Meni nije omogućeno da govorim, pa prekidam diskusiju da ne bih bio kažnjen.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored ovih standardnih lekcija, referata, trijada, čak i proroka koje smo imali prilike da čujemo od strane vladajućih poslanika, moramo se vratiti na one osnovne izjave, na one koji snose odgovornost. Ovo su izjave same ministarke. Ministarka kaže jutros nama u obraćanju povodom predloga ovog zakona i u njegovom obrazloženju da ovaj problem poprima međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Srbije u inostranstvu, a i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje EU.
Hajde sada da se dogovorimo, čiji je ovo strateški interes, da li Demokratske stranke, da li Vlade Srbije ili građana Srbije i da li je uopšte interes ili nešto drugo što može da šteti Srbiji, kao što je npr. broj gladnih koji svaki dan obilaze kontejnere po Beogradu i širom Srbije?
Prema vašim rečima, eskalacija nasilja uperena je protiv najvažnijih ljudskih prava koja je svaka demokratska država dužna da štiti, poput prava na život i ličnu bezbednost, na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja. Podsećam vas da je slobodno izražavanje mišljenja, upravo zahvaljujući vama, oteralo našeg predsednika u Haški tribunal, da je njegovo slobodno mišljenje proisteklo iz rečenice pokojnog premijera – vodite ga i ne vraćajte ga, i da je tekovina Evropske unije, na koju se pozivate, upravo taj Haški tribunal koji tamo drži čoveka, nevinog i nedužnog, već osam godina.
Pošto vi skupljate tekovine Evropske unije i prosleđujete nam tekovinu vaše vizije ulaska u nju, moram da vam kažem da su ljudska prava ugrožena onda kada nekoga lišite slobode. Vi ovim predlogom zakona lišavate slobode i stavljate znak jednakosti između lica koja su osuđena i lica koja su pritvorena. Podsetiću vas da je osam dana dovoljno svakom tužiocu i policajcu da prikupi dovoljan broj dokaza za svakoga ko je osumnjičen za ovako teško delo, što se navodi u ovom predlogu člana 436. Dakle, trideset dana služi isključivo za manipulaciju i za znak jednakosti s nekim ko je rešenjem drugostepenog organa već kažnjen.
Gospođo Malović, vrlo dobro znate šta je prezupmcija nevinosti; svako je nevin dok se ne dokaže drugostepenim organom, a nevine ljude ćete držati trideset dana zato što su tužilaštvo ili policija mislili da to treba da uradite.
Sada vam kažem da ćete imati ogroman broj predmeta u kojima će ljudi tražiti odštetu od države, jer su trideset dana ležali džabe. Dokaz za to je čak i ovaj 10. oktobar, veliki je broj ljudi koji su uhapšeni tog dana i procesuirani bez ikakvog opravdanja, jer su bili tog dana u gradu, šetali se trasom koja je bila zabranjena ili rezervisana za gej populaciju.
Podsetiću vas i na pritisak policije da se potpisuju izjave sa nekim imenima i prezimenima za koja ovi koji su uhapšeni ne znaju, samo da bi im se time omogućila sloboda. To je još jedan vid vaše evropske tekovine o ljudskim pravima i slobodama govora. Podsetiću vas da su uslovi u kojima su ležali uhapšeni tog dana u stanici bilo koje policijske uprave u Beogradu takvi da bi svako poželeo slobodu i pristao na bilo kakvo potpisivanje, a ne i na imena i prezimena koja ne poznaje.
Ako ćemo govoriti o ljudskim pravima, onda to moramo raditi na odlučan način, a tako što će pojedinci nama da prezentuju da li smo delovi neke mržnje mračnih sila, pošto je očigledno da je vama uvek kriva svetska ekonomska kriza, opozicija ili mračne devedesete. Vi drugi odgovor nemate, zato što smatrate da vi nikada niste uzrok nekakvog problema.
Podsetiću vas da po deveti put donosimo izmene i dopune ovog zakona, da prekidamo usvojeni dnevni red i po hitnom postupku donosimo ovaj zakon, izglasavamo ga sa rokom važećim od jednog dana od dana izglasavanja zato što je u subotu derbi. Sada vas pitam, čiji smo mi ovde servis? Čija su ovde prava ugrožena? Moram li ja da učestvujem u ovoj raspravi zato što vi mislite da je derbi opasnost za državu? Čija su prava ugrožena kada mi remetimo standardni dnevni red da bi se nešto usaglasilo? Da li smo servis fudbalskih utakmica? Jesmo li servis sportskih klubova, ili predsednika države, ili sekretara pravosuđa koji kaže, a pri tom nema ni dana radnog staža, ni struke, ni iskustva, ničega, da mi moramo da se odlučno sa nečim obračunamo i da ćemo mi biti servis? Poslanici će biti servis za donošenje zakona zato što je to pojedinac rekao ne bi li se dodvorio Evropskoj uniji.
Pitam vas, kada poredimo ljudska prava, zašto niste tražili ljudska prava u nekim drugim stvarima? Podsećam vas na „Sablju“, koju ste organizovali kada ste uveli vanredno stanje. Plašio sam se da ćete uvesti i vanredno stanje da biste se obračunali sa onima koji ne misle isto. Funkcionišete po principu – ko god je protiv Demokratske stranke nešto rekao, on je protiv države. Da bi se to sprovelo, mora se doneti zakon; onda izvolite u zatvor i onda, po onoj staroj istorijskoj činjenici – ko god je bio protiv komunizma, otišao je na Goli otok. Povlačim tu paralelu da bih vas podsetio da su polovina vas deca komunizma, zato i imamo ovo danas na dnevnom redu.
Podsetiću vas da pojedinac ili par pojedinaca nisu navijači. Navijači su masa. Ja sam navijač i ne osećam se kao huligan; vređa me svaki put kada huligan koji je upalio ovu zgradu – i da je nije upalio, ne bi nikada u nju ušao – meni kaže, zato što sam ja navijač, da sam huligan. Ne, huligani su pojedinci koje ste uhvatili na delu i sa onim dokazima koje predočite oni treba da odgovaraju. Uopšte ne želim ni na koji način da to opravdavam. Ako se huliganima nazivaju svi oni koji misle da Srbija ne treba da bude zemlja homoseksualaca i lezbijki, onda me slobodno tako nazovite, nemam ništa protiv, ali moje je pravo da kažem da ne možete vi mene da nazivate tako zato što imam pravo na slobodu govora i mišljenja.
Koliko je ljudi tog dana uhapšeno i koliko je pušteno, možete proveriti. Ono što je za mene jako važno, to je rečenica zamenika republičkog tužioca Radovanovića, koji kaže da huligane i ekstremiste treba tretirati kao organizovani kriminal.
Podsetiću vas da je organizovani kriminal, po definiciji, sprega državnih i kriminalnih struktura, pa je ovo, moguće je, jedinstvena prilika da se isteraju na čistac nalogodavci, inspiratori, finansijeri i druga povezana državna lica sa strukturom kriminala. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj ovog amandmana, koji sam podneo u ime SRS, jeste preciznije definisanje terminologije bezbedno i obezbeđeno, koji se odnose na uslove vazdušnog prostora i saobraćaja u Republici Srbiji.
Da bi bezbednost ili da bi obezbeđeno bilo na maksimalno punoj snazi, dodao sam tekst koji glasi: posle reči "obezbeđeno" briše se tačka i dodaju se reči "svim neophodnim tehničkim i drugim sredstvima".
