Dame i gospodo narodni poslanici, moram tako da se izrazim, zbog nezdrave ambicije i želje da se uđe u EU, da se ispune deset evropskih zapovesti iz izveštaja evropske komisije, koje su zadate u cilju napretka 40/3        JJ/LjL       
Srbije ka statusu kandidata EU, dobili smo danas u skupštinskom predlogu i ovaj zadatak, da raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju po hitnom postupku.
Ne želeći da sam zakon karikiram onako kako ne piše, ova zaslepljenost EU dovela je do toga da omogućimo liberalizaciju tržišta do te mere da jedinog avio-prevoznika koji postoji u Srbiji, a to je JAT, pustimo u rizik da uđe u trku sa daleko boljim avio-prevoznicima ili u prevodu - da ga pustimo niz vodu, da propadne sto posto.
Zato bi ja ovaj zakon nazvao skroz drugačije, može se i nazvati zakon o definitivnom uništenju domaće avio-industrije i objasnio sam u par rečenica zašto. Ono što je takođe u izveštaju ovde navedeno u obrazloženju, zbog čega se donosi ovaj zakon, to jeste zbog akcionog plana Vlade. Podsetiću da je akcioni plan Vlade sastavila grupacija političkih stranaka, koje narod nije birao, što u prevodu znači da je ovo politička odluka, završavanje obaveza deset evropskih zapovesti, da bismo dobili status kandidata pre izbora.
Time bi omogućili političkim partijama koje su sada na vlasti da ono što su pričali na neki način opet predstave biračima, što je opet dokaz da smo već polako ušli u predizbornu kampanju i da obaveze koje imamo tj. koje su nam nametnute od strane Evropske komisije polako ispunjavamo. Da li ćemo mi dobiti status kandidata ili ne, to je otvoreno pitanje, ali mi ćemo ovaj zakon zahvaljujući većini i čudnoj matematici, kako je većina napravljena, protivna volji građana, uspeti da ostavimo za liberalizaciju tržišta na teritoriji Srbije i da uništimo jedino avio-preduzeće JAT.Ono što je takođe nejasno da li će ovaj zakon rešiti probleme koje je utvrdio Eurokontrol od 17. i 21. novembra 2008. godine u kome je naišao na 29 stavki koje je analizirao i koja ni jedna nije prešla iz negativne u pozitivnu ocenu i koja je jasno stavila do znanja u kakvom je stanju srpsko, da kažem naše vazduhoplovstvo.
Ono što takođe stoji u obrazloženju jeste da je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju. Podsetiću vas i to da je svih prvih deset članica Evropske unije, nije bio strateški cilj ulazak u Evropsku uniju, nego cilj pojačanja ekonomske moći sopstvene zemlje i to je počelo od Francuske, Nemačke, zemlje Beneluksa, Italije, kada su prvi put napravili sporazum o eksploataciji i prodaji uglja i čelika i tada kada su pravili sporazum svako je vodio računa o interesima sopstvene zemlje. Danas u Srbiji ne vodi niko računa o interesima sopstvene zemlje i kada je sklapan još jedan od ovih sporazuma, a to je sporazum za poboljšanje bezbednosti i povećanje profita u vazdušnom prostoru i saobraćaju, svaka članica je imala svoje uslove, iz tih njihovih uslova nastao je sporazum ICEAA koji smo mi usvojili prošle godine. To je još jedan, znate zbog čega, mi smo prodali Rusima JAT, konačan dokaz da Evropska zajednica želi samo za sebe tržište, ne i za nas, tako što će jednom gigantu koji ima najmlađu flotu, a to je ruska flota, čiji je prosek starosti aviona do pet godina, onemogućiti da kupi ili privatizuje JAT i time onemogućiti Srbiji da ima sigurnog avio prevoznika.
Takođe je to suprotno od evropske tekovine na koju se vi ovde pozivate. Jasno je da se u Evropskoj uniji niko ne plaši starih JAT-ovih aviona, dobrih pilota, dobrog kabinskog osoblja, nego se plaši pet miliona Srba raseljenih širom sveta. Od pet miliona tih Srba sigurno milion vazdušnim putem dođe jednom godišnje u zemlju i to je ono što daje garanciju, siguran posao JAT-u i siguran posao onome koji treba da preuzme liberalizacijom i uguši JAT svojim ponudama, a svi smo svedoci kampanje koja se vodi besplatno avio-prevoza, bilborda po gradovima širom Srbije, stranih preduzeća koji do te mere treba da unazade JAT da mu onemoguuće, ne da bude u liberalizaciji i u istom položaju i ako je na svom terenu nego da ga onesposobe sa brojem putnika da ne može da funkcioniše.
Zato je i problem zbog čega je, podsetiću vas i u Bugarskoj, sličan primer, kad je Bugarska ušla u EU, ona je odmah zabranila njihov transportni let, oni su otvorili tu firmu sa ruskim avionima u Srbiju. Naš Direktorat je dao dozvolu za rad tog preduzeća. Pošto Srbija nije u EU kad je ušla u sporazume i ICEAA, onda je omogućila ulazak brže Srbiji nego Bugarskoj i time je Bugarska ostala bez avio prevoznika u Srbiji, jer je isti Direktorat koji je dao tu dozvolu, tu dozvolu i oduzeo zbog privilegija koja je omogućena. Na neki način se stiče utisak da je monopol napravljen baš iz tih razloga da se onemogući dobrim avio kompanijama da rade taj posao, najboljim putem, kako bi to moglo da bude dobro za građane Srbije, a ne samo za građane Evrope ili za kompanije iz Evrope koje planiraju da preuzmu vazdušni prostor iznad Srbije, koji su donekle to i uradili.
Ono što je u samom zakonu problematično jeste finansiranje Komisije, centra, glavnog istražitelja, ući ćemo i u tu analizu kad bude rasprava u pojedinostima, kako se finansira Centar. Kaže se, preuzeće se nadležnosti i zaposleni inspektora u Ministarstvu, njihova primanja će se preseliti u Centar. Podsetiću vas da su plate u Direktoratu i do sedam hiljada evra, a u Ministarstvu od 300 do 400 evra. Tog ko ima tu visinu plate, taj je uspešan u Ministarstvu. Podsetiću vas da ovde piše u zakonu, od naplati kazni da će se finansirati sam Centar, a što ne znači da ćete i vi imati unapred napravljenu budžetsku konstrukciju, jer ne znate kad će ko da napravi prekršaj i što dovodi sam Centar u pitanje, da li može sebe da isfinansira ili ne, iako postoji stavka da će se on finansirati iz budžeta.
Finansiranje iz budžeta odnosi se na članove komisije koje treba da predloži glavni istražitelj Vlade. Ako pričamo o nezavisnom organu koji treba da radi, kako je navedeno u zakonu, ozbiljne nezgode, jer je to preuzeto iz Predloga zakona, tj. preporuke, čak ne ni zakona, onda dovodimo u pitanje jednu činjenicu. Kako će ta komisija biti nezavisna ako glavnog istražitelja imenuje Vlada, ako glavni istražitelj formira komisiju i predlaže opet Vladi, ako je Vlada umešana budžetom da plaća tu i komisiju i sam Centar i glavnog istražitelja i njegovog zamenika, koji su postavljeni, a ne birani konkursom, postavlja se pitanje validnosti i uopšte rada samog Centra, s tim da je ta preuzeta obaveza, izgovor, pravna norma po kojoj je ovaj zakon danas u skupštinskoj sali.
Podsetio bih i vas, gospodine ministre, da je u zemljama članicama EU upravo ministarstvo i inspekcija pri ministarstvu nezavisan organ koji ima više prava nego bilo koji drugi organ, agencija ili preduzeće, u koje direktor ili glavni istražitelj sa statusom direktora preduzeća, a ne službenim statusom po službenoj dužnosti, koji ima ovlašćenja. Time ne može da odgovara za svoj rad nikom i to imamo najbolji primer kako odgovara za svoj rad direktor Direktorata, kome podnosi račune o potrošnji novca, na koji način zapošljava ljude, na koji način bira radna mesta bez sistematizacije i koji način je budžet kreiran za potrošnju, onaj godišnji, koji se vraća od organizacije, a koji je namenjen za kupovinu vozilu, aparature i svega onog što je neophodno Direktoratu, a ne privatnih službenih vozila i zapošljavanju svojih partijskih kadrova, finansiranju članova upravnih odbora i svega ostalog, na šta se troše pare. Ono što bih vam predložio, pošto vidim da je direktiva EU takva i vi slobodno predložite da vam i oni izaberu glavnog istražitelja i time otklonite sumnju na korupciju. Verujem da će onda ona biti daleko manja nego što je bila korupcija, kad je bio u pitanju Bojan Krišto i svi ostali koji su jako prepoznatljivi srpskoj javnosti zbog svojih kriminalnih radnji i u okviru Direktorata i u okviru JAT.
Pošto se zakon zove o definitivnom uništenju domaće avio kompanije, obrazloženje toga piše na sedmoj strani samog zakona, da bi građani to mogli da razumeju, ja ću pročitati samo jednu rečenicu. Kaže se ovako "otvaranju domaćih tržišta vazduhoplovinih usluga za avioprevoznike iz EU i stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio prevoznike u okviru zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, predstavljaju jednu od pogodnosti koja je puna primena ICEE sporazuma treba da donese". Sad, šta treba da donese. Samo da objasnim, treba da donese nove kompanije koje će da uguše JAT. To je dokaz da ovaj zakon ovde nije namenski za građane.
To je dokaz da ovaj zakon ima skroz drugačiju, prvo, širi se administracija, drugo, sistematizacijom radnih mesta i pravilnikom o sistematizaciji, gospodine ministre, koji je usvojen u martu mesecu, ne postoje nigde ove odredbe iz ovog zakona. Mogu to da tumačim tako što će to biti nezavisna agencija, ali postoje odredbe onih drugih sektora koje formirate i upravo u okviru ministarstva koji treba da poveća broj zaposlenih, a ionako je već povećan sa 170 na 200, plus te dve uprave i plus ovo, onda instrukcija MMF da smanjite administraciju ne važi. Onda direktive EU ne važe. Onda sve ono što vama ne paše ili ne pogoduje, to ne važi, a ono što vam paše, tj. ono što mora da se ispuni da bi se neke obaveze namirile u predizbornoj kampanji, to mora da se sprovede kroz skupštinski zakon i u proceduri.
Kad sam već kod samog sporazuma, koji je potpisan 29. juna 2006. godine, koji je pravna norma za donošenje ove izmene i dopune, tako piše u obrazloženju, postavio bih pitanje – ko je ovlastio v.d. direktora Direktorata da potpiše uopšte taj sporazum 2006. godine? Mi smo tek tri godine kasnije, 2009. godine, u Skupštini, zahvaljujući vladajućoj većini, taj sporazum ratifikovali. Dakle, državu Srbiju je predstavljao jedan v.d. direktor Direktorata i tri godine je bilo u funkciji nešto što smo mi kasnije ratifikovali. Evo, sada, 2011. godine, posle 2009. godine, mi ponovo šest godina kasnije primenjujemo odredbe koje su potpisane 2006. godine. Zapravo potpis koji je potpisao u Briselu gospodin Dragoljub Trgovčević.
