Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6904">Milan Avramović</a>

Govori

Gospođo Đukić-Dejanović, uvažena predsednice Skupštine, vi biste kao predsedavajuća trebalo da vodite računa šta govore narodni poslanici. Dakle, član 104.
Ako neko treba da nam drži lekcije ovde po bilo kojoj temi, to je najmanje poslanik vladajuće partije Srđan Milivojević. Ako vi niste čuli šta je on rekao o lekcijama prethodnih 20 godina, od kojih je on 10 godina na vlasti i ako niste čuli o tome da on nije pričao o zakonu, kao ni svaki put što ne priča o zakonu kada se javi za reč, nego priča o negativnim pojavama koje se dešavaju u njegovom periodu vladavine, a instaliraju se u 90-te, onda svi treba da obratimo računa kako izgleda dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, po ko zna koji put isti poslanik, telefonski poslanik, koji nema nikakvu drugu obavezu osim da blati narodne poslanike negativnim kontekstom iz 90-ih, u kojima on nije bio vlast, mislim da to ne rešava jedan veliki problem na koji se svi pozivamo, a to je dostojanstvo Skupštine.
Dostojanstvo Skupštine se ne gradi tako što napadate nekoga da ne priča o zakonu, a vi to radite prvi. Dostojanstvo Skupštine se ne gradi tako što se obraćate lično pojedincima i napadate ih za nešto što nisu uradili.
I vas, kao predsedavajućeg, kao nekog ko je u stranci koja je bila na vlasti 90-ih, molim da ubuduće obratite pažnju na to šta govore pojedini poslanici vlasti, neću da ulazim sada u te pojedinosti da li se javljaju poslanici iz onih političkih stranaka čiji je ministar prisutan, ali ovaj poslanik, gospodin Srđan Milivojević, naš kolega, ima samo jedan zadatak, a to je da krši dostojanstvo na koje se sam poziva.
Zato vas molim da ubuduće vi reagujete, da to ne budemo mi, jer to stvarno više nema smisla.
Gospodine ministre, nemojte mi zameriti ako vam bude uzeo malo pažnje, ali veoma je važno da shvatimo svi zajedno činjenicu koliko su rokovi važni. Iz vašeg izlaganja sam stekao utisak da vi stvarno imate volju i želju da uvedete neki red u građevinsku oblast, da li je u pitanju urbanizam, gradnja, planska dokumentacija, katastar, pa i ovaj zakon. Međutim, problemi na terenu govore sasvim drugačije. Da bi se red uveo, onako kako vi nagoveštavate, u sve one sfere koje sam naveo, mora se krenuti od same administracije i od ljudi koji su zaduženi da obavljaju izvršnu vlast ili da sprovode zakone koje mi ovde usvajamo.
Moram da vam dam primer glavnog grada Beograda – ponašanje gradske inspekcije i urbanističke inspekcije, ponašanje Ministarstva i omalovažavanje i vas i Ministarstva time što se niži pravni akti postavljaju u položaj iznad višeg i time ne poštuju nalozi čak ni Ministarstva, ni suda, pa čak ni drugostepenog organa u gradu Beogradu, Gradskog sekretarijata. Tako su neke opštine sebi dale za pravo da one ciljeve koje su imale zacrtane u svom mandatu do kraja svog mandata i ostvare, ne gledajući pri tom kakvu će štetu iza sebe ostaviti.
Hoću ovaj primer da vam iznesem, prvo, zato što se radi o opštini koja se nalazi u centru Beogradu, to je opština Savski venac, a drugo, zato što se u njoj nalaze kadrovi iz vaše stranke. Moja želja jeste da ovaj problem zajedno pokušamo da rešimo, da od njega ne pravimo politički slučaj i skupljamo, kako vi to volite da kažete, političke poene, nego da u okvirima zakona svi građani dobiju sva prava, jednaka prava, prema ovom zakonu koji smo usvojili, o planiranju i izgradnji, i prema ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu.
Dakle, radi se konkretno o ekstra lokaciji koja se nalazi preko puta zgrade „Pinka“; to je blok jedan, centralni deo kružnog toka Dedinja, gde je kvadratura nenormalno skupa i za tom lokacijom tajkuni imaju poprilične potrebe. Ono što je činjenica jesu frapantni podaci koje posedujemo i mi, a ja sam spremio obimnu dokumentaciju da je dam vama, ministre. Ona je potkrepljena dokazima koje ću ovde izneti, samo da vih vam dokazao koliko su rokovi važni i koliko je bitno da postoji određen zakonski okvir za neki rok da bi se nečije mučenje prekinulo što pre i da bi se zakon, kakav-takav, sprovodio što bolje.
Iako se neki put možda i ne slažemo sa zakonom, mi smo u situaciji da zakon poštujemo jer je on donesen. Iako naši amandmani nisu usvojeni, mi zakon moramo da uvažavamo, čak i da teramo druge ljude da taj zakon poštuju i da se ljutimo na sud kada donesu presudu koja je u suprotnosti sa zakonom.
Evo primera: 2000. godine za taj blok 1 i blok 20/4, to je Topčidersko brdo, Zvezda, to je, dakle, zeleni pojas grada Beograda, na zahtev vlasnika postojećih objekata pokrenuta je inicijativa i plaćeno je da se izradi plan detaljne regulacije za te blokove. Taj plan detaljne regulacije 2000. godine je usvojen. On je usvojen tako što je prošao svu onu proceduru koja je u zakonskim okvirima bila tada na snazi. Ono što je loše jeste da taj regulacioni plan obuhvata objekte koji se u njemu nalaze.
Ako može samo malo pažnje, ministre, mnogo bi mi značilo. Neću ja dugo, ako nije problem, pošto smatram da vi imate toliki stepen tolerancije i demokratije da polemišete sa poslanicima i da dajete odgovore, i to je nešto što je dobro.
Imamo, dakle, regulacioni plan koji je usvojen 2000. godine. U okviru regulacionog plana postoje objekti koji se tu nalaze. Vlasnici tih objekata, poštujući zakonsku proceduru, podneli su zahtev za legalizaciju. Ni dan-danas ti objekti nisu legalizovani. Postoji i ustavna odluka koja kaže da je regulacioni plan za predmete, blokove, za koje ću vam ja dostaviti kompletno podatke, na snazi i da niži pravni akt ne može da menja odluku višeg.
Vaše ministarstvo je dalo više puta naloge opštini Savski venac da poštuje taj regulacioni plan i da završi proces legalizacije po predmetima za koje su oni podneli zahtev. Nažalost, vaše ministarstvo nije ispoštovala opština Savski venac. Vas, ministre, neće ispoštovati opština Savski venac zato što se radi o ekstra lokaciji. Kada imamo takav primer u praksi, da jedna centralna opština u Beogradu ne poštuje zakon, ne poštuje Ministarstvo, šta da očekujemo od opština širom Srbije, gde atraktivnih lokacija nema?
Dakle, sudske presude koje postoje u korist građana ova dva bloka koja sam naveo govore u prilog tome da su oni ispoštovali zakonsku normu. Ustavna odluka koja kaže da je regulacioni plan na snazi i da su objekti uklopljeni u isti takođe govori da je ispoštovana zakonska regulativa.
Ono što nije zakonski jeste to što opština Savski venac pokreće izradu novog regulacionog plana, u kojem su parametri objekata skroz drugačiji nego što su postojeći, i zbog toga ne da da se legalizuju objekti još od 2000. godine.
Gospodine ministre, danas je 2010. godina. Svaki dan ti građani strepe da li će doći bager ispred njihove kuće, radnje i da li će tu radnja da ostane. Znači, oni imaju ustavnu odluku u svoju korist, imaju sudsku odluku u svoju korist, imaju naloge vašeg ministarstva u svoju korist, a opština Savski venac i dalje radi to što radi. Angažovala je privatnu firmu „Korak M“, koja je uzela enormnu sumu novca za izradu arhitektonskog urbanističkog rešenja. To rešenje nema nikakve veze sa postojećim objektom. To rešenje treba da se plati jer je, kao, pobedilo na konkursu.
To što opština troši pare na takve stvari meni sada uopšte nije zanimljiva stavka, ali jeste to što parametri tog konkursa nisu ni blizu postojećeg stanja. To znači da je neko izbrisao te ljude tamo sa njihovim radnjama, ugostiteljskim objektima i kućama, i jednostavno zacrtao da tu ispadne nešto što nije uopšte predviđeno regulacionim planom.
Da bi se to legalizovalo, regulacioni plan je pokrenut na sednici Skupštine grada. Uvidevši ogromne propuste opštine Savski venac Skupština grada je to skinula sa dnevnog reda. Ali, bojimo se da će to biti ponovo na dnevnom redu jer postoji presuda suda koja je već poništila jednu odluku Skupštine grada. Dok se te odluke non-stop poništavaju, angažuju se advokati, nastaju troškovi, opština je čak uvela i jednu agenciju, „Stratedžik marketing“, koja je anketirala građane u tim blokovima da li oni žele da tu gde im je kuća bude tržni centar, pijaca ili ne znam ni ja šta.
Vi, ministre, kao i ja znate da se neke stvari mogu menjati samo ako su u pitanju opšti interesi grada, ako je u pitanju bolnica, vatrogasna stanica ili nešto što mora tu da bude, pa se zbog toga menjaju neke stvari. Ovako, da se menjaju objekti koji postoje od osamdesetih godina, koji ne mogu da se legalizuju deset godina zato što postoji samovolja jednog predsednika opštine, ili možda jednog predsednika grada ili Skupštine grada, nije ni važno...
Kršenje regulacionog plana je kršenje Ustava. Regulacioni plan je na snazi, može se menjati samo na način na koji je donesen. Ne može skupština grada da menja regulacioni plan nigde, to može da radi samo Ministarstvo. Skupština grada može da da saglasnost na pokretanje izrade plana ili da učestvuje finansijski u tome, ali da ga promeni ne može, pogotovo ne namenu objekta tek tako, ona je već predviđena zakonom i uokvirena u istom.
Dakle, molim vas, ministre, pošto ovde imam pet mišljenja vašeg ministarstva, u kojima se tvrdi da su ovi ljudi u zakonskim okvirima u kojima je proces legalizacije morao da bude završen do 2004. godine... Oni su se uklopili u sve moguće zakone u planiranju i izgradnji, pa i u ovaj zakon. Oni nemaju prava da ostvaruju mogućnost zakonskog okvira kao svi drugi. Oni su ostrvo u centru Beograda. Zašto? Zato što je u pitanju zelena površina. Zato što je u pitanju ekstra lokacija, centar Beograda – Dedinje, Topčidersko brdo, Senjak, zato što su u pitanju zelene površine u kojima se nalaze ogromni parkovi itd.
Mogu da razumem, ministre, da se na Topčiderskoj zvezdi krči šuma i da se napravi rezervoar za vodu, jer je voda neophodna, vode nema. To mogu da razumem, iako su se neki predstavnici vaše stranke tamo pravdali za tu seču šuma, a niko ih za to nije ni pitao, jer je to radila famozna gradska firma „Montera“ Dragana Kopčalića, zbog koga ljudi svakodnevno ispred Agencije za privatizaciju protestuju, štrajkuju i spremni su da idu do kraja.
Dakle, da ne bih širio priču, molim vas da ovu dokumentaciju koju ću vam dati shvatite ozbiljno, da ovaj problem pokušamo da rešimo zajedno, da ovi rokovi koji su predloženi ovim amandmanom imaju direktnu vezu s tim šta znači usvajati zakonski okvir roka, šta znači uopšte imati rok po kome moraju da postupaju.
Ako je sudska presuda za ćutanje administracije doneta četiri puta i ako postoji ustavna presuda, ne znam šta treba više da se uradi, koji pravni lek da se primeni u ovoj zemlji da bi građani tih objekata, bloka 1 kod „Pinka“ i bloka 20-4 na Topčiderskoj zvezdi, bili mirni, spavali mirno. Oni su tu uložili svoj život. Oni plaćaju takse, plaćaju komunalije, plaćaju porez, oni su uvodili infrastrukturu, oni nisu povredili nijedan zakon. Nisu oni krivi što su imali upotrebne dozvole, pa sad neće da ih legalizuju. Nisu oni krivi što su uložili u to; nisu imali ništa drugo; to im je objekat, tu žive, tu stanuju, tu rade.
Ne znam koja je uloga ovog zakona ako ga centralne opštine u Beogradu ne poštuju? Neko je nešto zacrtao, nekome se nešto dopalo i više ne važi. Kad se poseče park pa se napravi objekat, mogu da razumem, drvo ne ume da se žali, ljuljaške ne umeju da kukaju. Ali, kad hoćete da srušite legalnu kuću nekome kome zakon omogućava da tu živi ceo život, e, onda je tu nastao veliki problem.