Na ovaj način pokušao sam da preciznije definišem pojmove bezbedno i obezbeđeno, jer iz Predloga zakona nismo uspeli da zaključimo ni mi, ni vi kako i na koji način je obezbeđen vazdušni saobraćaj.
Svakako je cilj ovog amandmana poboljšavanje samog predloga zakona, a ne pisanje samog teksta zakona. Zato i odbijanje ovog amandmana stavlja jedan zaključak svima na um, a to je da ne želimo da ima stopostotnu bezbednost u vazdušnom saobraćaju.
Ono što je moja volja i želja bila jeste da se ubace sva neophodna tehnika i druga sredstva za korišćenje i obezbeđivanje bezbednog vazdušnog prostora, međutim, Vlada nije izašla u susret. Ono što mene ne čudi jeste da Vlada daje obrazloženje u kojem se kaže da sredstva kojima se ovaj cilj ostvaruje ponajmanje su tehnička, pa nema osnova da se navodi u tom članu Predloga zakona, što govori više nego o zabludi ko je pisao odgovore na ove amandmane.
Zato moram da vas podsetim da je tehnika sve, oprema jedan od osnovnih segmenata, 90% kontrole vazdušnog saobraćaja koja služi za bezbednost. Ako tehniku ne budemo koristili, onda bezbednost ručne prirode ili bilo koje druge neće nam puno pomoći. Zato neprihvatanje ovog amandmana nije jasno, posebno što se to odnosilo na vazduhoplovno osoblje, ispitivanje ugrožavanja bezbednosti udesa vazduhoplovstva, prekršaja u vazdušnom saobraćaju itd.
Mislim da imate mogućnost još uvek da se predomislite i da ovaj amandman usvojite kako bi bezbednost i sam predlog zakona bio koncizniji i precizniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Mrkonjiću, moj amandman se odnosi na precizniju definiciju šta je to objekat, kako on treba da izgleda i kakva je namena predviđena za poletanje i sletanje vazduhoplova.
Odnosi se na tačku 24. u kojoj se objašnjava – poletno-sletna staza je površina na zemlji, vodi ili odgovarajućem objektu, namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova. Naš amandman se odnosio na poletno-sletnu stazu koja je na površini zemlji, vodi ili odgovarajućem objektu namenjen za poletanje i sletanje vazduha.
Zašto sam naveo "odgovarajućem objektu"? Zato što bi izbegli, recimo, situaciju da sin Tomislava Nikolića na svom novom objektu na Dedinju, na zgradu stavi aerodromsku pistu umesto krova, ili da u Bajčetini naprave aerodrom koji nema tehničke mogućnosti ni za šta, zato što mu je skromnost automobila toliko mala da je šteta kršiti taj auto po putevima i ulicama grada Beograda, pa čovek odluči da napravi sebi aerodrom ili mini-avion. Zbog toga odgovarajući objekat mora da ima definiciju gde može da postoji poletno-sletna staza.
Znate, ako je neki luksuz neko sebi priuštio, ne može zloupotrebiti bezbednost u vazdušnom saobraćaju, i ta definicija bi morala biti usvojena, ne zbog samog teksta zakona, nego zbog okolnosti u kojima danas živimo.
Da bi se ta bezbednost svela na najbolji mogući nivo, mi moramo imati definiciju precizniju na koji objekat se može staviti poletno-sletna staza. Zato vas molim da ovaj amandman prihvatite da ne bi imali ovih primera koje sam vam naveo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo kako Vlada daje odgovore na amandmane opozicije. Sada ću vam dočarati jednu prosto neverovatnu stvar, a to je da je one konvencije, ona obrazloženja i ono što Vlada koristi da obavesti ministre zašto nisu prihvatili neki amandman upravo iskoristila protiv same sebe.
Dakle, moj amandman se odnosi na uslove za izdavanje sertifikata i pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, u kome sam tražio da se tačka 7) proširi i umesto reči "obezbeđivanje" da piše "obezbeđenje u vazduhoplovstvu".
Razlog za odbijanje ovog mog amandmana, kaže se ovako – odbijanje predloženog amandmana posledica je neprihvatanja amandmana na član 9. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik Momir Marković. Onda odemo na član 9. i kaže ovako – treba istaći da su odredbe koje se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu uređene po ugledu na Aneks 17 uz Čikašku konvenciju i Dokument 30 ECAC, koji je bazični propis koji uređuje osnove obezbeđivanja na evropskim aerodromima na jedinstven način, kao i na evropske propise koji uređuju taj pojam.
Pa onda kaže ovako, sve ovo stoji predviđeno zakonom odnosno članom 220. Kada dodamo na član 220, postoji pojam obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i nezakonitog ometanja, sa sve naslovom obezbeđivanje u vazduhoplovstvu. Dakle, ovde imamo član 220. koji objašnjava šta je obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, pa onda mi na osnovu tog člana napišemo amandman da ne treba da bude samo obezbeđivanje, nego da bude obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, a onda ga Vlada odbije sa ovim obrazloženjem.
Čekajte sada, ako je Vlada primenila neki metod da eliminiše opoziciju da popravi tekst zakona sa nekim obrazloženjem, zašto je to primenila na samu sebe. U jednom delu ovog zakona govori se o termina koje mi prilažemo kao amandman, a u drugom delu ta ista Vlada ne predlaže u tom zakonu rešenja kako ih je sama imenovala.
Da bude sve gore od goreg, ovde postoji obrazloženje ali nemam vremena da ga čitam, gde se kaže da je obezbeđenje u vazduhoplovstvu skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.
Znači, ova Vlada ne želi da ima skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala, ne želi da ima vazduhoplovstvo koje se obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.
Voleo bih da nam neko sve ovo pojasni, ko je ovde mudar, a ko je pravilno napisao ovo obrazloženje, ako je uopšte čitao amandmane opozicije da bi dao ovakav odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 79. odnosi se na izdavanje operativne dozvole, na koji sam intervenisao amandmanom da operativnu dozvolu, pored toga što izdaje Direktorat na neodređeno vreme, izdaje Direktorat na određeno vreme prema kriterijumima koje propisuje Vlada. Određeno vreme se podrazumeva šta znači. Određeno vreme ima svoj datum kada može stupiti dozvola na snagu i kada ističe ili uslovi pod kojima ona treba da istekne.
Ono što je meni dato kao odgovor jeste da predloženi amandman se ne može prihvatiti obzirom da rešenje koje se njime predlaže je u suprotnosti sa onim što je sadržano u Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta, pa broj, od 24. septembra 2008. godine.
Pitam vas ko još poštuje ove odluke Evropskog parlamenta? Da li je neko poštovao odluku da se bez saglasnosti Saveta bezbednosti bombarduje naša zemlja? Da li je postojala neka odluka i konvencija po kojoj su se kršila ljudska prava? Da li neko poštuje kršenje međunarodnog prava, posebno u Haškom tribunalu? Da li poštuje neko bilo koje pravo kada su u pitanju Srbi? Ne, samo Srbi poštuju prava kada su u pitanju oni koji su bombardovali Srbiju.
Skrećem vam pažnju, gospodine ministre i vašem ministarstvu, da je operativna dozvola važeća sve dok avio-prevozilac ispunjava propisane uslove pod tim istim konvencijama na koji se ovaj odgovor poziva.
