Hvala, gospodine predsedavajući. Naravno, Vlada predlaže da se amandman odbije, jer nije Vladi u korist, već je u korist građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Zarad javnosti, dužan sam da taj član pročitam: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. stav 2. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine sa stopom rasta cena na malo u 2007. godini".
Razlog zašto sam dao amandman da se član 30. briše je sledeći. Možete već jasno videti, kao i svi ostali koji su čitali zakon, ali zarad građana moramo da damo više informacija, jer građani ne mogu sve članove, stavove, predloge da imaju pored sebe u kući ili ispred televizora dok gledaju ovaj prenos Skupštine. Dakle, član 30. se poziva na član 10. Zakona koji kaže: "Dinarski iznosi akciza iz ovog zakona usklađuju se godišnje stopom rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši". Dakle, već se u ovom članu 10. jasno i precizno kaže u kom vremenskom periodu se vrši usklađivanje dinarskih akciza. Dakle, dalje član 30. se poziva na član 23. stav 2. koji opet kaže – u periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine u iznosu tom i tom ...
Dakle, u ova dva člana na koja se poziva član 30. već je jasno definisan, gospodine ministre, vremenski rok i ovaj član 30. je više pravopisna greška nego što je u funkciji. Nema potrebe zamarati ovim zakonom koji je generalno loš. Podsetiću vas u kasnijoj diskusiji zašto, kroz neke detalje. Nema potrebe da ovaj pravopisni problem ili ovaj višak člana koji je napisan stoji, čisto da bi bio napisan, u predlogu, jer je sve dato u objašnjenju ova dva člana na koji se poziva član 30.
Dakle, Vlada kaže da ovaj zakon mora da se donese po hitnom postupku i daje obrazloženje zašto se zakon uopšte i donosi. Znači, pričam vezano za član 30, pošto ste vezano za ceo zakon slušali celog današnjeg dana. Kaže se - sa usvojenim rešenjima... Ovo moram da ponovim, jer je veoma bitno. Ovo je pročitala moja koleginica i sve ostale kolege i ponavljamo to non-stop da bi došlo do zdrave svesti i pameti ministra i Vlade koja je predložila ovo, da je to velika greška. Znači: "... sa usvojenim rešenjima iz Akcionog plana za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, kojima je predviđeno izjednačavanje akcize na domaće i uvozne cigarete, čime se obezbeđuje poštovanje principa nediskriminacije i jednakosti na tržištu, a time se eliminišu štetne posledice iz člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije".
Zamislite vi tu štetu, kaže, u Poslovniku član 161, zbog čega se donosi po hitnom postupku ovaj predlog zakona, uzimajući u obzir situaciju u prethodna četiri meseca koliko se predlagači ovog zakona dogovaraju oko sastava Vlade.
Već je dovoljno vremena izgubljeno, a sada se navrat-nanos forsiraju zakoni koji su više štetni po građane nego korisni. Još se pozivaju licemerno na član koji kaže da je štetu za građane moguće sprečiti donošenjem ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, zarad građana Srbije, šta znači CEFTA sporazum? Mi smo ovde čuli obaveštenje gospodina Krasića i svih ostalih prethodnih govornika iz SRS da CEFTA sporazum nije ratifikovan u republičkom parlamentu, datum njegovog donošenja, njegova namena itd. Dakle, to je jedan nelegitiman sporazum osam zemalja, od kojih su većina članice bivše zemlje Jugoslavije. Ponoviću da su to: Bugarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora, s tim što su Rumunija i Bugarska izašle faktički iz ovog sporazuma samim ulaskom u Evropsku uniju.
Dalje, najbitnija stvar, politička, kako su to rekli moji prethodnici, jeste priznavanje od strane ovih ostalih zemalja predstavnika UNMIK-a za teritoriju Kosova i Metohije. Nama je poznato da su to prijatelji albanskih separatista i terorista, čim na ovaj način priznaju nezavisno Kosovo. Ali, iznenađenje je, tačnije, jasan pokazatelj građanima Srbije, da je za ovo potpis stavio gospodin Parivodić, čini mi se, i time dao saglasnost za nezavisno Kosovo.
U tom CEFTA sporazumu kažu nešto i predstavnici UNMIK-a. Kažu da ga predstavlja UNMIK, ali u saradnji sa institucijama privremenih kosovskih vlasti. Tako je Kosovo pristupilo Evropskoj energetskoj zajednici, učestvovalo u proširenju jedinstvenog evropskog neba itd. Pre CEFTA sporazuma Kosovo je imalo potpisane sporazume sa Makedonijom i Albanijom, što je izazvalo proteste tadašnjih vlasti; ove godine sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, što je prošlo prilično neopaženo.
