Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. Predloga zakona o budžetu sa predlogom da se ceo član briše. Inače, ceo ovaj član se odnosi na Nacionalni investicioni plan, koji izgleda služi samo za potrebe onih stranaka koje trenutno njime raspolažu. Najveća zloupotreba Nacionalnog investicionog plana dešava se najviše u vreme izbora i to je toliko očigledno i neprimereno da su se čak i u koalicionoj vladi, i u onoj bivšoj a i u ovoj sadašnjoj, najviše svađali oko toga, ali naravno to ne smeju da javno kažu.
Stav Srpske radikalne stranke po pitanju Nacionalnog investicionog plana je dobro poznat građanima Srbije. Pre svega, smatramo da sredstva koja su dodeljena Nacionalnom investicionom planu posle privatizacije "Mobtela" treba da se preusmere konkretnim ministarstvima koja bi kroz tekući plan trošenja sredstava na najbolji način ta sredstva i utrošila. Ovako imamo ogromna sredstva namenjena NIP-u, koja su stavljena na raspolaganje bukvalno jednoj političkoj stranci. Ovog puta to je Demokratska stranka, i Dragan Đilas, kao ministar zadužen upravo za NIP i realizaciju projekata.
Možete li da zamislite prioritete kojima će se baviti ministar Đilas? To će pre svega biti protežiranje projekata iz lokalnih sredina gde su na vlasti demokrate. Već sam imao priliku da čujem pojedine predsednike opština iz Demokratske stranke kako se hvale da će njima njihov prijatelj ministar Đilas da "izađe u susret", na sreću građana. Sada mi treba da se pitamo da li pare iz državne kase treba da se dele ako je neko nekome prijatelj, poznanik ili rođak. To je pre svega diskriminacija, a upravo potiče od onih kojima su usta puna reči kao što su - ravnopravnost, demokratija itd. To je svojstveno demokratama. Radikali tako nikada neće raditi kada budu došli na vlast.
Ima da nam pripadne muka od Đilasa u ovoj kampanji kada se bude slikao ispred seoskih ambulanti, pored iskopanih šahtova za kanalizaciju, po farmama, nasred nekih pustih poljana kako polaže kamen-temeljac, kao što smo to nedavno mogli da vidimo itd.
Rekao sam da se pojedini predsednici opština hvale da će im njihov prijatelj ministar Đilas izaći u susret i dati određena sredstva zato što su demokrate. Za ovo imam dokaz, tonske snimke.
Pre demokrata, u onoj bivšoj vladi, NIP-om su se bavile kolege iz ovog demokratskog bloka, iz G17 plus. Razvlačili su kapom i šakom, promovisali sebe i svoju političku stranku kroz NIP u toku kampanje za parlamentarne izbore 2007. godine. Gde god da su ušli, a išli su samo kod svojih članova kojima su prvo davali preko Ministarstva poljoprivrede veoma povoljne kredite sa dugogodišnjim periodom otplate, nudili su im silne pare iz NIP-a po projektima koji su urađeni reda radi, kao uslov za dobijanje sredstava.
Verovatno se svi sećate onog slogana G17 plus od prošle godine - stručnost ispred politike. Nešto je o tome govorio juče poslanik Stupar; desilo se u Jagodini, a ja to hoću da kažem ponovo, da javnost dobro upamti, pošto dolazim iz Pomoravskog okruga. Glavni stručnjak Mlađan Dinkić je u Jagodini, u selu Ribare vlasniku farme bikova pred kamerama, sav srećan, ponudio sredstva NIP-a da unapredi proizvodnju. Nije to bio kredit za proširenje farme, nije to bio kredit za kupovinu novih grla. Ne trepnuvši, glavni stručnjak Mlađan Dinkić ponudi zbunjenom vlasniku farme bikova, verovali ili ne, kredit za kupovinu aparata za mužu, valjda kako bi čovek brže i efikasnije mogao da muze bikove. Toliko o njihovoj stručnosti.
Na kraju, sredstva u iznosu od 18 milijardi i 800 miliona dinara su ogromna sredstva, skoro 230 miliona evra, od kojih se devet milijardi preusmerava budžetu AP Vojvodine. Stavljanje tolikog novca na raspolaganje Draganu Đilasu i Pajtiću svakog građanina Srbije treba da zabrine i natera na razmišljanje kuda ide ova država.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. razdeo 2, funkcija 110 koja se odnosi na troškove za putovanje predsednika Republike, a iznos od 43 miliona zamenjuje se iznosom od 20 miliona dinara.
Dosadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, a od 4. februara i bivši predsednik, dok je obavljao dužnost predsednika morao je, silom prilika, dosta da putuje. Ali, on putuje i gde treba i gde ne treba. Tamo gde ne treba da putuje on ode, kao na primer u Zagreb, pa se izvinjava Mesiću, klanja se pred kreatorom egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine i Hrvatske. Niti koga pita za to, niti mu ko to može zabraniti. Pitanje je sada kako se osećaju oni građani koji su glasali za Borisa Tadića 2004. godine. To će verovatno on sam videti na predstojećim predsedničkim izborima. Kako se osećaju prognani Srbi iz Republike Srpske Krajine, iz Hrvatske, koji su i dan-danas, nažalost, građani drugog reda u Srbiji, a da ne pričamo kakva su njihova ljudska prava u Hrvatskoj. Tamo nemaju prava ni na otete stanove, ni na otete kuće, ni na otetu imovinu. Onda dođe Tadić kod Mesića i sve to baci pod noge.
Takođe, sećamo se puta Borisa Tadića u Srebrenicu, Potočare, tamo se setio da ide, dobro da ga tamo nije dočekao lično Naser Orić, ali je zato zaboravio da sutradan ode u Bratunac na parastos za pobijenih 3.000 Srba; poslao je svog izaslanika Jovana Savića ili Simića, koji je tamo bukvalno bio izviždan.
Doduše, mi ne znamo kada Tadić putuje kao predsednik Republike, a kada putuje kao predsednik Demokratske stranke. Ne vredi objašnjavati koliko je to nemoralno, jer što bi to bilo nemoralno nekom čiji su pripadnici maločas pomenute stranke prodavali, uz dobru proviziju, šećerane, cementare, železaru itd.
Sećate se, poštovani narodni poslanici, verovatno se sećaju i građani Republike Srbije, kada je Boris Tadić prilikom jednog od svojih mnogobrojnih putovanja zalutao u skopskoj magli. Tom prilikom je nabasao na Hašima Tačija, na najvećeg zlikovca među šiptarskim teroristima. Da li bi iko od vas kolega stao da razgovara sa zlikovcem Tačijem? Niko normalan u Srbiji to danas ne bi uradio.
Predsedniku Republike nisu potrebna ova 43 miliona, već 20, jer je većina para trošena za uzaludne posete zemljama EU. Sada se vidi učinak tih putovanja, srdačnih zagrljaja, osmeha itd. Maltene sve zemlje EU, osim Kipra, otimaju nam zdušno Kosovo i Metohiju. Solana sam dolazi u Beograd, da ne troši predsednika Republike Borisa Tadića. Dođe čovek, izda naređenja, izgrli se pred kamerama sa Borisom Tadićem i ponovo se vrati u svoj Brisel.
Budući predsednik Srbije Tomislav Nikolić sigurno neće trošiti ovolika sredstva na putovanja koja nemaju nikakve svrhe i koja se pretvaraju u poniženja.
Takođe, Boris Tadić ne bi više smeo da putuje u inostranstvo da posmatra naše reprezentativce dok igraju važne međunarodne utakmice, jer em troši pare, em se predsednik izlaže riziku da ga pretuku suparnički navijači, a možda i naši, em je malerozan, pa naši redovno gube te utakmice.
S obzirom na sve ovo rečeno, nadam se da će poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman Srpske radikalne stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan budžet sličan po opredeljenim sredstvima kao i prethodnih godina od kada Srbijom vlada DOS. Budžet je slika i prilika stanja u Vladi Republike Srbije i odnosa među koalicionim partnerima.
Za sve one izmišljene agencije, budžetske stavke mnogih direkcija, stranke vladajuće koalicije bukvalno razvlače državne pare opredeljujući ih što više ka ministarstvima, direkcijama, upravama i agencijama gde sede njihove stranačke kolege. Jednostavno, baš ih briga za opštu bedu stanovništva u Srbiji, baš ih briga što hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju, baš ih briga što je bezbednost građana u Republici Srbiji na nuli.
Vojska Srbije je uništena, nespremna da zaštiti Kosovo i Metohiju. Granica Republike Srbije se ne čuva, bukvalno je šuplja kao švajcarski sir, a u celoj toj situaciji ministar tera vojsku da sluša njegovog tasta kako 10. decembra pevuši u hali, u danu kada se Srbija deli između opstanka i nestanka.
Stičem utisak da pojedini ministri ne misle dobro državi Srbiji. To smo imali prilike da čujemo ovde od njih lično i setimo se samo ministra odbrane Dragana Šutanovca i njegove izjave ljubavi NATO alijansi. Ovo govorim iz razloga što sam gledajući razdeo Ministarstva odbrane stekao utisak da se u Srbiji i oko Srbije bukvalno ne dešava ništa. Stanje je redovno, nema nekih većih izdataka za vojsku, kao da Srbima na Kosovu i Metohiji ne preti egzodus kao od 17. marta.
