Dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih ispred Poslaničke grupe SRS u startu zamerio jeste obrazloženje razloga za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, mi smo pre nekih mesec, dva, tri, čini mi se, imali jedan zakon u kome smo raspravljali na koji i kakav način ćemo prelaziti sa analognog na digitalni sistem emitera i prilikom toga smo donosili neke zaključke kojima smo osporavali brzinu kako će se taj proces odvijati, kolika su finansijska sredstva za to potrebna i šta je sve preduslov da se ispuni da bi se taj zakon mogao primeniti.
Ono na šta smo tada skrenuli pažnju jeste da je i plan Vlade napravljen da se ta, neka, Strategija razvoja telekomunikacija i uopšte prelaska sa digitalnog na analogni može sprovesti na način kako to treba da se sprovede jeste i ova činjenica da danas dobijamo ovaj zakon.
Imenovanje ili preimenovanje Agencije sa dodatnim nadležnostima, načinom da li je ona samostalna ili nije, da li donosi finansijski plan u saglasnosti sa Vladom, da li se članovi Upravnog odbora biraju kao članovi Agencije za radio-difuziju preko skupštinskog odbora ili javnim konkursom, da li Upravni odbor treba da bira direktora ili će on biti imenovan samostalno precizirano je ovim zakonom, ali ono što nije precizirano jesu stare mane i stare, da tako kažem, problematične tačke koje je imao i sam RATEL, a i sama Agencija i prilikom samih izbora članova istih.
Sada, usvajanjem ovog zakona, mi ćemo doći u poziciji da jedne iste ljude na kontu drugog zakona zadržavamo, na osnovu toga što su oni stručni, mnogo godina radnog staža imaju u ovoj oblasti itd, itd.
U Obrazloženju Razloga za donošenje ovog zakona kaže se: ''Razmatranje Predloga zakona o elektronskim telekomunikacijama po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu doprinos zakonskih rešenja koji će omogućiti da se prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih signala ostvari do 4. aprila 2012. godine, kako je predviđeno Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje…''
Onda smo mi navodili primere kako je to u zemljama Evrope i koliko je puta i Amerika probijala taj rok i koliki je to proces. Manje-više, oko toga, svi zajedno smo se složili. Ono u čemu ne možemo da se složimo jeste, prvo, do 2012. godine ima i te kako vremena, drugo, ovde nisu obezbeđena finansijska sredstva, a za prelazak sa jednog na drugi sistem je potrebno oko 50 do 70 miliona, što ste naveli u onom prethodnom zakonu.
Ono što nije definisano, pa čak ni ovim, jesu zakonodavne aktivnosti u cilju stvaranja pravnog okvira, pa za razvoj i ove agencije i same digitalne radio-difuzije. Tada smo spominjali vid specifičnosti pravnog sistema Republike Srbije, kao i postojeća prava i tržišni položaj emitera, koji svakako nije zanemarljiv ni onda ni sad. Imaoce dozvola za emitovanje programa, koje važe i nakon predviđenog datuma za isključivanje analognog sistema, nismo ostavili u pravnom okviru kojim će moći da zaštite svoja prava.
Onda smo rekli da je Strategija razvoja telekomunikacija u Srbiji od 2006. do 2010. godine zasnovana na tri zakona: Zakonu o radio-difuziji, Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o telekomunikacijama. Nijedan nije definisao ono što je bilo potrebno, pa, čak, ni ovaj zakon.
Stavili smo svima do znanja i onda, kao i sada, da je jasno da zemlja Srbija zaostaje za ostalim evropskim zemljama. Posledica je činjenica da televizijske stanice ne nude odgovarajuće digitalne platforme i ne pokazuju veliko interesovanje za pružanje TV usluga domaćem gledalištu.
Ako se sećate, ja sam napomenuo primer RTS, koji je prešao jedno vreme na digitalno, bez saglasnosti Agencije, pa mu je posle izdata naknadno saglasnost itd. Pored toga, razvijenost kablovske mreže značajno utiče na brzinu prelaska sa jednog na drugi signal. Dakle, kablovski sistem u Srbiji nije dovoljno razvijen, pa samo tako i isključivanje analognog programa svakako će se morati odvijati postepeno.
Do 2012. godine ne znamo kako će se razviti ovaj kablovski sistem, zato što imamo situaciju da danas niko ne kontroliše kablovski sistem, da imamo Tompsonov koncert usred Srbije, da zahvaljujući gledanosti kablovskog sistema i operatera koji sprovede kablovski sistem imamo kršenje predizborne tišine, imamo kršenje dana žalosti, imamo pornografiju u toku dana i imamo sve ono što ne treba da imamo, zato što nema ko da kontroliše kablovski sistem.