Ono što je u ovoj situaciji opšte poznato, u zemljama EU, kada je u pitanju ekonomska kriza i kada su u pitanju zaštite konkurencije i zaštite tržišta, sve vlade ulažu u svoje kompanije i vrše najbolju moguću zaštitu svog tržišta, onemogućavajući upravo ovakvim sporazumima svojim preduzećima da propadnu. To kod nas nije slučaj i to je ono što je više nego problematično, to je ono što treba da upali alarm u državi Srbiji, a i u samom ministarstvu da se pomogne domaćim preduzećima u svim granama. Pričali smo danas i o energetici, a tako i u aviotransportu ili avio kompaniji u Srbiji, koja jedino može da opstane uz pomoć države, nikako drugačije.
Takođe bih skrenuo pažnju na loš prevod ovog zakona. Postoje razlike šta su akcenti, šta su ikcenti ili kako ih već hoćete primenite, šta je udes sa putnicima u vazduhoplovu i šta je udes bez putnika. Mi smo intervenisali tu velikim brojem amandmana. Meni će biti drago da to samo izanalizirate i da ne bude kao prošli put, da veliki broj amandmana SRS usvojite tako što su isti amandmani predati od strane Vlade, pogotovo kada je u pitanju vazdušni saobraćaj. Glavni istražitelj bira komisiju koju treba da predloži Vladi i Vlada na osnovu određenog kriterijuma određuje komisiju na godinu dana.
Gospodine Mrkonjiću, ne daj Bože, ali niko ne može da zna godinu dana unapred koliko će udesa da bude i da li će ih biti. Mi bismo voleli da ih ne bude, ali pošto je kriterijum za određivanje komisije takav da se u odnosu na nezgodu određuje komisija, u odnosu na težinu nezgode, veličinu i svega ostalog, ne možete godinu dana unapred znati šta će se desiti na vazdušnom prostoru, šta će se desiti na aerodromu, na pisti ili bilo gde drugde. Tako da smo mi pokušali da ispravimo taj tekst zakona kroz amandmane.
Ono što bih takođe naveo jeste pitanje KiM u celoj ovoj priči. Kaže se ovako – potpisivanje sporazuma je bez izvesnog ulaska u članstvo EU protivno interesima domaće vazduhoplovne privrede i nacionalnim interesima u borbi za očuvanje KiM. Zašto sam to rekao? Pre bilo kakve rasprave imao sam volju i želju da pomenem na nekom otvorenom stolu, ali nismo imali mogućnosti u javnoj raspravi, da postavim pitanje zašto Republika Island drži aerodromsku kontrolu letenja u Prištini na KiM? Ko je odgovoran što nisu ispoštovane odredbe vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucije 1244 i o vraćanju nadležnosti Republici Srbiji nad vazdušnim prostorom iznad KiM?
Sada te nadležnosti nezakonito preuzima Euleks, što je svima poznato. Aerodromsku kontrolu letenja u Prištini, koji obuhvata prostor KiM do pet hiljada metara, protivno Rezoluciji 1244 drži Republika Island. Mi imamo sa njima potpis ovog sporazuma, a pogledajte kakvu ulogu oni imaju na KiM, kršeći naš teritorijalni integritet. Oni za to naplaćuju usluge, prostor iznad pet hiljada metara je zatvoren za prelete civilnih vazduhoplova i u nadležnosti je KFOR koji sada protivno svim pravilima prelaze u nadležnost Euleksa. Prisustvo UNMIK, kao ravnopravnog partnera u zaključivanju međudržavnog multilateralnog sporazuma, poziva se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.
U navedenoj rezoluciji nema odredbe koja daje takav mandat toj misiji. To je ono što treba nas da alarmira da se tako ne ponašamo. Pogotovo nema nikakvih mogućnosti da se to prenese na Euleks. Tačkom 11b) Rezolucije određeno je da osnovna odgovornost civilnog međunarodnog prisustva uključuje izvršavanje osnovnih civilnih i administrativnih funkcija, gde je potrebno i koliko dugo je potrebno, a lepo piše u tački 10) aneks dva Rezolucije – određeno je da će vojno-tehnički sporazum specifikovati dodatne modalitete, uključujući uloge funkcije srpskog osoblja na Kosovu. Vojno-tehničkim sporazumom je nadležnost nad vazdušnim prostorom privremeno data komandantu vojnih snaga KFOR. U članu 2. tačka C sporazuma određuje se mogućnost prenošenja nadležnosti u vazdušnom prostoru, za kontrolu nad uobičajenim vazdušnim aktivnostima odgovarajućim institucijama Srbije.
Znači, lepo piše, gospodine Mrkonjiću, u sporazumu. Problem je u tome što ova vlada nema volju za to. Problem je u tome što ova vlada ima akcioni plan u kome želi da ispuni svoja predizborna obećanja i kroz zakone dođe do statusa kandidata za EU, koja će nas unazaditi liberalizacijom tržišta, jer nismo spremni da se takmičimo sa njima. Ne može avio-flota od 30 godina da se meri sa avio-flotom od pet i 10 godina, to prosto nije moguće. Onda cena prevoza te avioflote je daleko jeftinija, što znači da ćemo mi našeg domaćeg avioprevoznika ugušiti.
Hoću da kažem i da je inspekcija pri ministarstvu stručno lice, inspektori, da su stručna lica koja znaju svoj posao i koji su u ministarstvu na duže vreme. Ima tu onih politički podobnih koji su tu namešteni, imenovani, ali glavni inspektori vazduhoplovni su u ministarstvu daleko kvalitetniji nego bilo ko u Direktoratu, a kamoli direktor Direktorata. Ovim zakonom ste omogućili da običan inspektor ministarstva, koji ima struku, traži saglasnost imenovanog lica koje može da bude i partijski čovek van struke, da bi oduzeo nekome dozvolu. To je prostor za manipulaciju i to se amandmanom, gospodine Mrkonjiću, mora rešiti. Ipak je inspekcija inspekcija. Ipak je imenovano lice imenovano bez konkursa. Ipak je stručni kadar koji je položio određene ispiti kada je primarno ministarstvo sa određenim radnim stažom neka garancija da će posao biti urađen kako treba.
Mi nećemo podržati ovaj zakon. Prvo, ovaj zakon je donesen pre vremena. Drugo, uslove za njegovo ispunjavanje nemamo. Treće, on je norma koja je nametnuta u ovih 10 evropskih zapovesti. To nas ne obavezuje da ne pomognemo sopstvenim građanima, građanima Srbije da se bolje kreću i avio-prevozom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih pročitao aneks jedan od sporazuma koji kaže – ne postoje ograničenja slobode osnivanja preduzeća od strane državljana države članice E3 ili partnera ECAA na teritoriji bilo kojoj od njih jasno govori da smo mi otvoreno pustili našu avio kompaniju niz vodu narodnim jezikom rečeno.
Dakle, ako ćemo pričati o tekovini EU i onome što je letelo ili što tek treba da leti odmah znate da srpska avio kompanija neće leteti i to je osnovni problem ovog predloga zakona i samog sporazuma. Evo ja, sam citirao jedan član sporazuma, to stoji u aneksu, ako ćete reći da je tekovina EU Nikola Stankov, Bojan Krištov i sve ono što je opšte poznato srpskoj javnosti. Tekovina koja je stigla po dolasku vas na vlast, koja ranije nije bila prepoznatljiva da jedan direktor Direktorata ima neograničena ovlašćenja bez kontrole, da može da troši sredstva na šta hoće, da može da zaposli ljude koliko hoće, da nema konkursa, da je postavljeno lice od strane Vlade, jer tekovina Evrope koju servirate vi, a ne i u Evropi. U Evropi nigde ovim ugovorom nije obavezno postavljanje lica od strane Vlade u državnu upravu ili bilo koji nezavisni organ, kako god hoćete ga nazovite, nego se postavlja konkursom iz reda stručnjaka.
Ja vama predlažem, ako ne možete da organizujete konkurs od strane Vlade, jer ona nema poverenje za to, jer je Vlada sastavljena načinom na koji je sastavljena, napravite konkurs iz redova poslaničkih grupa. Pa i neka bude iz najveće poslaničke grupe predsednik te komisije koji će da izabere glavnog istražitelja ili direktora jednog preduzeća koji nema službeni status, nego privatni kao da je d.o.o u pitanju. Dakle, to nije tekovina EU, to je ono što pričate vi iz vladajuće većine. Nije predlog zahtev da se to instalira u našoj zakon, to je samo predlog, to je uputstvo, nije zakon koji mora da se implementira. To su velike razlike. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste u predlogu zakona – strateški cilj je EU, ne ekonomski. Time ste sve rekli o sebi. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li znate možda ko je vlasnik firme "Atlas elektroniks"? Upoznaću vas, ni manje ni više nego gospodin Đorđe Nicović, veliki sponzor simpatizer SNS, u kojoj su većina članova i funkcionera tzv. zaposleni, koji primaju platu, a nemaju ni struku ni znanje, niti čak dolaze na posao. Jedan od njih je i predsednik Gradskog odbora Beograda Nebojša Stefanović.
Zato oni, gospodine ministre, ne mogu ni da pričaju o ove druge dve tačke, zato što je gospodin Nicović upravo konkurisao za ovu treću tačku, da on bude to preduzeće koje će daljinski da očitava struju, gasi i pali, kao što je to već uradio u nekim lokalnim samoupravama po Srbiji.
Ali, elem, da se ne bi bavili njima, nisu oni ni predmet pažnje niti to zaslužuju, podsetiću vas samo da nikada nije bilo u praksi da može zec da uči kozu kako se ne jede kupus, tako nemojte da očekujete ni da dobijete nešto konkretnije u toj borbi kada je u pitanju analiza bilo kog zakona, jer i ja u ime SRS protestujem što su te tri stvari spojene i nemamo poslovničku mogućnost da razgovaramo objektivno o svakoj tački pojedinačno.
Da ne ulazim sada u analizu preduzeća Niteks, Mačkat iz Surdulice i bilo koji krivični postupak koji se vodi protiv direktora ovih preduzeća, čiji je vlasnik ni manje ni više nego sam finansijer Đorđe Nicović, onda će vam biti jasno zašto oni ne mogu ni da raspravljaju oko ovog.