Mislim da mi nismo sada u predizbornoj kampanji pa da dobijamo raznorazna obećanja dok izbori prođu, a posle toga problem ostaje na snazi. Mislim da je ovaj problem vezan usko za rok. Svi rokovi od deset godina su probijeni.
Najbitnija je stvar da se stekne ravnopravnost poštovanja zakona i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Subotici i Leskovcu. Ako hoćete da uvedete red u oblasti građevine, moramo poći od administracije, od onih ljudi koji to koče.
Vi ste dozvolili formiranje komisija (ne mislim vi lično ministre, nego Ministarstvo) u opštinama grada Beograda, koje treba da se bave time da li je neko ispunio uslove za legalizaciju ili ne. Onda su članovi Veća uglavnom bili članovi tih komisija i zloupotrebljavali to i zgrnuli enormno bogatstvo uslovljavajući ljude koji imaju zakonsko pravo za dodatnu papirologiju, koja je nepotrebna, da bi im omogućili da legalizuju. To vam je na Savskom vencu ono pozitivno mišljenje Komisije za legalizaciju, koje je imalo svoj cenovnik. To je žalosno, u centralnoj gradskoj opštini.
Mislim, pošto ste vi ministar, pošto su iz redova vaše stranke, da ćete taj problem rešiti. Ako hoćete da rešavate probleme u toj sferi, morate krenuti iz svoje kuće, pa onda izaći u dvorište. Ja vaše napore da to rešite podržavam. Sva dokumentacija biće vam na raspolaganju. Sve sugestije ili bilo koju odluku koju vi kao ministar donesete ti građani će ispoštovati, ali dajte da se reši pitanje tih ljudi koji deset godina pate i razmišljaju da li će ujutru ustati i videti bager ispred svoje kuće. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona mi iz Srpske radikalne stranke izneli smo neke podatke za koje smo tražili potvrdu. Ono što smo objašnjavali ne bismo sada da ponavljamo, ali dokumentaciju koju smo pripremili u prilog toj diskusiji moraćemo sada da vam prezentujemo.
Složili ste se sa diskusijom poslanika SRS, rekli ste da ne treba da se vraćamo unazad, ali praksa u Ministarstvu nije se promenila. Zato ovaj amandman ima donekle takvu ulogu, da ne bih optuživao vas, nego možda Damira Hadžića, gospođu Zeković ili neke druge, treba da stoji, barem u ovom zakonu, iako to Zakon o državnoj upravi definiše, po nekim zakonima treba da ovlašćenja nose samo ministarstva, a ne sam ministar. U protivnom, vi ćete biti krivi iako niste. Sada ću vam izneti i zašto.
Dobio sam podatak o dozvoli za obavljanje prevoza i stvari u unutrašnjem saobraćaju za stranog prevoznika, tačnije kabotažu, za „Zagreb trans“, od Ministarstva za kapitalne investicije od 13. januara 2005. godine. Zatim sam dobio podatak Trgovinskog suda u kome se određuje privremena mera da se „Eurošpedu“ iz Zemuna zabranjuje da prikolicama priključenim na vozila marke te i te, vlasništvo drugog preduzeća, „Zagreb trans“ može obavljati, i tu stoji privremena mera do pravosnažnosti ovog rešenja. Dobio sam onda od Trgovinskog suda u Beogradu tužbu preduzeća „Bora Kečić“, koje je tužilo Ministarstvo i dobilo 164.360 evra odštete zato što je ovo ministarstvo dalo dozvolu za kabotažu stranom faktoru, a postojao je domaći faktor koji je ovlašćen za ovakvu vrstu prevoza.
Pričali smo o transformatorima, ne bih da se na njih vraćam, ali prilog tome jeste dokumentacija da isti ljudi sede i danas u Ministarstvu.
Da ne bih navijao za struje koje se nalaze u Ministarstvu, tih struja ima toliko da ni Tesla ne može da se snađe, između Nenada Ivetića i sadašnjeg načelnika Demira Hadžića, moram vam dati samo neke podatke. I sam gospodin Nenad Ivetić je dostavio neke podatke u prilog tome da je vršena manipulacija prilikom raspodele CEMT dozvola, ali o tome ćemo u daljem delu ove diskusije.
Prvo bih postavio jedno pitanje, koje je za mene veoma važno, o delovanju stranog faktora u našoj zemlji. Daću vam jedan konkretan primer: „Holeman“ je rumunska firma koja radi kod nas, registrovana je na državljanina Rumunije, koji je tamo u priličnom sukobu sa krivičnim zakonom, a ovde je otvorio firmu, u Albaniji, u Austriji, u Moldaviji, u svim onim zemljama gde se mogu lako vršiti manipulacije.
Firma „Holeman“ je bila zadužena da šiptarskoj vladi na Kosovu i Metohiji prebaci bagere koje su kupili iz Nemačke. Ti bageri trebalo je da služe (i služe) za kopanje srpske rude u rudnicima Trepča i Obilić. Transport tih bagera išao je od luke Smederevo do Prištine. Taj transport je obavljen tako da je profaktura za taj posao napisana u Temišvaru, jer mi nemamo platni promet sa šiptarskom vladom i plaćena preko 300.000 evra, a Srbija je ostala oštećena za porez. Pitam vas šta ćete uraditi sa tom rumunskom firmom „Holeman“, koja se bavi manipulacijom?
Zbog čega se bavi manipulacijom? Ne bih voleo da pričam bez dokaza, ali imam ispred sebe papir Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim obaveštava Ministarstvo za infrastrukturu i državnog sekretara gospodina Aleksandra Cvetanovića, i to vrlo svežeg datuma, 6. maja 2009. godine – molba za hitno preduzimanje mera za vršenje nadležnosti zaštite puteva po članu 48. i članu 49. Zakona o javnim putevima, pa kaže: „Redovnom kontrolom“, pa pomenut zakon, „28. aprila ove godine u 18.15 časova na teritoriji opštine Smederevo kod naplatne rampe Smederevo u prisustvu saobraćajne policije utvrđeno je da 'Holeman transport' DOO iz Beograda, suprotno rešenju“, zatim broj rešenja, „izdatom od JP 'Putevi Srbije', vučno vozilo registarske oznake“, nije važno sada da čitam, „priključnim vozilom“, nije važan broj tablice, „za prevoženje radne mašine znatno preopteretio dozvoljeno osovinsko preopterećenje i gabarit vozila, i prekoračenje na osnovu najveće dozvoljene mase iznosi čak 20 tona i 450 kilograma.“
Šta je on uradio? Sačinio zapisnik pod brojem 208587: „Navedenim nedozvoljenim transportom, suprotno uslovima u izdatom rešenju, 'Holeman transport' DOO i odgovorno lice, direktor, pokušali su krađu državnog budžeta u vrednosti od više hiljada evra“, to konstatuje JP „Putevi Srbije“, „ugrozio i oštetio objekte i kolovoznu konstrukciju puta vrednosti više desetina hiljada evra, ugrozio je bezbednost odvijanja saobraćaja i nedozvoljeno napustio mesto isključenja predmetnog vangabaritnog tereta“.
Dakle, oni su ga isključili kada su izvršili kontrolu, on je upalio kamion i sa teretom pobegao na Kosovo. Takva firma ovde ne treba više da radi. Takva firma je napravila štetu državi i takva firma i dan-danas radi u okviru svojih nadležnosti i dobija CEMT dozvole od Ministarstva. Spoj za ovo preduzeće jeste Demir Hadžić. Ali, da ne bih pričao tako da ovo izgleda kao da sam opterećen pojedincima, moram vam izneti i sledeće podatke. Počeću hronološki, a to je vezano za CEMT dozvole.
Imam spisak iz 2009. godine i spisak iz 2008. godine. Kada sam uporedio koliko je firmi tj. preduzeća dobilo koliko dozvola na koji broj kamiona, jasno se vidi da se radi o manipulaciji. Neću sada da kažem da je bilo propusta, da su poništene dozvole a da nisu povučene, pa su carine uočile nepravilnost, pa su vam pisali dopis da su poništene dozvole u primeni, da su neki vlasnici kamiona prijavljivali MUP-u da su im dozvole pokradene, da su im kamioni obijeni, a te dozvole su se našle u tranzitu.
Taj monopol tako funkcioniše poprilično dobro, posebno u onim preduzećima koja zvanično pregovaraju u ime vozača sa Ministarstvom, a iz ove tabele se vidi da imaju prioritet. U prilog tvrdnji da je napravljen monopol govori činjenica da ovi sa malo kamiona imaju više dozvola, a da ovi sa više kamiona nemaju dozvole. Onda trgovina između njih mora da ide tako da se zna ko može da vozi preko Hrvatske, dakle, da izlazi u Evropu, a ko ne. Sada ću vam to dokumentovati.
Radi poređenja i radi javnosti, reći ću vam samo jednu stvar, primera radi, pošto je tabela malo gusta: koncern „Srboeksport“ DOO, Beograd, Obrenovac, Zabrežje, dobio je šest dozvola više u odnosu na 2008. godinu; „MB Transkop“ DOO, Novi Slankamen; „MB Transfrigo“, Novi Slankamen; „MB Trans“, Novi Slankamen, u odnosu na prošlu godinu dobili su manje. „MB Transkop“ DOO, Slankamen - tri dozvole manje, „MB Transfrigo“, Novi Slankamen - dobio je osam dozvola manje (sad ima po kategoriji vozila E3, E4) i „MB Trans“, Novi Slankamen (dakle, ovo su sve dozvole koje su menjane) - dobio je dve dozvole manje. S druge strane, „Malešić transport“ iz Rume dobio je sedam dozvola više; „Partner trans“, Novi Sad - prošle godine dobio je osam dozvola, a ove godine 16, dakle duplo.
Moram uočiti i ovu razliku, da je na 38 kamiona ukupno „Partner trans“ dobio 16 dozvola, dakle osam više u odnosu na prošlu godinu. Zašto? Zato što je „Partner trans“, gospodin Mandić, učesnik u dogovoru sa Ministarstvom kako će se deliti dozvole. On je dobio za svoju firmu osam dozvola više i onda svi ostali nisu bitni. Sada ću to da vam dokumentujem, zato što on ima vozila E4, E3, 11 i 27, dakle, ukupno 38 kamiona, a dobio je 16 dozvola, dok, s druge strane, „Srboeksport trans“ iz Obrenovca ima 98 kamiona, a dobio je samo devet dozvola, a 16 dozvola je dobio prošli put.
Dakle, ta manipulacija postoji, gospodine ministre, hteli vi da se složite sa tim ili ne. Ono što je za mene bitno jeste: „Unitrag“ DOO, Užice, „Pižon“, takođe veći broj kamiona, dobio je prošle godine 16, ove godine 15 i prošle godine 6, a ove godine 7 za Užice i Beograd; iako ima 44 kamiona zajedno, dobio je ukupno 15 dozvola.
Da ne bih gubio vreme čitajući ovo, mogu ovo da vam dostavim, a pretpostavljam da i vi ovo imate. Ovo vam je dokaz da je monopol što se tiče dozvola još uvek na snazi. Ali, za to ne krivim vas, ministre. Vi znate da prilikom razmena CEMT dozvola Ministarstvo ima pravo da 3% odvoji na stranu. Vi znate, kada je softver koji koristite u Ministarstvu bio menjan, dva i po meseca je bilo zamrznuto stanje za pojedine CEMT dozvole. Vi tu situaciju odlično poznajete.
Da se ne bih sada mešao u vaš posao, kažem vam da ćemo mi nadgledati dalji razvoj podele CEMT dozvola u 2010. godini, posebno za ona preduzeća koja su dobila CEMT dozvole, a nisu duže od tri godine u privrednom registru, a takvih ima. Imate preduzeće koje je dva meseca u privrednom registru, a dobilo je CEMT dozvolu. To ne može.
Da ne bih nikome uzimao hleb iz usta, jer je ekonomska situacija u zemlji tako loša da i oni koji imaju CEMT dozvolu nemaju više šta da voze i gde, nego se spasavaju time što ... Moraju da vrate kredite koje su uzeli za vozila da bi ispoštovali norme, jer kamioni u Evropi ne smeju da budu stariji od šest godina. Ogromne kredite su uzeli i voze za Rumune, za Bugare, ne znam ni ja za koje relacije, sve van naše zemlje. Tako se spasavaju, tako pokušavaju da očuvaju infrastrukturu i prežive ovu ekonomsku krizu. Ako vi napravite monopol, da onaj ko ima 50 kamiona dobije pet dozvola, a onaj ko ima 10 kamiona dobije 15, logično je da će tu izmene morati da budu, ali te izmene koštaju.