Dakle, ne može biti nešto neodgovarajuće, odgovornost ili neodređeno, mora da bude određeno sa vremenom i datumom, šta i zašto služi. Ako bi se poštovali određeni pravilnici, posebno o kršenju međunarodnih ljudskih prava, Vojislav Šešelj bi danas bio na slobodi. Zato ne bih da vama spočitavam, pridružiću se grupi onih koji neće da optužuje vas zašto se pozivate na neko međunarodno pravo. Međunarodno pravo za Srbe odavno ne postoji, a Srbi ne treba da poštuju ono što je na njihovu štetu.
Zato vas molim da ovo uvažite i kroz amandman i kroz odluku da avio-prevoznik ispunjava propisane uslove, do tada mu važi dozvola. Čim te uslove ne bude uspeo da poštuje, dozvola ne treba da mu važi. Molim vas da ovo najozbiljnije shvatite jer je više u ovom zakonu preporuka, konvencija, pravilnika, uputstava nego što možemo da podnesemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, 124. član kaže  ovako – uslove pod kojima vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje Direktorat. Moj amandman glasi – uslove pod kojim vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Dakle, gospodine Mrkonjiću, odmah da vam kažem – poverenje poslaničke grupe SRS svakako je veće u Ministarstvo nego u Direktorat. Kad uzmemo obrazloženje da Direktorat stoji iznad Vlade, iznad Ministarstva, da ne mogu da se menjaju njegove odluke, da nema odgovornosti za loš rad, da imaju ogroman sredstva za finansiranje, ogroman prostor za korupciju, onda moramo više verovati Ministarstvu nego samom Direktoratu.
Još jedna stvar na koju hoću da skrenem pažnju jeste stav 2. ovog člana u kome se kaže - da uslove pod kojima vojni vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje ministarstvo za poslove odbrane.
Nije ministarstvo za poslove odbrane organizovalo neki direktorat, agenciju ili bilo koje drugo paralelno telo, nego lično ministarstvo odgovara za to. Tako bi trebalo da bude i sa ministarstvom za poslove saobraćaja. Zato, opet, ove konvencije, direktive, na šta se poziva ovaj odgovor, nikako ne mogu da piju vodu.
Gospodine Mrkonjiću, vi ste po funkciji predsednik Upravnog odbora ovog Direktorata kao ministar, tako piše u ovom zakonu. Prema tome nema razloga da se dupliraju te funkcije, nego odmah na osnovu ovog našeg amandmana treba doneti najbolje rešenje, a to je da bude odgovorno ministarstvo i da se propisuju procesi, i zakoni i bilo šta vezano za ovaj zakon i podzakonske akte ispred samih ministarstava, a ne ispred Direktorata.
U ovom slučaju, Direktorat će biti zaštićen kao neka posebna vrsta belih medveda. Onda nećemo imati priliku ni da kritikujemo, ni da analiziramo, ni da ocenjujemo rad. Zato vas molim, gospodine Mrkonjiću, da prihvatite ovaj amandman. To vam je funkcija i mogućnost, uostalom i uloga, zato i jeste danas ovde sa nama u ovoj raspravi u sali.

Jeste, evo ja se i dalje držim teze i stava SRS da treba imati više poverenja u ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, umesto u sam Direktorat.
Po ovom Predlogu zakona možemo doneti svi zaključak u odnosu na ovlašćenja Direktorata da imamo još jedno ministarstvo za vazdušni saobraćaj, samo se zove Direktorat. Poštujući Zakon o agencijama, da se to sve lepo umota, da stane pod kontrolu ministarstva a nije, dolazimo u situaciju da sada čak i podzakonske propise propisuje sam Direktorat.
Dakle, uloga Ministarstva za saobraćaj ovde ne postoji. Ministar, osim što je predsednik Upravnog odbora, po funkciji ministarstva zadužen za saobraćaj, nema nikakvu drugu ulogu i sam Direktorat i podzakonska akta koja se odnose na član 167. propisuje.
U ovom obrazloženju ne stoji ovo što je meni ovde odgovoreno, to neću da analiziram da ne bih gubio vreme, ali ću vas samo podsetiti i otvoreno pri Zakonu o ministarstvima trebalo formirati još jedno ministarstvo za vazdušni saobraćaj i onda ne bi imali preklapanja ovih nadležnosti.
Poštujući uopšte stav poslaničke grupe SRS o agencijama, da su nepotrebne, da su budžetski potrošačke i da služe za uhlebljivanje političkih kadrova, ne kažem da je to u ovom direktoratu slučaj, ali ima toga, moramo se složiti sa istom činjenicom da je ovaj direktorat potpuno paralelna institucija u odnosu na ministarstvo, čak i ima više vrednosti od samog ministarstva, jer ministarstvo ne može da menja odluke ili da piše podzakonske akte po kojima će Direktorat da funkcioniše.
Zato vas molim, ministre, da prihvatite ovaj amandman da ministarstvo vezano za saobraćaj stvarno bude ministarstvo saobraćaja, a da ovaj direktorat bude uska grana koja će samo da pomaže ministarstvu, a ne da bude obrnuto.

Izvinjavam se, gospodine Novakoviću, ali nije precizno napisan izveštaj Vlade o ovim amandmanima i onda imamo mali problem.
Dakle, tačno, u članu 184. stav 1. "predlog" zamenjuje se rečju "nalog". U ovom amandmanu na član 184. moja volja je bila da se predlog definiše kao nalog kako bi postojala mogućnost da se uslovi za suspenziju korišćenja dozvole koriste na najbolji način.
Dakle, u stavu 1. kaže se: ''Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvola odstupa od propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, vazduhoplovni inspektor dužan je da na licu mesta donese pismeno rešenje koje imaocu dozvole zabranjuje rad i da ih u narednih 72 sata dostavi Direktoratu obrazloženi pismeni predlog da se imaocu dozvole potpuno ili delimično suspenduje korišćenje dozvole.''
Dakle, u ovom predlogu zakona nalog je nešto što treba da bude pismeno dobro, a ne kao predlog, jer predlog može da se usvoji ili ne, a nalog je već konačno rešenje samog inspektora koji će utvrditi da imalac dozvole odstupa od propisanih pravila.

Predlog zakona kaže da se član 198. odnosi na dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica.
Podsetiću onog ko je pisao ovaj odgovor, bez ikakve namere da nekog uvredim, da postoji član 220. u ovom predlogu zakona, u kome se kaže da je obezbeđivanje vazduhoplova skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.
Preciznije, kao radnje nezakonitog ometanja naročito se smatraju: nasilje protiv lica u vazduhoplovu u letu, ako ono može da ugrozi bezbednost vazduhoplova. Kako to može vođa vazduhoplova da izvede, da spreči to nasilje, da se bije sa nasilnikom?
Dalje, uništenje vazduhoplova koje se koristi u vazdušnom saobraćaju ili takvo nanošenje štete vazduhoplovu koje bi moglo vazduhoplov učiniti nesposobnim za let ili da ugrozi bezbednost leta.
Dakle, jedna od dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica; drugih lica je otvorena stavka, tu se može ubaciti i pripadnik bezbednosti ili pripadnik bilo koje vrste organizacije koja je zadužena za obezbeđenje u vazduhoplovu ili obezbeđivanje, kako ste vi naveli u glavi 12, ali dužnost vođe vazduhoplova ili službenika, onih koji nose čaj i kafu, kako je rekla koleginica Jasmina, ne može da bude.