Elem, ako uzmemo s druge strane da je Sažem firma za koju, možemo slobodno reći, lobira ni manje ni više nego potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić, i sa treće strane imamo još jednog, ajde tako da kažem, proizvođača "Rudnap grupu", "Meter & Control" gospodina Vojina Lazarevića, koji je takođe finansijer jedne političke stranke u vladajućoj koaliciji, onda dolazimo do tri stvari, sukoba ko će doći do ovog novca da očitava struju daljinski i zbog kojih razmera i namena.
Suštinski kada postavimo pitanje da li je uopšte potrebno to - jeste potrebno, da li imaju ljudi koji rade u EDB-u problema sa očitavanjem struje – imaju, ali da li je rešenje daljinsko očitavanje zato što ne može da priđe satu zbog kućnog ljubimca, ograde, interfona ili zbog onoga što ne može da izmiri svoje dugove prema EDB-u je pitanje za raspravu.
Pošto nemamo vremena za tu raspravu, kao saobraćajac obratiću se vama u odnosu na ovaj zakon o izmenama i dopunama o drumskom saobraćaju i onome što sam uvideo i mi uopšte u SRS, analizirajući sam zakon, šta je po nama ovde problematično.
Dakle, najproblematičnije jeste izmena i dopuna člana 7, postojeći član zakona 9, u kome linijski prevoz putnika može obavljati privredno društvo ili drugo pravno lice koje je vlasnik najmanje tri registrovana autobusa, pa ide drugi stav, treći stav, zbog građana i zbog vremena da ne čitam sve, ali ono što je sporno u ovom zakonu, gospodine ministre, jeste to da se primalac lizinga smatra vlasnikom vozila u smislu prvog, drugog, trećeg i četvrtog stava ovog člana.
Ako uzmemo analizu da je vlasnik vozila, neko ko je uzeo vozilo na lizing, stavljen u isti položaj kao i pravi vlasnik vozila koji je vozilo kupio ili zaradio, ili platio, onda dolazimo do ogromnih problema.
Podsetiću vas na samom početku prvo na Zakon o finansijskom lizingu koji je još uvek na snazi. Ne znam kako je Zakonodavni odbor proglasio ovaj zakono bez ikakvih opterećenja, jer se kosi direktno za Zakonom o finansijskom lizingu.
Kaže se ovako – subjekti u poslu finansijskog lizinga, određenje subjekta, u poslu tog lizinga jesu davalac lizinga, primalac, isporučilac. Pod članom 10. kaže se: davalac lizinga je lice koje uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga.
Znači, gospodine ministre, zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, ne može onome kome je dao da bude vlasnik vozila, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga.
Dakle, primalac lizinga u smislu ovog zakona je pravno i fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, uz ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Ovim zakonom je definisano da korisnik lizing vozila ne može biti i vlasnik. Zbog mnogih problema koji proizilaze u današnjoj teškoj ekonomskoj situaciji jeste da ne mogu ljudi da isplate neki put sva vozila, da završavaju u sudskom postupku, da završavaju pod nekim privremenim merama i da vozila budu oduzeta i da ne mogu biti predmet trgovine kapitala u bilo kom drugom postupku.
Vi najbolje znate kakav je vaš raspored prema firmama koje su velike, koje imaju 40-50, vozila, pa kažete oni su veliki, zapošljavaju veliki broj radnika, pa im dajemo prioritet. Kako ćemo staviti u isti položaj onoga ko je zaradio 30 kamiona svojim radom i onog ko je kupovinom, privatizacijom nekog preduzeća omogućio sebi u banci položaj da uzme 30 kamion na lizing.
Dakle, oni sada treba da budu ravnopravni, ovaj može svoj lizing da ospori i ne mora, a onaj ko je zaradio 30 kamiona u istoj je mogućnosti kao i ovaj što to nije uradio ili što tek treba da uradi po principu hoću da budem dobar, majke mi, ali da li će to biti, ostaje od situacije na terenu.
Član 13. u kome se kaže da ugovor u kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice ne smatra se ugovorom o finansijskom lizingu u smislu ovog zakona. Zašto čitam ovaj član 13? Zašto preko 500 kamiona ima koji se vode na Sosijete ženeral banku? Ako banka popisuje i oduzme ta vozila, ona treba da bude u mogućnosti da konkuriše za bilo šta drugo, i za pravce, i za odlazak napolje i za izlazak u EU ili bilo gde drugde.
Dakle, ovaj član 7. ili član 9. postojećeg zakona stav 5. mora, ministre, da se briše da bi omogućili ravnopravan položaj, da ne bi bilo problema na samom tržištu. Pokušaj da se to provuče kroz zakon, primalac lizinga smatra se vlasnikom vozila, jeste namera da se ozakoni, možemo i tako reći, nelojalna konkurencija u poslovanju i izigra već postojeći zakon kao što je Zakon o lizingu, a i Uredba o registraciji vozila jer onda imamo problema.
Vlasnik vozila čije je lice pravno ili fizičko, pošto sam ovo napisao, da ne bi potrošio puno vremena, da bi bilo brže, koje je isplatilo u celosti ili kupilo vozilo u celosti, nije platio prvu lizing ratu i postao vlasnik, postaje jasno da ne može biti u istom pravnom statusu.
Zbog čega ovu mogućnost mogu da koriste i tuđi kredibiliteti i prohodnosti banaka i fondova i da dođu do garancije da povuku veliki broj kako na lizing, tako i na otplatu, jer u tom slučaju niko više ne bi uzimao, gospodine ministre, kredit nego bi svi koristili lizing, pa ako ga vrate - vrate, ako ne - ne, kredit onda ne bi bila popularna mera.
Ako se predstave kao vlasnici, to im prođe zakonski, mogu da traže sve prerogative koje im država pruža, popuste na gorivo, popuste na gume, veći broj dozvola za prevoz, međunarodne linije za prevoz putnika i druge, jer su se dokazali kao veliki korisnici. Gde? U nameri koja kaže hoću da kupim kamion, ali tek kada otplatim obaveze koje imam, a to može da bude i ne mora.
Moraćete priznati i to da već i sada ima takvih preduzeća koja su zloupotrebila lizing varijantu, predstavila sebe velikim preduzećem, a u tom statusu nisu i postoje već računi da ako se pojave nove dozvole za nove pravce, upravo ti koji su korisnici lizinga mogu da povuku, za razliku od dozvola koje je ministarstvo dobilo nekim sporazumom od neke zemlje, nova lizing vozila i da na osnovu ukupnog broja vozila uzmu te dozvole za sebe, što svakako nije želja ni efekat.
Zbog toga ima i revolta u prevozu od ljudi domaćina koji godinama štede i kupuju, održavaju firmu u životu. Sada vam ne bih navodio više primera zbog toga što je suština ovog što sam tražio shvaćena i pretpostavljam da će ovaj jedan amandman na ovaj član biti više nego usvojen da bi se zaštitili potrošači i konkurentnost, da ne bi bila nelojalna.
Ono što je takođe bitno u samom predlogu zakona i što treba uvrstiti jesu uslovi vozača koje je imaju u današnjem periodu. U članu 9. postojećeg zakona ili članom 7. izmene kaže se ovako: auto-taksi prevoz može obavljati auto-taksi prevoznik koji je vlasnik najmanje jednog registrovanog putničkog vozila. To znači da može jedan taksi prevoznik da ima registrovano deset vozila, a da koristi jedno i da formira neku varijantu preduzeća, iako je to zakonom definisano drugačije.
Članom 35. se kaže: auto-taksi prevoznik je dužan da prilikom otpočinjanja prevoza uključi taksimetar. To je normalna pojava koja je bila. Time mislim da se sprečava ona pojava na železničkoj stanici gde se cena pogađa unapred, čak i u valuti koja nije naša.
I ovo, kaže, auto-prevoznik za izvršenu uslugu prevoza naplaćuje cenu prevoza u iznosu koji pokazuje taksimetar u trenutku završetka prevoza. Gospodine ministre, ovo ne može da urodi plodom zato što većina udruženja koja žele da imaju što veći obim posla daju popust na telefonske pozive i ukoliko bi taksimetar pokazao jednu tarifu i uračunali telefonski poziv, koji ne može biti instaliran u taksimetar, videćete da ova odredba teško može da se poštuje.
Zbog čega to kažem? Zato što istim članom 27. opština, grad i grad Beograd svojom odlukom utvrđuje izgled krovne oznake, utvrđuje i usklađuje ekonomski najnižu cenu. Od te ekonomske najniže cene, ako uzmete 20% na telefonski poziv, videćete da se ova odredba neće poštovati.
Ono na šta bi takođe skrenu pažnju jeste da ovo učešće ministarstva u pomoći vozačima u neku drugu ruku, da je bilo sreće da postoji sam zakon o saobraćaju ili da postoji ministarstvo saobraćaja, pa onda bi mogli da se dotaknemo svih tema i da pomognemo u svakoj vrsti problema, ali suštinski kada je već ovako zbijeno sve u jedno ministarstvo zbog navodne uštede administracije, ono što buni jeste sledeće: kažnjavanje pravnog lica u pravnom licu.
Pa kaže, predlogom zakona se takođe ustanovljuje novi privredni prestupi i prekršaji, predviđaju prekršaji kod kojih se novčana kazna naplaćuje na mestu izvršenja prekršaja, menja raspon propisanih novčanih kazni za ustanovljene privredne prestupe i prekršaje.
Dakle, ako uzmemo Zakon o bezbednosti saobraćaja i ako uzmemo ovaj vaš zakon, kako će se ponašati taksista ili kako udruženje taksista da se ponaša ako važi jedno pravilo za vozača kamiona u kome se kaže – ukoliko prekrši odredbe člana da je vozio nedozvoljenom brzinom, da je imao uređaj kojim ometa radar, da ima preopterećenje osovinsko i plaća kaznu pravno lice u pravnom licu ili pravno lice a ne vozač, zašto to nije sprovedeno i u ovom slučaju?
Podsetiću vas i ovo, da treba pomoći taksistima, tako što stajališta za taksiste treba da određuju u odnosu na njihovu svrhu korišćenja, a ne u svrhu potrebe kako to određuje grad. Grad može da odredi stajališta tamo gde je njemu pogodno, gde ima svoje zemljište da ne bi radio eksproprijaciju, ovo ili ono, a da tu obim posla ne bude ni blizu potrebniji u odnosu na to kakvo je stajalište.
Onda imate situaciju da nema uslova da taksista izađe iz vozila na taksi stajalištu, ode da vrši nuždu, u međuvremenu se pojavi inspektor i nađe vozilo bez vozača, on mora da napiše kaznu, a taksi stajališta nemaju propisano i obezbeđeno sve ono što bi trebalo da imaju.
Tako da suštinski ovih problema i te kako ima. Naravno, oni nisu do te mere rešivi i nisu ustanovljeni tako da bi poboljšali ne znam koliko život ljudi koji se bave transportom kako ljudi, tako i stvari.