Koliko se često zaboravlja da u regionu ima i teritorija, a ne samo država, možda najbolje ilustruje činjenica da je predstavnik UNMIK-a, prilikom dogovora o proširivanju i modernizaciji CEFTA ugovora, morao da kaže da želja za priključivanjem Evropskoj uniji nije nešto što UNMIK deli sa ostalim potpisnicima. Dakle, ovo je jasna stvar, tu predstavnici UNMIK-a kažu šta misle o CEFTA sporazumu i na koji način pokušavaju da preko ovog sporazuma odvoje Kosovo od Srbije, mnogo mnogo ranije.
Da bi sve to izgledalo kako izgleda, moram da vas podsetim i na član 49. tog ugovora koji kaže: "1) pristupanje ovom sporazumu moguće je samo uz saglasnost svih strana, 2) uslovi pristupanja treba da budu utvrđeni u sporazumu o pristupanju zaključenom između svih strana u ovom sporazumu, strane koja pristupa, kao i strane koja je već pristupila".
Dakle, jasno je da se ovde promoviše nezavisno Kosovo, da je nezavisno Kosovo prioritet i u trgovini i u slobodnom kretanju robe, što naravno nije smelo da bude parafirano nikako od strane predstavnika srpskih vlasti, a urađeno je.
Evo šta na to kažu Hrvati. Proširenje CEFTA-e je predložila Hrvatska kao alternativu prvobitnoj ideji EU o stvaranju tzv. balkanske zone slobodne trgovine. Ovo govorim zarad građana, ne govorim zarad poslanika DS-a, pošto oni imaju pametnija posla. Ministar me i ne sluša. Molim vas, probajte to zvono da li radi, pošto ovi predstavnici koji ovde sede, ja ne znam ni ko su ni šta su.
Kaže: "Plan Brisela naišao je na žestoke kritike u Hrvatskoj jer su se mnogi žalili da podseća na bivšu Jugoslaviju i da će usporiti put Hrvatske ka pridruživanju EU, svrstavajući je sa zemljama koje nisu odmakle toliko daleko u procesu pridruživanja". Zamislite, Hrvatska, koja je najviše zadužena zemlja u regionu, brine o svom načinu pridruživanja EU i vremenskom periodu u kom će se pridružiti. Da bi na kraju rekli, 30 milijardi evra... Tako je, i gospodin Parivodić, koji se slaže sa izjavom hrvatskog premijera Ive Sanadera, koji kaže - cilj je da se ostvari značajan profit u akciznim prihodima do 2012. godine, s obzirom da bi trebalo da dođe do povećanja izvoza u duvanskoj industriji, kao i da se ohrabre poljoprivrednici da uzgajaju veće količine duvana i proizvode bolji duvan. A šta, gospodine Parivodiću, ako ne bude povećanje izvoza, a šta ako preplave tržište hrvatski proizvođači, šta ćemo onda?
Ovde se poziva, evo ja vam mogu reći, već i na neke loše odredbe ovog ugovora CEFTA, u kome se može primetiti nepostojanje režima TIR za međunarodni prevoz robe, pa onda nisu primećene poteškoće u vezi sa vizama, problemi koje imaju vozači i izvoznici prilikom putovanja u inostranstvo, pa onda nisu uvršteni visoki troškovi, teškoće i problemi koje imaju izvoznici prilikom dobijanja finansijskih sredstava od banaka.
Dakle, u ovom CEFTA sporazumu niko nama nije ukinuo vize, niko nama nije dao povlastice da možemo robu da prenosimo sa jedne teritorije na drugu na bolji način, niko ništa nama ovde nije dao. Samo su nam dali svoj proizvod, a traže naše tržište.
Gospodine ministre, mislim da je vama veoma jasno da ovim stavljate domaće proizvođače u lošu poziciju u odnosu na inostrane, tačnije na uvoznike, jer jasno je da je domaća industrija privatizovana i prodata još mnogo ranije. Od 2003. godine četiri duvanske kompanije investirale su oko milijardu evra u srpsku duvansku industriju, to je podatak koji je svima jasan. Njima je garantovano da do 2009. imaju zaštitu. Oni imaju čak i neki slobodni ugovor koji su napravili sa Hrvatskom mnogo ranije.
Ta zaštita nije ostvarena kroz ove akcize ako ih stavljamo u istu ravan plaćanja akciza kao i za uvoznike. Ipak je to velika investicija za strane uvoznike.