Vojska, mislim na one što nisu po porodilištima i po staračkim domovima, kao da je postala komunalno preduzeće. Neozbiljnost u pogledu jačanja tehničke opremljenosti, obučenosti pripadnika Vojske Srbije dobro se vidi baš po ovim opredeljenim sredstvima, kao da se Vlada i njen ministar plaše da kupe jednu konzervu više za vojnički obrok, kao da se Vlada i njen ministar plaše da kupe jedan metak više za odbranu suvereniteta države Srbije, kao da ne sme da se stvara oružana sila dostojna slavnih predaka i slavne istorije.
U ovom razdelu, u stavci 485, predviđena su sredstva za naknadu štete nanetu od strane državnih organa u visini od 704 miliona dinara. Sada pitam, po ko zna koji put, hoće li se konačno iz ovih sredstava izdvojiti novac za nadoknadu štete građanima opštine Paraćin i Ćuprija, a zbog situacije oko eksplozije vojnog skladišta? Samo da podsetim, preostali dug iznosi oko 270 miliona dinara za fizička lica i vlasnike privrednih objekata.
Prekjuče, u prvom momentu nisam shvatio reakciju poslanika vladajuće koalicije, tačnije poslanika Demokratske stranke, kada je u salu ušao potpredsednik Vlade, poznat kao "vojvoda od Meridijan banke", doduše, mogli ste da čujete negodovanja poslanika SRS, to je zbog onih 11 miliona evra, doduše u akcijama koje su u međuvremenu prodate.
Zašto je to tako? Ako treba da sudimo po opredeljenim sredstvima iz budžeta za kabinet predsednika Vlade Republike Srbije i za kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije, onda mi je jasno što su tako poslanici DS reagovali. Oni su bukvalno pozdravljali predsednika Vlade.
Na strani 13. Predloga budžeta jasno se vidi, nešto neverovatno, ovo je verovatno moguće samo u zemlji Srbiji, možda i u nekoj afričkoj zemlji. O čemu se radi? Opredeljena sredstva za kabinet predsednika Vlade Republike Srbije iznose 59 miliona 449 hiljada dinara. Opredeljena sredstva za kabinet potpredsednika Vlade "vojvode od Meridijan banke" iznose 91 milion 739 hiljada.
Ako hoćete da se bavimo matematikom, znači Boža Đelić, "vojvoda od Meridijan banke" ima više za 21 milion opredeljenih sredstava od predsednika Vlade. Sada prosto pitanje - da li Koštunica manje radi ili Božidar Đelić ima veća ovlašćenja?
Što se tiče Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, želeo bih da pomenem - opredeljena sredstva Upravi za šume.
Dobro znamo da je prošle godine požar odneo na desetine hiljada hektara šuma. Iza tih požara ostao je pustoš u šumama Srbije. Narušena je privredna ravnoteža, zemljište je izloženo eroziji, a naselja su posle jakih kiša doživela strašne poplave, pogotovo je to bilo vidljivo na jugu Srbije, gde je bilo najviše požara.
Radi podsećanja, a to je govorio kolega Plužarević, požarom je bilo zahvaćeno oko 33 hiljade hektara šuma, koje su i stradale, od toga 12 hiljada državnih i 21 hiljada šuma u privatnom vlasništvu.
Ukupni troškovi samog gašenja požara su iznosili oko 35 miliona dinara, dok se šteta procenjuje na 150 miliona dinara. Gledajući opredeljena sredstva Upravi za šume, stičem utisak da namenskih sredstava za sanaciju požarišta nema.
I kada smo kod gašenja požara, pitao bih poslanike, a i javnost, koliko beše aviona je poslala Evropska unija da gasimo požare po Srbiji? Ili, koliko je aviona poslao NATO pakt da gasimo požare po Srbiji?
Doduše, oni šalju avione kada treba da se izazivaju požari, da se pali, da se bombarduje. Jedinu pomoć su nam pružili naša braća iz Rusije. Da Rusi nisu došli, izgorela bi Srbija bukvalno do Avale. Jednostavno, bez Rusa se ne može, sviđalo se to nekome ili ne.
Što se tiče subvencija u poljoprivredi, to je stara proverena metoda, a opredeljeno je za subvenciju oko 15 milijardi i 300 miliona dinara, samo što ovoga puta nije linija iz G 17 plus već iz Demokratske stranke. Postupak je isti, lepo se organizuju, da kažem pod navodnicima - demokrate poljoprivrednici, malo je čudna ova kombinacija, izmisle projekte i pare su tu.
Kakve farme, plantaže, vinogradi, plastenici? Od toga nema ništa. Tu će da niknu disko-klubovi, kafane, kockarnice, sve po receptu. Da, gospođo Kolundžija, po receptu vaše stranačke koleginice, bivše ministarske saobraćaja iz Demokratske stranke, Marije Rašete-Vukosavljević, znate zbog čega.
Neko je u načelnoj raspravi od poslanika iz vladajuće koalicije, ili stranaka DOS-a, rekao doslovce: prodali smo jedne godine jedno, druge godine drugo, prodali smo cementare, šećerane, duvansku industriju, a Srbija dobro zna kako je sve to prodato. Kažem - niste prodali, već ste dali za džabe. Kada ste toliko bili pametni, što niste hapsili Kolesara za cementaru u Popovcu i za Sartid?
Dakle, postojeća grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za ovakav predlog budžeta, jer on građanima Srbije ne nudi ništa dobro, samo još veću bedu, nesigurnost i apatiju.
Na kraju, pošto sam poslednji govornik ove rasprave o budžetu, poručio bih građanima Srbije da će 20. januara Srbija, pobedom Tomislava Nikolića, ući u period prosperiteta, jačanja i stabilnosti i da će uz pomoć našeg iskrenog i bratskog saveznika, velike i moćne Rusije, sačuvati celovitu Srbiju. Živeli.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu onoga što je rekao poslanik Nove Srbije, mislim da se preziva Belić, o tome kakav je učinak Velimira Ilića u Paraćinu. Verovatno misli na ono što je Velimir Ilić obećavao građanima opštine Paraćin i opštine Ćuprija posle strašne eksplozije 19. oktobra 2006. godine.
Da kažem javnosti i narodnim poslanicima, što se tiče Paraćina ukupna šteta 200 miliona dinara, do sada je isplaćeno samo 45 miliona dinara. Velimir Ilić se tu pojavljivao u ime Vlade Srbije i obećavao građanima opštine Paraćin da će im šteta veoma brzo biti namirena. Vidimo već je više od godinu dana, a od tog namirenja nema ništa. Što se tiče opštine Ćuprija, imam spisak oštećenih lica, ravno 2.500 lica još nisu dobili obećano namirenje štete od ministra Velimira Ilića.
Ukupno, u opštini Ćuprija, samo fizičkim licima Vlada Srbije je ostala dužna 12.283.500 dinara. Što se tiče privrednih objekata, ukupna šteta je preko 100 miliona dinara. Kako vidimo, Velimir Ilić je došao, pojavio se, obećao građanima i po svom običaju nije ispunio obećanja.
Ovom prilikom pozivam Vladu Republike Srbije i ministra Velimira Ilića da konačno građanima u pomoravskim opštinama izmiri ono što je obećao u ime Vlade Republike Srbije. Toliko o Velimiru Iliću, koliko je on iskren u svojim obećanjima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem rekao o amandmanu, imao sam nameru da pitam ministra, međutim on je, kažem, zbrisao iz ove sale, dok narodni poslanici ovde sede i rade, pre svega poslanici SRS.
Kada je reč o ovim silnim štamparskim greškama koje dolaze iz Vlade Srbije, stigli su čak i mene da prekrste u Dragišu Ilića, što se vidi kolika nemarnost vlada u Vladi Republike Srbije.
Što se tiče ovog pitanja, želeo sam da pitam ministra sledeće, ali neka odgovore njegove demokrate. Mi ovde raspravljamo o našim službama bezbednosti, o tome kako da se vrši nadzor nad njima, u cilju zaštite prava građana Republike Srbije. Voleo bih da je ministar ovde da mi odgovori, a voleo bih da mi odgovori neko iz DS, ko nadzire strane službe bezbednosti, vaše prijatelje koje ste pustili da vršljaju po Srbiji i da rade šta god žele? U sred Srbije oni maltretiraju, hapse, isleđuju, prete, ucenjuju naše građane. Ko brine za ugrožena prava naših građana, da li brine država Srbija? Ni slučajno.
Videli smo šta su upravo te strane službe bezbednosti učinile, kakav su pritisak vršile na građane Srbije kako bi ih naterali da lažno svedoče protiv dr Vojislava Šešelja i da li je neko od organa države Srbije uzeo u zaštitu te građane? Nije niko.
Što se tiče amandmana na član 16, on se bavi pitanjem nadzora nad radom službi bezbednosti. Ovim amandmanom, koji sam podneo, u prvom delu traži se dopuna u stavu 2. alineja 4, gde se kaže: "nadzire primenu posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i Zakonom utvrđena ljudska prava i slobode".