Zato sam predložio da se reč - obezbeđivanja briše. Ono što je još crnje i gore, tim prostim jezikom da se izrazim, jeste odgovor da se predloženi amandman ne prihvata jer je nejasan, s obzirom da se reč – obezbeđivanju u članu 198. stav 4. pominje dva puta. Kakve to veze ima koliko se puta pominje, na istu rečenicu se odnose.
Takođe, materijalno rešenje predloženo u istom članu Predloga zakona u potpunosti je u skladu sa pravilima domaćeg međunarodnog prava, te nema osnova da se ovlašćenja vođe vazduhoplova ovim zakonom sužavaju.
Ne znam da li je ovo Zakonodavni odbor davao odgovor ili neko iz Ministarstva. Kakve veze ima da li su međunarodna prava ili bilo koje druge osnove domaćeg ili međunarodnoj saobraćaja osnovane da se ovlašćenja i dužnosti vođenja vazduhoplova prave takva da on mora da se bije ko remeti mir u vazduhoplovu, ne mogu da kažem avionu, jer ću da prekršim zakon, ili bilo koju drugu vrstu nereda koja može da ugrozi bezbednost vazduhoplova.
Gospodine Mrkonjiću, ovo je dokaz da je ovo prepiska nekog zakona koji nije svakako naš, jer mi nismo imali tradiciju da budemo prepoznatljivi po tome da je bezbednost u našim avionima toliko ugrožena da bi mi morali ovaj član i stav da sprovodimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, treba da znate praksu parlamenta; kada je predstavnik Vlade prezentovan u Skupštini da daje odgovore na pitanja narodnih poslanika, da učestvuje u diskusiji po pitanju zakona koji jeste ili nije u nadležnosti njegovog ministarstva, mi dobijamo uvek odgovore od predsedavajućeg da je to predstavnik Vlade i da je time ispoštovan Poslovnik Skupštine o radu, s tim da današnja tačka dnevnog reda utiče direktno na to da predstavnik Vlade, tačnije Vlada, daje predlog kandidata za izbor članova Komisije, a mislim da bi bilo korektno sa vaše strane da se uključite u ovu raspravu, jer je vaše ministarstvo nadležno za ovaj predlog.
Ono što je za mene jako bitno jeste i sam Predlog zakona, tačnije odluke o izboru predsednika i članova Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ako budemo svesni činjenice, da ne bismo ponavljali istu priču koju su govorili prethodnici, da su javne nabavke nešto što treba da zakonom definiše uštedu budžeta Republike Srbije i da Komisija ima zadatak da tu uštedu sprovede, a onda biramo članove koji će to da izvedu, tražimo njihova radna iskustva, tražimo njihove biografije i tražimo njihovu ocenu rada o doslednosti, vidimo da državi nije stalo do uštede budžeta, kao i da državi nije stalo do poštovanja onih zakonskih rokova koje je sama sebi kroz ovu skupštinu nametnula.
Ono što je za mene jako loše, a pretpostavljam i za sve poslanike, jeste nepoznavanje prezentovanih kandidata, jer za njih nemamo nikakvu biografiju. Ono što imamo kao biografiju jeste repriza marta ove godine, kada smo dobijali odgovor da li je kandidat za predsednika ove komisije odstupio od svoje kandidature. Ili, danas dobijamo odgovor da ako on bude ponovo izabran, iako je na funkciji već od septembra 2009. godine, samo po starom zakonu, u okviru Uprave o javnim nabavkama, tačnije, ako on bude bio izabran danas na današnjem zasedanju ili u danu za glasanje, da će ostali kandidati koji su konkurisali za ove funkcije povući se sa istih.
Dakle, hajde da se država sama sa sobom dogovori ima li konkretan predlog za izbor članova i predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ili ne. Bespredmetno je da mi raspravljamo a da od vas ne dobijamo nikakve odgovore, a još više je bespredmetno da raspravljamo o biografijama koje nemamo. One biografije koje imamo nisu dobre. To su biografije koje su prezentovane sredstvima javnog informisanja. Da li je neko bio bivši predsednik Državne bezbednosti, ili direktor, da li je radio u Gradskoj čistoći, da li je koristio "Geneks" apartmane, da li je tu bio kao direktor ili ne, nama ništa ne znači. Ono što nama znači jeste da se držimo slova zakona, iako se sa tim zakonom neki put ne slažemo.
U ovom slučaju član 102. ovog zakona kaže da za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju opštinskog suda i koje ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki. Ako bismo mi uputili dopis Ustavnom sudu da gospodin ili kandidat Borislav Galević nema radno iskustvo od tri godine, vama ova odluka pada. Ili, ako ima, zašto nam je niste prezentovali u obrazloženju, nego ste u obrazloženju naveli da se ne poštuje zakon koji ste doneli i da je zbog toga potrebno hitno usvajanje ovih kandidata, ili predloga.
Ono što tražimo od vas kao odgovor, kao predstavnika Vlade i ministarstva čija je ovo obaveza, jeste da nam objasnite ko su ovi ljudi, kakva je njihova biografija, gde je njihovo radno iskustvo, šta je dokaz rada, njihovog kvaliteta da dobiju poverenje da budu članovi, a kamoli predsednici ove komisije? Šta je to avanzovalo posebno kandidata za predsednika da bi bio uopšte predsednik? Pokažite nam bilo kakav signal od one zvanične priče koju nam prezentujete putem sredstava javnog informisanja, da država ne želi da bude kriminalna, da ne želi da ima kriminal i korupciju, da želi da uokviri u oblasti prava i zakona sfere društvenog života itd. Recite nam to konkretno u ovoj sali, vi kao predstavnik Vlade, vi kao ministar pravosuđa.
Kaže se – za člana republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik, sa radnim iskustvom od dve godine u oblasti javnih nabavki ili sedam godina radnog iskustva u struci. Ništa od tih podataka mi ovde nemamo.
Ono što je još gore jeste da je septembra 2009. godine Vlada već usvojila i postavila ove ljude bez saglasnosti Skupštine. Hajde, i to možemo nekako da shvatimo, s obzirom na to da je stari zakon bio na snazi, ali zar nije stara praksa i procedura da se prvo biraju članovi, pa kada prođe izvesno vreme da se bira i predsednik? Ne, ovim članovima je nametnut predsednik u samom startu, i postavljamo pitanje – zašto? Zbog čega i zašto?
Ono što je takođe loše u ovoj činjenici jeste da je i sam Zakon o javnim nabavkama loš i da ne može uticati na smanjenje budžeta, jer znate da je upravo taj zakon omogućio nekim političkim partijama da ostanu u funkcijama političkih partija, da je sredstvo finansiranja političkih partija upravo preko ovog zakona na snazi, da su zloupotrebe ovog zakona i propusti zakona, koji niste hteli da menjate kada smo ga usvajali, upravo sredstvo finansiranja određenih političkih partija. Zato, kada je raspodela vlasti, političke partije se grabe tamo gde ima najviše resursa i novca i tamo gde treba da se ostvari najviše nabavki.
Da ne bih dužio puno, pročitaću samo nekoliko stvari, koliko sve ovo može da bude ozbiljno i koliko je očigledno ako se napravi osvrt samo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najveći naručioci dobara, usluga i radova.