Imam ovde zapisnik policijskih uprava, u kome je prijavljena krađa CEMT dozvole koja se pojavila na granici. Daću vam i broj dozvole. Dakle, dana 30. 3. 2009. godine održan je sastanak Ministarstva za infrastrukturu i predstavnika prevoza. Predstavnik prevoza, povodom sve većih uočenih nepravilnosti u dokumentaciji o radu koju prevoznici prezentuju Ministarstvu... To vam je onaj štrajk sa blokadom od SIV-a do Arene. Tom prilikom, na osnovu usmene naredbe ministra formira se komisija (bez ikakvog zvaničnog rešenja o formiranju) od dela prevoznika; naveo sam koji su to prevoznici, dakle, bliski šefu kabineta Snežani Zeković.
Ta komisija donosi zapisnik, koji ovde posedujem, na osnovu kojeg sekretar Ministarstva Slavoljub Vukićević daje pismeni nalog radnicima odeljenja Ministarstva da izbrišu postojeće zahteve za raspodelu dozvola, dakle, to je protivno ZUP-u, da ponove godišnju raspodelu dozvola prevoznicima; time stvaraju pravni osnov da deo prethodno izdatih dozvola ostane u posedu prevoznika. Dakle, to je ono što je evidentno. To čini prvi deo podeljenih godišnjih dozvola koje se dupliraju, izdaju se rezervni primerci, a originali, već podeljeni i nepovučeni iz upotrebe, ostaju kod prevoznika.
Da bi predupredili zloupotrebe, odeljenje kojim rukovodi i koje je poslalo izveštaj sekretarijatu međunarodne konferencije CEMT o zamenjenim dozvolama, ima ovde prilog kako to izgleda... Moram napomenuti da se izveštaj šalje samo sekretarijatu, a sve zemlje članice se upućuju da prate izmene na sajtu. To je malo problematično, jer onaj na carini ne može da trči da gleda sajt i da vidi kako dozvola izgleda. Bilo kako bilo, pošto je prelazak državnih granica EU pojednostavljen, korišćenje zamenjenih dozvola je, po mišljenju lica koja su odobrila zamenu, krajnje trivijalno, jer skoro nijedan carinik na graničnom prelazu ne proverava sajt sekretarijata CEMT-a. To je logično.
Cilj ovakvog multipliciranja dozvola je bio da se stvori veći broj dozvola od regularnog i ponudi i distribuira prevoznicima. S druge strane, znajući za postojanje izveštaja, smatrali su da se regularnost izdavanja rezervnih dozvola ne dovodi u pitanje. Tako je ponovljena raspodela i ponovo su izdata rešenja u upravnom postupku.
Međutim, sada se pojavljuje i nalog, faksom poslat iz kabineta ministra, ne znam da li znate za ovaj faks, da se dozvole koje su oduzete prevoznicima koji su isključeni iz raspodele (imam i taj prilog da vam dam, koji su to prevoznici) po osnovu nepravilno prezentovanih podataka o voznom parku, izdaju preduzećima koja se ne nalaze na spisku kvalifikovanih preduzeća. Posedujem i taj prilog, ako vam bude potreban, to ću vam dati.
Među preduzećima sa tog spiska nalazi se čak i firma koja je svega dva meseca u registru prevoznika. Firma se zove „Vektura“, Beograd. Ljudi dolaze po CEMT dozvole jer im je rečeno da se jave i ispostavljaju zahteve za izdavanje istih. Imam taj zahtev ovde, kopiju, daću vam to posle diskusije.
Pošto je uočena nepravilnost prepoznata, predvidevši pretpostavljenima nezakonitost, pojedini zaposleni u Ministarstvu, koji su smenjeni, odbijaju da daju rešenje. Tada se javlja nova ideja članova komisije i gospođe Zeković, a to je da se dozvole zamene među prevoznicima, firma firmi. Posedujem ovde zahteve tih firmi, ko je kome uputio zahtev za dozvolu i ko je obavestio Ministarstvo. Napominjem da je po Zakonu o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju dozvola neprenosiva, tj. ne može se preneti na treće lice. Prevoznici se svojom relacijom rada kvalifikuju za određene dozvole i nemoguće je da neko ko radi isključivo u Italiji zameni dozvole sa nekim ko radi Grčku. Pri tom idu toliko daleko da se tada originali ne uzimaju od prevoznika, nego se rezervne dozvole izdaju kao zamenjene originalom. Taj prilog i to tripliranje pojedinačnih dozvola imam u prilogu i to ću vam dostaviti.
Naravno, ponašanje i aktivnosti dela prevoznika i dela Ministarstva biva prepoznato kao, možemo slobodno reći, kriminogeno od strane susednih država i sekretarijata CEMT-a, jer oni su reagovali. Počinju da stižu upozorenja susednih država i sekretarijata CEMT-a, prvo upozorenja od naših susednih država, pa zatim i evropskih.
U svim upozorenjima prezentuju se dokazi za zloupotrebe dozvola sa istim brojevima, dozvola koje su objavljene kao izgubljene i dozvola koje su prijavljene u našem izveštaju kao uništene. Dakle, ovo je manipulacija koja razotkriva kompletno delovanje pojedinaca u Ministarstvu. Traži se od državnog organa koji je izdao dozvole da preduzme hitne radnje (nadam se da ćete me obavestiti koje su to radnje preduzete od strane Ministarstva), postupke i mere kako bi se sprečilo dalje ponavljanje zloupotreba.
Dalje, traži se i hitan izveštaj, što nam je i bila obaveza po preuzetom pravu učešća u CEMT-u, da se odredi u Ministarstvu koje će se mere preduzeti prema počiniocima prekršaja. Preporučuju, pri tom, punu primenu rezolucije CEMT-a, a to je zabrana pristupa takvim preduzećima CEMT dozvolama najmanje dve godine. Ne znam kakva je bila reakcija Ministarstva i biće mi drago ako mi date odgovor na to.
Na godišnjem sastanku radne grupe CEMT u Parizu 10. decembra 2009. godine, na koji naša delegacija slučajno nije poslata, čak ni predstavnik ambasade Srbije u Parizu nije bio prisutan, nakon više javno upućenih kritika sa govornice od strane Republike Mađarske, Hrvatske, Nemačke, određuje se mera država Srbiji. Mera je prilog deset, koji imam. Traži se hitan izveštaj o tome šta je preduzeto prema počiniocima prekršaja u toku 2009. godine. Za narednu, 2010. godinu nalaže se, po prvi put i to samo Srbiji, u odnosu na sve ostale članice, da da izveštaj ko je, sa imenom preduzeća, izdao dozvolu, ko je i sa kojim ograničenjem izdao pripadajući dnevnik putovanja koji prati CEMT dozvolu i sa kojim pripadajućim brojevima stranice dnevnika. Dakle, kompletna dokumentacija se traži od Srbije.
Moram da podvučem činjenicu da je ovom merom država Srbija na korak od rumunskog sindroma, koji se ogleda u tome što je nakon ponovljenih grešaka rumunskih organa vlasti sekretarijat CEMT-a odlučio da direktno Pariz, kao administrativni centar CEMT-a, vrši raspodelu dozvola rumunskim prevoznicima. To je, moramo se složiti svi, ogroman šamar za Rumuniju, ali isti takav šamar sledi Srbiji, ukoliko se izveštaj o zloupotrebama preduzeća koje su učinili ne pošalje sekretarijatu CEMT-a u Pariz.
Može se zaključiti da preduzeta mera prema Republici Srbiji duboko ponižava, degradira i kompromituje status zemlje koja je pre samo par godina bila jedna od šest zemalja (od 42 članice) izabranih u podgrupu radne grupe CEMT-a da promoviše, inovira i predlaže ministarskoj konferenciji svoje predloge.
Iz ovog naloga sekretarijata CEMT do danas se ništa nije uradilo i ništa nije pokrenuto. Naprotiv, znajući za ovu meru koja je određena Srbiji, deo prevoznika sa šefom kabineta preduzima radnje da i ove godine ponovi isti postupak.
Stoga, ministre, molim vas da se uključite u ove događaje, jer ste vi naslednik ovih radnji, iako je gospođa Zeković došla zajedno sa vama, da preispitate verodostojnost ovih mojih navoda, da proverite činjenice koje su tu evidentirane i arhivirane u prostorijama Ministarstva za infrastrukturu, SIV 3, Novi Beograd. Za sva dodatna razjašnjenja stajaću vam na raspolaganju.
Ako uzmemo u obzir da su Neđo Manđić, „Partner trans“, i Dejan Tomašević, „MB Trans“, i svi ostali koji su bili članovi Komisije i koji su pregovarali u ime vozači dobro prošli u raspodeli CEMT dozvola... Ne želim da imenujem druge, da prilikom sledeće dodele ne dođe do nekih zloupotreba, jer ovo je država Srbija, ali vas molim, ministre, da tabelu sa brojem poništenih dozvola dobro pročešljate, da preduzeća koja zloupotrebljavaju i našu državu, i naš budžet i naše puteve oštro kaznite, da ovu rumunsku firmu koju sam vam naveo, koja je lobističku podršku našla kod Demira Hadžića, „Holeman transport“, obavezno kaznite.
Ukoliko dođem do bilo kojih drugih konkretnih podataka o zloupotrebama i o šteti za budžet Srbije, „Puteva Srbije“, jer ovaj zapisnik je inspekcija radila, Javno preduzeće „Putevi Srbije“, ne narodni poslanici SRS... Uvek ću vam, u ime SRS, dati podršku za bilo koju vrstu zakona koja prati trendove rešavanja i uređivanja davanja CEMT dozvola i rešavanja problema transporta na našim prostorima. Do tada, dok se ovi problemi ne reše, neću čekati da se novi stvore i zato ću tražiti od vas pismeno da me obavestite, ukoliko je to moguće na ovaj moj ljubazan zahtev, šta ste uradili po ovoj mojoj diskusiji? Hvala.
Gospodine Mrkonjiću, uopšte ne shvatam vašu vrstu nervoze. Ovo je dokaz da je moj amandman u pravu. Da ne bih optužio vas, optužio sam Ministarstvo koje ste nasledili. Nisam pričao... Ako imate lične simpatije i emocije prema gospođi Zeković, u to neću da ulazim, to je vaša privatna stvara, ali sam vam dao ime i prezime preduzeća koje je napravilo zloupotrebu, na osnovu zapisnika Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. To nije Srpska radikalna stranka izmislila i to nije promocija stranke. Ovo je zapisnik koji sam spreman da vam dam na raspolaganje, to nije više nikakva tajna; pročitao sam zapisnik o tome šta je sve oštećeno u državi Srbiji.
Ako je to problem, što nećete da prihvatite to što je oštećeno, kao vrstu svoje nesposobnosti da vršite kontrolu u Ministarstvu, to je već drugo pitanje. Nemate nikakvo pravo da se ljutite na mene što sam izneo istinu, to je moje pravo.
Što se tiče podele vozača i toga da ste vi radili u interesu vozača, ne sumnjam da ćete raditi, ali monopol koji postoji u Ministarstvu poslednjih deset godina ne može se iskoreniti vašim dolaskom od pola godine ili godinu. Toga morate biti svesni, da niste sami, zato ne treba ministar da predstavlja ministarstvo. Ako već hoćete da ministar predstavlja ministarstvo, onda za zloupotrebe Ministarstva odgovarajte vi. Optužio sam pojedince i rekao u startu da neću da navijam ni za jednu struju unutar Ministarstva, kojih ima toliko da ne može ni Tesla da se snađe.
Gospodine Mrkonjiću, podaci koje sam vam izneo su toliko transparentni i to sam vam ponudio na uvid da bismo taj problem prevazišli i rešili, a ne da bih vas napao. To je smisao ovog amandmana, da vas ogradim od ovog, ali pošto hoćete da odgovarate za rad Ministarstva, onda ste vi direktno krivi što je rumunska firma napravila štetu u Srbiji, jer ste se u taj kontekst stavili, da branite vozače.
Uredbom je zabranjeno da lice i firma koja je tri godine van registra ima ista prava kao firma koja je petnaest godina u registru. Vi možete da forsirate koga god hoćete. To je vaše lično pravo, svakog ministra koji dođe na vaše mesto. I onaj ministar pre vas, i onaj pre, svi su imali svoju viziju i svi su imali svoje regije iz kojih dolaze, i prioritete. To nije više strana pojava.
Rekao sam vam da ste vi imali duple dozvole. Za te duple dozvole postoje dokazi. Posedujem dokumentaciju o tome da vam je CEMT sekretarijat poslao dopis da se ljuti zbog toga što imate duple dozvole. Tražiće vam rumunski sindrom i sprovešće situaciju koju je sproveo u Rumuniji – da oni budu nadležni za podelu tih dozvola, a ne vi.
Time sam hteo da zaštitim vaše ministarstvo, a ne vas da napadnem. Zbog toga ne shvatam vašu nervozu. Još jednom ponavljam, ako hoćete da rešavate probleme, dajte da razgovaramo argumentovano. Izneo sam broj rešenja, broj predloga, broj dopisa i čak predložio da vam sve to dam. Vi ste mene optužili da lažem zato što sam rekao istinu.
