivična dela i prekršaje za vreme održavanje javnog skupa i identifikacije policijskih službenika koji su prekoračili policijska ovlašćenja. U startu je predznanje da će to tek da se radi, da to do sada nije urađeno, a dokaz da je pokušano da se nešto uradi nije dovoljan.
Druga kontradiktornost kaže – od strane policijskih službenika za grad Beograd, koji su izvršili operativno obezbeđenje javnog skupa, pored pristalica SRS-a, među okupljenima je uočeno oko 160 navijača FK ''Partizan'', 120 – FK ''Crvena Zvezda'', 30 navijača FK ''Rad'' i oko 40 pripadnika Srpskog narodnog pokreta ''1389''. Takođe, na skupu je uočen i deo pristalica DSS-a i NS-a.
Postavljam pitanje – na koji način je policija izbrojala koliko je bilo navijača i iz koje grupe? Je li išla s kamerom ili sa vođama ekipe, pa brojala svakog navijača? Možda mene nisu prebrojali, ja navijam za jedan od ovih klubova, ali ovaj izveštaj dovoljno govori o tome.
Druga stvar koja je veoma važna. Kaže se ovako – od strane rukovodioca operativnog štaba, preko radio-uređaja, više puta je naređeno operativnom obezbeđenju na terenu da izvrše opservaciju grupa navijača i snimanje njihovog ponašanja. Navijači su snimani non-stop, trake i kasete postoje. Kada su u pitanju drugi ljudi koji su bili prisutni na mitingu SRS-a, snimanja nema.
Ono što dokazuje kontradiktornost je sledeća činjenica, da je policijski savetnik Dušan Puača obavešten telefonom da se organizator ograđuje od određene grupe i da zahteva da, ukoliko nastave s incidentima, policija interveniše i preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Evo kako je policija intervenisala, piše na strani 5, poslednji pasus. Kaže se ovako – na uglu ulice Makedonske i Dečanske, na policijske službenike bačen je suzavac jake koncentracije.
Postavlja se pitanje – ko je imao suzavac, osim policije?

Dobro, javiću se ponovo po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao doskorašnji đak Tomislava Nikolića, imam više nego moralnu dilemu da izađem i da pročitam ono čemu me je lično naučio gospodin Nikolić. Sada ću vam dati obaveštenje iz jedne dnevne novine.

Gospođo predsedavajuća, u kom članu Poslovnika piše da na samom početku izlaganja moram da obavestim koji je član u pitanju? Znači, član 226, nije problem da obavestim Narodnu skupštinu po kom članu sam izašao.
Dakle, ''Kurir'', 19. maj 2005. godine: ''Lider radikala Tomislav Nikolić kao da nije bio mnogo potresen što ga je napustio poslanik. On je dodao da novim ustavom treba propisati da predlagač izborne liste raspolaže mandatima, kako bi se sprečilo da stranke uđu u Skupštinu kupovinom mandata''.

Ponoviću ako niste čuli. Druga stvar koja je veoma važna, kada je u pitanju moral i kada su u pitanju krađe, nije bitno koje vrste krađe, i krađe mandata, obavezno se pronađu pojedinci i izađu za ovu govornicu.