U čemu je razlika između predloženog amandmana i onoga što se nudi u predlogu Vlade, u članu 16? U predlogu Vlade stoji da se može nadzirati samo zakonitost primene posebnih mera i postupaka za tajno prikupljanje podataka.
Šta to znači? To znači da će se Skupština, odnosno odbor baviti pitanjem da li postoji, na primer, zvanični sudski nalog, odnosno odobrenje da li će se neko tajno pratiti ili prisluškivati i to će verovatno službe bezbednosti uvek da obezbede.
Šta je sa nadzorom same primene posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka? Toga upravo ima u amandmanu SRS, ali predlagač je smatrao da to ne treba da stoji u alineji 4. člana 16.
Pitanje je sada zašto se ne nadziru mere, postupci i metode koje službe bezbednosti sprovode nad nekim građanima? Za pojedine slučajeve može biti diskutabilno koje su mere i postupci preduzeti. Na primer, da li je adekvatan broj angažovanih operativaca koji rade na nekom slučaju? Dalje, da li je konkretan slučaj vredan trošenja ogromnih para oko upotrebe sredstava praćenja, kao i eventualne štete koju mogu da proizvedu prilikom tog posla sami operativci? Te kontrole upravo od strane Narodne skupštine nema. Zato je ovaj amandman trebalo da prihvati Vlada. Ovako, praktično, Narodna skupština ništa ne nadzire.
U ovoj alineji 4. je takođe navedeno da se mere nadzora odnose na primenu posebnih sredstava i metoda kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i zakonom utvrđena ljudska prava i slobode. Pominjanje Ustava i zakona u predlogu Vlade, jednostavno, ne postoji.
Šta sve ovo treba da predstavlja? Samo da se zadovolji forma, a sami postupci ugrožavanja ljudskih prava i sloboda su stavljeni po strani.
Zamislite sada situaciju kada se zvanično odobri praćenje neke osobe, odnosno tajno prikupljanje podataka o njoj, nebitno po bezbednost države i institucija, ali preko te osobe mogu da se prate, zbog potreba kompletnog nadzora, prateća lica, povezane osobe, rođaci, komšije itd.
Možda se smišljeno odabiraju takva lica u čijoj se blizini nalaze oni koji su interesantni službi bezbednosti i zbog drugih interesa Vlade, kao npr. lideri političkih stranaka, istaknuti članovi pojedinih stranaka, pa i narodni poslanici.
Recimo, dok prate nekog Miku ili Žiku zbog nekog sitnog, jeftinog šverca robe, usput će da nadziru i njegovog komšiju, lidera neke stranke, ili čak predsednika opštine, ako je iz neke stranke koja ne pripada vladajućoj koaliciji. Tu nikada niko neće moći da izvrši bilo kakav nadzor.
Da li se ministar, da je prisutan on bi odgovorio, zalaže za moderni totalitarizam, zavijen, zamaskiran, da se na prvi pogled ne sagleda opasan način za zloupotrebu službe za ostvarivanje političkih i stranačkih interesa partija na vlasti?
Drugi deo amandmana odnosi se na alineju 10. Amandmanom SRS na ovaj stav člana 10. predlaže se da se prilikom utvrđivanja činjenica o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika uzima izjava od pripadnika službi bezbednosti koji su u tim radnjama neposredno i posredno učestvovali.
Prihvatanjem ovog amandmana, nadzor rada službi bezbednosti bi imao neku svrhu. Ovako ove alineje su samo napisane prazne fraze, sa širokim tumačenjem obaveza, odnosno prava Narodne skupštine.
Ono što je prosto neverovatno i začuđujuće nalazi se u obrazloženju koje je dala Vlada Srbije, a to baš po pitanju dela amandmana koji se odnosi na alineju 10. U obrazloženju piše: pod ''utvrđivanjem činjenica'' podrazumeva se i npr. uzimanje izjava od pripadnika službi bezbednosti.
Ovo je prosto neverovatno da Vlada koristi reč da se nešto podrazumeva, kao da neko treba da bude neki prorok ili vidovnjak, pa da pretpostavi šta se sve podrazumeva pod ovim pojmom. To je veoma širok pojam za jednu ozbiljnu oblast, kao što je rad službi bezbednosti. Ispada da mi imamo vidljive i nevidljive delove zakona. Zbog čega je uopšte i pisan, ako neko u svojoj glavi već ima sve to što se misli pod "podrazumeva se"?
Mi želimo zakon u kojem će se tačno znati šta se sme, a šta ne sme. To kako je napisano u obrazloženju podrazumeva se može da bude poznato onima koji su pisali ovaj zakon, ali ne može da bude poznato narodnim poslanicima i ne može da bude poznato građanima Republike Srbije.
Ono što je neophodno po pitanju ovog člana je neophodnost da se moraju tačno navesti slučajevi kada se mogu uzimati izjave od pripadnika službi bezbednosti.
Pitao bih opet nekog ovlašćenog predstavnika Vlade, a večeras ih ovde trenutno nema nijednog, šta znači napisana reč u istom obrazloženju na primer, otkud mi znamo da se na primer mogu uzeti izjave od pripadnika službe bezbednosti kada to u zakonu ne piše?
Nikoga sutra neće moći da obaveže ovaj zakon da se to i uradi da bi se utvrdile neke činjenice gde je došlo do kršenja ljudskih prava i zakona ove države.
Ovo me sve podseća na ono što je danas govorio narodni poslanik Zoran Krasić, o nesrećnom Gaši Kneževiću, sada vrlom demokrati, koji se pozivao na običan nacrt zakona. Tako i ovde Vlada to ne piše, to se podrazumeva i još se kao daje navodno neki primer.
Recimo postoji više načina ispitivanja. Mogu na primer nekog od pripadnika službe bezbednosti da proveravaju samo na poligrafu, nekoga mogu samo da muče, a neko može sam da da izjavu i tako ukrug.
Sada i da uspostavimo jednu paralelu sa jednom stranom službom koja je optužena za mučenje i zlostavljanje pritvorenika, misli se na Gvantanamo i na neke zatvore širom Evrope, i to u onim zemljama gde se zacario NATO.
Oni su dugo odolevali napadima medija, organizacija za ljudska prava, izjavama svedoka, i šta im je bilo glavno oružje. Glavno oružje im je bilo da tvrde da toga nema u zakonu koji reguliše rad službe bezbednosti, a u stvarnosti je sasvim druga situacija.
Zato i Vlada, da bi zamutila ove odredbe u članu 16. i da ne bi usvojila predloženi amandman, koji nedvosmisleno navodi radnje, upravo koristi nezamislive pojmove poput ''podrazumeva se'' i ''na primer''.
Kako bi izgledalo da se ove reči upotrebe prilikom donošenja nekog zakona iz oblasti ekonomije, poljoprivrede itd. Nadam se da će u danu za glasanje narodni poslanici Narodne skupštine usvojiti ovaj predloženi amandman SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog vremena ćemo skratiti naše diskusije, ali reći ćemo ono što je osnovno za ovaj predlog zakona.
Postavlja se pitanje ko su lica koja čine savet za nacionalnu bezbednost. Sada se postavlja ozbiljno pitanje – gde je ovde direktor policije? Da li on nema nikakve veze sa bezbednošću ove države? Direktor policije ima pod neposrednom kontrolom 10 uprava, jedan broj organizacionih jedinica, 27 područnih jedinica. Takođe, veoma bitna stvar, direktoru policije su direktno podređeni Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice, pogranična policija. Ko to namerno značajne i profesionalne bezbednosne formacije stavlja u drugi plan i to u ovako teškom trenutku po državu Srbiju? To se vidi i po članu 12. ovog predloga, gde se govori o sastavu biroa za koordinaciju, ali o tome ćemo nešto kasnije pričati.
Nekome je u interesu da se ovakav savet za nacionalnu bezbednost ne bavi pitanjem očuvanja nacionalne bezbednosti. To se može zaključiti na osnovu analize pojedinaca koji čine ovaj savet.
Jedini prioritet im je potera za Ratkom Mladićem, vodanje gardista iz Ohaja po srpskim kasarnama i izigravanje turističkih vodiča američkim pilotima po Beogradu, da im pokažu šta su sve njihove rakete pogađale po prestonici.
Zašto Republički javni tužilac nije u ovom savetu, tamo gde treba brzo delati, i policija i tužilaštvo, protiv terorista, špijuna i drugih neprijatelja naše otadžbine? Nema ni direktora policije, ni Republičkog javnog tužioca, ali ih ima u tzv. birou za koordinaciju. Najprostije pitanje za kreatora ovog zakona je – zašto su zaobiđeni i marginalizovani profesionalci po pitanju bezbednosti, a kroz funkcionisanje saveta?
Postoji razlog, i to bitan, a zove se NATO. Nepoznanica je za Borisa Tadića i njegov žuto-maslinasti tim u ovom savetu kako će policija reagovati u slučaju da nam otmu Kosovo i Metohiju dok on glumi pacifistu i izigrava Hare Krišnu.