Da li je firma dobila 164.000 evra sudskom presudom zato što je vaše ministarstvo dalo dozvolu za kabotažu transformatora? Kako ste mogli da date (ne vi, nego vaše ministarstvo) dozvolu za kabotažu stranom faktoru kada postoji domaći koji to može da vozi? Možete vi da se ljutite na mene, ali to je istina. To je jedna stvar.
Druga stvar, ako je rumunsko preduzeće, koje je osnovano u Beogradu, koje vozi BG table, naplatilo profakturu 300.000 i nešto evra od šiptarske vlasti zato što ne postoji platni promet između Srbije i njih, preko Rumunije, a vozi beogradskim, srpskim, kojim god hoćete putevima i utvrđeno je inspekcijskim nalazom da je prevršio osovinsko opterećenje preko 20 tona, i gabarita, da ne pričam, napravio je štetu i što se tiče poreza, i puta i svega ostalog, a vi kažete da nisam u pravu...
Dakle, ako ste osetljivi na gospođu Zeković, u to neću da ulazim, poštujem vas kao komšiju, ali ako ste osetljivi na njihov novac, ili nešto što nisam ovde ni pomenuo, ni dokazao, niti hoću da se oko toga sporim, to je drugo pitanje.
Kažem vam, ako se u 2010. godini ponovi praksa da se CEMT dozvole dele na način na koji su se delile, da posredstvom softvera koji neko peti održava napravite selekciju, vakuum, ko može da dobije dozvolu a ko ne, ili posredstvom poništene dozvole koju niste povukli ili posredstvom preduzeća koje je prijavilo MUP-u da mu je dozvola ukradena, šta ćete raditi sa tim preduzećem? Hoćete li bilo kakve mere preduzeti protiv tog preduzeća?
Uostalom, šta ćete sekretarijatu CEMT-a u Parizu poslati kao izveštaj? Oni su to od vas tražili, to nije tražila Srpska radikalna stranka. Zašto bi sekretarijat CEMT-a nešto od vas tražio da je sve po zakonu? Zašto bi vam pretio rumunskim sindromom, da je sve išlo kako treba? Da li je to marketing Srpske radikalne stranke ili marketing Ministarstva, koje ne zna kome je dalo dozvolu, ili dobro zna kome je dalo dozvolu, ali neće da prizna? To je suština moje diskusije.
Gospodine Mrkonjiću, nemojte ništa shvatiti lično, ali moj amandman je imao ulogu da zaštiti vas od pojedinaca u Ministarstvu. To što ste vi doveli neke savetnike ne znači da su dobri svima. Možda su dobri vama i možda vi dobro radite taj posao, to ćemo tek ocenjivati.
CEMT dozvole su problem u svakoj zemlji. I CPC dozvole su problem u svakoj zemlji. Na sajtu Auto-moto saveza imamo CPC dozvolu i kompletnu studiju koliko ona košta i kako treba da se edukuju vozači. CPC dozvolu u Evropi još niko nije tražio. Ko će to da kontroliše? SRS ili nadležno ministarstvo? Ako ste se našli prozvanim, meni je drago, to je samo dokaz da sam u pravu. Hvala.
Želim da se javim po osnovu člana 104. Poslovnika, gospođo predsedavajuća, i da vas ujedno pitam u kom članu Poslovnika piše da ste u obavezi da izdiktirate vremenski uslov kada će narodni poslanik da napravi kopču između teme dnevnog reda i onog o čemu raspravlja ili primera koji je dao? Ako se obrazlaže amandman u dva minuta, gde piše da u prvom minutu mora da se napravi kopča da bi se obrazložio amandman? To je jedna stvar.
Druga stvar, otkud vi znate i odakle vama pravo da slobodu govornika, bilo kog narodnog poslanika, uskraćujete time što pretpostavljate da on nije napravio kopču ili ga upozoravate da kopču napravi? Koji to član Poslovnika kaže?
I to nije prvi slučaj. To ima za cilj da dekoncentriše govornika, da skrene temu s onoga što je on hteo da kaže i da uputite pravac njegovog izlaganja u tok koji možda vama odgovara. Ako postoji nešto što vama odgovara ili ne, predlažem vam da napišete spisak odgovarajućih mera, okačite ga ispred ulaza u salu, pa da znamo kako da se ponašamo a da nas vi ne opominjete i ne prekidate.
Gospođo Čomić, uopšte nisam ljut na vas, ali budite sigurni, to je praksa samo kad vi predsedavate. To ne radi nijedan drugi predsedavajući i niko se ne poziva na taj isti Poslovnik. Ako to niko drugi ne radi samo vi, to znači da svi ostali predsedavajući krše Poslovnik. Dakle, napravite selekciju onoga šta se sme reći a šta ne, i onda nam objasnite šta je sloboda govora u vremenskom terminu kada kopča mora da se napravi. Hvala.
U prilog ovoj tezi samo da dam jedan vid informacije, što je danas obrazlagao ministar koji je branio zakon pre ovog. Kaže ovako – od 200 miliona kredita koji je uzet za nauku 70 miliona evra je za popravku postojećih kapaciteta; za razvoj ljudskog kapitala - 33 miliona evra (istraživačka stanica "Petnica", kampus Matematičke gimnazije i novi centar za promocije nauke u Beogradu); za razvoj centara izvrsnosti i akademskih istraživačkih centara - oko 60 miliona evra; za razvoj infrastrukture u domenu informacionih i komunikacionih tehnologija od 50 do 80 miliona evra (kampus za fakultete tehničkih nauka Univerziteta u Beogradu, infrastruktura za superkompjuting inicijativu "Plavi Dunav"; stvaranje ekonomije zasnovane na znanju, kroz izgradnju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu - oko 30 miliona evra; za bazične infrastrukturne projekte oko 80 miliona evra (stambene zgrade za istraživače u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, infrastruktura za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj).
Dakle, ukupno 353 miliona evra. Poređenja radi, za 10 godina vladavine ove vlasti u opremu je uloženo 30 miliona evra, od toga u poslednje tri godine oko 27 miliona evra. Pogledajte ove cifre, kako se ulaže u naučnoistraživački rad, a sada, kada treba dati tim ljudima, a ne za opremu koja može da bude neiskorišćena, kažemo – nemamo para.
Samo sam u prilog ovog amandmana hteo da vam dam poređenje između investicija u one stvari koje se mogu zloupotrebiti i one koje se ne mogu zloupotrebiti, a to su živi ljudi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi isključivo na ulogu, nadležnosti i prava direktora Fonda. On se odnosi na njegovo imenovanje i razrešenje i na uslove koje mora da ispunjava da bi uopšte bio direktor Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, kao i javne službe koja se bavi uslovima za dodelu stipendija nadarenim studentima i učenicima.
Ono što sam predložio u ime SRS jeste žešći ili veći kriterijum (dobro je da je ministar tu, da je stigao) koji mora da ispunjava svaki direktor ovog fonda. Naime, u članu 77. u tački 2. kaže se da on može biti razrešen ''ako mu je izrečena bezuslovna kazna zatvora za krivično delo u vršenju službene dužnosti''. Moj amandman, ili amandman SRS koji sam podneo, zahteva da ta mera bude stroža – ako mu je izrečena i uslovna i bezuslovna kazna. Jer, nije podela krivične odgovornosti da li je on napravio prekršaj prvi ili drugi put u istoj meri da bi on bio direktor bilo kog fonda, pogotovo ovog.
Ovaj fond je nov i onaj direktor koji ne ispunjava uslove, pa čak ni iz člana 53. stav 4, ne sme da bude direktor za bilo koju vrstu prekršaja. Ni uslovnu, ni bezuslovnu. Prekršaj je prekršaj i kad napravite prekršaj, pogotovo za nepravno dobijanje imovinske koristi, vi ne smete biti na funkciji direktora nikakvog fonda. Nema uslovljavanja da li je neko napravio prekršaj prvi put ili drugi put. Jer, obično kada napravite prekršaj prvi put, vi dobijete uslovnu kaznu, ne dobijete kaznu zatvora, ali ste opet napravili prekršaj.
Zbog toga je moj amandman pravedan, zato što ćete na takav način staviti svima do znanja da se zalažete za borbu protiv korupcije, za borbu protiv onih ljudi koji bi možda hteli da pribave sebi imovinsku korist na nezakonit način, kroz funkciju, ulogu direktora Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.
Taj čovek treba da vrši selekciju ko je izuzetno nadaren učenik i student a ko je samo nadaren i da vrši sve druge nadležnosti predviđene ovim zakonom i prema njemu mora biti striktno u startu određena selekcija da li je ikada učinio bilo koji krivični prekršaj, bez obzira da li je uslovno ili bezuslovno kažnjavan ako je kažnjavan.
On ne sme da bude kažnjavan nikada, ni po kom osnovu, da bi bio direktor. U suprotnom, ako je ponovio jedno krivično delo jedanput, ponoviće ga uvek. Jednostavno, to ne sme da bude kriterijum da bi neko bio direktor fonda, pogotovo ovog fonda koji se tek osniva.
To je praksa svuda u zemljama regiona koja govori da se kriminal i korupcija stopira kroz njegovu istoriju, kroz poznavanje njegovog dosijea, načina života, kako je živeo i čime se bavio i šta je to što njega preporučuje da bude direktor.
Dakle, nema uslovnih i bezuslovnih krivičnih dela. Krivična dela su krivična dela i zato ovaj amandman nema obrazloženje u članu 53, zbog čega je odbijen. Mislim, ako ima iole razuma za sve one buduće ministre, tj. vladu koja bude postavljala direktora, ovaj kriterijum mora se uvrstiti. Hvala.
Koristim vreme poslaničke grupe. Gospodine ministre, ako ste imali dogovor s Lovačkim savezom Srbije i taj dogovor je s radnom grupom napravljen, zašto ste na sajtu svog ministarstva izbacili drugu verziju zakona, pa je onda opet zakazivana skupština Lovačkog saveza, pa su opet bile debate i diskusije i doneseni zaključci kakve će se mere preduzeti da ono što je na sajtu vašeg ministarstva ne bude u proceduri? To je jedna stvar.
Druga stvar, koja je veoma važna, imali ste jedan nacrt koji je bio vezan za radnu grupu i Lovački savez, a ovde je došao drugi. Predsednik Lovačkog saveza je poslao amandmane svim poslaničkim grupama osim SRS, i vladajućoj većini, posebno G17 plus, imajući u vidu da će na takav način doći brže do cilja da se amandmani uvrste u zakon kako bi Lovački savez imao one uslove koje je mogao da ima i ranije, pre usvajanja ovog zakona. Ti amandmani nisu usvojeni, nisu bili ni predmet rasprave, tako da je i predsednik Lovačkog saveza shvatio da ono što ste vi dogovorili nije u zakonu, a to se posebno odnosi na one delove Predloga zakona gde oni gube ovlašćenja koja su imali do sada.
Ako ste radili nešto uz saglasnost Lovačkog saveza, zašto niste prihvatili amandmane ili zašto na odboru koji je bio i gde je bio predstavnik Lovačkog saveza niste prihvatili njegove sugestije? To je logična činjenica. Onda ne bismo imali ovu vrstu rasprave. Ako svaki put pravite novu verziju zakona, a rekli ste i sami da je to trajalo pet godina, onda znate da nemate saglasnost ni dan-danas za taj zakon, zato što se upravo u proteklih nedelju dana, od rasprave koja je bila u načelu, skupljaju potpisi po lovačkim savezima širom Srbije za obaranje i ovog predloga zakona. To ćete dobiti na adresu Ministarstva. To znam ja što nisam lovac, a ne vi koji bi trebalo da se bavite time.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nejasno je zašto nema predsednika Odbora Vesne Marjanović iz Demokratske stranke.
Suštinski, ove predloge skupštinskog odbora nema ko ni da brani. Mislim da je svaka diskusija o ovoj temi apsurdna, jer nema ko da nam da odgovore na postavljena pitanja.
Podsetiću vas da je izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji određeno da Skupština bira dva kandidata na predlog skupštinskog odbora. Ovde nema nikog, osim članova SRS, iz tog odbora, nema predsednika Odbora. Ne znam kome da postavim određena pitanja u odnosu na kriterijume u vezi s ovim kandidatima. To je dokaz o ozbiljnosti ove skupštine, koja se očigledno namerno urušava.
Imao sam želju i nameru da postavim neka pitanja i Radiodifuznoj agenciji, RRA i RATEL-u, ali ova rasprava na neki način nema težinu.