Primera radi, sa lestvice od trideset naručilaca prednjače: JP "Telekom Srbija" - zaključenih ugovora 2230; JP "Elektroprivreda Srbije" - zaključenih ugovora 103, vrednost deset miliona dinara; grad Beograd, gradska uprava zaključila je 276 ugovora, vrednost 8,8 miliona dinara; TE "Nikola Tesla" - zaključenih 817 ugovora, vrednost 8,2 miliona dinara; Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda sa zaključena 343 ugovora, vrednost 6,4 milijarde dinara; Republički zavod za zdravstveno osiguranje - 1620 ugovora, vrednost 5,6 milijardi dinara. Ima "Beograd put", Ministarstvo odbrane, Rudarski basen "Kolubara" itd.
Koliko je ova vrednost, novaca, javno, transparentno kroz Komisiju prošla a da nema nikakvih prigovora i smetnji, a koliko je prošlo onih koji imaju prigovora i smetnji, gde su se ovi tenderi uglavnom poništavali?
Podsetiću vas da republička komisija ili republičko ministarstvo za budžet ne može u okviru svojih nadležnosti, sa onim kapacitetima koje ima, da izvrši reviziju i kontrolu svih budžeta, kako lokalnih samouprava, tako i gradova, tako i ministarstava. Zato ni državni revizor neće imati mogućnost da iskoreni sve ove propuste i rupe u Zakonu o javnim nabavkama kojima se vešto služe svi oni koji svoj budžet i egzistenciju žele da obezbede.
Podsetiću vas i da je stupanjem na funkciju gospodina Galića Uprava za opšte poslove obezbedila već njemu uslove za rad, da mu je dala vozilo koje je, izgleda, naučio da vozi, to je zamračeno džip vozilo; da mu je obezbedila prostorije sa najnovijom kožnom garniturom i uslovima koje jedan operativac DB-a mora da ima, i da su upravo pritužbe članova te komisije najveće, a ne ljudi koji su učestvovali u postupcima nabavke bilo kojih dobara.
Zato, gospođo Malović, dajte neki odgovor u ovoj raspravi danas, kako bismo imali osećaj za učešće da biramo bilo koga za bilo koju funkciju sa bilo kojom vrstom, pravom, moralnom i bilo kojom drugom odgovornošću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, preostali poslanici u sali, gospodine ministre, nadam se da ćete u 20.00 časova, koliko ima pet do 20, imati koncentraciju da saslušate sve preostale govornike, s obzirom da ova tema nije često u republičkom parlamentu, a važna je i važnost njenog donošenja imamo u obrazloženju. Zbog toga bih vas molio da na kraju nam date barem neke suštinske odgovore, kako bi ova rasprava ličila na raspravu ili kako bi ova diskusija doprinela poboljšanju samog zakona.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, oko koga ću se fokusirati, u suštini treba da postoji. On uređuje protok svih plovila kroz našu zemlju, uređuje jedan sistem koji je prepoznatljiv u svetu, kako se treba ponašati na teritoriji jedne zemlje, pogotovo na rekama i vodama, s obzirom da Srbija ima kapacitete da kroz nju ogroman tranzit rečnog puta prolazi i da bi se taj tranzit evidentirao, beležio, koristio, uostalom, i finansijski zloupotrebio, mora da postoji jedan zakon. Ali, i ovaj kao i svi ostali zakoni imaju više ciljeva koji suštinski nisu ovo što sam naveo.
Prvi zadatak jeste ona osnovna administrativna norma koja kaže da se moramo uskladiti sa Ustavom Srbije jer Srbija nije u granicama u kojima je bila, pa se tako i zakoni svode na njenu postojeću teritoriju. Kao i najznačajniji razlog koji ste naveli ovde na strani 84, a to jeste citiram – unošenje komunitarnog prava EU u domaće zakonodavstvo, sa obrazloženjem, da se unosi osam direktivi, uredbi i saopštenja. Ako je to osnovni i najbitniji razlog zbog čega se ovaj zakon donosi, pa i po hitnom postupku, onda odmah da stavimo tačku na zakon i da kažemo, on nama nije potreban. Evo, zbog čega to kažem.
Prvo, naše mišljenje, kao i vaše pretpostavljam gospodine Mrkonjiću, da mi za sada još uvek nemamo nikakve veze sa EU i zato ne možemo ispratiti standarde članica EU, a ne direktive, smernice, uredbe ili saopštenja.
Podsetiću vas da za članice EU ne postoji nijedno pravilo koje ima popust prema državi Srbiji zato što država Srbija nije članica, tako da nema ni razloga da država Srbija daje popuste članicama EU, a kamoli obeštećuje druge države koje nisu članice, a takođe su nam susedi i takođe su u Evropi.
Podsetiću vas i na onaj glupi primer Zakona o saobraćaju i bezbednosti koji kaže da jedna uredba EU donosi zaključak da je poželjno koristiti poziciju u toku vožnje i po danu, kako bi saobraćajne nezgode bile što manje, a onda se u naš zakon isfiltrira obaveza da moraju biti uključena kratka oborena svetla, zato što je to neka direktiva EU. I vi i ja znamo da se danju odlično vidi i da svetla nisu potrebna, ali eto, ta direktiva se poštuje. Nadam se da to neće biti slučaj i sa ovim zakonom.
Drugi razlog jeste ekonomske prirode. S time se moramo svi složiti da je kaznena politika zauzela u ovom zakonu 14 članova ili osam strana, koja u svom rasponu ima definiciju kazne od 100 hiljada do tri miliona dinara. Podsetiću vas da zbog te čuvene EU, u koju nikada nećemo ući ili kada uđemo ona će se raspasti, SSP košta državu Srbiju o ko 300 miliona godišnje.
Zato vas i podsećam na član 280. u ovom predlogu zakona koji kaže – na postupke koji nisu pravosnažni, okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe ovog zakona. Kako je to, gospodine ministre Mrkonjiću, moguće? Ako sankcije koje se rastežu od 100 hiljada do tri miliona dinara udaraju onog čoveka koji nema mogućnost da prekrši onaj zakon, a kažnjava se po ovom zakonu, postavlja se pitanje – da li se standardne norme i prava koriste u ovom zakonu?
Kažem vam ne, zato što tamo gde je napravljen prekršaj po onom zakonu, po njemu treba da postoji postupak, a ne tamo gde je napravljen prekršaj po starom zakonu, a da se kažnjava po novom. Posebno po novom, što je, em stroži, em što pravilnici ovog zakona nisu postojali u prethodnom.
Krenuo bih analizom ovog predloga zakona, od samog člana 2. Možda je to humor, ali je tužna istina. Kaže – odredbe ovog zakona se primenjuju na ratna plovila kada je to ovim zakonom propisano. Moram da vas podsetim da je Sofa sporazum, nažalost, precizirao šta možemo da koristimo od stranih ratnih vozila i kako prema njima da se ponašamo. Što se tiče domaćih ratnih vozila, njih i nema. Oko toga ne treba ni brinuti, onda slobodno možete brisati član 2. stav 2.
Ono što je takođe važno u ovom predlogu zakona jesu razvoj i strategije koje se odnose i donose na 10 godina. Ovde se kaže – dugoročni razvoj vodnog saobraćaja se uređuje strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije koji se odnosi na period od 10 godina. Strategiju donosi Vlada.
U ovom predlogu zakona nije precizirano u kom periodu donosi Vlada strategiju, da li će se ona menjati i poštovati, da li ima finansijskih mogućnosti za to?
Već u sledećem članu se kaže – u skladu sa strategijom se donose kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi, izgradnja razvoja vodnih puteva, luka, pristaništa, kao i planirani iznosi troškova i predlozi načina finansiranja.