S obzirom na vreme, skratiću diskusiju i reći ću još nešto što se tiče člana 15. Pitao bih autora zakona šta znači ovaj prvi stav – podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije?
Da li to znači da ovim zakonom predviđate da je moguće da se neka vlast u Srbiji nedemokratski izabere? Ko je taj ko će dati sud da li je neko izabran da vlada na demokratski ili nedemokratski način? Da li je taj sudija možda Havijer Solana, američki ambasador, Karla del Ponte ili neko drugi? Možda smatrate da ne bi smele da se primene nedemokratske metode osvajanja vlasti kao što su upotreba bagera, šerpi, kamenja, paljenja Skupštine, televizije, organizovana krađa dugih cevi iz policijskih stanica, upadanje u Narodnu banku, Carinu itd?
Ovo je stvarno smešna odrednica i oslikava opterećenost podsvesti skupštinopalitelja iz 2000. godine. Ovaj savet za nacionalnu bezbednost imaće bitnu ulogu u budućim danima koji stoje pred našim narodom i pred našom državom. Sa Borisom Tadićem na čelu nema mesta za optimizam. Neko očigledno treba da preuzme ulogu umrtvljavanja Srbije ukoliko dođe do nepovoljnih okolnosti što se tiče Kosova i Metohije, ali onaj ko ima nameru da stane narodu na put da brani srpsku kolevku prvo neka dobro razmisli, Solana će biti daleko. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 226. U petak sam se takođe javio po Poslovniku, ali, nažalost, to moram da učinim i sada, s obzirom da je razlog mog izlaska u petak bio upravo na neki način odgovornost ministra odbrane, a u vezi sa onim što se trenutno dešava u Paraćinu, u naselju 7. juli, gde se nalazi vojni objekat i gde se trenutno uništavaju neeksplodirana sredstva, koja su se rasula po okolini posle eksplozije skladišta 19. oktobra 2006. godine.
Sada javno pitam gospodina ministra, da li je obavešten šta se trenutno dešava u Ćupriji i Paraćinu usled nekontrolisanog uništavanja tih sredstava? Vi ste direktno odgovorni što je trenutno ugroženo oko 20.000 ljudi u Ćupriji, Paraćinu i u okolnim selima.
Da li su vas predsednici opština iz Paraćina, inače čovek predsednik opštine iz vaše stranke, i iz Ćuprije, obavestili o svakodnevnim izuzetno jakim detonacijama koje izlaze iz svih mogućih normalnih okvira.
Kakav ste vi to ministar kada na takav način ugrožavate živote ljudi, njihove dece i njihove imovine. Sada vam potpuno verujem da ste pridruženi NATO paktu, jer se tako i NATO pakt ponašao 99. godine.
Nastale su nove štete na objektima ljudi u Ćupriji i u Paraćinu. Neprekidno nas ljudi zove telefonom. Danas sam imao šest poziva. Pročitaću vam baš konkretno imena ljudi koji su imali štete. Zoran Ilić, Minel naselje, Ćuprija - popucala mu sva stakla; Stošić Novko, Ćuprija - ispucali zidovi; Stojanović Stanko - ispucao plafon kod tehničke škole u Ćupriji prema Paraćinu; Milorad Ilić, Minel naselje - popucala su mu sva stakla. Deca, verujte, beže u podrume. Jednostavno, niko više ne sme da sedi pored zastakljenih površina.
Ovde imam spisak lica, zaključni broj je 2.473, znači, spisak lica, vama je to smešno gospodo iz Demokratske stranke, a 2.500 ljudi nije namirilo štetu od posledica eksplozije. Upravo vašim ponašanjem javljaju se nove štete na objektima ljudi u Ćupriji i Paraćinu.
Da završim, odbornička grupa SRS u Paraćinu je pitala predsednika opštine da li ima neku informaciju zašto se to dešava, zašto su detonacije sve jače i jače.
Naravno, predsednik opštine je dao informaciju, e sada, da li mu je tu informaciju dao neko od vas iz ministarstva, a informacija je sledeća: detonacije su jake zato što su se našla jača ubojna sredstva. Znači, kad se nađe neka raketa zemlja-zemlja, zemlja-vazduh ili neka avio bomba, mi jednostavno da uzmemo ćebe i da bežimo u planinu.
Zahtevam od vas odgovor da li imate nameru da zaustavite ovaj teror nad građanima u Pomoravlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu čl. 225. i 226, zbog poziva građana juče i danas, a u nameri da obavestim javnost i narodne poslanike, a istovremeno tražim i odgovor od ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je direktno odgovoran za ono što se dešava poslednjih dana, a evo i danas u Ćupriji i Paraćinu, s obzirom da su ugroženi životi ljudi i njihova imovina, a sve kao posledica prošlogodišnje eksplozije skladišta municije u naselju "7. juli" kod Paraćina.
Građani opštine Paraćin i Ćuprija traže da ih neko zaštiti od ministra Dragana Šutanovca, jer je on odgovoran za trenutno ugrožavanje života ljudi i njihove imovine. On verovatno ne zna da i dan-danas ljudima padaju plafoni po kućama, pucaju stakla i prskaju zidovi.
Do pre izvesnog vremena vršeno je uništavanje pronađenih minsko-eksplozivnih sredstava i to u periodu od 14 do 15 časova. Međutim, u poslednje vreme to se dešava svakodnevno i, što je žalosno, detonacije su toliko jake da se ovih dana javljaju nova oštećenja kod građana. Ljudi su u panici, deca bukvalno beže po podrumima. Građani će se uskoro i sami organizovati i doći na poligon gde se vrši uništavanje tih sredstava kako bi zaustavili dalje eksplozije jer će im biti uništeni domovi.
Konkretno, mene su zvala sledeća lica - Zoran Ilić, "Minel naselje'', Ćuprija - popucala su mu stakla na kući, Novko Stošić - ispucali su mu zidovi, Stanko Stojanović, kod Tehničke škole u Ćupriji - ispucao plafon, Milorad Ilić, "Minel naselje'' - stakla su mu popucala na kući, a još mu ni prethodnu štetu nisu izmirili.
Lokalne televizije o ovome već danima puštaju priloge, zatrpane su prilozima o tome i pozivima građana. I ono što je najgore, ministar odbrane Dragan Šutanovac se oglušio i o pozive predsednika opštine Paraćin i o pozive predsednika opštine Ćuprija. Čak su dali jedno smešno saopštenje da su detonacije jake zato što se uništavaju mine koje su pronađene i koje su većih razornih moći, što znači kada budu pronašli neku raketu zemlja-vazduh, ili neku avio-bombu, mi komotno da se selimo iz Ćuprije i iz Paraćina.
Zato tražim odgovor od ministra odbrane Dragana Šutanovca, u ime građana opštine Ćuprija i opštine Paraćin, zašto se ne prestane sa ovakvim načinom uništavanja eksplozivnih sredstava, jer to direktno ugrožava imovinu i živote ljudi u ove dve pomoravske opštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 26. koji glasi: ''U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike, supružnika predsednika Republike i bivšeg predsednika Republike''.
Samo bih citirao stav 2. u članu 26, koji je veoma opširan i koji kaže: ''U Generalnom sekretarijatu vrše se poslovi koji su u vezi sa ostvarivanjem prava predsednika Republike na platu i druga prava iz rada, prava supružnika predsednika Republike i prava bivšeg predsednika Republike na naknadu plate, na mesečno primanje pošto mu prestane pravo na naknadu plate, kao i pravo na posebno mesečno primanje''.
Još samo fali da se ovim članom reguliše kad se predsednik budi, kad se tušira itd.
Ovim amandmanom se preciznije utvrđuje pravna norma koja se odnosi na poslove Generalnog sekretarijata vezane za ostvarivanje prava predsednika Republike, odnosno bivšeg predsednika Republike.
Sam Predlog zakona, pa i ovaj član, kao da već priprema teren za bivšeg predsednika Srbije. Uvode se nove beneficije, obezbeđuje se sasvim drugačiji status za bivšeg predsednika, koje do sada nisu bile zakonska obaveza. Njihovim položajem ne bavi se samo ovaj član 26. Predloga zakona, ali u suštini, teže ka istom cilju.
Pored Generalnog sekretarijata, deo poslova vezanih za funkcionisanje predsednika Republike obavljaju i šef Kabineta i savetnici. Kad se pomene šef Kabineta, odmah se setim, a verovatno i vi, poštovani narodni poslanici, onog Nemanje Kolesara, doduše tadašnjeg šefa kabineta predsednika vlade Zorana Đinđića, i čudo da ga Boris Tadić nije angažovao za svog šefa Kabineta, s obzirom da čovek ima veliko iskustvo u oblasti mahinacija, pljački, kao što su cementare, železare, brodogradilišta itd.
U Predlogu zakona dat je širok spektar prava predsednika Republike, kao i prava bivšeg predsednika Republike, njihovih supružnika itd. Tako su u ovaj član 26. u stav 2. mogli da stave čak i sve sitnice i pojedinosti vezane za predsednika i koje su nadležnosti Generalnog sekretarijata, recimo od odlaska na sportske manifestacije i utakmice (a tamo bolje i da ne ide), pa sve do prava na posećivanje koncertnih dvorana.