Moram da vas podsetim i na tehničke prepreke koje su predstavljene u ovom ugovoru CEFTA, u kome se jasno kaže, član 13 - tehničke prepreke: "Strane će preuzeti mere za uklanjanje prepreka trgovini", o tehničkim preprekama vezanim za trgovinu, i onda tačka 3) stav a) "Strane se obavezuju da neće uvoditi nove nepotrebne tehničke prepreke trgovini". Da li su Rumuni po ulasku u EU ukinuli nama vize ili su ih uveli, da li su Bugari ukinuli vize ili su ih uveli? Znači, postavite pitanja ravnopravnosti domaćih proizvođača i uvoznika.
Da ne bih širio ovu priču, mi srpski radikali imamo uvek naravno i predlog rešenja, ne samo kritiku predloženog zakona. Piše u obrazloženju ovde da je bolje i dosadašnje rešenje, kao što je rekla koleginica Marija, jer je primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvana. U dosadašnjem zakonskom rešenju se jasno kaže da se akciza na cigarete u periodu do 30. 12. 2007. godine plaća, i to na cigarete iz uvoza u jednom iznosu i na cigarete koje su proizvedene u zemlji u drugom iznosu, znatno manje. Dakle, za cigarete iz uvoza 18,36, a na cigarete proizvedene u zemlji u iznosu 5,44 dinara po pakovanju. Dakle, jasne su stvari.
Pošto nije bilo dovoljno vremena da se javim kada je bilo u pitanju nametanje građanima akcize na gas koji koriste motorna vozila, rekao bih sada par reči. Mi smo svedoci svuda u Beogradu, jer tu živimo, u svim lokalnim samoupravama, da svaka lokalna samouprava, pogotovo gde je na vlasti DS, kiti sebe u predizbornoj kampanji kako će, tobož, u toj lokalnoj samoupravi da sprovede gasifikaciju. Onda se kopaju ulice, onda se ulice asfaltiraju pred predizbornu kampanju, gasifikacija nije završena, pa se ulice ponovo kopaju itd.
Poštovani građani Srbije, gas za domaćinstva nije u ovom predlogu za akcize. Zašto? Zato što treba prvo da ga uvedete, da platite priključak od 1.500 evra, da se plati firmi koja je zadužena za uvođenje, to je, recimo, na Savskom vencu firma "Gemaks", da dođete do predsednika te lokalne samouprave ili sredine u kojoj se gas uvodi, da date određenu sumu novca firmi koja je posrednik između izvođača i firme koja zaključuje ugovor. E, onda kada se svi prikačimo lepo na gas, koji smo platili oko 1.500 evra, u sledećoj godini dolazi akciza i na gas koji će biti upotrebljen u domaćinstvima.
Sada ovde toga nema, ovde je sada gas, gas je gas, ali ovaj gas je samo za motorna vozila predviđen, znači za onaj najgori sloj stanovništva, a za ovaj sloj koji već može sebi da priušti 1.500 evra za priključak – držaćemo ih na stendbaju da što više priključaka napravimo.
Pa ćemo posle akcizu i na taj gas i eto para u budžetu za neke druge predizborne kampanje, obećanja itd.
Još jedna veoma bitna stvar: CEFTA sporazum je priznat, tačnije pokrenut od Međunarodnog pakta za stabilnost. Mi smo svedoci kakav je odnos taj pakt imao prema nama, mi smo svedoci kakav odnos imaju Hrvati prema nama. Zašto Slovenci nisu ušli u taj CEFTA sporazum, zašto neke ekonomski jače zemlje nisu ušle u taj sporazum? Ušla je Moldavija, koja je prepolovljena 1991. godine na dva dela, koja živi najsiromašnije u Evropi, ušle su zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, ušla je Albanija. Dajte neku zemlju koja je ekonomski jača od Srbije, nemojte nam davati da sarađujemo sa zemljama koje su ekonomski slabije od Srbije. To su stvari koje nisu prioritet za Srbiju.
Gospodine ministre, uvaženi građani, narodni poslanici, akcize koje se nameću nama da ih plaćamo... Doduše, ja sam nepušač, verujem da je gospodin ministar pušač, pa domaće cigare i nisu prioritet ni ministru, ni ministrima, ni Vladi u kojoj nažalost funkcionišemo, ali moram da vam kažem da prioritet ne sme da bude strano ulaganje, nego naše, nijedno drugo. Shodno tome treba da se vodimo. Rešenje iz postojećeg zakona je mnogo bolje, ekonomičnije i isplativije i veća je zaštita domaćih proizvođača. Hvala.