Znači, vi u startu znate da nemate novac za to. Tražite predloge kako ćete se finansirati i, evo odgovora u sledećem članu. U članu 17. je definisan pojam direkcije.
Moramo da kažemo da je stara direkcija Plovput preimenovana u direkciju za vodene puteve, da ona svoje usluge može da komercijalizuje, naplaćuje drugim subjektima ili pravnim licima i da se na takav način može finansirati, što je apsolutno pogrešno, jer je ova direkcija na budžetu Republike Srbije. Ona mora da radi samo u interesu Republike Srbije, a ne privatno, kako to vole da kažu naši građani – tezgari, ili da puni svoj budžet koji je ekstra namenjen samo za nju.
To nije sporno, ono što je sporno jeste da direkcija ima pretpostavljamo svoje kadrove koji su školovani i edukovani za ovu vrstu posla. Ono što je za nas sporno jeste agencija, a koja se otvara u ovom predlogu zakona, koja je sastavljena na način na koji je sastavljena i koja donosi odluke u saglasnosti sa upravnim odborom.
Članove upravnog odbora imenuje Vlada, to su političke partije, to su političke ličnosti. Nemamo dokaz da su oni kompetentni, a ovde postoje članovi Predloga zakona koji kažu da Ministarstvo na predlog Agencije može odrediti visinu naknade za ovo ili za ono, ili Ministarstvo na predlog Agencije može odrediti taksu za ovo ili ono.
Dakle, Agencija će rukovoditi ovim zakonom. Nestručni ljudi, ljudi koji su tu po političkoj podeli, ljudi koji treba da uzmu u maksimalnoj mogućnoj mogućnosti što više novca iz same Agencije, jer i njen rad se odnosi na finansiranje od taksi za koje ona donosi cenovnik, u saglasnošću sa Ministarstvom.
Ono što je za mene jako važno jeste član 214. Pošto nemam puno vremena i da bih ispoštovao ostale kolege, kaže se ovako, radi građana – lučko zemljište i lučka infrastruktura su u javnoj svojini. Ovo je rečenica koja mene jako raduje.
Podsetiću vas, kaže ovako – izuzetno, infrastruktura u lukama, odnosno pristaništima, može biti u svojini operatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije.
Onda kaže – odredbe ovog stava ne primenjuju se na lučke operatere koji su ugovorom o privatizaciji kojima se stiče pravo svojine na delovima lučke infrastrukture zaključeni posle 25. maja 2003. godine. Gospodine Mrkonjiću, ako ste vi učestvovali u pisanju ovog zakona, šta je 23. maj 2003. godine? Zbog čega je ovaj datum izabran?
Reći ću vam ono što mi znamo. Ono što mi znamo jeste da je 2003. godine Zakon o planiranju i izgradnji dozvolio legalizaciju objekata izgrađenih do tog datuma. Posle toga je usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je omogućio naknadu za legalizaciju uz doplatu tržišne vrednosti itd, da ne bih sada gubio vreme. Šta je to što je ovaj datum prelomilo? Zašto nije februar 2008. godine? Zašto nije neki drugi datum nema u obrazloženju ovog zakona.
Ono što ću vas podsetiti jeste, ako pominjete da su luke državna imovina ili javna svojina, podsetiću da je Luka Rijeka, državno preduzeće Hrvatske, 2003. godine kupilo Luku u Sremskoj Mitrovici na Savi i napravila sebi posao veka. Dakle, prekookeanski brodovi koji mogu da pristupe samo u Luku Rijeka železnicom svoje kontejnere, dovlače robu do Sremske Mitrovice i time se koristi celokupna mreža vodenih puteva, kako Srbije, tako i Evrope, Dunavom, do izlaska na Crno more.
Ono što je meni važno da vas podsetim, da je ovo državna svojina, da je privatizovana 2003. godine i da mi od toga sada nemamo ništa. Podsetiću vas i na sporazum između nas i Mađarske u kojem se kombinovani transport favorizuje, posebno u odnosu na vodeni put i podsetiću vas da je Hrvatska napravila sa Mađarskom taj sporazum koristeći našu luku u Sremskoj Mitrovici.
Još jedna veoma važna stvar, ako već koristimo brodove, brodogradnju, podsetiću vas na preduzeće JRB. Avgusta 2010. godine uhapšen je zamenik generalnog direktora, finansijski direktor, za proneveru ili odštetu od 70.000 evra. To je ono što se zna sudskim putem, za ono što se ne zna istraga će tek utvrditi. Oni su remontovali brodove za tri puta skuplju cenu od onog što je potreba. Vlasnik Nenad Đorđević, čini mi se, prodaje zgradu JRB u Budvi i imovinu na ostrvu Sveti Nikola u Crnoj Gori, poznatu kao "Havaji", za budzašto para. To je državna svojina.
Da vam ne pričam o Luci Beograd, za koju smo mi tražili formiranje Anketnog odbora u Skupštini Srbije, gospođo Đukić-Dejanović, nažalost, nikada nije došao na dnevni red, na kome smo hteli da iznosimo tužnu istinu pljačke državne imovine.
Gospodine Mrkonjiću, podsetiću vas samo na neke detalje zato što me raduje ova prva rečenica, ali ne znam da li će se primeniti na ove delove koje vam ja govorim. Dakle, zemljište koje je dato Luci Beograd na korišćenje je državno, oko toga nema dileme. Republika je dala već 60-tih godina na korišćenje gradu. Grad nije imao sredstva da investira, pa je to zemljište dao tada društvenoj firmi, pristaništu Beograd, današnja firma Luka Beograd.
Luka Beograd u procesu privatizacije privatizuje se i kupuju je pojedinci, sada da ne nabrajam, Milan Beko, Miroslav Mišković. Mislim da je bila u pitanju 2005. godina. Ovu privatizaciju osporava do dan-danas Vjerica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je podnela krivične prijave protiv svih vinovnika u toj privatizaciji.
Bez obzira da li će Mišković ili Beko ostati vlasnici Luke ili ne, zemljište pripada Republici. S obzirom da 70% tog zemljišta Luka ne koristi, država bi mogla odmah da ga oduzme bez pravnih poteškoća. Država bi mogla da odluči da li Luka mora da se dislocira iz centra grada ili izmesti uzvodno na Dunavu i da to iskoristi da Luci, odnosno u ovom trenutku Miškoviću i Beku, oduzme svo zemljište i da im daju zemljište na drugoj lokaciji. Zašto država to ne uradi, ako je sada ovim zakonom to u svojini?
Ostaje jedna dilema – da li je promena namene zemljišta koju je sprovela gradska uprava grada Beograda legalna i da li je na sajmu u Kanu prezentovan grad na vodi u kome Luka Beograd predstavlja kompletno stambeno naselje, a ne komercijalno, za šta je namena i namenjena?
Dakle, gospodine Mrkonjiću, ako treba da vas podsetim da je i bivši ministar slovenačke policije i bivši ambasador Slovenije u Beogradu i slovenačka "Proprija" za bagatelu kupila "Dugu" i postala vlasnik 11 ha ekskluzivnog zemljišta na Vilinim vodama, gde takođe pravo korišćenja ima Luka, dakle, firma čiji je direktor bivši ambasador, Borut Šuklje, kupila je fabriku boje i lakova "Duga" iz Beograda za 17,62 miliona evra, iako ona vredi više od 100 miliona evra.