Da bi se kablovski sistem kontrolisao mi moramo prvo uvesti red u ovaj analogni, pa onda prelazak u digitalni. Da bi se ubrzao proces prelaska na digitalnu televiziju, Vlada je, još onda, na svom sajtu objavila da će do kraja godine doneti odluku o izdvajanju emisione tehnike iz RTS i da će nakon toga biti formirano posebno javno preduzeće koje će se baviti isključivo emitovanjem televizijskog programa, ne samo za RTS, nego za sve stanice koje imaju dozvolu za emitovanje TV programa na teritoriji Republike Srbije.
Znate da smo mi i tada kritikovali taj stav, jer to, praktično, predstavlja monopolizaciju prenosa i emitovanja digitalnog signala od strane budućeg javnog preduzeća, koje će možda biti u boljoj poziciji, nego što je ova agencija, da određuje ko će biti emiter i da postavlja uslove šta sve mora da se ispuni od strane emitera da bi on mogao da se nalazi na digitalnom signalu.
Postavlja se i pitanje zloupotrebe, koja će stranka u tom periodu biti na vlasti i koliko će zloupotrebiti ovo javno preduzeće? Ali, nije to suština celog ovog problema, suština se nalazi u samom zakonu. Mi iz SRS uopšte nismo protiv toga da se pređe sa jednog sistema na drugi, sa analognog na digitalni, štaviše i zalažemo se za to, ali na način koji bi bio jednostavan, bolji i korisniji za sve građane Srbije, a ne za političke partije.
Ono što je nerazrešiva dilema, koja će biti u svim zakonima, jeste zloupotreba u političke svrhe. Kako se može zloupotrebiti jedan sistem i jedno udruženje, pa i RTS, kao javni medijski servis, u političke svrhe, imamo priliku da vidimo svakog dana gledajući, recimo, ''Dnevnik''. Znate da je već postalo normalno da je opozicija kriva, da su svetske ekonomske situacije krive za loše stanje u zemlji i da su ''crne devedesete'' posledica zbog čega živimo loše itd.
Bilo kako bilo, na osnovu celog tog zaključka ne možete naći krivca u postojećoj Vladi i u postojećoj većini u parlamentu ili u nekom postojećem ministarstvu ili bilo kom drugom sistemu državne uprave, zato što je zloupotreba jedne javne kuće toliko transparentna da ne znam šta da očekujemo od drugih javnih kuća koje nisu pod kontrolom države.
Ono što bih iz samog ovog zakona kao primedbu izveo, jeste nekoliko načela koja se nalaze u ovim članovima. U članu 3. se kaže – ''Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju se na…'', pa sada preambula G17 plus – ravnomeran razvoj. Preambula koja se koristi za svaki zakon, pa i za ovaj, nemamo ništa protiv, to je deo političke borbe, ali jedan dobar telekomunikacioni sistem može da pokrije celu Srbiju, pa i pola Evrope, tako da ''ravnomeran razvoj'' nije nešto na šta se treba pozvati.
Onda se kaže u tački 2) obezbeđivanje predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova za poslovanje operatera. Vi ovim priznajete da ne postoje ravnopravni uslovi do sad ili do stupanja na snagu ovog zakona, prema tome, da do sada oni nisu bili ravnopravni ni po kojim uslovima.
Dalje, tačka 3) usklađivanje obavljanja delatnosti u obavljanju elektronskih telekomunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima. Za šta su potrebna finansijska sredstva. Ovde kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva, a ja vam kažem da jesu i vi to vrlo dobro znate.
Zatim, tačka 6) podsticanje konkurencije. Dakle, da li je ovo podsticanje konkurencije zbog liberalizacije tržišta, koje je često pomenuta reč ili termin u ovom zakonu¬? To znači da ćemo imati više stranih a domaćih javnih operatera ili stranih - domaćih i javnih servisa. Ako budemo podsticali konkurenciju, to znači da ćemo se otvoriti za tržište nekih drugih stranih zemalja, koje će možda moći da zloupotrebljavaju naš medijski prostor bolje nego što to radi današnja vlast.
U članu 7, koji se odnosi na pravni položaj, kaže se da je Republička agencija samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica. Pitam vas – kako nešto može da bude samostalno ako Vlada daje saglasnost na finansijski plan, ako Vlada sprovodi konkurs za članove Upravnog odbora, ako članovi Upravnog odbora daju predloge podzakonskih akata, daju saglasnost Vladi, ako je Vlada obavezna da odgovor da kako se neke odredbe mogu primenjivati, s obzirom na to da su u skladu sa ustavnošću i zakonitošću države Srbije?