Ovim zakonom se predlagač potrudio da umnogome popravi položaj i status bivšeg predsednika Republike. Kroz mnoge članove zakona, pa i kroz ovaj član 26, to se jasno primećuje. Doduše, ne znam da li će se to retroaktivno odraziti, ali za bivše predsednike je kasno. Slobodan Milošević je, kao bivši predsednik Republike, kidnapovan od strane državnih organa pa isporučen Hagu i tamo ubijen. Milan Milutinović je otputovao, kako se ono kaže, u Kinšasu, pod pretnjom da ne bude odveden sa vrećom preko glave. Ne znam da li se baš tako odnosi zakon prema bivšim predsednicima, ali očigledno da zakon za neke nije važio. Mislim na one, kako da kažem, bageriste, posle šerpa revolucije od 5. oktobra 2000. godine.
Pitanje je sada kako će predsednik obavljati svoju dužnost, s obzirom na ovakve privilegije koje se podrazumevaju da bi predsednik funkcionisao. Da se ne desi ponovo bruka i sramota koju je Boris Tadić naneo srpskom narodu izvinjavajući se Mesiću, valjda što je još uvek ostalo nešto Srba u Hrvatskoj, nije sve raseljeno ili pobijeno. Zatim, Potočari, Srebrenica, a Bratunac i Skelane je zaboravio. Doduše, tamo je poslao nekog savetnika koji se, jadan, pogubio od straha zbog negodovanja Srba okupljenih na parastosu tri hiljade mučki pobijenih Srba na sam pomen imena Borisa Tadića.
Ono što je do sada često radio Boris Tadić je činjenica da je upravo svoj generalni sekretarijat pretvarao u tim koji ga je pratio, ne u obavljanju dužnosti predsednika, već u predizbornoj kampanji, uključujući i savetnike i fantomsku Narodnu kancelariju, koja je sve samo ne narodna. Kada može Boris Tadić da krši neke osnovne etičke norme, pre svega mislim na to što, kao predsednik Srbije, obavlja i dalje dužnost predsednika stranke, Demokratske stranke, što ne bi to radili i njegovi saradnici?
Ali, kako ste se pobrinuli za budućeg bivšeg predsednika Borisa Tadića, da mu zakonski pripremite debelu hladovinu, samo ukazuje na to da se već spremate da na predstojećim predsedničkim izborima doživite poraz od Srpske radikalne stranke.
Što se tiče zaposlenih u Generalnom sekretarijatu, već se zna demokratska praksa - supruge bivših funkcionera, supruge sadašnjih funkcionera, braća, ujaci, kumovi, po rođačkoj, plus stranačkoj liniji, kao, na primer, bračni par Đilas i da ne pominjem neka imena...
Kada ste već pisali ovaj stav 2, u ovako proširenom izdanju, mogli ste, pored silnih nabrajanja, da navedete da bivši predsednik ne može, na primer, da bude uhapšen zato što to traži neko izvan države Srbije. Pa, recimo, da ne može biti izručen stranoj zemlji itd. Neka stoji takvo slovo u zakonu. Nikada se ne zna hoće li opet neki ljudi, kao oni što su došli posle 5. oktobra, da urade ono što su radili čim im zavrne uvo Karla del Ponte.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i ostali poslanici SRS, ja sam takođe podneo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, sa predlogom da se član 10. briše, s obzirom na to da je ceo predlog zakona nepotreban, u suštini, i štetan iz mnogo razloga, o čemu je već dosta rečeno od strane poslanika SRS.
Suština stvari ovih izmena i dopuna leži u pripremanju terena za privatizaciju osiguravajućih društava. Dobro se zna da su osiguravajuća društva izuzetno profitabilna, da raspolažu tržištem, značajnom infrastrukturom, kapitalom, ali njihova vrednost biće procenjena onako kako je procenjivana vrednost šećerana, cementara, železara itd.
Danas imamo afere i veliki broj umešanih lica, i to, kao po pravilu, nosilaca značajnih funkcija u dosovskim vladama od 2001. godine do danas.
Ovaj član 10. Predloga zakona odnosi se na definisanje statusa lica koje će se baviti posredovanjem u osiguranju. Dakle, Vlada želi, odnosno predlagač, da polako sužava krug lica koja će se baviti ovim poslom, što će svakako biti veoma pogubno za armiju onih koji su, kao lica sa ovlašćenjima Narodne banke Republike Srbije, mogli da obavljaju poslove u posredovanju pri osiguranju. Sada se to odnosi samo na zaposlene u tom licu, odnosno kod neke osiguravajuće kuće. Na ovaj način direktno se utiče na smanjenje broja onih koji su u ovom teškom vremenu tranzicije, na srpskom, a mi kažemo - pljačka državne i nekadašnje društvene imovine, mogli da ostvare kakav-takav prihod, zbog egzistencije svoje porodice.
Dakle, imali smo zastupanje po tzv. multilevel sistemu, a to je funkcionisalo kako je funkcionisalo, ali to nekome očigledno ne odgovara i zato se sklanjaju iza uslova za učlanjenje u STO, tamo neke godine, kako kažu. Ta lica su i do sada bila kontrolisana od strane osiguravajućih kuća, pre svega, zbog zakonske obaveze, ali i zbog očuvanja i zaštite svog kredibiliteta.
Takođe, ta lica su donosila odgovarajući profit posredovanjem u osiguranju sa velikim brojem klijenata. Ne zaboravimo da osiguravajuće kuće, pogotovo one iz inostranstva koje imaju svoja predstavništva registrovana u Srbiji, neće tek tako masovno zapošljavati radnike, odnosno agente koji će na neki način zameniti lica koja su se bavila posredovanjem pri osiguranju sa licencom NBS.
Oni koji budu, da citiram predloženu izmenu, "zaposleni u licu" moraće da ispunjavaju nečovečne uslove, nedostojne čoveka, a o tome su već govorili koleginica Jorgovanka Tabaković i ostali poslanici SRS. Šta znači sprečiti ljudsko biće da ima svoj porod? To je, pored gaženja osnovnog ljudskog prava, ugrožavanje biološkog opstanka nacije. Da li su ovo primeri kako se moderna Evropa odnosi prema čoveku, pa i mi želimo to da nametnemo svojim građanima?
U obrazloženju se pominju navodne zloupotrebe od strane ovlašćenih lica u posredovanju pri osiguranju, a te zloupotrebe obično nastanu kada treba da dođe do isplate za neku štetu ili nesrećan slučaj, pa nastane spor između osiguranika i osiguravajuće kuće. To znači da nije problem samo u radu ovlašćenog lica, već u korektnosti samog osiguravajućeg društva.
Imamo primere da su naši građani morali u dosta slučajeva da pravdu potraže na sudu, pa čak i u zemlji gde je sedište osiguravajuće kuće, ali opet ponavljam, ne zbog rada lica sa licencom NBS, već zbog pronalaženja rupa u ugovoru da bi se izbegla naplata štete ili neki drugi vid nadoknade osiguraniku od strane osiguravajuće kuće.
Bolje bi bilo da takvim osiguravajućim kućama koje sud primora da svojim klijentima isplaćuju premije država oduzme dozvolu za rad. Konkretno, znam za jedan slučaj gde se vodi sudski proces u Srbiji, a verovatno će početi da se vodi i u toj zemlji odakle potiče ta kuća. Samo bih rekao da je poslanik SRS Zoran Despotović u načelnoj raspravi konkretno rekao ministru o čemu se radi i od njega očekuje povratnu informaciju, upravo od NBS, da li se nešto radi konkretno u tom slučaju.
Brisanjem člana 10. Predloga zakona, kao i ostalih članova kako su predložili poslanici SRS, sprečiće se, takođe, donošenje zakona koji u stvari predstavlja preči put za pljačku državne imovine, i to po osnovu da kupcu pripadne 70% od ukupne imovine, umesto da to bude 49%, kako bi se sačuvao udeo države kao većinskog vlasnika. Agencija po potrebi može da sprovede postupak prodaje i delova imovine preduzeća, dakle, onoga što vredi i što je atraktivno. Da li je u redu, po logici predlagača, da neko ko to želi da kupi mora da kupuje poslovnice po Trgovištu, Sjenici, umesto da kupi poslovnicu u Knez Mihailovoj i Novom Sadu itd.
Ponovo se vraćam na procenu vrednosti imovine, jer upravo to predstoji već izvesnoj privatizaciji osiguravajućih društava. Imamo puno primera u vezi sa zloupotrebom poslovnog prostora koji je nekada pripadao društvenim, odnosno državnim preduzećima. Ovde je bilo dosta govora o "Robnim kućama Beograd", firmama "Beko", "Putnik", itd., čiji se prostor takoreći za bagatelu iznajmljuje povlašćenim licima ili pojedinim televizijama poput TV B92, koji to kasnije iznajmljuju nekom drugom za mnogo veće sume novca.