Doneo bih jedan zaključak vezan za ceo ovaj zakon, ako uzmemo pomoć za umanjenje carinskih stopa, preduzmu se hitne mere predviđene zakonom, spreči nezakonit međunarodni prevoz putnika, izrada daljinara ako bude što pre i neke druge stvari koje su potrebne za sprovođenje ovog zakona, možda bi ovaj zakon urodio plodom tek za naredni period. Za sada je to neprimenjivo i mislim da ste poranili sa istim. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odredbu člana 91. Ustava Srbije koja kaže da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika, tražio sam da se u Predlogu zakona u članu 1. stav 1. briše, sa sledećim obrazloženjem: članom 7. predloženih izmena i dopuna kaže se da lokalna samouprava može podići porez za najviše 60%, s tim da je grad Beograd napravio jedan statut po kome su opštine u statusu mesnih zajednica i grad Beograd će najverovatnije podići porez do 60%, što nema nikakve logične veze sa stanjem jedinica lokalne samouprave u gradu Beogradu. Lokalne samouprave nemaju ekonomsku moć, kako je predviđeno Ustavom Republike Srbije, da poštuju odluku grada Beograda i zbog toga sam tražio da se stav 1. briše.
Poštujući to što su radili poslanici vladajuće većine, kroz paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke u centralnim opštinama Beograda, uspeli da izdejstvuju smanjenje poreza i za razliku od 10 ari pa naviše u odnosu na prethodno ponuđeno rešenje, ali ne i da reše trajno problem onih ljudi koji žive u centralnom delu Beograda... Dakle, porez na imovinu srazmerno ekonomskoj snazi... Treba da stoji stvarno srazmerno ekonomskoj snazi lokalne samouprave. Opštine u Beogradu nemaju status lokalnih samouprava, to je grad Beograd, i to je ogroman problem za opštine koje se nalaze na periferiji i u centru, a imaće istu propisanu osnovicu i stopu poreza predviđenu za plaćanje.
Ono što je mojim amandmanom predloženo nije ovako kako je napisano tehničkom greškom, kroz odgovor Vlade zašto se moj amandman ne prihvata, nego onako kako sam želeo da prezentujem, a to je da od poreza budu oslobođeni svi, kako oni koji imaju do 10 ari tako i ovi koji imaju preko 10 ari. Time omogućavamo svima koji plaćaju druge vrste poreza da budu oslobođeni ove obaveze i da budu, srazmerno ekonomskoj snazi, u mogućnosti da žive na parcelama i na građevinskom, izgrađenom zemljištu gde žive i sada.
Ministarstvo i Vlada usvojili su amandman poslanika vladajuće većine u kome se osim zemljišta navodi i građevinsko zemljište. To je ono što su oni uradili zbog sebe.
Podsetiću vas da je predsednik opštine Savski venac organizovao jednu tribinu na kojoj se protivio izgradnji mosta preko špica Ade. Paravan je bio – uništavanje Topčidera, a suštinski, pozadina toga jeste da most ide ispred ili preko njegove kuće.
Tako je urađeno i danas: ovde je suštinski paravan za građevinsko zemljište popust do 10 ari, za razliku od 10 pa naviše, zbog toga što su objekti na Savskom vencu na takvom zemljištu uglavnom objekti poslanika vladajuće većine, funkcionera i Vlade. Preko 10 ari zemljišta ima samo određena vrsta ljudi, kategorija koja je to stanje ili nasledila ili, u nekom čudnom svetu, posebnom pozicijom, došla do 10 ari zemljišta na ekstra lokaciji u gradu Beogradu, ili u lokalnoj samoupravi, kako god hoćete to da nazovete.
Zašto kažem posebnom svetu? Zato što se dešava da građani grada Beograda, centralnih opština, moraju da prodaju svoje objekte zato što je parcela preko 10 ari, iako ti objekti nisu baš uslovni za život, jer su prinuđeni da zbog neplaćanja poreza odlaze na periferiju i da daju onome ko ima mogućnost da plati taj porez da kupi zemljište budzašto. Tako će onaj ko ima kuću od 110, 120 kvadrata morati da plati 1.200 evra, maltene, po kvadratu, što je suštinski cena izgradnje. Sa ovim predloženim rešenjem u članu 7. lokalna samouprava može da digne porez u odnosu na postojeće stanje ne više od 60%.
Dakle, ne želeći da komentarišem paravan peticije koju su prikupljali aktivisti Demokratske stranke da bi se ovaj amandman prihvatio, jer su u pitanju pozicije poslanika koji su na vlasti i ministra koji je iz njihove stranke... Pa, i samo usvajanje amandmana nije čudno, ali paravan koji je napravljen da bi se platio porez, da bi se izbegla mogućnost da se ostane da se živi tu gde se živi, zato što je plac preko 10 ari, potpuno je neprihvatljiva činjenica.
I sami znate, o tome sam diskutovao kada je tu bio ministar Dulić, da ogroman broj zajedničkih korisnika jedne parcele ima preko 10 ari, ne svojom krivicom, da su zajednički korisnici parcele, da preparcelacija košta samo za licencirano ime 500 evra po prijavi i da nisu imali finansijsku mogućnost da to urade i da se oslobode poreza. Onda je bila varijanta – ko ima plac od 9,5 ari ne plaća porez, ko ima 10,5 plaća porez. Za taj jedan ar ili bilo koji promil razlike, ne znajući da ćete da prihvatite amandman poslanika vladajuće većine, napisao sam da se stav 1. briše.
Zbog toga je ministar, ako je već hteo da ispoštuje odredbu člana 91. Ustava, da srazmerno ekonomskoj snazi odredi visinu poreza, a da ne daje tu mogućnost lokalnim samoupravama koje će da se ponašaju u skladu sa tim kakvo je raspoloženje prema lokalnoj samoupravi, barem u gradu Beogradu, u odnosu na raspoloženje gradonačelnika koji donosi konačnu odluku... Stanovnici centralnih opština i loših pozicija vlasti, relacija između gradonačelnika i opština, biće žrtve. Zato je ministar trebalo da prihvati ovaj moj amandman. Zato mi je žao što nema ko da odgovori na moju diskusiju. Hvala.

E pa, ne bi bilo da sam ja prozvao nekoga po imenu i prezimenu, nego su se sami prepoznali, baš zato što su sa opštine Savski venac. Dakle, to govori u prilog tome da sam ja bio u pravu. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine je definisana drugim članom, drugim zakonom i to nema veze sa ovim što priča gospodin Konstantinović.
Druga stvar, podsetiću vas, gospodine Konstantinoviću, da je bilo više peticija od strane građana upravo u vašoj stranci, pa nikad nisu videle svetlost dana. Zbog čega, ne znam. Ovde je u pitanju vaša imovina. Vi živite na Dedinju, vi imate veliki plac, vi imate te mogućnosti da olakšate prvo sebi, pa onda ostalima. Ako vi sebe zamišljate kao socijalno ugroženu kategoriju, mogu da vam dam neku donaciju, a da mi izdate priznanicu.
Što se tiče ovog paravana, koji nije prvi put vezan za Demokratsku stranku, moram da vam kažem šta je rekao predsednik opštine na tribini povodom ovoga. Rekao je – ukoliko ministar Cvetković ne prihvati naše zahteve, pozvaću sve građane Savskog venca da uopšte ne plaćaju porez. E pa, sada, ako se vi sa tim slažete i ako ste pod tim pritiskom ovo usvojili, na tome vam se zahvaljujem, ali to je dokaz da nemate koordinaciju sa predsednikom opštine na kojoj živite, a kamoli sa određivanjem osnovne stope poreza koju će možda da određuje gradonačelnik, koji takođe nema kopču sa predsednikom opštine, što je potpuna žalost. Zato, ubuduće, sredite stanje u svojoj kući, pa izađite u dvorište. Hvala.

Gospodine Konstantinoviću, ne znam da li imate demenciju ili ste senilni. Podsetiću vas na sednicu Skupštine opštine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se setite da pravo na repliku ne podrazumeva i pravo da se krše drugi članovi Poslovnika koji vas obavezuju na uljudno ophođenje, tako da, uz izvinjenje narodnom poslaniku, nastavite repliku.)
Izvinjavam se zbog pogrešnog tumačenja, gospodine Konstantinoviću, mislim da niste zaboravili šta je bilo na sednici Skupštine opštine, da sam upravo ja pokrenuo formiranje komisije koja će da razmatra položaj građana Savskog venca u odnosu na položaj drugih građana kako Beograda, tako i Srbije i da upravo vi niste prihvatili formiranje te komisije, jer sam tražio da opštinsko veće, u skladu sa Statutom opštine, traži od grada poništenje Odluke o zoniranju grada Beograda i time skine štetu i ljagu zbog naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i poreza koji će da plaćaju centralne opštine i da napravi ulogu i položaj građana Savskog venca u odnosu na sve druge, time šta oni imaju na raspolaganju, a šta imaju drugi... Podsetio sam vas na delove Savskog venca u kojima ljudi nemaju ni odvod, ni dovod, ni kanalizaciju, niti pojačani napon struje, a da ne pričamo o prodavnicama, pijaci i svemu ostalom, kao što je Maleško brdo.
Dakle, da ne bi ovo bila sednica SO Savski venac, mogli ste lepo da izađete tamo na repliku, da vam ja to sve lepo natenane objasnim, ali moja je obaveza da kažem da Demokratska stranka nije htela da formira komisiju na zahtev građana. Nas su izabrali građani, niste nas birali vi. Vi ste naknadno stigli na Savski venac, a mi smo tu odrasli i to je ona velika razlika, zbog čega se mi zalažemo za bolji život na Savskom vencu, u odnosu na vas koji ste sebi već pripisali poen koji nemate. Hvala.

Ovim ćemo zatvoriti, zato što građani treba da znaju istinu. Dakle, gospođo Vučković, prihvaćeno je da na dnevnom redu bude moj predlog da se izradi komisija. Kada je došao dnevni red, gospodin Konstantinović je obrazložio zašto se taj predlog ne prihvata i napustio salu Skupštine. Dakle, evo, zarad istine, neka bude sledeći podatak: gospođo Vučković, ukoliko sam ja u pravu, a videćete iz zapisnika sednice SO, vi ćete podneti ostavku, a ukoliko ste vi u pravu, podneću ostavku ja. Time ćemo sve dileme rešiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kategoriji objašnjenja šta su sve sportisti u članu 3. od tačke 6) do tačke 12) objašnjava se kakav sportista sve može da bude: sportista amater, samo sportista, profesionalni sportista, sportista takmičar, vrhunski sportista, perspektivni, talentovani sportista i kategorisani sportista.
U svim objašnjenjima i predlozima ovog člana 3. u svim tačkama piše, odnosno u tački 9) da sportista jeste sportista amater i profesionalni sportista koji učestvuje na sportskom takmičenju kao član sportske organizacije ili samostalno, u skladu sa sportskim pravilima.