Bilo kako bilo, podsetiću vas da je i Savet RRA usvojio neko obavezujuće uputstvo radio-televizijskim stanicama o ponašanju u predizbornim kampanjama. Postavljam pitanje, da li mogu dobiti odgovor u pismenom obliku – ko je ispoštovao to uputstvo, u kojoj meri, posebno po televizijskim stanicama i u kojoj minutaži? Da li ima spisak minutaže, recimo, samo za poslednjih godinu dana, za sve radio i televizijske stanice?
To posebno navodim zato što, kaže, svi emiteri mogu emitovati predizborne spotove pod jednakim komercijalnim i tehničkim uslovima, bez diskriminacije, isključivo uz plaćanje preko tekućeg računa. Evo, molim vas, preko Ministarstva finansija, ako možemo da dobijemo spisak platnog prometa radio i televizijskih stanica, koliko je koja politička stranka u poslednjih godinu dana platila i po kojoj ceni minutažu?
To dovodi u pitanje postojanje RRA i RATEL-a, zbog nekih drugih obaveza koje se apsolutno ne poštuju kroz predlog ovih odluka.
Podsetiću i da je ova, socijalna odgovorna, vlada dala ogromne novce za zakup prostorija u kojima ove institucije rade. Nemam sada vremena da navodim te podatke, ali podsetiću vas da ekonomska opravdanost ne postoji i da ovakav način delovanja skupštinskog odbora i predlog dva kandidata Skupštine od strane skupštinskog odbora govori o jednoj činjenici, a to je politizacija izbora ovih članova. Dakle, ako uzmemo u obzir da većinu u skupštinskom odboru ima vladajuća većina, dakle članovi vladajućih partija, onda je ova rasprava besmislena.
U prilog tome moram da dam i neki konkretan dokaz. Da ne bih govorio o cenama zakupa, koje prelaze preko milion evra na godišnjem nivou za zakup samo četiri kancelarije koje se nalaze u srcu grada, na Vračaru, u Višnjićevoj ulici i za RRA, koja se nalazi u Ulici Vase Čarapića, ekonomska opravdanost postoji poprilično kada je u pitanju vladajuća većina i njene odluke. Naravno, ta ekonomska opravdanost se vraća kroz zastupljenost u medijskom prostoru. O tome ću govoriti u narednom periodu.
Ono što je takođe potrebno reći jeste da se nije promenila politička situacija, a tako se nije promenio, pretpostavljam, ni džumbus u sferi informisanja u našoj zemlji. Podsetiću da i dan-danas neke televizijske stanice favorizuju određene političke partije, u odnosu na to koliki je iznos primanja tih stanica od tih političkih partija, posebno mislim u finansijskom toku, plus obećanja koja dobijaju te stanice nakon izbora koji se dese, posebno u lokalnim sredinama. To se odnosi na manje emitere.
Podsetiću vas i da TV „Pink“, da ne bismo ostrašćeno gledali ko je šta video, nego ko je šta čuo, ostavlja i dan-danas utisak da Željko Mitrović već decenijama preko svoje televizijske stanice siluje narod i natura vrednosti koje su ispod svakog kriterijuma i dobrog ukusa.
Tijanić je posebna priča, o njemu bih rekao samo da je u svim vodama svake vlasti; i ne bi mogao da se opravda ovim terminom da je javni evropski servis RTS, pošto ne plaćaju pretplatu građani Evrope, nego građani Srbije, pa onda neka ostane servis građana Srbije, a ne Evrope.
Da je tužno to što mi jedini raspravljamo danas o ovom zakonu govori i spisak prijavljenih, jer očigledno svima ovakav džumbus u medijskoj sferi, zbog ovog spiska prijavljenih, odgovara.
Podsetiću da smo mi u prethodnom periodu izabrali Živojina Rakočevića iz Gračanice za člana Saveta RRA, po hitnom postupku, sa obrazloženjem da on živi i radi na Kosovu i Metohiji i da ga je predložio Savet te republičke organizacije. Iako smo izneli kritike da je on nakon smrti Slobodana Miloševića na Radio KiM puštao najveselije pesme, a u toku hapšenja pojedinih kosovskih lidera proglašavao dane žalosti na tom istom radiju, on je postao član ove agencije. Time je obesmišljena rasprava o bilo kom drugom predlogu kandidata.
Međutim, ono što takođe treba zabeležiti, jeste da je RRA tražio izmenu zakona…
Javio sam se na osnovu člana koji kaže da je pogrešno protumačeno izlaganje, zato što nije dobro protumačeno ono što sam rekao. Moram tu ispravku da uradim.
Gospodine Novakoviću, član 104, koji se odnosi na dostojanstvo ove skupštine. Ako je neki poslanik izneo nešto što nije tačno, a vi mi ne omogućavate pravo da to demantujem, onda je urušeno moje dostojanstvo time što je rečeno da ne govorim istinu.
Konkretno, stavio sam do znanja, i ponoviću, da Gordana Suša, kandidat, prilikom prošlog izbora u republičkom parlamentu nije dobila većinu (dobila je 120 glasova od 126) i da je danas opet kandidat. To što je ona opet kandidat dokaz je da je to političko pitanje. Zato što je ona danas kandidat, ona planira da dobije, tačnije, Odbor planira da dobije većinu za svoj predlog. To je istina. Tu nema ničega što je sporno. Time ste urušili moje dostojanstvo, da ne mogu da dam odgovor na ono za šta mi je upućena kritika.
Isti kandidat prilikom dva izbora ne dobija većinu. U drugom dobija, barem planira da dobija, to ćemo tek da vidimo, zbog političkog prepucavanja. Sada imamo ovde izgovor da to nije političko pitanje. To jeste otvoreno političko pitanje i to smo već dokazali izborom jednog kandidata sa Kosova i Metohije.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi komšija Mrkonjiću, pre nego što bih vam rekao neku analizu vezanu za sam zakon, moram da vas podsetim na zloupotrebe prilikom dodele CEMT dozvole koje su bile na snazi, a što treba da sprečimo, da ne budu i dalje.
One nikada nisu objavljene kao konačne rang liste, nikad se nije moglo znati zašto su takve odluke o podeli donošene. Članovi CEMT komisije su napravili jednu preambulu da je njihova odluka konačna i da se ne može menjati. Očigledno je da su dozvole dobijali oni koji su davali više novca i mita.
Bilo je prigovora i nezadovoljnih. Bilo je problema. Intervenisala su neka udruženja i otkriveno je pet ili šest falsifikovanih dozvola. Radi pribavljanja koristi drumskim prevoznicima, taj vid korupcije je postao sve češći. Donesena je odluka o dodeli CEMT dozvola za 247 pravnih lica, od kojih 128 ne ispunjavaju potrebne zakonske obaveze (to je slučaj iz 2009. godine).
Da se ispravi nepravična raspodela dozvola za međunarodni transport robe CEMT, ovaj zakon je trebalo mnogo ranije da uđe u skupštinsku proceduru. No, on nije sprečio ono što je bila praksa, a to je, primera radi, nešto što se provlačilo i u medijima, a to je rat za međunarodne dozvole.
Svaki put pred kraj godine u prostorijama Ministarstva za infrastrukturu na Novom Beogradu atmosfera dođe do usijanja. Oseća se pritisak kao da su na lutriji – svaka peta dobija. Nakon osmog izvlačenja kamiondžije su ponovo proključale i mnogi od njih u znak protesta formiraju duge kolone kamiona od Merkatora do Beogradske arene, poručujući – ako se dozvole pravično ne podele, eto nas u centru.
I, šta dobijamo od celog ovog zaključka? Pitanje zašto je to tako. Zaključak koji je izveden 2009. godine jeste da je od 32 prevoznika Poslovnog udruženja međunarodnih drumskih prevoznika Srbije, skraćeno "Pumed", dobilo najveći broj dozvola. U Srbiji je za međunarodni transport registrovano 785 prevoznika, a ''pumedovci'', da ih tako nazovem, koji čine samo 4% srpskih prevoznika, nakon sedam promena kriterijuma dobili su svaku petu međunarodnu univerzalnu jednogodišnju dozvolu.
Bez njih će u isto vreme naredne godine ostati čak 498 prevozničkih kompanija. Ovo dovodi do zaključka da su pojedinci svojima delili kapom i šakom, tako da je 35 članova Upravnog odbora ''Pumeda'' dobilo 197 dozvola u 2009. godini.
Preduzeće sa CEMT dozvolom može da se proda čak za sto do sto pedeset hiljada evra, a bez tih dozvola dobiće najviše pet do deset hiljada evra, objašnjavaju neki prevoznici. Po čemu su favorizovani članovi ''Pumeda''?
Konkretno, recimo, beogradski "Atomis" sa šest kamiona dobio je dve CEMT dozvole, a AT "Kraljevo" s 44 kamiona samo jednu, ali on nije član ''Pumeda'' i to je zaključak cele ove priče.
Ono što je loše, zbog čega se i krivi Ministarstvo, jeste praksa, koja je na neki način bila loša. Zato će se već u januaru morati obelodaniti kriterijumi kako da se ispunjavaju obaveze za dobijanje dozvola.
Ovako, kada se to desi kao u 2009. godini, da se deset dana pred raspored dozvola menjaju kriterijumi pod pritiskom i sličnim željama pojedinaca, dolazimo u ovu situaciju, da do dozvole ne mogu svi ni doći.
Ima tu još nekih podataka, da je potrebno do 31. decembra obezbediti podelu CEMT dozvola, što je uslov da odmah iza njih krene raspodela i pojedinačnih dozvola. To će značiti samo jedno, da od 1. januara nijedan registrovani kamion za međunarodni transport neće moći da pređe državnu granicu i krene put Evrope.
U jednoj novini navedeno je da je zbog manjka transportnih dozvola Srbija godišnje gubila bar milijardu evra. I to je ono što može da utiče na ekonomsku situaciju u našoj zemlji. Da li će to tako biti u 2010. godini, ostaje nam da vidimo.
Ono što bih posebno napomenuo, a što se nije moglo čuti iz današnje diskusije (žao mi što tu nema predstavnika pozicije, verovatno za njih ovaj zakon nije važan), jeste afera "Elektromreže Srbije", koja je objavljena vezano za ilegalni transport transformatora "Elektromreže Srbije", u kojoj je Hrvatska odigrala glavnu ulogu. Tu je pre nešto od dve godine srpskim transportnim preduzećima bilo od strane Hrvatske ukinuto 12.000 bilateralnih dozvola za ''krstarenjem'' Hrvatskom.
Razlog svega toga je naveden i kao vrsta pritiska na tadašnjeg ministra, koji se tek ustoličio. To je uradio bukvalno hrvatski ministar, koji je obavestio našeg ministra ili vas, gospodine Mrkonjiću, da srpski prevoznici neće dobiti dozvole sve dok se "Zagrebtransu" ne omogući da preveze transformatore za "Elektromreže Srbije".
Dakle, radi građana da kažem, hrvatski "Rade Končar" proizveo je dva transformatora, ali s njihovom isporukom kasni već osam meseci jer je kao prevoznika angažovao firmu koja takav transport po domaćim zakonima ne može da obavi, tačnije nema uslove.
Direktor, jedan od njih, Bora Kečić, koji je edukovan i koji ima mogućnosti za specijalni transport, rekao je da je Kalmeta, tako se zove hrvatski funkcioner koji je uvrstio ovu vrstu ucene, zajedno sa svojim saradnicima i direktorima javnog preduzeća "Putevi Srbije" prošlog petka uveče do kasno radio za jednu kriminogenu firmu "Eurošped" iz Zemuna.
Evo, šta on kaže – oni su im omogućili da produže dozvolu za transport transformatora koja nije bila pravno važeća. Trećerazredni pravnik, sada on objašnjava, Goran Tomić dao mi je pokriće da to uradim. Najpre šta je urađeno? Dozvola je izdata na osnovu saobraćajne dozvole za prikolicu hrvatske firme "Zagrebtrans", koju je MUP Srbije ukinuo kao nezakonitu. Tomić je objašnjavao da su vršili pritisak na njega i da je morao to da potpiše i predložio da ga tuže, a on će odgovarati samo za prekršaj kabotaže, prevoz robe ili ljudi koji vrši strani prevoznik na teritoriji naše države.
Jedan od dva transformatora je prevezen, ali nije prevezen u skladu sa zakonom. Ne postoji klasičan simulovani pravni posao između "Zagrebtransa" i "Eurošpeda", jer ovaj nema prikolicu za takav prevoz, ali su posao maskirali fiktivnim ugovorom o zakupu prikolice "Zagrebtransa". Na terenu su ljudi "Zagrebtransa" upravljali prikolicom jer u "Eurošpedu" nemaju obučene radnike i jasno je da su time obavljali kabotažu. Time su oštetili, na neki način, i ovaj zakon.