Na kraju, ono što mi u stvari bode oči u ovom predlogu zakona, a i svim poslanicima SRS, jeste reč - provizija. Lepo piše u ovom predlogu zakona u članu 243v da ministar lično propisuje visinu provizije posle obavljene privatizacije. Gospodina ministra lično pitam zbog jedne situacije, odnosno privatizacije Fabrike cementa Novi Popovac, a s obzirom na to da sam radio u toj fabrici... U vreme privatizacije Fabrike cementa Novi Popovac današnji ministar Mirko Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju. Nemanja Kolesar, tadašnji šef kabineta predsednika Vlade Zorana Đinđića, bio je predsednik Upravnog odbora popovačke cementare. Motao se tu, kako bih rekao, i Zoran Janjušević, upravo u vreme te privatizacije Fabrike cementa. Ministar za privatizaciju u to vreme je bio Aleksandar Vlahović. Sada vi zamislite tu ekipu, da li vam ona uliva poverenje za nešto pošteno i ozbiljno?
Sada vas pitam, gospodine ministre, da nije i Nemanja Kolesar nagrađen sa dva miliona i 300 dolara, po nekom članu zakona poput ovog 243v, za uspešnu privatizaciju. Novac je, kao što javnost zna, uplaćena na njihove račune na onim dobro poznatim egzotičnim ostrvima. Mene bi bilo sramota da se i o jednom pripadniku SRS, a pogotovo funkcioneru, a bili smo na vlasti od 1998. do 2000. godine tako govorilo. Vi zato ostajete nemi, jer ne možete da opravdate ni sebe, a ni vaše partijske kolege od onog što su učinili Srbiji. Nadam se da će poslanici vladajuće koalicije, a pogotovo poslanici DS, glasati u danu za glasanje za ovaj amandman, kao i za sve amandmane SRS, jer bismo tako sprečili da se pojavi neki novi Kolesar.
Na kraju, uzalud je srpska Vlada spremila novac za plaćanje doušnicima. Ponosan je Ratko Mladić na svog sina, ponosan je Darko Mladić na svog oca. Opet koristim priliku da poželim generalu Ratku Mladiću sigurne i slobodne gorske staze i što manje doušnika i izdajnika na njegovom putu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 225. i 226. Pošto mi kao narodnom poslaniku nisu jasni dvostruki aršini koje primenjuje i predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić, i ministar za državnu upravu i protiv lokalne samouprave Milan Marković, pa i sam predsednik Republike Boris Tadić.
Upravo oni koji se zalažu za primenu zakona krše ga, u ovom slučaju kada njima, odnosno Demokratskoj stranci to odgovara. Sada se postavlja pitanje: da li se Demokratska stranka bori za sebe ili svoje interese, ili se kao ozbiljna politička stranka, članica Socijalističke internacionale, zalaže za poštovanje zakona ove države?
Pod jedan, kada je u pitanju Grad Beograd i izbor gradonačelnika, gde su se stekli svi uslovi, izbora nema. Kada je u pitanju, recimo Bela Palanka, Ruma, Stara Pazova, Bogatić, Kula, Smederevska Palanka itd, da ne nabrajam, odmah se interveniše, šalju se tumačenja ministra za državnu upravu i protiv lokalne samouprave Milana Markovića, čak se i ugrožava legalno izabrana vlast. Pokreće se ogromna mašinerija, uključuje se, pored predsednika skupštine i čak Ministarstvo pravde, i videli smo u Rumi, Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Dalje, imamo slučajeve, dva-tri odbornika Demokratske stranke u nekoj lokalnoj skupštini pokreću kampanju za uvođenje privremenih mera radi preuzimanja vlasti po prostoj formuli - potkupe se dvoje-troje odbornika, kao što imamo slučaj, evo ponovo u Rumi, od kojih zavisi skupštinska većina, ili im prete, maltretiraju im porodice i na taj način izazivaju krizu lokalnog parlamenta, što je signal ministru da im brže-bolje uvede privremene mere. A to što su počinjena krivična dela davanja mita, pretnje, o tome niko ništa.
Ovo direktno ukazuje da je ovakav način bavljenja politikom postalo pravilo za Demokratsku stranku. Talas predstojećih pobeda radikala na izborima koji slede neće moći da na ovakav način zaustavi ni Oliver Dulić, ni Milan Marković, niti bilo ko od DOS-ovske vrhuške.
Takođe, demokrate su specifični još po jednom načinu borbe protiv zakona, kako bih rekao. Šta rade tamo gde nemaju ni predsednika opštine, a nemaju ni neku značajnu odborničku većinu, recimo u Svilajncu? Gospodin Boško Ristić je tamo često boravio prilikom opoziva predsednika. (Iz sale: Bio sam i ja.) Evo, i gospodin Milivojević.
Dušan Jeftić je potpisao ispod predloga za opoziv predsednika Stojanović Živana i mnogo njih. Znate šta je problem u svemu tome?
Problem je što su to odavno pokojnici, 44 ljudi koji su davno umrli su potpisali peticiju za opoziv predsednika. Da li je neko reagovao po tom pitanju? Da li je reagovao ministar za lokalnu samoupravu? Da li će neko odgovarati zbog toga?
Šta je sa porodicama tih ljudi koji su na neki način i na onom svetu oklevetani?

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da i mi radikali želimo da nam železnica bude bolja, sigurnija, veliki se novac ulaže, ali izražavamo otvorenu sumnju - da li će se opredeljena sredstva namenski i upotrebiti.
Juče je ovde bilo mnogo govora o začecima srpske železnice i samo bih dopunio ono o čemu je juče bilo reči, konkretno o onome što je pisalo u novinama "Pravda". Rečeno je - 1884. godine, 1. maja, kralj Milan je krenuo na prvo putovanje železnicom do Niša. Taj put je trajao pet sati i 35 minuta, i to parnjačom.
Danas, kada bi predsednik Srbije, Boris Tadić, krenuo da putuje do Niša i kada bi mu ministar, kako juče reče, poslao jednu šveđanku, odnosno lokomotivu, taj put bi trajao čitavih šest sati i pet minuta. Znači, kralj Milan bi pre 123 godine stigao za pola sata ranije u Niš.
Pre nego što budem nešto rekao o ovim predlozima zakona, a tiče se uglavnom davanja garancija za nove zajmove teške preko stotinu miliona evra, morao bih kao građanin ove države i kao pripadnik srpskog naroda da kažem sledeće - Srbija ima svoj budžet, Srbija takođe zajmom od stranih banaka dobija određena sredstva, ali Srbija nema pravo, ni moralno, ni istorijsko, da od našeg novca, od novca srpskih rodoljuba, srpskih junaka, izdvoji jedan jedni dinar, a kamoli milion evra za glavu čestitog srpskog generala Ratka Mladića. Ova istorijska bruka i sramota biće kruna beščašća onih koji vladaju Srbijom od 5. oktobra do danas.
Pred sobom imamo nekoliko predloga zakona koji se tiču konkretno železnice, odnosno funkcionisanja pošte u okvirima pravilnika Svetskog poštanskog saveta.
Po običaju, kako se to radi u Vladi Republike Srbije, izgleda i u Ministarstvu za infrastrukturu, ranije Ministarstvu za kapitalne investicije, u pitanju su krediti i to ogromni, namenjeni jednom ministarstvu, odnosno ministru, kako se čitavo vreme to ovde predstavlja.
Po prvom predlogu zakona radi se o čak 60 miliona kredita, a po drugom predlogu zakona radi se o 80 miliona evra za, kako se kaže, obnovu koloseka na prioritetnim železničkim prugama duž koridora 10. Dakle, ukupno imamo 140 miliona, plus 125 miliona evra iz budžeta koje će Republika Srbija uložiti u modernizaciju železnica Srbije. Koliko se sećam, pre godinu dana prethodni saziv parlamenta je takođe izglasavao većinom glasova vladajuće koalicije garancije za potrebe ovog ministarstva. Pre svega, to su ogromne pare, radi se o milionima evra. Pitanje je gde i kako se ulažu, jer je sumnja opravdana.
Ministar Ilić se jedini može "pohvaliti", to je otežavajuća okolnost, pre svega, za rad njegovog ministarstva, da u delokrugu njegovog ministarstva, nažalost, obitavaju ilegalno čak tri mafije. Kao prvo - drumska mafija, drugo - asfaltna, treće - građevinska, možda je tu i železnička, neku sam možda zaboravio da pomenem, unapred se izvinjavam.
Kada se malo bolje razmisli, ko će da sačuva projekte vredne 140 miliona evra od ljudi koji nisu imuni na krađu, korupciju, nameštanje tendera, ustupanje poslova itd. Svima je jasno da će Republika Srbija isplatiti ovaj dug kao garant jer Železnica Srbije to nije u stanju i to se lepo vidi u članu 2. U ovom istom članu, u odeljku 202, Republika Srbija, tj. garant će biti u obavezi da obezbedi i nova sredstva ako zafali nešto više od ovih 140 miliona. U prevodu, to će se desiti onda kada ministar Velimir Ilić zatraži ta sredstva. U protivnom, zna se, Vlada će pasti.