Dakle, gospođo ministre, postoji i neki samostalni sportista koji može da bude rekreativac, koji može bez računanja na finansijsku dobit da se samostalno, rekreativno bavi bilo kojim sportom i on se ne može staviti ni u jednu od ovih kategorija u tačkama od 6) do 12). Recimo, čovek zbog svog fizičkog izgleda hoće da se bavi vežbanjem u teretani, da igra fudbal, da peca, ali to mu ne zabranjuje, ako je dobar u tome, da učestvuje u nekim aktivnostima.
Zato sam predložio jednu novu kategoriju sportista a to je – rekreativni sportista, koji nema obavezu da bude član nijednog sportskog društva, koji neke stvari rekreativno radi, zbog sopstvenog zdravlja, bez novčane nadoknade, a ima pravo da učestvuje u nekom sportskom takmičenju, u nekoj sportskoj aktivnosti, iako nije član nijednog kluba pojedinačno, ili možda hoće da dokaže da je rekreativno sam sebi najbolji trener.
Zato sam predložio ovu kategoriju u tački 5), da se doda 5a), gde se kaže da je „rekreativni sportista ono lice koje se bavi sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije i unapređivanja zdravlja“. Samim tim bi mogao da učestvuje samostalno i da ispoštuje tačku 9) predloženog zakona. Sam rekreativni sportista nije definisan ovde kao kategorija, iako se ovde navode lica, od maloletnih do punoletnih, i njihove obaveze – kada su profesionalne, kada nisu, kada su amaterske, kada nisu, kada su vrhunske, a kada nisu. On ni u jednu od ovih kategorija ne spada kao rekreativni sportista, ali mu ne treba umanjiti značaj i mogućnost da se takmiči u bilo kojoj vrsti sportske priredbe. Hvala.

Tačno je to, gospodine Novakoviću, da sam tražio da se u članu 13. stav 2. izbriše. Iz kojih razloga? Da se ne bih nadovezivao na to da je urađena selekcija sportiste koji može da se bavi samostalnom delatnošću, dakle to je sportista, vrhunski sportista, ne poštujući ove članove iz člana 3. i tačke od 6) do 12), postavlja se jedno logično pitanje, pošto gospođa ministar nije dala odgovor na moj amandman na član 3, zašto nije uvršten u ovu kategoriju, ili uopšte kategorizaciju, ko sve može da bude sportista i zašto tu nema običnog sportiste, rekreativnog sportiste, iako ste sami govorili koliko je Ministarstvo učinilo za rekreativni sport? Pomenuli ste budžet, više termina ste iskoristili, vezano za rekreativni sport, a meni ste dali obrazloženje da je taj amandman odbijen iz razloga što se izraz „rekreativni sportista“, čije se uvođenje predlaže ovim amandmanom, ne razrađuje dalje u Predlogu zakona. Dakle, demantovali ste sami sebe.
E sada, ako uzmemo i ovu kategoriju ovog člana, da će samo vrhunski sportista samostalno moći da nešto organizuje uz povoljnosti koje mu dajete, da nema obavezu da ima posebnu prostoriju, da ima posebne sprave, da ima posebnu, hajde da kažem, kategoriju sporta kojom se bavi, uslova da se bavi samostalnom delatnošću, s obzirom na to da mora da bude prijavljen...
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kažete – da bi mu se olakšalo da se time bavi. Dakle, ako ćemo pretpostaviti da će se on baviti bez dobrih uslova, bez prava, bez onog individualnog sporta, onda ćemo doneti zaključak da može da koristi ono što ima na raspolaganju. Sada postavljamo pitanje, šta on ima na raspolaganju od javnih terena, od javnih sprava, od bilo kojih drugih sportskih mogućnosti, pri čemu će on individualno da se ponaša? Kada kažemo individualno, mislimo na jednog sportistu koji se bavi sportom, pa neka je i šahom.
Podsetiću vas da u varijanti individualnog bavljenja sportom, kao samostalnom delatnošću koja je prijavljena agenciji, može da koristi betonske table na Kalemegdanu da vežba šah, onu šipku koja služi za trešenje tepiha, da radi zgibove, ako je u pitanju bokser ili neko drugi.
Brisanjem ovog člana i prihvatanjem amandmana na član 3, da postoji rekreativni sportista, uveli biste zakonsku normu da on ima obavezu da priloži što je moguće više sredstava za uslove za bavljenje tom svojom delatnošću. Samim tim zakon bi ga obavezivao, pošto će on verovatno rekreativne sportiste da savetuje, trenira, bilo šta; ne mora samo profesionalne ili samo vrhunske, kako ste ovde naveli, može to da radi i za rekreativne sportiste, koji bi mu, naravno uz apanažu, pomogli da dođe do što boljih uslova. Ovako mu dajete odvezane ruke da on nema ni objekat, da izađe na poljanu nekog parka ili da nema ni spravu, ni bilo šta, a da je prijavio agenciji, pa da je agencija prijavila Ministarstvu da on to radi iz nekog drugog razloga.
Dakle, jako je važno, ako već učestvujemo u izradi zakona, da pomognemo sportistima, da damo okvir šta je minimum minimuma, šta moraju da imaju ako hoće time da se bave, s tim da je već napravljena kategorizacija da to može da radi samo vrhunski sportista, dakle, onaj koji ima iks nagrada; ne može čak ni profesionalni sportista, nego samo vrhunski.
Ne vidim razlog za odbijanje ovog amandmana. Mislim, ako bi se to stavilo u zakon, da bi Ministarstvo imalo veće učešće pomoći i ovim licima koja planiraju samostalno da se bave, jer će dobijati obaveštenja od agencije koja su to lica.

Radi javnosti, moja obaveza je da odužim raspravu ako mi nešto nije jasno i ako želim da dobijem pojašnjenje.
„Vrhunski sportista“, ne ni profesionalni, nijedan iz člana 3. od tačke 6) do 12), „može da se profesionalno bavi sportskim aktivnostima“, to je potpuno u redu i zato jeste vrhunski sportista i to je objašnjeno u članu 3, „i delatnostima u individualnim sportovima i kao samostalni profesionalni sportista“.
On kao samostalni vrhunski ili profesionalni sportista nema uslova za rad; onda je on u obavezi da svoje usluge naplaćuje i time dobija one sportiste koji se bave sportom kao vidom rekreacije.
Zato kažem, da ste imali sluha da usvojite amandman na član 3, šta je rekreativni sportista, to je povezano sa ovim, onda biste me bolje razumeli. Ja vam kažem, ako profesionalni sportista nema uslova za rad, jer je profesionalno u nekom klubu, a ne zato što ima svoju teretanu, svoj klub, svoje izvore prihoda pa je uložio u sport, nego može da se prijavi agenciji i da ona to prijavi Ministarstvu... Ovde kažete – za obavljanje delatnosti iz ovog člana nisu potrebni poseban prostor... Ako individualni sport podrazumeva ring, poseban prostor ne može da bude gradski park. Kažete, nije potrebna oprema (bez opreme ne može da bude) i nisu potrebni kadrovi.
Možda sam ja pogrešno protumačio, nemojte mi zameriti. Za kadrove mogu da razumem, zato što je on vrhunski sportista i profesionalac i dobio je neke nagrade i ima neko iskustvo koje će da prenese. Ali, za opremu i za uslove gde će on da radi nije propisano ništa, šta je minimum minimuma da bi on mogao da radi. To je ono što je mene nateralo da tražim da se briše to da nije potreban poseban uslov. Moraju da postoje uslovi. Vi biste podsticali te uslove od strane Ministarstva da je prihvaćen amandman, da bi on mogao da obavlja svoju delatnost, ako je obavlja iz profesionalnih razloga, a ne zbog novčane nadoknade ili nekog drugog razloga.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ministar nije tu, kolega Marić je tražio brisanje člana 19. u kome, kako obrazlaže ministar, postoje mogućnosti otvorenih varijanti da se formiraju agencije ili neka druga radna tela koja će se finansirati isključivo od fondova EU.
Prvo, mi još nismo ni stekli status kandidata i nećemo ga skoro steći, tako da od tih fondova nema ništa, to je prva stvar. Druga stvar, u Zakonu o agencijama ne piše kako će se finansirati agencija, dakle, nigde nije propisano striktno pravilo da to može da bude isključivo od fondova EU, nikako drugačije, tako da taj odgovor takođe ne stoji.
Treća stvar na koju ministar treba da odgovori jeste da li je on za to da lokalne samouprave treba da pomažu socijalno ugrožene kategorije stanovništva, socijalne ustanove ili centar za socijalni rad, kako god hoćete to da nazovete? Zbog čega to kažem? Zloupotrebe koje se dešavaju u lokalnim samoupravama... da kažemo da postoje nadzorni i upravni odbori svih agencija koji imaju apanažu za svoj rad (ili naknadu, kako god hoćete to nazovite), mogu da dođu do toga da ta naknada bude veća od one uloge koju ima sama agencija ili neko telo.
Podsetiću vas da jedinice lokalnih samouprava po svojim statutima imaju mogućnost formiranja radnih tela, bez agencija, koja mogu da budu iz redova odbornika, iz redova građana ili izabranih lica, funkcionera jedinica lokalne samouprave, koji mogu da rade bez naknade. Dakle, striktno pravilo da samo agencija može da radi ako se finansira fondovima EU ne može da bude propisano, čak ni zakonom. To je prva stvar.
Druga stvar, pošto se ne zna da li lokalna samouprava treba da podstiče razvoj i pomoć socijalnim ustanovama, zašto onda nije prihvaćen amandman gospodina dr Paje Momčilova u kome se traži da svaka jedinica lokalne samouprave napravi program unapređenja socijalne zaštite i utvrdi mere i aktivnosti za podsticaj i razvoj postojećih i novih usluga socijalne zaštite? Znači, utvrđivanje mera ne znači da morate da imate finansijska sredstva da biste pomogli nekom i ne znači da morate da platite članove upravnog i nadzornog odbora da biste nekome pomogli.
Jedna lokalna samouprava kroz neko svoje telo, koje ima pravo statutom da imenuje u skupštini opštine ili u jedinici skupštine grada, kako god hoćete, lokalne samouprave, može da raznoraznim aktivnostima (kroz medijsku kampanju, kroz bilo koju vrstu donacija, donatorskih večeri) prikupi sredstva za socijalno ugrožene kategorije ljudi.
Dakle, ne postoji mogućnost uokvirenog prostora gde fond EU treba da bude presudan faktor da biste vi nekome pomogli, tačnije da jedinica lokalne samouprave pokrene kampanju za pomoć centru za socijalni rad.