Pravi razlog kupovine je pokušaj bivšeg ministra policije iz Slovenije da pribavi prava korišćenja ekskluzivnog zemljišta od 11 ha na Vilinim vodama. To je posle Luke Beograd najveći plac na toj lokaciji, za koji se procenjuje da vredi oko 105 miliona evra jer ar košta 120.000 evra.
Dakle, ako bi država stala u zaštitu svojih luka, ako bi kontrolisala, kao što piše u Predlogu zakona, rad i direkcije i agencije i ako bi se taj novac koristio za razvoj putne infrastrukture i vodene, mi bismo mogli nešto da pričamo ozbiljnije o ovom zakonu. Do tada konvencije, uputstva ili preporuke EU ne mogu nas obavezivati da mi svoju vodu, svoju teritoriju rentiramo za neke, a za neke poklanjamo džabe.
Jedan član kaže – ovaj član se ne odnosi na članice EU, tačnije na EU. Šta je sa ostalim zemljama? Nemojte žuriti u EU, nećete brzo tamo stići, a nemojte pogotovo nanositi štetu državi Srbiji, pa čak ni ovim zakonom jer nećete puno od te EU napuniti budžet kao što vam se čini.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas nisam te sreće da govorim kad predsedava gospođa Đukić Dejanović, pa ću pokušati da kanališem svoj govor na najbolji mogući način, kako ne bih zaradio opomenu bez ikakvog razloga. Ono što je suština i tema današnjeg dnevnog reda jeste…

Da li mogu da nastavim? Hvala.
Dakle, u obrazloženju ovog predloga stoji: ''Članom 34. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je da generalni sekretar Narodne skupštine ima zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju odsustva ili sprečenosti. Zamenika imenuje Narodna skupština na predlog generalnog sekretara, uz saglasnost predsednika Skupštine. Broj zamenika generalnog sekretara utvrđuje se Poslovnikom Narodne skupštine''.
Poslovnik Narodne skupštine kaže ovako: ''Sekretar Narodne skupštine ima dva zamenika koji mu pomažu u radu. Sekretar Narodne skupštine određuje koji od zamenika sekretara ga zamenjuje u slučaju odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora''.
Dakle, ovo smo mi govorili kada ste donosili Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini, da ste doneli jedan akt koji se kosi sa drugim. U Poslovniku kaže da ide na predlog Administrativnog odbora, a u Predlogu odluke i zakonu se kaže – uz saglasnost predsednika Narodne skupštine.
Pošto predsednik Narodne skupštine nije Administrativni odbor, postavlja se logično pitanje – ako generalni sekretar može da izabere dva kandidata u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, a Administrativni odbor daje predlog, šta ćemo da uradimo u slučaju da Administrativni odbor ne da Narodnoj skupštini predlog ta dva kandidata koje je hteo generalni sekretar ili Administrativni odbor da kao predlog Skupštini nešto sa čime se slaže ili ne slaže predsednik Skupštine? Šta ćemo da uradimo u toj situaciji ako, recimo, gospodin Veljko Odalović ne može da ima saradnju sa kandidatom Mladenom Mladenovićem? Ne može, jednostavno, nisu iz iste političke stranke, nemaju koordinaciju, čak nisu u istoj praksi.
Kakav problem rešavate time što ste Administrativni odbor ovlastili da donosi odluke koje su već rešene zakonom? Pošto je ovde Administrativni odbor bog i batina, pošto Administrativni odbor ima zadatak da kontroliše, upravlja i da kažnjava narodne poslanike i kontroliše rad i tok sednice, onda moramo da donesemo zaključak da od Administrativnog odbora zavisi i ko će biti zamenik generalnog sekretara. E sad, pošto Administrativni odbor ovde drži DS, konkretno je onda da DS želi da ima kompletnu kontrolu, jer je generalni sekretar iz druge političke partije, iz SPS. Pošto generalni sekretar ne može da bira svoje saradnike sa kojima će da radi, onda će mu to nametnuti Demokratska stranka onako kako misli da je to njoj najbolje i dati nekog od svojih kadrova koji se školuju na budžetu države Srbije i koji su u Skupštini Srbije.
Nemam apsolutno ništa lično protiv kandidata Mladena Mladenovića. Drago mi je da mlađi ljudi imaju priliku da se pokažu i dokažu. Ono što avanzuje ovog kandidata jeste to što poznaje Excel, Word, Power Point i Internet. Mogli ste da nabrojite i Facebook, My Space, horoskop, da li govori engleski, da li je oženjen, da li će biti i koliko planira da ima dece. Ova biografija koju ste naveli za ovog kandidata nipodaštava samog kandidata. Ako ste naveli da je on u oblasti zakonodavnog procesa u Republici Srbiji neko ko učestvuje u izradi predloga zakona, okruglih stolova, posebno što je vezano za evropske integracije i prava i procedure EU, to je najbolji dokaz da je on kadar vaše stranke. Ovde je onda trebalo da napišete – kadar je naše stranke; ako nije, biće; planiramo u stranci da bude na funkciji toj i toj i tako.
Nemojte čak ni generalnog sekretara Skupštine omalovažavati da mu ne date mogućnost da sam bira kandidata. Znate, četiri meseca je prošao rok otkako generalni sekretar nema nijednog zamenika, sa obrazloženjem doskorašnjeg zamenika generalnog sekretara da je iz privatnih razloga podneo ostavku jer mu je lakše da bude savetnik generalnog sekretara nego njegov zamenik. Onda, sada imamo dva zamenika koje je izabrao Poslovnik, a Poslovnik ste izglasali vi.
Gospođo Kolundžija, ako vi kažete da je nerealno napasti vezanog čoveka ili čoveka koji ne može da govori jer mu to onemogućava Poslovnik, zašto niste stavili tu odredbu u Poslovnik? Jeste li vi birali kako će da izgleda Poslovnik? Zašto niste napravili poslaničku mogućnost da se obrati generalni sekretar ili bilo ko…? Znate, mi biramo sudije, pa sudija ne može da se obrati. Biramo i neke članove radiodifuznih agencija, pa oni ne mogu da se obrate.
Nemojte zaboraviti i to da ste se na dnevnom redu koji imamo ispred sebe potpisali vi i da ste na dnevni red ovo stavili vi. Potpisi su poslaničke grupe ZES, G17 plus i SPS-PUPS-JS. Dakle, vi branite onda ako ste vi to stavili na dnevni red. Nemojte napadati nas da je nerealno, da ne možemo da dobijemo odgovor zato što vi nećete da branite nešto što ste vi stavili na dnevni red. Tu nema nikakve logike. To je jedna stvar.
Druga stvar, pošto Administrativni odbor donosi odluku o vlažnosti vazduha u ovoj sali i pošto pričate da je stezanje kaiša nešto čime se vodi DS i rad Skupštine, i onda imamo prepune medije informacija koliko je posto ušteđeno u toku 2009. godine, koliko će biti ušteđeno u toku 2010. godine, zašto niste onda predvideli jednog sekretara, ako već imamo savetnika Pudara? Zašto niste tu napravili uštedu?
Lako je napasti opoziciju da je trošadžija budžetskih sredstava Skupštine, a ne razmišljate šta radi vaša stranka. Vi ste ovde pomenuli par primera. Evo ja ću vama da pomenem par primera. Jedan narodni poslanik iz Skupštine, kad ide u delegaciju negde po Evropi, uzme službeno vozilo nekog ministarstva gde je DS na vlasti, a onda dođe na blagajnu Skupštine da naplati putne troškove, kilometražu i dnevnice, jer nema dokaza u Ministarstvu gde je bilo službeno vozilo zato što je ministar iz iste stranke. Kako mi da uđemo u trag koliko je novca izvučeno na takav način? I, s kojim pravom onda vi nama spočitavate da smo mi trošadžije (ne mi kao poslanička grupa, nego generalno opozicija)?