Nije ovo uzaludno napisano, jer će zauzvrat Republika Srbija, odnosno garant pripremiti nacrt zakona, koji će od Železnice Srbije zahtevati da se usvoji nova struktura preduzeća, gde se podrazumeva i privatizacija za sada tri sporedne delatnosti ovog javnog preduzeća, u odeljku 203. Voleli bismo da čujemo koje su to sporedne delatnosti. Dakle, posle ovog sledi restrukturiranje, socijalni programi za radnike i kupovina pojedinih delova preduzeća, verovatno od prijatelja nosilaca izvršne vlasti.
Ova prva garancija, kao ovde piše - Železnice Srbije, vozna sredstva - verovatno se odnosi i na nabavku lokomotiva i drugih transportnih sredstava. Sada bih da se setimo nekih voznih sredstava, tačnije švedskih lokomotiva, nabavljenih uz svesrdno izgaranje i požrtvovanje direktora Železnica Šarančića.
Toliko su te lokomotive dobre da su u Srbiju došle čak u jednom komadu, čak su u Beogradu uspeli da ih puste u pogon. O toj aferi je bilo dosta toga izneto u javnosti. Kakav je epilog - niko još ne zna. Takođe, kao i za ovu drumsku mafiju, samo je direktor ostao čist, nije znao ništa, a pljačka se godinama odvijala.
Sećate li ste možda slika švedskih lokomotiva? Izvukli su ih sa nekog spoljnog depoa.
Na njima su i narkomani, avanturisti i propali umetnici vežbali svoje slikarsko umeće raznim sprejevima i bojama. Takve su ih dovukli u Beograd.
Koliko su vredele, koliko su plaćene, nikada zvanično nismo čuli. Jedni su ih računali kao staro gvožđe, drugi preskupo. Jednostavno, voleli bismo da znamo koliko je plaćeno za te famozne švedske lokomotive.
Prvi ugovor je potpisan 14. jula, a ovaj drugi nešto kasnije. U članu 2. kao da je opisano ono što će da se uradi od strane pojedinaca, a piše sledeće: "Garant u celosti garantuje potpuno i blagovremeno izvršenje svih novčanih obaveza zajmoprimca prema banci u pogledu iznosa glavnice, kamata, bez ikakvih ograničenja, bez provizije i svih ostalih naknada".
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste, zabranjena je provizija. Da li vi verujete da se pojedinci, koji su umešali prste u drumsku mafiju, u građevinsku, u železničku, asfaltni, neće ogrešiti o zakon? Da li to veruje neko od građana koji sada slušaju ovo.
Kada smo već kod provizije, utemeljivač uzimanja provizije u Srbiji, Nemanja Kolesar, inače tadašnji šef kabineta predsednika Vlade Zorana Đinđića, znate već njegov minuli rad, cementara, železara, brodogradilište itd, jedan je od pionira dosovskog načina razmišljanja o putu u Evropu sa punim koferima para. To se proteže svih ovih godina od 5. oktobra do danas. Smešno je kada se u ovom članu 2. politički naslednici DOS-a ograđuju od pomisli na proviziju, a kamoli da se nešto tako usude da urade.
Na kraju, zbog čega sumnjam u pravilnu upotrebu i trošenje sredstava iz zajma? Pre svega zbog čelnika određenih preduzeća u okviru ovog ministarstva, kao i u strukturi rukovodstva Železnice Srbije. Drugi razlog, kada pogledamo kako je rekonstruisan dobrim delom autoput Beograd-Niš.
Prošle godine čitave deonice autoputa su se presvučene novim asfaltom i umesto da to traje najmanje pet, šest ili deset godina, sada se otvaraju bukvalno mali krateri, rupe u nizu, i to na autoputu. To više nije autoput. To, kako bih rekao, liči na neku tursku džadu.
Bukvalno sam svakog dana na autoputu i sada bih pitao poslanike - neka obrate pažnju na relaciju od Markovca do Pojata. Videće rupe, ako neku ne pogode, iskrpljen je asfalt.
Sada postavljam logičko pitanje - koji je to nadzorni organ primio rekonstruisani deo autoputa i isti pustio u upotrebu, a nije trajao ni pola godine, na nekim delovima su se već posle par meseci pojavila oštećenja?

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je vreme za poslaničku grupu SRS ograničeno, potrudiću se  da što kraće izložim ono što sam imao nameru da kažem gospodinu ministru, a i javnosti u Srbiji. Da su ove konvencije koje se tiču zaštite migratornih vrsta, kao i zaštite divlje flore i faune bile usvojene kojim slučajem pre 7 godina i da podležu zakonskim sankcijama, pola one prve DOS-ove Vlade verovatno bi se našlo u zatvoru.
Setimo se samo velike prljave afere sa švercom više stotina hiljada ptica u vreme ministrovanja Dragana Veselinova. Setimo se mnogih afera u vezi krivolova u kojoj su učestvovali pojedinci iz tadašnje izvršne vlasti. O tome neću govoriti. Govoriće kolege poslanici koji upravo dolaze iz tog kraja Vojvodine.
Što se tiče ove prve konvencije, potvrđivanje Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata, oblast Karpata se prostire u osam zemalja Evrope, a među njima je i Srbija, odnosno njen istočni deo. U sklopu ovog masiva su planine Miroč, Deli Jovan, Veljanica, Homoljske planine, Kučevske planine i na ovom prostoru se nalazi 17 opština. U samoj preambuli ove konvencije se kaže u prvom stavu – Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno blago, rezervoar biodiverziteta, izvorište velikih reka, staništa netaknutih šuma. To za sobom povlači pitanje – kakvo je stanje u našem delu karpatske oblasti kada su u pitanju šume, vode, staništa, biljni i životinjski svet?
Na primeru satelitskog snimka, upravo masivnih i južnih Karpata u Srbiji, pa šta ovde možemo da vidimo. Sve ove mrlje koje se vide ovde, praznine u predelima gde su šume i gde nema goleti u stvari su degradirane površine nekadašnjih šuma, u prevodu to su mesta čistih seča. Nažalost, kada bismo krenuli da obilazimo naše šume u Srbiji, ne samo u ovoj oblasti Karpata, stanje bi bilo poražavajuće, a da ne spominjem požarišta nastala namerno ili nenamerno, a o tome ću nešto više govoriti po pitanju naredne konvencije.
Ono što je moglo da se naznači jeste definisanje regiona Karpata u Srbiji, odnosno trebalo je da se navedu neke prirodne granice. Recimo, da kažemo da je Morava granica na zapadu, zatim na istoku je granica Rumunije, a na jugu su obodi Kučevskih planina. Na grafičkom prikazu koji ću vam pokazati, može se videti šta danas predstavlja deo karpatske oblasti u Srbiji, po raznim osnovama. Uzmimo Prostorni plan Republike Srbije i, recimo, primer razmeštaj industrije. U ovom delu karpatske oblasti jedino se izdvaja Bor, ostalo je sve prazno. Prostorni plan Republike Srbije i izvorišta voda – ovaj kraj je izuzetno bogat vodom. Ono što je najbitnije, odlikuje je čista nezagađena izvorska voda, gde još uvek ne postoje potencijalni zagađivači.
Samo bih podsetio narodne poslanike, kada smo u prethodnom sazivu Parlamenta raspravljali o povraćaju imovine verskim zajednicama, odnosno manastirima i crkvama, upravo se govorilo o velikim površinama pod šumama u ovoj oblasti Karpata. To su šume koje su sada vraćene manastiru Ravanica i manastiru Manasija i koje su prepune izvorišta zdrave čiste i pitke vode. Takođe, ukupno u ovom delu karpatske oblasti jedna petina šuma u Srbiji nalaze se upravo na ovom području, što je veoma bitno. Po prostornom planu Republike Srbije, što se tiče turizma, ovo je jedna značajna lokacija koja je povoljna za razvoj turizma.
Dalje što bi se moglo reći o ovoj konvenciji, voleo bih da čujem objašnjenje od ministra u vezi člana 10. tačka 3) gde se pominje adekvatan ekološki nadzor nad rudarskom tehnologijom i praksama. Ispada da smo pre ove konvencije imali zakone koji se bave zaštitom životne sredine samo na papiru, a sada kada kreće u ozbiljan ekološki nadzor jednostavno od toga nema ništa. Takođe, vidim u članu 14. tačka đ) pominje se budžet ove konvencije. Verovatno se to odnosi na budžet koji će Srbija puniti sa 10.000.000 evra godišnje, sa još dodatnih pet miliona dinara, koje će se utrošiti za implementaciju Konvencije. U članu 17. vidimo da to neće biti konačna suma za naredne godine, jer se pominje neka tzv. skala doprinosa koja će biti ubuduće merilo doprinosa budžetu Konvencije.
Sada bih nešto rekao o Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Ono što sam već napomenuo u komentaru prethodne Konvencije, sada bih samo proširio, a tiče se očuvanja ugroženih prirodnih staništa. Dobro je poznato da šume u Srbiji i područja kojima gazduje JP ''Srbijašume'' predstavljaju istovremeno staništa divlje flore i faune. Međutim, u kakvom su stanju danas šume u Srbiji? Nemilice se krče, čak čitave gazdinske jedinice, čitave privatne parcele i pored postojećeg Zakona. Uzmimo, na primer, poslednju situaciju sa požarima. Negde je to slučajnost, a negde se namerno i izazivaju. Zbog čega?