Reći ću vam jedan najbolji politički primer (dobro je da ste došli, gospodine ministre) da je lokalna samouprava najveći sponzor socijalno ugrožene kategorije u predizbornoj kampanji, kada se deli đubrivo, cigle, blokovi, naočari i kišobrani, kada se deli sve ono što je nezamislivo da se deli u normalnom životu. U predizbornoj kampanji, posebno lokalna samouprava i posebno one političke partije koje ne znamo odakle se finansiraju da bi tako nešto delile su najbolje pomoći socijalno ugroženim kategorijama...
Molim vas da ovaj amandman prihvatite i da prihvatite onda amandman dr Paje Momčilova, jer prosto je neverovatno da ni samo ministarstvo ne zna šta hoće.
Prosto pitanje: može li jedinica lokalne samouprave da pomogne socijalno ugroženim kategorijama ili ne može, ili ustanovama kao što su centar za socijalni rad ili neka druga ustanova koja se bavi tim? Koliko imate dobrovoljnih akcija, besplatnih, koje su se sprovele uspešno, za pomoć tim ljudima? Pre neki dan je jedan predsednik opštine donaciju koju je dobio podelio u vidu kampanje, zakačivši značku DS-a i njenu zastavu i kaže – mi smo to obezbedili. To je zloupotreba koja ne treba da bude definisana fondom EU, jer donacija ide odatle.
Zato vas molim da kanališete mogućnost pomoći, da svaka vrsta pomoći koja ide, nije bitno iz kog smera i pravca, bude prihvaćena, jer socijalno ugrožene kategorije su ljudi koji nisu svojom krivicom u tom statusu. Vi ste ih doveli u taj status, ta socijalno odgovorna vlada. Svaki dan na birou za nezaposlene imamo ljude koji se evidentiraju kao nezaposleni, a posle ponude srodnih poslova, kako to volite da kažete, da jednom lekaru ponude posao veterinara ili da reže granje po Beogradu, pa kad to odbije, oni ga skinu sa evidencije biroa za nezaposlene i on je ni kriv, ni dužan, stručan čovek, završio na ulici i socijalno je ugrožen.
Nažalost, težak je put svih onih koji stoje u redu da dobiju pomoć od ove države, jer koga ova država hrani, neće daleko stići. Zato prihvatite ovaj amandman, i dr Paje Momčilova i gospodina Dušana Marića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, tu je gospođa Saška Damnjanović, pretpostavljam da će ona biti kompetentna da odgovori ministru, pošto on nije u sali, koja je svrha ovog mog amandmana. Pod pretpostavkom da je ona davala odgovore na ove amandmane, jako bi me zanimali neki odgovori, ali Poslovnik ne dozvoljava savetnicima ili šefovima kabineta da govore. Moraću da se obratim praznoj klupi ili samom zameniku, koji nema mogućnosti da mi da odgovor.
Moj amandman se odnosi na to da je popust za naknadu za gradsko građevinsko zemljište omogućen svim građanima Srbije, osim onim građanima koji žive u prvoj i ekstra zoni.
Podsetiću vas da je 2009. godine Skupština grada Beograda donela odluku o zoniranju, koja je potpuno nepravedna, da je u tom zoniranju napravila katastrofalne greške imajući ambiciju da negde nešto gradi, i da je time stavila u nejednak položaj građane Srbije koji žive u prvoj zoni u odnosu na ostale.
Podsetiću vas i na član 19. Ustava Srbije, u kome se kaže da „jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarivanju pune slobode i jednakosti“, podvlačim, gospođo Saška Damnjanović – jednakosti, „svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava“.
Vi ste meni ovde dali odgovor da su svi pred Ustavom jednaki, sa čim se ne mogu složiti. U ovom amandmanu se jasno definiše da Ustav treba da bude privilegovan i da ne budu kažnjeni oni koji žive u prvoj ili A zoni, ekstra zoni, kako god hoćete to nazovite, jer nemaju prava na popust koji imaju svi, sve druge zone, kako u Beogradu, tako i širom Srbije.
Podsetiću vas na grešku koja je napravljena 2009. godine Odlukom o zoniranju grada Beograda i grešku koja je napravljena 2010. godine Odlukom o izmeni i dopuni Odluke Gradske skupštine o zoniranju grada Beograda, tačnije od 29. decembra, u kojoj se u tu zonu koja nema pravo na popust stavljaju delovi starog Beograda, Starog grada, Vračara, Savskog venca, područja Čukarice, Novog Beograda, Zemuna, čak i Bežanije.
Podsetiću vas da svi, pa i vi, gospođo Damnjanović, koji ste radili u opštini Savski venac, vrlo dobro znate kakva je infrastruktura na opštini Savski venac. Opštinu Savski venac navodim samo kao primer. Zašto kao primer? Zato što je Zakonom o porezima na imovinu opština Savski venac ugrožena, jer se popust ostvaruje ili mogućnost da se ne plati porez na zemljište pod objektom i na sam objekat, u ovom zakonu koji je u skupštinskoj proceduri... dozvoljen svima preko 10 ari, da se to plaća, a do 10 ne. A znate da su jedine površine preko 10 ari isključivo na Savskom vencu. Time smo svi koji živimo na Savskom vencu kažnjeni. Kada spojite ovo, da nemamo pravo na naknadu za gradsko građevinsko zemljište, kad spojite porez koji je predviđen, kome se isplati da živi na Savskom vencu, Vračaru, Starom gradu i u ovim delovima Beograda koje sam naveo?
Poštujući neki princip socijalne brige, koji ste naveli u obrazloženju amandmana, nisam shvatio da poznajete infrastrukturu ovih centralnih opština, nisam shvatio da ovo što se navodi kao kriterijumi za zoniranje, a to su tržišna vrednost objekta i zemljišta, komunalna opremljenost, opremljenost javnim objektima, pokrivenost planskim dokumentima, razvojne mogućnosti lokacije, kvalitetna povezanost lokacije i centralnih delova grada, namena objekata i ostali uslovi... Dakle, granice zona, podsetiću vas, između dve opštine se razlikuju, tako da je leva strana ulice jedne opštine ekstra zona, jedan, za šta je primer regulacioni plan Dedinja, koje je takođe obuhvaćeno ovom zonom, a desna strana čak treća zona.
Postoji jedna nelogičnost koju zdrav um ne može da shvati, da je deo Beograda, poput Maleškog brda na Savskom vencu, Lisičijeg potoka, koji nema ni pijacu, ni prodavnicu, ni put, ni odvod, ni dovod kako treba, čest nedostatak struje, pa čak nema ni plansku dokumentaciju, u ekstra zoni, lišen prava na popuste koje imaju svi ostali.
Podsetiću vas i na to da je u Skupštini grada pokrenuta izmena Plana detaljne regulacije za Dedinje, a da je na osnovu tog plana doneta Odluka o zoniranju. Sada se postavlja pitanje, gospođo Saška Damnjanović, da su svi pokrenuli proces legalizacije 2003. godine, kada je to bila druga zona, a ovom odlukom su ubačeni u prvu zonu, i da se naknada za uređenje za njih naplaćuje faktički, prema pravilniku, za prvu zonu, iako su proces pokrenuli 2003. godine, dakle, pre nepunih osam godina... Sada imamo ugroženost i Ustava i građana koji žive na Savskom vencu, a treba da obratimo pažnju i na objekte male privrede, koji su takođe ugroženi i nisu oslobođeni svega ovoga. Oni plaćaju ogromne poreze državi, zapošljavaju ljude, a ugroženi su na najgori mogući način.
Zbog svega toga ja sam u Opštini Savski venac pokrenuo inicijativu da se formira komisija za poređenje prava građana ove tri opštine, posebno opštine Savski venac, sa svim ostalim građanima u Beogradu i Srbiji. Međutim, politička odluka je takva da lideri te opštine, koji predstavljaju okosnicu bivšeg DOS-a, Demokratske stranke i ostalih, ne smeju da kažu svom gradonačelniku da ne žive u sredini u kakvoj žive, zato što je to odluka višeg pravnog akta, tačnije Skupštine grada.
Zbog toga što je politika doprinela tome da jedni ne smeju da se obrate drugima da bi se poboljšao životni standard stanovnika u svima delovima Beograda, a ne u određenim, da bi se favorizovalo ono što je faktički manji prioritet, a to su prigradski delovi grada, a ne centralni, postajemo krivci što smo rođeni tu gde jesmo, što smo nasledili to što smo nasledili i što živimo tu gde živimo.
Ne bih sad ulazio u sitne detalje, pošto pretpostavljam da se ovaj moj amandman odnosi, tako sam i naveo, na to da ovo pravilo i ovaj popust važi za sve objekte u svim zonama. Potpuno ne vidim ekonomski gubitak i razlog za odgovor na moj amandman, da je upravo tako napisan da bi socijalne kategorije imale privilegiju. Da li vi mislite, gospođo Damnjanović, da nema socijalnih kategorija na Savskom vencu, Vračaru, Starom gradu, Zemunu, Novom Beogradu, Bežaniji i svemu ovome što je doneto kroz odluku Skupštine grada? Da li vi mislite da ti ljudi žive u vilama, kako je to predviđeno za Tolstojevu i Užičku ulicu, gde živi, recimo, možda gospođa Ružica Đinđić, gde živi gospodin predsednik, gde živi ministar Šutanovac? Da li vi mislite da svi građani Savskog venca žive živote tih pojedinaca iz te ulice, pa treba da dele njihovu sudbinu? Ili mislite da će svi da podobijaju besplatne objekte, pa kad su dobili besplatne objekte, onda neka barem plate porez?
Podsetiću vas da su ti ljudi većinom korisnici zemljišta površine preko deset ari, plaćaju porez na imovinu, zemljište i objekat i da su dvostruko oporezovani i nemaju pravo na popust, a da svi ispod deset imaju, a preko deset se nalaze jedino na Savskom vencu. Korisnici parcela, ne svojom voljom, već zbog ekonomske situacije, nisu mogli da izvrše preparcelaciju zemljišta, jer znate i sami da to košta 500 evra samo po prijavi i da to rade stručna lica, a ne fizička, nisu u mogućnosti da naprave sebi privilegiju da žive na zemljištu ispod deset ari, da bi mogli da ostvare pravo popusta, znači, da bi ostali da žive na Savskom vencu.
Zato vas molim da prenesete ministru da prihvati ovaj amandman, nije ekonomska šteta za budžet Republike Srbije. Onemogućujete lokalne samouprave da vrše zloupotrebu selekcijom građana na prvi i drugi red time što su izmislili zoniranje i nepravedno stavili kriterijume da je donošenje planskog dokumenta prioritet da li će neko biti u A zoni ili ne, kao da građani donose planski dokument. To rade jedinice lokalnih samouprava, uz saglasnost Skupštine grada Beograda, na primer, u Beogradu.
