Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas dok bude trajalo moje izlaganje da ne napuštate salu, pošto imam ekonomskih problema kada predsedava gospođa Čomić, pa da mi učinite to zadovoljstvo dok ne završim ovaj govor da mogu da govorim kako treba.
Dakle, uloga Komisije za hartije od vrednosti koju danas imamo na dnevnom redu je definitivno ostala nepoznanica, kako u njenom delovanju, tako i u ponašanju kroz proces privatizacije, kroz merenje cene akcija, kroz kupovinu državnih preduzeća, kroz upropašćavanje državnog budžeta, tako i zbog načina na koji se država ophodi prema državnom kapitalu i budžetu koji treba da se uvećava, a ne umanjuje.
Ono što je prepoznatljivo za ovu vlast, zapravo za vlast koju čine stranke DOS-a u različitim vremenskim periodima, jeste ista ona depeša koja kaže – potroši, zaduži i ošteti, jeste ta da se pojedine firme koje su se nalazile u državnom vlasništvu, danas nalaze u privatnim rukama zahvaljujući sistemima kao što su sistemi Komisije za hartije od vrednosti, koje omogućavaju upravo da bogatašima i tajkunima ili bilo kojim takozvanim poznatim biznismenima omogući da na legalan način otme ono što je državno i stavi u sopstveni interes ili u sopstvenu korist. Zato mi danas i nemamo izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti, nego imamo na dnevnom redu usvajanje Finansijskog plana, zapravo budžeta za 2011. godinu, iako je novembar 2011. godine upravo počeo i nemamo izveštaj o radu članova Komisije, kao i što nemamo izveštaj o potrošnji tih sredstava, a kamoli bilo kakav drugi predlog plana budžeta za 2012. godinu za istu komisiju.
To je još jedan dokaz da ova vlast, ne poštujući ni one sopstvene zakonske okvire koje je sama donela, ne može da omogući da se tržište kapitala, zapravo budžet državni, množi, nego da se omogućava otvoreno i transparentno da se ona što jeftinije na zakonski način troši.
Podsetiću vas, to je moja dužnost i obaveza, samo na neke zloupotrebe u kojima je državna Komisija za hartije od vrednosti doprinela da se neka državna preduzeća oštete i da se stave u ruke pojedinaca, poput tih nazvanih savremenih biznismena, a po našem viđenju možemo slobodno reći i privrednih kriminalaca.
Podsetiću vas na gašenje četiri najveće srpske banke koje je radio "Deloitte&touche", naravno, na navalu tadašnjeg funkcionera Vlade, ministra Dinkića, koji je dao prvo pozitivno, a zatim po potrebi negativno mišljenje o vrednosti tih banaka, čime sama Komisija za hartije od vrednosti nije imala nikakvu reakciju.
Druga stvar je prodaja "Sartida" u kome opet "Deloitte&touche" igra aktivnu ulogu, prodaju železare Amerikancima za 23 miliona. Iako je tada postao suvlasnik "Deloitte&touche" predsednik Privredne komore SAD za Srbiju, ta privatizacija je završena na takav način, bez reakcije Komisije.
Privatizacija "Imleka", privatizacija "Hemofarm" u čijem je Upravnom odboru firme "Deloitte&touche" radio prvobitno procene i onda na kraju obavio privatizaciju "C marketa". Posle ću vam pročitati i pismo direktora "C marketa" Vladinoj kancelariji za borbu protiv korupcije u kome je na sastanku firme sa "EKI investom" 19. avgusta 2005. godine, čiji je vlasnik Darko Đunić, potpisan memorandum o razumevanju u interesu nacionalne privrede, gde su prisutni bili Mišković, Beko i Slobodan Radulović i tada je pod pokroviteljstvom premijera Koštunice dogovoreno da "Delta" kupi "C market" jer je taj sastanak lično on inicirao.
Podsetiću vas na obaranje cena akcija "Energoprojekta". Sećate se da se ispostavilo da su neke firme FK "Partizan", u kome je bila ona poznata afera Dragijana, obarala cenu i samog "Enhela" u Beogradu. "Skaj elektronik", preduzeće u vlasništvu FK "Partizan", prodalo je 36 503 akcije neposredno pred zatvaranje trgovanja na berzanskoj beogradskoj berzi po drastično nižoj ceni od tržišne. Takođe, tvrde akcionari "Energoprojekta" u saopštenju, da je preduzeće "Skaj elektronik" od 20. oktobra 2006. godine do 17. aprila 2007. godine kupilo, pa prodalo akcije čija tržišna vrednost prelazi 800.000 evra. Ističu akcionari u ovom pismu koje smo dobili, kako veruju da je nedavna kupovina 787 akcija "Energoprojekta" od strane "Skaj elektronika" uvid u novu špekulaciju. U saopštenju se ističe da je "Skaj elektronik" prošle godine zabeležio poslovni gubitak od 165.000 evra. Postavlja se pitanje - ako je neko kupio akcije za nešto više od 400.000 evra i mogao da ih proda po tržišnoj ceni od 800.000 evra, šta je radila Komisija za hartije od vrednosti? Onda ih je prodao po 600.000 evra i onda nama nije jasno u čemu je problem sa ovim preduzećem, zapravo šta je sporno, zbog čega je preduzeće uopšte prodavalo akcije. Ko se ovde nalazi kao gubitaš, da se tako ponaša da bi pritom u suprotnom u stopostotnom vlasništvu bio u FK "Partizan". U upravnom odboru tada je bio i suvlasnik "EKI" Dragan Lazarević, a odmah nakon afere Dragijana, koju sam spomenuo, ona je primljena u klub privrednika u Šekspirovoj ulici, koja ima zadatak da na neki način kreira zakone koji dolaze pred narodne poslanike.
Podsetiću vas na TV "Foks" i "Avalu", koju je sam Đunić kupio i pomogao kao TV "Foks".