Dakle, samostalna organizacija je možda želja, na osnovu Zakona o agencijama, da ona bude samostalna, ali ako ih Vlada uslovljava za sve ove stavke, pa i za finansijske, ovde ima preambula, ako se ne usvoji finansijski plan kako se mogu trošiti sredstva, pa, kako onda ova agencija može biti samostalna?
Ako je Vlada ta koja bira članove Agencije, koja ima široki spektar mogućnosti da kreira medijsku sliku, kako onda ona može da bude samostalna, ostaje pitanje? Onda, ovde kaže – nadzor nad zakonitošću i svrsihodnošću rada agencije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo. Ministarstvo je deo Vlade. Dakle, ne radi sud ili pravosudni organi, nego radi Vlada, to je opet dokaz da ona nije nezavisna.
Način rada uređenja Agencija uređuje se statutom, koji donosi upravni odbor. Rekao sam kako se biraju članovi upravnog odbora. Na statut Agencije saglasnost daje Vlada. Sada ne da Vlada saglasnost na statut, mogla bi, recimo, da i Skupština da, da to bude rasprava u Skupštini, pa da bude veći legitimitet od statuta, ali vi to niste predvideli. Agencija donosi podzakonske akte, odlučuje o pravima i obavezama operatera, korisnika itd, itd.
U članu 10, već sam rekao – upravni odbor ima predsednika, zamenika i članove upravnog odbora, bira i razrešava Narodna skupština na predlog Vlade. Sada mi recite – kada je Narodna skupština nešto usvojila ili nije, razrešila nekog, a da to nije bio predlog Vlada? Kada je to moglo da se desi? Kada je Narodna skupština usvojila predlog opozicije?
Prema tome, na predlog Vlade deluje Narodna skupština, čak je i ona kompromitovana u ovom slučaju. Ne može skupštinski odbor da neki predlog da, nego mora da Vlada da. Opet ću vas podsetiti kako se biraju članovi RRA: dva preko skupštinskog odbora, u kojem DS ima većinu, tako da je Skupština marginalizovana u svakom slučaju.
Direktor Agencije ima mandat na pet godina i može biti ponovo izabran. Ne piše koliko puta, to važi pravilo samo za članove upravnog odbora. Dakle, direktor agencije može biti doživotni direktor, kao Tijanić u RTS. Mogu da se menjaju članovi upravnog odbora, a može neko da bude u dva mandata član upravnog odbora pa da onda postane direktor.
Te neprecizirane stvari u ovom zakonu mogu da dovedu do poprilične zloupotrebe.
Ima tu još nekih zamerki, recimo, kaže se da je položaj Republičke agencije za rad elektronske komunikacije specijalizovan sa zadatkom određivanja operatera sa značajnom tržišnom snagom.
Ko meri značajnu tržišnu snagu operatera? Ko je kreirao sada mogućnost operatera, finansije? Dakle, onaj ko bude imao para on će moći da učestvuje u ovoj utakmici, a ko ne bude imao para neće imati mogućnost jer će se njegov položaj definisati kroz agenciju.
Kaže, dalje – Agencija iz svoje nadležnosti obavlja kao poverene poslove i dužna je da ih obavlja nepristrasno i javno i funkcionalni i finansijski nezavisno. Dužna, znači da ne mora. Imati dužnost ne znači da se sprovede.
Ako se na kršenje ovog zakona oglašava Ministarstvo, koje se složi sa tim da nešto ne mora – koja je onda kaznena politika ovog zakona? U članu 137. ( 138. 139. 140.) date su kaznene odredbe.
Kaže se da Agencija, u skladu sa zakonom, donosi podzakonske akte. Podzakonski akti još nisu doneseni, tek treba da budu doneseni od strane Agencije. I sada će Agencija da donosi podzakonski akt po kome treba ona da deluje. Pa, naravno da će da donese nešto što joj odgovara – da li će se nešto okačiti na sajt, da li će nešto biti dostupno javnosti ili ne.
Ono što mi je privuklo pažnju jeste član 41. tačka 8) koja kaže – ''obezbeđivanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti korisnika, kao i procenjivanje bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacionih mreža i usluga, uključujući politike bezbednosti''. Šta to znači "politika bezbednosti"?
Evo, mi smo političari, mogli biste to malo bolje da objasnite.