Dakle, ima niz mahinacija kojima se koristite. Napravili ste medijsku hajku oko toga što ste ukinuli reprezentaciju od osam dinara za čašu koka-kole. I to je najveća ušteda. Ušteda je i na ovima što imaju 15.000 dinara platu, a rade u kuhinji po ceo dan. Ušteda je na konobarima i vozačima, koji rade nenormalno radno vreme. A gde je ušteda na vama, koji putujete i obilazite svet na račun države, na račun Skupštine? Tu uštede nema, tu računa nema.
Ne može da se desi predizborna kampanja da ne vidite jednog ministra sa pet vozila. Ne zna se u kojem je od tih pet vozila i ko ga vozi. U svih pet vozila jedan ministar. U svakoj predizbornoj kampanji u svakoj lokalnoj samoupravi imamo po jednog ministra svaki dan. Gde je tu štednja? Gde je tu racionalna potrošnja i zatezanje kaiša?
Dakle, ako ćete vi birati ko će biti saradnik generalnog sekretara, a ne on, to znači da ne verujete generalnom sekretaru. Gospodine Odaloviću, uz puno poštovanje prema vama, ali ja, kao neko ko vodi neku instituciju, tražim da sam biram savetnike, a ne da mi odlučuje Administrativni odbor.
Vi ovde kažete da u zakonu stoji da ga bira Narodna skupština uz saglasnost predsednika Skupštine na predlog generalnog sekretara, a Poslovnik Narodne skupštine kaže da može na predlog Administrativnog odbora. Pa, ko sad daje saglasnost – Administrativni odbor ili Narodna skupština ili predsednik Narodne Skupštine? To je jedna stvar.
Druga stvar, obrazloženje da je gospodin Pudar podneo ostavku iz privatnih razloga, da mu je lakše da bude savetnik nego zamenik, jeste taj vremenski period od četiri meseca da ovo ne bude na skupštinskom dnevnom redu. Podsetiću vas da ste napisali u obrazloženju – predlaže se da se ovaj predlog odluke donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedili uslovi za nesmetan rad Narodne skupštine. Vama je potrebno četiri meseca da shvatite da treba da imate nesmetan rad Skupštine. I to sad pred odmor.
Kaže se – generalni sekretar bira koji će ga zamenik zamenjivati u odsustvu. Sad smo, za vreme odmora, svi u odsustvu. Koja je onda uloga ovog zakona? I koliko je vama ovo važno, koliko vas ima u sali? I onda ćete reći da je ovo nerealna rasprava i da mi govorimo bez argumenata i činjenica
Gospođo Kolundžija, nerealna rasprava jeste kad vi usvojite amandmane koji su stigli na predlog rezolucije tri dana pre nego što je stigla rezolucija. To se zove nerealna rasprava, zato što se znali unapred šta će da se desi i šta će da se usvoji. To se zove nerealna i besmislena rasprava, kad imate koncept dešavanja unapred. Taj isti koncept rešava niko drugi nego Administrativni odbor.
Posetiću vas da je u Administrativnom odboru predsednik Nenad Konstantinović, iz redova Demokratske stranke, tako da tu nema dileme ko kreira klimu i stanje u Skupštini i ko kadrira Skupštinu na najbolji mogući način. Napravili smo ovde rešenje problema parking-prostora, rešenje problema reprezentacije, koliko ćemo čaša vode popiti dnevno, koliko ćemo popiti koka-kole koja košta osam dinara po čaši, i time smo napravili uštedu od 15% za 2009. godinu.
A šta ćemo sa putnim troškovima, šta ćemo sa vama koji ne znate da uđete u gradski saobraćajni prevoz, šta ćemo sa ovima koji imaju vozače za druge namene? Šta ćemo sa sekretaricom predsednika Skupštine, šta ćemo sa odgovornošću što je zgazila čoveka? Tu ne postoji odgovornost, ne postoji racionalizacija, ne postoji ušteda. Postoji ušteda samo kad je u pitanju opozicija, i to ušteda na vremenu, ušteda na krađi vremena, ušteda na ometanju govornika, ušteda na najgoroj dekoncentraciji onoga ko je hteo nešto da kaže.
Kad se pomene reč "demokratija", dobijate opomenu. Gospođo Čomić, zašto se vi stidite reči "demokratija"? Vaša stranka je Demokratska stranka. Gospodin Prelić je pomenuo demokratiju, a vi ste mu izrekli opomenu. Po osnovu čega? Hoćete i meni da izreknete opomenu zato što sam rekao ono što mislim? Ili je to zabranjeno u ovoj skupštini?
(Predsedavajuća: Podsećam vas na član 103. i vašu obavezu da govorite o dnevnom redu.)
E, ovo je najbolji dokaz da sam ja u pravu.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, to što nema nijednog zamenika sekretara četiri meseca, a pričate da je ovo hitno, znači da četiri meseca nije ni bilo važno da postoji taj zamenik. Tak sad je važno, kada idemo na odmor. Sad vas pitam – hoćete li ovog drugog kandidata, što ste ga povukli, posle odmora da predložite ili ćemo da čekamo još četiri meseca da se ovaj prvi uigra? Ili će gospodin Odalović da izabere koji će zamenik da ga zamenjuje, a ima samo jednog? U kakvu ste situaciju stavili generalnog sekretara, u prijateljsku ili neprijateljsku? I onda ćete da kažete da vi brinete o njemu i o kadriranju Skupštine.
Mislim da je ovo bespredmetna rasprava zato što, prvo, nemamo odgovor, zato što niste omogućili onome ko treba da da odgovor da ga da, a zato što vi ostajete nemi na one osnovne probleme koji karakterišu rad Skupštine, sve ovo je čisto formalna stvar, a suštinski za rad neće pomoći ništa. Zato je ovo obrazloženje besmisleno. Hvala.

Za sada imamo spisak imena 1.531 reizabranog sudije, ali još ne znamo imena 837 koji su birani prvi put na period od tri godine, koji još moraju proći proceduru izbora u Narodnoj skupštini, čini mi se da je takav podatak, kao ni imena 600 sudija za prekršaje, koji ovom reformom takođe ulaze u sudski sistem.
Problem je u tome što nakon vrlo kratkog vremena koje je Visoki savet sudstva imao za odlučivanje o prijavljenim kandidatima, javnost, sudije i tužioci pred sobom imaju samo imena, kao i narodni poslanici, a ne i kriterijume zašto neki jesu, a drugi nisu ponovo izabrani.
Podsetiću vas na reči predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović, koja kaže da neizabrani sami znaju zašto nisu prošli i da je to telo spremno da u javnom razgovoru razjasni neizbor onima koji su se našli pogođeni ili koji smatraju da ipak nezadovoljavaju sve kriterijume: stručnost, osposobljenost i dostojanstvo.
Ovaj poslednji kriterijum se, svakako, odmah našao na meti kako narodnih poslanika tako i javnosti, s obzirom na to da među izabranim sudijama ima onih koji su ponovo došli na mesto, a imaju lošu istoriju. Među izabranima i tim "dostojnima" (kako kaže predsednica VSS-a) je i Sonja Brkić, koja je primila novac…