Ono što je Udruženje međunarodnog transporta saopštilo je da je od Ministarstva za infrastrukturu i MUP tražilo da se izdaju dozvole za prevoz transformatora, zbog kojih je hrvatski ministar Božidar Kalmeta srpskim prevoznicima ukinuo 12.000 bilateralnih dozvola, da bi potom "Eurošpedu" iz Zemuna bilo dozvoljeno da taj prevoz obavi prikolicom "Zagrebtransa".
Ono što je takođe bitno jeste da su tu već žigosani neki pojedinci i da su neki komentari koji su bili vezani za vas, ministre, svakako bili stavljeni van snage, jer to u trenutku kada ste postali ministar s vama nije imalo nikakve veze, ali ima veze s onima koji su bili tada u nadležnosti JP "Putevi Srbije". Nekada su bili iz Direkcije za puteve, pomenuću sadašnjeg direktora za održavanje Darka Pešića, koji je omogućio ovo korišćenje i zloupotrebu kabotaže na našim putevima.
Sekretarijat za borbu protiv organizovanog kriminala pokrenuo je istragu protiv više lica zbog sumnje da su zajedno s hrvatskom kompanijom "Zagrebtrans" pokušali da oštete državu za preko sto hiljada evra. To je bio napis. Hrvatska kompanija proteklih dana je pokušala da sprovede poslove ilegalnog transporta kojim bi kompanije iz Srbije bile oštećene za preko 300.000 evra, dok bi država bila uskraćena za oko sto hiljada evra poreza na dobit i PDV. "Zagrebtrans" je u proteklim godinama, do sada, oštetio Srbiju, procena je, za više miliona evra.
Glavni organizator ovih radnji je Janko Lalić, direktor "Zagrebtransa" za tržište Srbije i Crne Gore. U posao su osim Lalića umešani i Dragan Stojanović, direktor "Eurošpeda", Jova Obradović, direktor "Savatransa", i Miodrag Kavgić, jedan od rukovodilaca JP "Putevi Srbije". Kavgić je bio zadužen za izdavanje dozvola za hrvatski transport. Uloga Obradovića i Stojanovića bila je u tome da angažovanjem svojih kompanija prikriju da je na delu ilegalna kabotaža i da onemoguće da u stvarnosti sve izgleda kao da posao obavlja neka druga strana firma.
Hrvatski ministar mora, prometa i infrastrukture Božidar Kalmeta nastavio je, i pored prebacivanja jednog transformatora, da ucenjuje naše ministarstvo.
Iako je naše ministarstvo odobrilo da hrvatska firma "Zagrebtrans" obavi ilegalan prevoz transformatora sa železničke stanice "Rimski šančevi" u Novom Sadu do trafostanice "Elektromreže Srbije", srpskim prevoznicima ukinuto je 12.000 bilateralnih dozvola za prolaz kroz Hrvatsku i obavestilo ministra da ih neće dobiti nazad sve dok se "Zagrebtransu" ne odbori da preveze ovaj drugi transformator, koji je domaćoj ''Elektromreži Srbije'' prodala hrvatska firma "Končar - energetski transformatori".
Ministar je dozvolio "Zagrebtransu" da preveze jedan Končarov transformator, a ako želi da dobije 12.000 dozvola, moraće da dozvoli i drugi. Time je na neki način od strane hrvatskog kolege napravljen pritisak na naše ministarstvo da bi se ostvarili neki hrvatski ciljevi.
Ovo iznosim kao primer situacije koja je nedefinisana ovim zakonom. Glavnu ulogu je imao pomoćnik Borislav Borović. Postavlja se pitanje da li je pomoćnik Borislav Borović tada govorio istinu kada je obavestio da prevoz transformatora za ''Elektromrežu Srbije'' može da obavi samo domaći prevoznik, a da je domaća firma "Eurošped" najavila da je zainteresovana. Za taj transport mogla je da uradi obavezu vezano za 5.000 evra, iako je ona kao jedina u tom trenutku bila zainteresovana. Svima je postalo jasno da je taj novac mali za takvu vrstu usluge i da je odmah bila sumnjiva okolnost kako će se uopšte uraditi transport tog transformatora.
On je istakao da su u Privrednoj komori za takav prevoz registrovane samo dve firme, ali da među njima nije "Eurošped" iako je dobio dozvolu. Dozvolu za prevoz transformatora je na kraju ipak dobio "Eurošped", a prevoz je obavljen prikolicom "Zagrebtransa", kojom je upravljao radnik te hrvatske kompanije, što je opet dokaz da je urađena kabotaža.
Na stranu to da direktor Javnog preduzeća ''Elektromreža Srbije'' Miloš Milanković, koji je radio u kompaniji ''Končar'', ovoj firmi nije ispostavio milionski račun zbog kašnjenja u isporuci transformatora, za šta je imao zakonsku obavezu.
Našem poslaničkom klubu je dostavljena kopija pismene prepiske koju je JP ''Elektromreža Srbije'', tačnije Miloš Milanković, vodio sa direktorom ''Končara'' Ivanom Miličićem. Ako vam bude potrebno, dostaviću vam to, ali, evo, samo radi građana, da navedem par podataka. Milanković navodi da ističe osma nedelja kašnjenja i da je isporuka transformatora trebalo da bude obavljena pre 330 dana, što je opravdao zakonskom neregulativom kako će se transport obaviti. Ugovorene kazne su nedeljno 0,5% od vrednosti transformatora, napisao je Milanković u svom dopisu, koji je već 1. aprila primio direktor ''Končara'' Miličić.
Portparol Javnog preduzeća ''Elektromreža Srbije'' Milan Vujičić smatra da direktor nije pogrešio i da će posle isporuke transformatora imati dovoljno vremena da Hrvatima ispostavi fakture. To nije urađeno ni dan-danas.
Jasno je da je ''Končar'' morao da plati 0,5% za svaku nedelju kašnjenja. Ukoliko je posao vredan osam miliona evra, hrvatska kompanija duguje ''Elektromreži'' 40.000 evra nedeljno. Pošto ''Končar'' sa isporukom transformatora kasni oko 30 nedelja, taj dug iznosi 1.200.000 evra, koji i dan-danas nije izmiren, pravdajući se neregulativom transporta transformatora.
Protiv generalnog direktora hrvatske kompanije ''Končar – energetski transformatori'' Ivana Miličića hrvatska policija je čak pokrenula istragu i za sada nije poznato da li to ima veze s poslovima koje je on sklapao s direktorom srpske ''Elektromreže'' Milankovićem.
Ono što je tačno jeste da je postojalo saučesništvo i u našem ministarstvu. Nemojte ovo, ministre, shvatati lično, jer ste vi došli i već zatekli tu situaciju, ali je možete rešiti. Žarko Kosović, vlasnik beogradskog preduzeća "Bora Kečić" koji se bavi specijalnim transportom, javno je optužio pomoćnika ministra za infrastrukturu Borislava Borovića i šeficu pravne službe tog ministarstva Sonju Kocić da su krivi zbog haosa koji je nastao u oblasti međunarodnog transporta.
On je takođe rekao da su saveznici hrvatskog ministra mora, saobraćaja i infrastrukture, koji je srpskim prevoznicima ukinuo 12.000 dozvola, jer su Kocićeva i Borović, rekao je Kosović na jednoj konferenciji doneli odluku o uskraćivanju dozvola srpskim prevoznicima i time omogućili "Zagrebtransu" da mimo propisa u Srbiju preveze te transformatore, što znači da je čak i javno prekršen zakon.
Ono što bih rekao u prilog ovoj diskusiji jeste odnos prema prevozu putnika, tj. autobusima. To je bilo i u štampi, da Srbija neće zamrznuti dozvole hrvatskim prevoznicima, iako su oni to učinili srpskim firmama, ali će zato autobusima iz Republike Srpske biti zabranjen rad u Srbiji.
Pomoćnik ministra za infrastrukturu Borislav Borović svojim odlukama upropastio je poslovanje prevoznicima iz Republike Srpske i Republike Srbije, ali je zato hrvatskim prevoznicima omogućio da ostvare više hiljada uspešnih transporta u Srbiji.
On kaže da je Ministarstvo infrastrukture saopštilo da hrvatskim prevoznicima neće ukidati niti zamrzavati dozvole iako su oni nama to uradili sa 12.000 dozvola. Pored toga, naše ministarstvo je prevoznicima iz Republike Srpske zabranilo da prevoze putnike u Srbiji.
Nedavna odluka Ministarstva da nam ne dozvoljava, kažu prevoznici iz Republike Srpske, da vršimo kabotažu putnika, prevoz koji obavlja strani prevoznik na teritoriji druge države, nanela nam je veliku štetu.
Procenjujemo da će dobit naših preduzeća biti manji za 20%, kaže Gordana Lončar iz preduzeća "Simit prevoz" iz Banjaluke i nada se, kako kaže, da će uskoro biti sve vraćeno u prvobitno stanje.
Ovaj zakon to nije vratio u prvobitno stanje, ali su privilegije Hrvata ostale na snazi.
Pomoćnik ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Nataša Kostić potvrdila je da je zakon BiH i Republike Srpske zabranio kabotažu, ali da se doskora ona prećutno primenjivala, jer su od prevoza putnika u Republici Srpskoj koristi imali prevoznici iz Srbije, najviše, baš kao što su i prevoznici iz Republike Srpske ostvarivali prihode od kabotaže putnika u Srbiji. To je važno napomenuti.
Prevoznicima iz Srbije i dalje se ne zabranjuje da prevoze putnike unutar Republike Srpske, bez obzira na to što je našim prevoznicima to pravo uskraćeno u Srbiji, objasnila je Kostićeva. Odlukom da se za većinu međunarodnih linija za Srbiju iz Bosne i Republike Srpske na autobuskim stanicama u Srbiji više ne prodaju karte za prevoznike iz BiH pogođeni su, pre svega, prevoznici Republike Srpske. Na pitanje da li postoji plan sa Srbijom da se postigne dogovor da se taj problem prevaziđe, nismo uspeli da dobijemo odgovor.
Borović je s hrvatskim ministarstvom mora potpisao sporazum (dakle, on je s Hrvatima ovaj sporazum napravio, a s Republikom Srpskom, BiH, nije) po kome Srbija hrvatskim prevoznicima daje čak 45.000 univerzalnih dozvola, koje omogućavaju da strani prevoznici prevezu robu iz Srbije u bilo koju drugu zemlju u svetu, dok je za uzvrat od Hrvata dobio takođe 45.000 dozvola.
To je ravno skandalu ako poredimo jačinu zemlje Srbije i Hrvatske. I deci u trećem razredu osnovne škole je jasno da je Hrvatska dvostruko manja država i da je tako s njima i trebalo postupiti, kao i svuda u svetu, da ako mi damo 45.000 dozvola, oni nama treba da daju barem tri puta više.
Problem s kojim se domaći prevoznici susreću kada je u pitanju hrvatska konkurencija je što u Hrvatskoj gotovo nikad nijedna srpska firma nije dobila posao da vozi robu nekog srpskog preduzeća recimo za Italiju ili bilo koju drugu zemlju u regionu.
S druge strane, u našoj državi u procesu privatizacije hrvatski tajkuni, ovi što su pokupovali preko 50 domaćih firmi, svoje poslove daju isključivo hrvatskim prevoznicima, a u Srbiji u društvenim preduzećima ima mnogo hrvatskih direktora koji se ponašaju na isti način.
Dakle, iz ovoga treba izvući zaključak koliki je hrvatski monopol i uticaj veliki u Srbiji.
Ako uzmemo da je transport jedan od bitnijih privrednih grana za funkcionisanje jedne stabilne države i društva, takvo gašenje transportnih preduzeća možemo slobodno porediti sa, recimo, presecanjem vena kod živih bića.
Moramo napomenuti štetu koju su ljudi zaposleni u transportnim preduzećima već pretrpeli usvajanjem Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Taj zakon je doveo do toga da 70% saobraćajnih inženjera u transportu ostane bez posla u trenutku kada je kompletna ekonomska situacija u Srbiji i svetu veoma teška. Kada je ova privredna grana u Srbiji u velikim problemima i pokušava da se izbori za opstanak, kazne u ovom zakonu prelaze dva i po miliona dinara. Takva primena zakona može dovesti do stavljanja katanca na većinu firmi koje se bave transportom.
Ako imamo u vidu da je cena tegljača i poluprikolica starosti oko šest godina 25.000 evra ili oko dva i po miliona dinara, a prosek godina voznih parkova naših preduzeća je preko šest godina, jasno nam je da, ako se preduzeća kazne s dva i po miliona dinara, postoji samo jedna mogućnost, a to je prodaja osnovnih sredstava za rad ili katanac na kapiji mnogih preduzeća.
Evo i jednog primera iz te prakse, povrede člana zakona na koju preduzeće ne može da utiče, niti da ono bude kažnjeno sa dva i po miliona dinara.