Podsetiću vas da je Statutom grada Beograda gradonačelnik gradske opštine Beograda stavio u status mesne zajednice; sve što se radi radi se na nivou grada, ne na nivou opština, posebno kada je u pitanju određivanje zona, poreza, određivanje građevinskih dozvola, do 800 kvadrata ide opština, preko ide grad. To su sve kriterijumi koji utiču na loš razvoj lokalnih samouprava, posebno u gradu Beogradu, jer je Statut takav, a i ovaj zakon omogućuje da ljudi u centru Beograda budu primorani da prodaju svoje objekte i da odlaze da žive na periferiju, jer nemaju takva primanja da mogu da plate i ispoštuju sve obaveze koje su im nametnute kroz Zakon o porezu na imovinu, kroz Zakon o planiranju i izgradnji, kroz naknadu za gradsko građevinsko zemljište.
Međutim, gospođo Saška Damnjanović, podsetiću vas na još jednu stvar, na vašeg prijatelja predsednika opštine Savski venac, Tomislava Đorđevića, koga ni vi ni ja ne simpatišemo. On je ugovorom sa Direkcijom za izgradnju i gradsko građevinsko zemljište napravio sebi popust od 30% i platio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 85.000 evra; on je taj privilegovani koji živi u A zoni i koji sebi to može da priušti od poštenog rada u opštini i primanja od 70.000 dinara kao predsednik opštine Savski venac.
Dakle, ako budemo svi predsednici opština i ako budemo imali mogućnost da samo naknadu platimo 85.000 evra, sa popustom od 30%, jer kad platite celu sumu imate popust... Ko može da plati celu sumu u današnje vreme, na to pitanje treba da odgovori Uprava za organizovani kriminal, koja će napokon krenuti da rešava probleme po Beogradu, posebno sa predsednicima opština, poput Savskog venca, Vračara, Starog grada i, ne mogu da preskočim, Rakovice, pošto jedan deo Lisičjeg potoka pripada Rakovici, a oni su treća zona, iako su desna strana ulice.
Da bismo sve ove nedoumice rešili, predlažem da prihvatite amandman SRS, da ne selektujete građane na prvi i drugi red u odnosu na zonu, koju niko od njih nije birao, da poštujete odredbu kada su krenuli u proces legalizacije, da po tom zakonu taj proces i završe, dakle, po toj zoni, i da pustimo ljude da žive u centru Beograda, jer su tu rođeni i nisu krivi što su tu gde jesu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostali ste mi dužni odgovor u vezi s članom koji se odnosi na popust u odnosu na gradsko građevinsko zemljište i uređenje. Gospođa Saška Damnjanović je bila u sali. Voleo bih da dobijem vaš odgovor, mnogo bi mi značio, zbog toga što sam se stvarno trudio da vas ubedim da je danas utorak.
U članu 83. tražio sam dodavanje jednog stava koji kaže: „Kada je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez drugih korisnika na zemljištu koji su se kasnije pojavili radi upisa u katastar nepokretnosti po bilo kom pravnom – zakonskom osnovu, država sa vlasnicima objekta u postupku legalizacije rešava imovinsko-pravne odnose“.
Zbog čega sam to tražio? Zato što postoje ogromni problemi kada je u pitanju upis u katastar. Postoji varijanta da se pri javnim uvidu ne pojave ljudi, ne dostave nikakvu dokumentaciju ili dokaz o imovini, a posle, kada tražite genezu stanja upisa u katastar, vidite da su se pojavili ljudi koji faktički tu niti žive niti imaju objekat, niti imaju ikakvo pravo svojine, a upisani su u katastar. Naravno, to pravi probleme pri procesu legalizacije, jer i sami znate da je potrebna saglasnost svih korisnika parcele za proces legalizacije.
Šta se onda dešava? Veliki broj ucena od onih vlasnika, ljudi koji su upisani u katastar na čudan način jer na javnom uvidu nisu bili i nemaju nikakav dokaz. Dolazi do sudskih sporova, potraživanja da se briše iz katastra, i proces poprilično traje.
Imamo primer u elitnom delu Beograda, na Topčiderskom brdu, gde je imovina države Srbije, koja je konkursom dodelila zemljište, do privođenja nameni, određenim licima. Oni su uspeli da izdejstvuju proces legalizacije, ali nisu uspeli da reše imovinsko-pravne odnose sa ljudima koji ne znaju da postoje na toj parceli, jer su se tek pojavili.
Podsetiću vas i na primer Ministarstva inostranih poslova, koje je takođe upisano u katastar na jednoj parceli; kada je vadilo taj izvod pravobranilac Ministarstva inostranih poslova video da je tu upisano Ministarstvo odbrane. Onda je pokrenulo postupak za brisanje iz katastra Ministarstva odbrane i određenih lica i taj postupak dobilo na sudu; katastru je poslato rešenje da se određeni upisnici izbrišu iz katastra.
Ono što je takođe loše je sprega katastra, načelnika katastarske službe u Beogradu i pojedinih predsednika opština. Zbog toga i zbog velikih grešaka i propusta koji su nastali prilikom upisa u katastar država je dužna da rešava imovinsko-pravne odnose, jer imovinsko-pravni odnosi su preduslov da biste legalizovali objekat sto posto. Dakle, kada dobijete saglasnost, dobili ste saglasnost onih korisnika koji su tada bili na parceli, ne možete da dobijete saglasnost onih koji nisu bili na parceli. Kada dođe predmet legalizacije na dnevni red, pojavljuju se ljudi koji su upisani. Dok vi tražite da se oni izbrišu i dok tražite da njihova saglasnost vama ne treba, dok to objasnite, prođe rok za legalizaciju; time ste onemogućeni da učestvujete u postupku legalizacije, kako je ovim predlogom zakona dozvoljeno.
Daću vam primer kako je predsednik opštine Savski venac sebe upisao na pogrešnoj parceli. Kaže se ovako... Ovo je iz akta između Direkcije za izgradnju i predsednika opštine, u kome se kaže da je investitor dostavio zaključak, pa broj zaključka, vreme i godina, izdato od strane Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Savski venac, kojim se ispravlja greška u stavu 1. dispozitiva rešenja iz prethodne alineje, tako što umesto „na katastarskoj parceli 11335“ treba da stoji „katastarska parcela 11335/2“.
Dakle, postoji ta mogućnost greške administracije, greške samog katastra, pogotovo na državnom zemljištu. Neka te greške rešava država. Potpuno je suludo da postupke pokreću oni ljudi koji su tu proceduru u skladu sa zakonom ispoštovali i potpuno je suludo da se neko upiše na nečiju parcelu, a da taj to ne zna, i da kada dođe proces legalizacije ili bilo koja druga pravna radnja on ima problem jer ga taj ucenjuje. Postoji mogućnost upisa u katastar i usled rehabilitacije, pojavljivanja starog vlasnika i na bilo koji drugi način koji ometa onog ko je na toj parceli, da li katastarskoj ili građevinskoj, jer jedna građevinska može da ima više katastarskih parcela. Postoji problem ucene i problem od strane opštine, koja je greškom nešto radila i upisivala. Onda neka ona ispravlja svoje greške.
Naveo sam primer da je javni pravobranilac ili pravobranilac Ministarstva inostranih poslova dobio rešenje da se izbriše upis u katastar Ministarstva odbrane, koje je tu upisano bez objekta, bez ikakvog dokaza, bez učešća na javnoj raspravi koju je pokrenuo sam katastar.
Postoje ogromni problemi u katastru, svuda. Molim vas, gospodine Duliću, da obratite pažnju i na to, jer je tu sprega korupcije i kriminala. Bivši sudija Drugog opštinskog suda je učestvovao u tome tako što je dodeljivao prava na rešenje o upisu u katastar određenim investitorima. Oni su mogli na osnovu toga da grade, dok su drugi investitori, koji nisu podobni ili nisu članovi Demokratske stranke ili nisu hteli da plate šta je trebalo da plate, dobijali to pravo sa sedam, osam, devet meseci zakašnjenja, izvod iz katastra, dok je bio u sudu. Onda ste imali selekciju onih koji su mogli nešto da rade i onih koji ne mogu.
Molim vas da ovaj amandman prihvatite, da država rešava imovinsko-pravne odnose sa onima koji su se kasnije, po bilo kom osnovu, upisali u katastar, a da ljudi u procesu legalizacije …
(Predsednik: Vaša poslanička grupa više nema vremena.)
… taj proces završavaju u skladu sa zakonom, koji je i tako loš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja je volja i želja da ovog puta krenem s analizom zakona otpozadi.
Počeću s razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, koji se ogleda u članu 167. Poslovnika, u kome se kaže da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide (pretpostavljam da niste mogli da kontrolišete Mlađana Dinkića), a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi itd.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, vi sami priznajete da ste štetni po život građana Srbije, da ste tri godine funkcionisali na njihovu štetu i da zbog te vrste i količine štete danas imate zakon po hitnom postupku.
Da ne bih dalje čitao ovaj član, podsetiću vas samo kolika je štetnost ove vlade, podsetiću vas i na odluke ove vlade kojima propisujete šta će ministar da jede, da obuče, da kaže i sa čime mora da se složi. Ako bi to bila neka demokratska parlamentarna praksa da jedan ministar obavlja tri funkcije, od kojih nijedna nije u njegovoj nadležnosti niti struci, da ortoped bude građevinar, da advokat bude industrijalac i poljoprivrednik, da svi drugi nameštenici Vlade budu vezani za opis posla koji nema s njihovim životnim iskustvom ili strukom nikakve dodirne tačke...
Ovde ste predvideli članom 1. da predsednik Vlade može biti i ministar. Pitam vas, pošto ne znam ni koga da pitam, jer gospodin Dulić kao predstavnik Vlade, i da je tu, ne može da da taj odgovor – zašto u ovom predlogu zakona niste napisali da predsednik Srbije ne može biti premijer ili da predsednik Srbije ne može da se meša u rad Vlade? Podsetiću vas da je Boris Tadić jednom es-em-es porukom promenio mišljenje jednog ministra. Opis posla koji predsednik Srbije treba da obavlja nema veze sa Vladom. Predstavnici političkih stranaka su trulim kompromisom izabrani da budu ministri iako su imali daleko manji broj glasova na parlamentarnim izborima.
Vas koji se pozivate na to da je Srbija izabrala evropski put podsetiću da je koalicija ZES na parlamentarnim izborima dobila 1.219.436 glasova, a da je SRS dobio 1.590.200 glasova. Dakle, evropski put nije evropski put Srbije, kako vi to tvrdite. To kaže prosta matematika. A truli kompromisi da se spoji nespojivo, kao i ova ministarstva, da se spoje devedesete i dvehiljadite, gde ste 10 godina na vlasti i jedni i drugi, a onda da optužujete koalicionog partnera da je on kriv za današnju situaciju je vama na čast, političkim saveznicima koji vodite ovu državu.