Sada jedan operater napadne jednu političku stranku – zbog političke bezbednosti on ima neke privilegije koje nemaju ostali operateri? Ili, političke bezbednosti mogu da se ne odnose na one političke stranke, ili njihovu političku bezbednost, koje su opozicije, a one političke stranke koje su vlast da se zbog političke bezbednosti njima daju privilegije.
Mislim da je termin politička bezbednost nešto što se može poprilično zloupotrebiti.
Govorili smo o prethodnom zakonu koji je imao neke probleme. Ti problemi nisu definisani ovim zakonom. Tada smo govorili, ako već hoćete da pratite proces pridruživanja EU, da onda to usklađujete sa njihovim propisima. Njihove propise ne poštujete, pa, čak ni Evropske zajednice, ni legislativu, koja je proistekla iz potrebe efikasne podrške ubrzanog razvoja tehnologije elektronskih komunikacija.
Zakon o telekomunikacijama, ako pratite pridruživanje EU, mora biti usklađen tako da podzakonski akti budu usklađeni sa odgovarajućim propisima EU, a vi usklađujete ono što vama odgovara, a ono što vam ne odgovara, kada morate da ga uskladite, pozivate se na propise EU.
Praksa EU jeste da zemlje članice ne donose nacionalne standarde i tehničke propise, već se primenjuju dogovoreni harmonizovani standardi, sem u slučaju radio-opreme koja nije standardizovana na području EU, pa onda ima standardni tehnički pregled dozvola. To se i ovde pominje. A ti se propisi koje donose Agencije odnose samo na korišćenje telekomunikacionih mreža sistema i sredstava, a ne i na projektovanje, postavljanje i održavanje.
U ovom predlogu zakona imate čak i restituciju, maltene, eksproprijaciju, oduzimanje zemljišta radi potrebe postavljanja mreže, pa se pozivate na Zakon o planiranju i izgradnji, na Zakon o zaštiti životne sredine, radi izgradnje infrastrukture telekomunikacione mreže.
Kaže – može se napraviti objekat. Kakav je taj objekat, ko će da pravi taj objekat, ako nema u zakonu mogućnost finansijskih sredstava? Od čega, kako napraviti jednu zgradu, od prihoda agencije? Ako je to izvodljivo, složićemo se sa tim, ako uzmemo u obzir naknade članova upravnih odbora, direktora i svega ostalog, ti prihodi ne mogu to da pokriju.
Agencija kao regulatorno telo utiče na detalje tehnološkog procesa instaliranja opreme i opredeljenja operatera kog izbornog principa projektovanja i izbora opreme. E, tu su pare.
Telekomunikacione mreže sistema, sredstva, mogu se graditi bez prethodnih dozvola Agencije, na osnovu dozvola izdatih prema Zakonu o planiranju i izgradnji, i to, u slučajevima kada se oprema gradi na terenu, koji neće zahtevati ponovo ako se oprema dodaje radi proširenja kapaciteta i unapređenja tehnologije, a ne izrade nove.
Pokušao sam kroz neke primere ne da obesmislim ovaj zakon, uz vašu volju i želju da pratimo tekovine EU ili čak ovaj sporazum koji imamo na dnevnom redu, potrebna su finansijska sredstva, poverenje u institucije, praksa koja pokazuje da nema zloupotrebe prilikom dodele dozvole emiterima itd, a i favorizacija pojedinih medijskih kuća koje su finansijski dobrostojeće u odnosu na ove druge. To se posebno odnosi na radio-emitere.
Nisu svi u finansijskim mogućnostima da žive od reklama, jer nemaju gledanost, pa su neke regionalno, neke RATEL gasio, neke su favorizovane, neke je trebalo da ugasi, pa nije i došlo je do politizacije celog tog slučaja. Zato Agencija ne može imati opravdanost postojanja da će biti samostalna. Može biti samostalna ukoliko ne donosi niko drugi odluke, sem ona sama, i ukoliko za kršenje sopstvenog zakona koji je donesen u Skupštinu odgovara sudu, a ne Ministarstvu, kao i ukoliko se članovi upravnih odbora budu birali na neki drugi način, a ne bude ih konkursom određivala Vlada, a direktora birala Vlada, koji može da bude doživotno direktor, a članovi na pet godina, dva mandata celu deceniju. Za deset godina, ovo je predviđeno do 2012. godine, faktički za dve godine mi ćemo imati ljude iz Radiodifuzne agencije u ovoj agenciji zato što je ona preimenovana.
To je suština nepoverenja. Ako se nepoverenje stekne na praksi, pre stupanja na snagu zakona, onda će tako ostati i posle njegovog stupanja na snagu. Hvala. (Aplauz)