Za povredu člana 112. stav 1. tačka 2) kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim normativima za vozila i najveću dozvoljenu ukupnu masu, za više od 5,0% i tačka 3), govori iskustvo drugih ljudi i onih koji se bave transportom, da su još uvek zaposleni u transportnim firmama, govori da je nemoguće da preduzeće isplati vozilo i zaposlene vozače koji se, kada je u pitanju međunarodni prevoz, ne vraćaju u bazu čak i po nekoliko meseci.
Zato imate i jedan oglas na internetu i u dnevnoj štampi koji kaže – menjam diplomu diplomiranog inženjera saobraćaja za diplomu srednje škole unutrašnjih poslova, eventualno za diplomu policijske akademije uz moju doplatu.
To je tužna slika Srbije i zbog toga je usvojena verzija koju je MUP predložio Vladi, a ne Saobraćajni fakultet. Nije ni čudo onda što se obrazovani ljudi u saobraćajnoj struci ovako ponašaju.
Ono što je takođe u ovom zakonu vredno pažnje je izdavanje CPC diplome. Autoprevoznici zemlje i regiona, konkretno iz BiH, koji se bave međunarodnim transportom tvrde da CPC diplome koje su masovno plaćali, mogu da okače mačku o rep.
Oni ističu da im je Ministarstvo poručilo da bez njih neće moći da maknu ni kilometar u zemlje EU, da bi se na kraju ispostavilo da su ti papiri potpuno bezvredni, iako je to nešto što je propisala praksa, a ne naše ministarstvo.
Vi i sami znate da na sajtu AMSS postoji IRU Akademija koja se vodi kao obrazovna institucija, međunarodna asocijacija za drumski prevoz, osnovana 2000. godine zbog potrebe povećanja kvaliteta drumskog saobraćaja kroz primenu standarda propisanih evropskim direktivama. Dakle, kod nas se aktivno radi na edukaciji iako je praksa zemalja iz regiona pokazala da CPC dozvola ili diploma, kako god hoćete da je nazovete, nije u primeni.
Dakle, zaključak iz svega ovoga. Moramo, da bismo se uskladili sa zakonima EU ili međunarodnim standardima, prvo rešiti kriminal i korupciju u našim redovima, drugo, promeniti standarde naših puteva u standarde puteva zemalja EU, posebno se to odnosi na ono što je govorio moj kolega Mladenović, na mesta na kojima kamioni mogu da odmaraju, tahografi da se menjaju itd., a onda da stupi na snagu jedan zakon koji će biti ravnomerno primenjen za sve međunarodne činioce ili ona preduzeća koja hoće da rade u našoj zemlji, a prioritet da daju, prvenstveno domaćim prevoznicima, što u ovoj situaciji nije slučaj. Jedino, ako domaći prevoznik bude neka firma iz Hrvatske, što je pokazao ovaj primer koji sam naveo. Toliko od mene.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored svih ovih kritika i dobronamernih sugestija koje treba da budu sastavni deo predloga ovog zakona, moramo pomenuti i predistoriju donošenje ovog zakona.
Ovaj zakon se na neki način pravi punih pet godina. Dva puta je osporavan od nadležnih institucija, dva puta je radna grupa poništavala sopstvene odluke, dva puta su dolazili do zajedničkog Nacrta teksta ovog zakona, sa drugim učesnicima u izradi, sa lovačkim udruženjima i dva puta je na sajtu Ministarstva izlazila verzija samog ministarstva, ne one verzije koja je bila napravljena.
Bilo kako bilo, naš cilj nije ovde da osporavamo ono što je dobro za našu zemlju, nego da uočimo one nepravilnosti koje se mogu zloupotrebiti. Mislim da su komentari poslanika pozicije suvišni, pogotovo što nisu komentarisali ništa vezano za zakon.
One osnovne floskule koje su problematične u ovom predlogu zakona mogu se svesti na četiri celine. Te celine se obuhvataju samo nekim članovima, koje bi ispravkom amandmanima mogli da učine ovaj zakon potpuno prihvatljivim.
Ići ću kroz članove redom, kako bi se fokusirao na one osnovne stvari, koje su stvarno potrebne za bolji položaj i samog Udruženja lovaca, a i onih koji su učestvovali u izradi ovog zakona, jer oni nisu uspeli kroz radnu grupu da isfiltriraju sve ono što su hteli i time je njihova težina ovim zakonom oslabljena.
Članom 4. u stavu 1. tačka 34) kaže se da postojeći tekst zakona treba menjati, zato što su površine van lovišta i površine naseljenih mesta obuhvaćene propisima iz oblasti urbanizma i autoputevi. Kao što je rekao moj kolega Ilić, Predlog se usklađuje sa važećim propisima, jer je samo deo naseljenih mesta u Republici Srbiji definisan kao grad, primera radi, Beograd, Kragujevac, Niš, a ima još velikih urbanizovanih naseljenih mesta, kao što su Paraćin, Kanjiža, Topola, koji svakako nisu površine u lovištu. Time bi ovaj član 4. stav 1. tačku 34) trebalo menjati.
Ono što je bitno jesu uloge lovačkih saveza u članu 8, koje su ovim postojećim predlogom zakona osporene, jer, pored toga što je lovački savez član Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (u daljem tekstu: CIC) za obavljanje u članu navedenih poslova, izostalo je – prikupljanje i obrada podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije, koji se vode na Katastru lovišta i Centralnoj bazi podataka, osim za lovišta posebne namene.
U ovom predlogu zakona inače nije ni definisano šta su lovišta posebne namene ili to možda nisam dobro shvatio, ali tu je ministar da nam da odgovor. Bilo kako bilo, ovde je osporena i distribucija lovnih karata za lovišta na teritoriji Republike Srbije, osim za lovišta posebne namene. Lovački savez obrazuje komisija za polaganje lovačkog ispita i izdaje uverenje o položenom lovačkom ispitu, kao i one druge stavke koje su navedene i u samom zakonu, član 8. i tačka ''2) stara se o trofejima divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka.''
U članovima 7. i 8. nisu realizovane Preporuke međunarodnog FAO konsultanta. Te preporuke su opštepoznate još iz rasprave koja je bila marta 2006. godine, koji u svom izveštaju Misije međunarodnih konsultanata za lovnu politiku i potrebe lovnog zakonodavstva Srbije konstatuje da uloga Lovačkog saveza Srbije treba da bude zastupanje lovaca u zemlji i inostranstvu, sprovođenje istraživanja planiranih od strane državnog servisa, agencije i naučnih ustanova, univerziteta, instituta, izdavanje lovačke identifikacione karte po položenom lovačkom ispitu lovcima, obrazovanje organizacija obuke, uključujući lovačke ispite i ispite za lovočuvare i ispite za ocenjivanje trofeja, izdavanje lovačkog časopisa i druge lovačke literature, brigu za sertifikate o odgajanju i obuci lovačkih pasa, izdavanje zvaničnog cenovnika trofeja divljači.
Preporučujemo da Lovački savez Srbije na neki način nema odgovornost kao ugovarač u ime korisnika lovišta, što nije predviđeno ovim zakonom i više nema ovlašćenja za naplatu odstrela sitne divljači, nema javno ovlašćenje za vođenje zvanične baze podataka i divljači.
U izveštaju Misije međunarodnog pravnog konsultanta za razvoj zakonodavstva lovstva u Srbiji, od marta i aprila 2006. godine, u kome se između ostalog navodi, imate to, mislim, i na sajtu, poglavlje II tačka 2) na strani 15, kaže – bilo je važno ponovo razmotriti sadašnja ovlašćenja Lovačkog saveza Srbije koji je do sada imao dominantnu ulogu u tom sektoru i ako se ukaže potreba revidirati ih, kao i Savez i njegovi članovi imaju iskustvo i sposobnosti koje se sada ne mogu pronaći na drugom mestu. To ne treba osporiti i treba uzeti u obzir.
Ono što je definitivno loše u ovom predlogu zakona jeste član 38, i odluka da u vrednosti početnik fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači treba obračunavati po propisanoj visini naknade. To je nešto što bi trebalo izostaviti iz ovog predloga zakona, jer je sticanje prava na gazdovanje lovištem trebalo prvo da se ponudi trenutnom korisniku lovišta koji uspešno gazduje ili njegovom pravnom sledbeniku na delu lovišta, ukoliko je po zakonu ustanovljeno više lovišta na površini prethodnog ustanovljenog lovišta.
Dakle, da ne bi bilo zabune, svi ovi kriterijumi moraju ispunjavati uslove iz prethodnog stava, uz definisanje uslova ponude. Uslovi ponude su katastrofalni, tako da bi bilo dobro da ovaj predlog člana 38. u stavu 2. treba obrisati.
Tu bih dodao da ukoliko trenutni korisnik lovišta ne prihvati ponuđene uslove za davanje lovišta na gazdovanje, biće raspisan tek onda javni oglas pod istim uslovima. Tako bi bila, na neki način, ravnopravna pozicija za lovišta.
U Predlogu zakona članom 44. predloženo je ili utvrđeno je da ministar propisuje način utvrđivanja visine odgovarajućih garancija, tako da je to još jedan razlog zbog čega nema potrebe za postojanjem člana 38. stava 2.
Članom 47. stav 3, umesto tačke u kome se završava ovaj član, treba dodati da mora postojati jedinstveni obrazac koji propisuje ministar. Obrazac je prvenstveno potreban iz jednog osnova za monitoring populacija, kako i radi dostave zakona, propisanih podataka, tako je i neophodno ustanoviti jedinstveni obrazac godišnjeg plana. Godišnji plan mora da sadrži sve potrebne parametre za usklađenost sa lovnom osnovom.
Godišnji plan je nešto što može da bude precizirano ili ne, ali ovim obrascem bi stavili tačku na tu nedoumicu.
Članom 63 – dozvolu za lov divljači na propisanom obrascu izdaje lice koje kod korisnika lovišta obavlja stručne poslove, gazdovanjem lovišta. Pojedinačna dozvola za lov glasi na ime lovca, a grupa na ime vođe grupe. Pojedinačne dozvole i grupne dozvole mogu se izdavati samo za lov sitne divljači, tako da je i to potrebno precizirati. Mora se utvrditi ko od korisnika lovišta izdaje dozvolu za lov divljači, da ne bi bilo dileme.
Utvrđivanje da je korisnik lovišta dužan da izda dozvolu za lov može stvoriti mnoge probleme korisnicima lovišta, jer po toj formulaciji neće moći da dobiju izdavanje dozvole za lov. To je ono što je jasno.
Ovaj zakon nigde ne definiše koja je divljač krupna, a koja sitna, a utvrđeno je da sve što se tiče dozvole za lov propisuje sam ministar.
Članom 80. stav 2. posle 5% treba izbrisati reči "za lovišta posebne namene i 10% za ostala lovišta". To je ono o čemu su diskutovali prethodni poslanici, zato što nema ustavnog osnova da se korisnici lovišta kod plaćanja naknade diskriminišu u odnosu na korisnike lovišta posebne namene, plaćanjem većeg iznosa naknade, s obzirom na to da su isti svi ostali uslovi za dobijanje lovišta na gazdovanje. Kada bi se ti uslovi promenili, možda bi ovo i bilo konkretno rešenje, ali pošto nisu, onda je predloženi tekst, ovaj naš, apsolutno na snazi.
Pitanje visine naknade svakako treba sagledati i u svetlu Preporuke međunarodnog FAO konsultanta. To sam već čitao, i imate preporuku u kojoj se kaže da sistem naknada treba da bude baziran na inputima, prihodima, i amputima, kako god hoćete, troškovima.
Kao što je već rečeno, davanje lovišta na gazdovanje, uključujući naknade za korišćenje divljači kao prirodnog resursa treba da budu poznate unapred. To je vezano za onaj godišnji plan, za šta sam tražio da se uvrsti obrazac koji će da propisuje ministar.
Prihodi su tržišna vrednost mesa divljači i tržišna vrednost trofeja. Troškovi su rad lovaca u lovištu, održavanje pašnjaka, polja za divljač, remize za divljač, sadnja i gajenje voćkarica za divljač, kao i iskre, troškovi za materijal za rad na prevenciji šteta od divljači. Kada se izradi kalkulacija – prihod minus troškovi, najmanje 10% od ukupnog prihoda od trofeja i mesa treba da bude plaćeno kao naknada i to u slučaju kada je rezultat negativan. U tom slučaju se naknada plaća iz privatnih izvora lovaca koji gazduju lovištem. Ako je rezultat pozitivan, kompenzacija treba da se plaća u rasponu od 10% do 50% ukupnog prihoda od mesa i trofeja divljači.
Mislim da je ovo definicija koja bi pomogla svima i ako je raspodela prihoda takva, onda treba da bude kako je i prikazano, 50% naknade odlazi u budžet, na poseban račun u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za šume za sprovođenje aktivnosti vezanih za zaštitu divljači i održivo lovstvo, kako bi se koristilo u skladu sa odgovarajućim Nacionalnim programom.