Molim vas da se, kad god se pozovete na devedesete, podsetite s kim sedite u Vladi i s kime imate većinu u Parlamentu. SRS je bio na vlasti nepunih 20 meseci, nepune dve godine, i ne možete spočitati za takvo stanje ništa SRS-u, nego vašem koalicionom partneru. Ako on nije bio dobar, zašto ste danas sa njim u Vladi? Dakle, 10-11 godina vlasti DS-a nad Srbijom dovelo je do toga da u skupštinskoj proceduri imamo zakone koji se koriste isključivo za bogaćenje pojedinaca, sa pravnim anomalijama za zloupotrebu, vrstu korupcije u kojoj će najveću štetu da pretrpe građani Srbije, a ne ministri.
I da imate dva ministra sa relativno svežom krvlju u Vladi, u kojoj će Dušan Mihajlović, Dušan Petrović i ne znam ko još da vaskrsne i bude bolji od postojećih stručnjaka, ne možete nas ubediti da želite dobro Srbiji i da slušate glas građana zato što su to građani hteli tri godine posle vaše vlasti.
Ovde je bilo svakakvih komentara. Jedan zapaženi komentar jeste da se ovo radi da bi se uspostavila ravnopravnost polova prilikom izbora članova Vlade, jer će u budućem sastavu biti tri žene, i to je osnovni problem u državi Srbiji.
Jednom ministru, kome radnici štrajkuju već mesec dana, dali ste još i drugo ministarstvo, da mu i oni štrajkuju još mesec dana pred činjenicom da ljudi koji su tražili povišicu i bolje uslove za rad dobijaju pretnju da sačuvaju svoje radno mesto, da im sledi otkaz ako se ne pomire sa situacijom onakvom kakva jeste. I taj ministar kao nagradu dobija naučne radnike, da i oni štrajkuju u narednim mesecima, da bismo mogli zakon o Vladi da ispoštujemo u onoj meri u kojoj je to truli kompromis političkih stranaka tražio.
Dalje, kaže se ovako: ''Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti''. Kada je bilo u praksi da se neko smeni, a da nastavlja svoju funkciju? Kada je to postojalo? Koja je to praksa i koji je to ministar uradio?
Ili, sad da vas pitam – zašto ste izbacili Dinkića iz Vlade ako nije imao ovu zakonsku normu koju ima sada, da mora da poštuje odluke i da mora da raspravlja o tome gde će "Gorenje" da otvori fabriku, u Valjevu ili Negotinu, i da li će sa tim da se složi ili ne?
Dokle mislite da vladate demokratijom na takav način da će sve biti onako kako vi kažete, a za to nemate podršku građana, jer sam vam pročitao rezultate parlamentarnih izbora? Onda dolazimo svi do jednog zaključka, a to je truli politički kompromis, da bi se sačuvala vlast pošto-poto. Ne brinete vi za građane. Jer, da ste se za građane brinuli, oni ne bi bili danas u ovoj situaciji u kojoj jesu. Čak ne samo ni građani, nego i poslanici, legitimni predstavnici građana koje su građani birali.
Srpska radikalna stranka je glasovima svojih birača dobila određen broj političkih i poslaničkih funkcija u narodnom parlamentu. Kakav je danas broj tih poslanika i predstavnika građana u odnosu na glasove i ko je za to kriv? Za političku anomaliju, kako je rekao moj kolega Nemanja Šarović, koju je stvorila Evropska unija da vama preti, da na svaka dva meseca ima zadatak da održava mitinge da bi smirila kao narod, da biste vi mogli svoje ciljeve da ostvarite? I na kraju se desi ono što svi znamo – ista meta, isto rastojanje i isti ljudi.
Vi, glasnogovornici parlamentarne većine, ne može se politička scena menjati tako što ćete skinuti sedam sekretarica, sedam automobila, sedam kabineta i prebaciti ih na neku drugu funkciju.
U ovom predlogu zakona piše da će sistematizacija radnih mesta biti u roku od 30 dana i gledajte da po toj sistematizaciji stručni ljudi ostanu u Vladi i u nadzornim telima, organima, agencijama, kancelarijama, komisijama, a ne oni politički fanovi koje ste ubacili da biste održali svoje glasačko telo.
Podsetiću vas da je formiranje Unije za ravnomerni regionalni razvoj Srbije prilično radnih mesta otvorilo i dalo mogućnost jednom političaru i političkoj partiji, s kojom vi ne smete da se obračunate iako vam je kamenčić u cipeli, da zaposli armiju ljudi i tako obezbedi sebi dovoljan broj glasova za prelazak cenzusa.
Vi to vrlo dobro znate. I da imate sredstva da se toga rešite, da to rešenje pronađete, vi biste to uradili. Ne, vi ste krenuli u kupovinu poslanika, vi ste krenuli u onaj najgori tržišni biznis sa narodnom voljom, i tako to prezentovali narodu pod plaštom demokratije ili željom da dobijemo status kandidata za Evropsku uniju, jer ćemo time dobiti fondove koje do sada nismo imali na raspolaganju.
To je priča koja traje 11 godina. Podsetiću vas šta ste pričali 2000. godine – da će ući ne znam ni ja koliko milijardi u zemlju, samo da se Slobodan Milošević skloni. Od toga nije bilo ništa. Danas imamo verziju da taj minus nadoknadimo prodajom javnih preduzeća. Koji je seljak srećan što je prodao njivu? Šta posle deca da obrađuju? Vi prodajete "Telekom" i mislite da je neko zbog toga srećan?
Da biste pripremili izbore za narednu godinu, da biste obezbedili svoje biračko telo i da biste ostali na vlasti, a ne da biste evropski put prezentovali tako, jer vas niko u Evropi i ne želi. A najbolji dokaz za to vam jesu Interpolove poternice – koliko je uhapšeno ljudi po Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija, a koliko je njih stiglo u Srbiju iz te Evrope. To vam je najbolji parametar koliko vas poštuje Evropska unija. I nemojte priču o Evropskoj uniji više forsirati, jer ona više ''ne pije vodu'', narodski rečeno, jer EU ne želi DS u vlasti sa ovim stepenom korupcije i sa ovim načinom ponašanja.
Ono što je takođe jako važno i što se mora pomenuti, ako hoćete ovoj zemlji da pomognete nacionalno, patriotski, držite biznis forum na Brezovici, u opštini Štrpce, a ne na Kopaoniku, uzmite ove pare koje ste predvideli za agencije i kancelarije i dajte narodu da se zaposli, obezbedite školstvo da manje košta, obezbedite prosvetarima da imaju redovna i normalna primanja, i onda izađite i kažite – mi smo socijalno odgovorna Vlada.
Vi sada niste ni socijalni ni odgovorni, jer posle tri godine kažete – ovo je dobro za građane. Znači, tri godine ste svesno radili ono što nije dobro za građane, i to priznajete, i kažete – pod plaštom kandidature za Evropsku uniju. To je prosto neprihvatljivo i to se više ne može čak ni tolerisati, a ja ću vas podsetiti svaki put na broj glasova koji ste dobili kao podršku trulog kompromisa da budete na pozicijama na kojima jeste.
I molim vas da shvatite struku ozbiljnije, da pustite stručne ljude da rade posao koji vi ne znate, da ortoped ne vodi građevinu, da advokat ne vodi industriju i poljoprivredu, da informisanje ne bude kopča sa kulturom, da putari nemaju ništa sa rudarstvom, da energetika bude u sferi u kojoj jeste, jer to je ono što je potpuno normalno. Za to vam ne treba pravilnik EU, kupon ili bilo koja druga vrsta ugovora ili odgovora na koji morate da odgovorite da bi vas negde neko prihvatio.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpuna je farsa i ovaj predlog zakona o Vladi, izmene i dopune koje ste nam predložili, i ova skupština, s tim da ministar koji treba da bude kao predstavnik nije tu, s tim da premijer nije tu, s tim da debatu nemamo s kim da vodimo, i jasno govori o vašim namerama da veštačkim disanjem produžite sebi funkcionisanje Vlade do kraja mandata, da pripremite teren kroz javna preduzeća za naredne izbore i onda kažete – to je Evropa i građani su tako hteli. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, gospodine Cvetkoviću, moram da vas podsetim da republički nivo nije… Kontrola javnih preduzeća je osnovna stavka gde može da spreči kriminal i korupcija. Podsetiću vas i da određena preduzeća koja je formirao Grad, gradska preduzeća, imaju veći budžet nego neki gradovi u Srbiji.
Podsetiću vas i da GSP ima planirani gubitak od 4.601.000.000 dinara. Kada smo tražili zašto se taj gubitak planira, nismo dobili ništa nego odgovor gospodina Mileta Radojevića, koji kaže – ne možemo da vam dostavimo zašto planiramo ovoliki gubitak; ako vas to interesuje, obratite se Registru.
Dakle, gospodine Cvetkoviću, ako svi znamo da samo vozni park GSP-a vredi koliko polovina ovog gubitka i da su kupovane one falš kočnice, to znači da je potrebna jedna ozbiljna kontrola i revizija rada gradskih preduzeća, a ne samo republičkih. Posebno zbog budžeta koji oni imaju na raspolaganju.
Podsetiću vas i da je ''Studio B'' napravio veliku pomoć DS-u (pošto i inače važi za glasilo DS-a) i da je u predizbornoj kampanji napravio cenovnik koji su mogle samo bogate stranke, tačnije vladajuće stranke da ispoštuju. Nakon određenog perioda taj cenovnik je suspendovan tako što je Upravni odbor doneo odluku da otpiše dugovanja političkim strankama koje su koristile prostor kao marketing u predizbornoj kampanji. Time je napravljena polarizacija između onih stranaka koje su mogle taj prostor da koriste i onih koje to nisu.
Podsetiću vas i na potrošnju i otpis duga samog "Studija B", koji nije nimalo naivan, a koji se odnosi na potrošnju male nabavke, jer je sistem male nabavke najveći sistem za zloupotrebu i pljačku građana Srbije. Navešću vam samo nekoliko primera, kako se jedna računarska oprema raslojava na manje delova zbog nabavke male vrednosti. Računari – dva miliona, prateća oprema za monitore – milion, monitori – milion, računarska oprema – deset miliona, računarska mreža – deset miliona itd. To je ono što je osnovna zloupotreba u javnim preduzećima čiji je osnivač Grad, tačnije u ovom preduzeću, glasilu DS-a.
Gospodine Cvetkoviću, vi kao premijer morate da brinete o svim građanima Srbije, ne samo o građanima republičkog ili lokalnog nivoa, jer je to jedno te isto. Smatram da bi hitno trebalo preko Ministarstva finansija poslati inspektore finansijske prirode kako bi utvrdili šta je s ovim sumama novca. Ako ovako budemo vratili ogromne sume novca, tako ćemo rešiti jedan deo naših problema, a to je kriminal i korupcija.