Član 88. kaže – za štetu na divljači na vozilu koje prouzrokuju sudar divljači za vozilo u pokretu odgovara vozač vozila, ukoliko se ustanovi da nije vozio u skladu sa propisom; korisnik lovišta, ukoliko se ustanovi da je šteta nastala zbog radnji i korisnika, i korisnik za štetu na divljači i vozač za štetu na vozilu ukoliko su oba učinila sve potrebe da do štete ne dođe.
Ovom izmenom se posebno uređuje pitanje štete od divljači u saobraćaju, koja je sve izraženija, i stvara sve veće troškove korisnicima lovišta, i na taj način obezbeđuje pravično postupanje i autentičan je u rešenju Zakonu o divljači i lovstvu Republike Slovenije.
Našim amandmanom u članu 99. predloženo je usklađivanje odredbe ovog člana sa odredbama člana 96. stav 1. tačka 3) Predloga zakona, u kome kažemo, da se u članu 99. stav 1. umesto reči "nije uskladio sprovođenje" zamenjuje rečima "ne sprovodi odredbe".
Osnovne primedbe, zato što nemam dovoljno vremena, iznećemo u raspravi u pojedinostima, ali je svakako potrebno uvrstiti ovo sve u interesu onih koji su čak i Preporukom međunarodnog FAO konsultanta dobili neke predispozicije i prednosti kao institucija koja je do sada imala poverenje. Mislim da ona treba da ima poverenje i dalje, a da su ovim predlogom zakona uređene samo neke oblasti, kao što je to davanje lovišta nekim krupnim kapitalistima koji mogu da konkurišu za tu površinu ili kvadraturu koja je njima namenjena.
Ponoviću još jednom, u raspravi u pojedinostima, pokušaću da vas ubedim da prihvatite neke od amandmana, ili sve amandmane SRS kako bi ovaj predlog zakona dobio i našu podršku. Hvala. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, radi javnosti, suština ovog zakona se može svesti pod četiri, hajde da kažemo, bitne stavke – način izbora direktora putem sprovedenog javnog konkursa, novina, primena nad ovim zakonom i propisom, tj. kontrola koju vrši Ministarstvo, preko inspektora i prosvetnih savetnika, moram da podvučem ovo – Ministarstvo, da bismo razbili onu tezu da ministar predstavlja Ministarstvo, zbog čega smo podneli veliki broj amandmana u kojima tražimo tu korekciju, i četvrta teza jeste formiranje Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. To je suština donošenja zakona i osnovne floskule, koje su poznate iz prethodnog perioda.
U obrazloženju razloga za donošenja ovog zakona o učeničkom i studentskom standardu stoji da je praksa pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređenja ove oblasti.
Ono sa čime se možemo složiti jeste da je specifičan standard i učenički i studentski, iz prostog razloga što je važeći zakon, kako smo već svi pomenuli, donesen 1992. godine, a korigovan 1993, 1994. ili 1995. godine, i da je specifičan rad ustanova, kao i prava učenika, nešto što je odgovaralo i tadašnjoj vlasti, a verovatno i današnjoj vlasti, ili do dana današnjeg, ili do dana izmene ovog zakona.
Možete se sa mnom složiti da je to poprilično dug period, ali da su te specifičnosti nešto što je išlo nekome u prilog. Zbog toga moram da pomenem i taj period od 1992, 1993, 1994. i 1995. godine – period ministra Jovana Todorovića, koji nije imao volju, a možda ni snagu ni mogućnost da ovaj zakon doradi, menja u skladu s potrebama učeničkog i studentskog standarda.
Što se tradicije tiče, moramo reći da je tradicija prekinuta od donošenja ovog zakona. Mogu reći, bez korekcija, da je to 17 godina. Dobro je što danas raspravljamo na ovu temu, ali, radi tradicije, treba spomenuti i to da je još u Srbiji kneza Miloša vođena briga o standardu studenata, pre svega, onih najsiromašnijih, jer su i tada umni ljudi tadašnje Srbije brinuli o vrednim i nadarenim studentima koji se nisu mogli obezbediti onom nužnom ranom, a to je svakako nemaština, i da je bilo šteta i tada ne uočiti takve studente, ili, hajde da kažemo, srednjoškolce, i lišiti Srbiju najboljih, onih generacija koje treba da predstavljaju ono najbolje.
Odmah posle formiranja najveće školske ustanove u Srbiji, trebalo je obezbediti sredstva za nadarene učenike, što je urađeno u Vladi kneza Miloša, kako bi ostali u Srbiji. Moramo se složiti da tradicija više nije takva i da najbolji odlaze iz Srbije, tako da i sama preambula pozivanja na tradiciju ne dovodi baš legitimitet ovog predloga zakona na snagu od postojećeg stanja.
Gospodine ministre, voleo bih da vam napomenem par stvari. Nemojte to lično shvatiti, ali vi ste sada u situaciji da branite ili da napadate ili koalicionog partnera ili sopstvenu stranku. Ono što je prepoznatljivo jesu primeri u kojima je korupcija urodila plodom, a svakako ćemo se svi složiti da je korupcija jedna od osnovnih bolesti koja je dovela do toga da studentski standard bude jako loš, ili učenički standard, svejedno je.
Navešću jedan primer u kome su najveće količine novca otišle u nepoznatom pravcu, a odlazile su prilikom investicija u studentske domove i, uopšte, prilikom građevinskih radova, koji su najčešće poveravani jednoj firmi, firmi "Estetika interprojekt", koja je, pored ostalog, radila i krilo F u Studentskom gradu, Studentsku polikliniku i Studentski dom "Lola". Ova firma je pobeđivala na konkursima ponudivši najnižu cenu, koja je naknadno uvećavana i po nekoliko puta aneksima ugovora. Objekti su zidani po tri puta višoj ceni, a da pri tom, čak, nije ni zidano kako treba. Zbog toga Studentski dom "Lola" i danas tone, zbog katastrofalno izvedenih radova.
Drugi primer. Kada je reč o Domu učenika srednjih škola Beograd, poređenjem cena građevinskih i građevinsko-zanatskih radova iz 1998. i 1999. godine, zato sam pomenuo ministre, pa sam spojio vašu ulogu danas da napadate i branite sopstvenu stranku, 1999. godine, radovi na dva sprata u krilu 1 plaćeni su u ono vreme 816.811 maraka, dok su radovi u krilu 2, samo za jedan sprat, koštali svega 115.116 maraka i to je razlog zašto sam pomenuo ministra Jovana Todorovića.
Kada je reč o Domu učenika srednjih škola "Jelica Milovanović", građevinski i zanatski radovi na adaptaciji i rekonstrukciji, izvedeni tokom 2000. godine, koštali su preko 13 miliona dinara, a godinu dana kasnije, isti radovi koštali su osam i po miliona manje.
Nadam se da su odgovarali za ovakve mahinacije i oni koji su vodili studentske centre, upravni odbori koji su aminovali štetne ugovore, kao i ljudi koji su odlučivali u Ministarstvu prosvete. Znam, podatak je opšte poznat, podneto je više od šest krivičnih prijava, ali se čitav niz slučajeva nalazi pod istragom, a ishod je za sada i dalje nepoznat.
Da je vid korupcije na snazi i sada, iako je koalicioni partner pre vas, gospodine ministre, vodio resor prosvete, imamo posebne primere, koji su utvrđeni kontrolom. Jedan primer je obezbeđenje ustanova studentskog standarda, preduzeće ''Beograd Sigurnost'', koje je naplaćivalo 240 dinara po satu svoje usluge, a broj angažovanih ljudi tada je bio za trećinu veći nego što je danas, iako se zna da je u današnje vreme ova usluga 85 dinara po satu, kao neki standardni okvir za obezbeđenje.
Poseban vid korupcije bili su ljudi koji su, navodno, radili preko omladinskih zadruga. Kontrola pokazala da nikad nisu radili, iako je taj nepostojeći rad plaćen. Primeri su ovde poražavajući od ustanove do ustanove, jer kažu da je negde oko 20 ljudi angažovano preko omladinskih zadruga, a da je kontrolom utvrđeno da ne radi nijedan, ili maksimalno dvoje. To je opet odlazilo iz budžeta ili davalo nekom mogućnost da se bogati na račun studentskog standarda.
Vredi napomenuti i to da je samoorganizacija studenata bila na snazi i onda i sada, da su abonentske knjižice za ishranu u menzama i abonentska mafija, rekao bih, posebna priča, utoliko značajnija, jer ishrana jednog studenta državu mesečno košta, pored njegove participacije, oko 90 evra, i da u tom trenutku još nisu potpuno prekinuti lanci preprodaje, falsifikovanja abonentskih knjižica. Danas se to zove čipovana kartica, koja se preprodaje po studentskim domovima za 3.000 dinara.
Preprodaja kreveta u studentskim domovima je, takođe, praksa koju treba prekinuti. Ona je još uvek na snazi i u ovom predlogu zakona postoji samo jedna mera koja kaže kako dolazi do nemogućnosti ostvarivanja prava ukoliko se nešto utvrdi. Nije precizirano kako se to utvrđuje. Mi smo zbog toga podneli jedan amandman koji ću pokušati da obrazložim u raspravi u pojedinostima, ali da je ta bolest i dalje na snazi govori i to da su umešani svi oni koji, čak, krevete raspoređuju, specijalizovane grupe, koji su organizovano kupovali i preprodavali krevete, zarađujući na takav način između 300 i 500 evra po krevetu, odnosno po 4 ili 5 miliona godišnje, budući da je na teritoriji cele Srbije preprodavano između šest i šest i po hiljada kreveta.
Ministre, Predlog ovog zakona, osim ove četiri norme koje sam naveo, nije suštinski rešio ovaj problem i ovu bolest koja se nalazi u studentskim domovima, jer i sami znate da, recimo, loši uslovi u studentskim domovima doprinose studentskom standardu. Podsetiću vas da je renoviran prošle godine Studentski dom "Žarko Marinković" Zemun, a još uvek nema posebno kupatilo, dakle, ima zasebno jedno zajedničko kupatilo, koje je u katastrofalnom stanju, a prošle godine je renoviran dom, da su stolarija, mokri čvorovi i ta zajednička kupatila i dalje u lošem stanju, da je mesto koje je neki student uzeo preprodavano, uglavnom, apsolventima kojima je istekao apsolventski rok ili studentu koji je obnovio godinu, pošto nema pravo da konkuriše za krevet. Zloupotreba, recimo, u nekim domovima je što se uzima novac od studenata za tzv. društveni život, koji je uzet za adaptaciju tog doma, jer studenti plaćaju društveni život, ali od adaptacije još uvek nema ništa.
Predlog ovog zakona treba da bude na snazi, ali sa preciznijim stvarima, zbog čega ćemo mi uložiti veliki napor da damo detaljna objašnjenja u raspravi u pojedinostima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada već odlučujemo o načinu rada Narodne skupštine, o pravima narodnog poslanika, pošto u položaju to više ne možemo da radimo, jer smo utvrdili da je član 37. suvišan, moram da skrenem pažnju ili digresiju na ono što je praksa u parlamentu, a to je da su spojive tačke koje po prirodi stvari ne mogu biti spojive i da jedan ministar, recimo ministar odbrane brani Zakon o saobraćaju ili da jedan ortoped brani zakon o planiranju i izgradnji.
Moj amandman interveniše upravo smislu zamene takve prakse sa obrazloženjem da je svaki predstavnik Vlade obavezan da bude prisutan na sednici Skupštine, kada je njegov predlog zakona na dnevnom redu, iz prostog razloga da bi sami poslanici imali legitimitet obrazlaganje amandmana, postavljajući pitanje i dobijajući odgovor na isto.
Suština jeste da ne može da se spoji ono što je nespojivo, da ne može da bude Zakon o poljoprivredi i Zakon o žigovima na dnevnom redu u istoj tački, zato što se zna da po jednoj tački dnevnog reda imate određeno vreme po kome možete da diskutujete, da se to deli srazmerno poslaničkim grupama i tako uskraćujete poslanike i poslaničke grupe da raspravljaju o svim zakonima ravnomerno u onoj težini u kojoj to treba, u odnosu u onoj težini u kojoj je zakon težak.
Da ne bismo poredili ''babe i žabe'' i da ne bi trošili vreme na bitne i nebitne stvari, moj amandman bi trebalo po prirodi stvari da bude prihvaćen, onda bi ovaj parlament imao kompletnu demokratsku proceduru, da se raspravlja o svim pitanjima koja su na dnevnom redu. Ovako imate zakon koje je na dnevnom redu, a niko ga nije ni spomenuo, a usvojen je i izglasan bez ikakve rasprave.