U Zakonu o šumama nađu se rupe, da posle eventualnog požara dolazi do čistih seča. To se na neki način zloupotrebljava i mi imamo velika secišta, čiste seče po Srbiji. Jednostavno, ta se šuma kasnije teško obnavlja. Radi ilustracije, želim da podsetim, vreme oplodnje jedne bukove sastojine je 120 godina. Dakle, četiri ili pet generacija šumara radiće na podizanju i izgradnji jedne takve sastojine.
Takođe, pitao bih ministra, što se tiče flore Srbije, da li je tačno da su u Srbiji iščezle sledeće životinjske vrste: crni lešinar, bela kanja, bradan orao, tetreb, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka, vidrica, mala droplja. Mislim da ministar deli mišljenje da treba delovati preventivno radi očuvanja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, umesto da se neka vrsta svede na bukvalno dva-tri drveta ili 10 primeraka zeljaste biljke, par ptica itd. i da se tek tada reaguje.
Što se tiče flore u Srbiji, samo bih dao neke komentare, a kolega Plužarević je već rekao o Pančićevoj omorici, da o njoj više brinu i Česi i Austrijanci i Nemci od nas. Što se tiče biljnih vrsta, samo bih pomenuo korilus kolurnu, a ona je pod zaštitom, inače je nisam našao na spisku vrsta. Takođe, pomenuo bih vrstu javora maklen acer, monospekulanum, brekenju sorbus tormunalis i postoji jedna vrlo retka zeljasta biljka anemone hepatika itd. Sada da ne nabrajamo zbog vremena.
Ono što bih rekao u članu 13. Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, možda je to neki mali apsurd, rešavanje pitanja spora među stranama potpisnicima ove konvencije i kada se sukobe pojedine države oko, recimo, ptica selica i kada to ne mogu da reše, da li znate gde idu da se mire ili da se sude? U Hag. Eto, recimo, čak i zbog rode i zbog lasta neko može da završi u Hagu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se posle člana 7. dodaje novi član 7a: U članu 54. Zakona stav 4. reč "polugodišnje" zamenjuje se rečima "jednom godišnje".
Oduvek je bilo poznato, makar u Srbiji, da duvan deluje opojno na predstavnike vlasti. Zakoni se kreiraju upravo onako kako to odgovara velikim monopolistima u proizvodnji duvana, kao i "trgovcima duvanom".
Evo, na primer, u ovom predlogu zakona ispravlja se ono što je pokvarila, uslovno rečeno, CEFTA. Neka obećanja data onima koji su privatizovali Duvansku industriju iz Niša, Duvansku industriju iz Vranja očigledno bi trebalo da padnu u vodu. Niko nije došao u Srbiju da kupuje fabrike zato što nas voli, već da bi iz toga izvlačio što veći profit.
Pitanje je da li bi pod novim uslovima "Filip Moris" ili "Britiš ameriken tobako" uopšte došli u Srbiju, jer razlika u ceni sirovine, kao i ceni proizvoda, daleko je veća u Evropskoj uniji nego što je to u Srbiji.
Ovaj amandman se odnosi na član 54. Zakona i to na izmenu reči "polugodišnje usklađivanje naknade" gde bi trebalo da stoji "jednom godišnje".
Razlog je jednostavan i logičan. Ako odgovorna lica u ovoj državi tvrde da je stopa inflacije niska, kurs stranih valuta u mirovanju, čemu onda dva puta godišnje usklađivati visinu naknade?
Stalno čujemo od guvernera Narodne banke Srbije kako nas ubeđuje u čvrst dinar. Da vas podsetim, to je onaj guverner što može da izdvoji stotine hiljade evra, pa možda i milion, za vilu na Dedinju, a vi građani Srbije vidite kako ćete da preživite.
Ovim članom 54. reguliše se upis u registar svih onih lica koja će se baviti uvozom duvana, obrađenog duvana i duvanskih proizvoda. Dakle, sada ćemo zbog sporazuma CEFTA imati sasvim drugačiji odnos prema potencijalnim distributerima cigareta i duvana u Srbiji. Sada će biti više zainteresovanih lica za obavljanje ovih poslova.
Povećana je mogućnost zarade pojedinaca koji su već na neki način verzirani u poslovima distribucije cigareta i duvanskih proizvoda iz uvoza. Zbog sporazuma CEFTA oni će biti u povoljnijoj situaciji, s obzirom na to da se uklanjaju neke zaštitne barijere zbog domaće duvanske industrije.
Takođe bih pomenuo i visinu naknade koja je navedena u članu 54. Ta naknada za upis u registar uvoznika duvana i duvanskih proizvoda iznosi pet miliona dinara, odnosno 62.500 evra, ali Vlada je širokogruda pa se čak tim starim/novim uvoznicima olakšavaju ovako veliki "nameti" tako što tih pet miliona dinara mogu uplatiti za pet godina u pet rata, odnosno po 12.500 evra godišnje. Poznato je da upravo oni zarađuju enormne sume novca od prodaje duvanskih proizvoda, tako da im ovo dođe, u žargonu, kao neka sića.
Ovo je direktan način za prodor stranih kompanija koje se bave proizvodnjom cigareta, a pre svega iz Hrvatske, da ne kažem iz Rovinja, da preko pojačane mreže distributera osvoje tržište Srbije.
Dakle, ono što se dešava kod nas u prehrambenoj industriji, industriji građevinarstva, kada je u pitanju privatizacija srpskih preduzeća od strane hrvatskih kompanija, sada se polako ostvaruje i na polju duvanske industrije.
Pitam se samo da li bi država ovako zalegla za domaće proizvođače da Duvanska industrija iz Vranja i Duvanska industrija iz Niša još nisu privatizovane, možda je ovo strah od kompanija tako moćnih imena kao što su "Filip Moris" ili "Britiš ameriken tobako"?
Da su ostala ona preduzeća DIN i DIV u prethodnom statusu, pre privatizacije, niko iz Vlade se verovatno ne bi ni osvrnuo na problem domaćih proizvođača. Duvan kao sirovina sada može da uđe iz Makedonije, Hrvatske ili neke druge zemlje, jer, kako je rečeno, nema diskriminacije po pravilima STO.
U svemu ovom, trepeće štetu domaći poljoprivredni proizvođači duvana kao osnovne sirovine.
Ovde je sada ministar poljoprivrede i lepo bi bilo da izađe i da kaže nešto poljoprivrednicima koji na svojim njivama, parcelama proizvode duvan, kako će sada prodavati svoje proizvode kada proizvođači duvanskih proizvoda u Srbiji nisu više u obavezi da vrše otkup. Gde će sa njima i šta će raditi u budućnosti?
Takođe bi ministar trebalo da kaže poljoprivrednim proizvođačima, juče je to Zoran Krasić lepo pitao, da li će neko odgovarati za upropašćeno kontaminirano zemljište koje je ostalo posle sadnje neke čudne sorte duvana. Kako je uopšte to seme dospelo do naših proizvođača duvana?
U članu 54. vidimo da se pod upisom u registar uvoznika podrazumeva i upis onih koji će legalno uvoziti osnovnu sirovinu duvan za potrebe duvanske industrije, sada pod još povoljnijim okolnostima. Ne zaboravimo da u drugim zemljama poljoprivrednike koji proizvode duvan država ili proizvođači subvencioniraju.
Znači, njihovi troškovi proizvodnje će biti manji u odnosu na cenu proizvodnje duvana u Srbiji. Kako onda biti konkurentan u ceni sirovine? Očigledno je da će sirovina iz uvoza biti jeftinija od domaće, tako da će naši poljoprivredni proizvođači biti samo kolateralna šteta balansiranja Vlade Republike Srbije između domaćih i stranih proizvođača cigareta.
Na kraju da pitamo predstavnike Vlade šta je sa aferom oko duvanske mafije? Cela Srbija se tresla od ove afere u koju su umešane mnoge strukture iz izvršne vlasti i podzemlja. Ne znamo samo kako će CEFTA sporazum i ovaj zakon uticati na njihove nelegalne poslove, ali verovatno će izmenom nekog stava ili člana ovog zakona i oni biti zadovoljeni.
Na kraju da kažem nešto što se tiče Svilajnca. Pola Vlade, oni članovi koji su iz Demokratske stranke, dolazilo je u Svilajnac; jednostavno, narod je prepoznao vašu priču i doživeli ste veliki poraz tamo gde ste bili.
Da su glasali svi oni mrtvi ljudi čije su potpise falsifikovali vaši članovi i da su glasali svi oni ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu, ima ih više hiljada, čije ste potpise falsifikovali, možda biste i pobedili, ali narod je u svakom slučaju prepoznao vaše priče kojima obmanjujete narod čitavo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 34. stav 1. koji glasi – broj 30 zamenjuje se brojem 15. Ovaj član 34. odnosi se na rok za rešavanje o zahtevu za izdavanje putne isprave. Rok za rešavanje o podnetom zahtevu koji je predviđen u Predlogu zakona je 30 dana. Amandmanom SRS ovaj rok od 30 dana treba smanjiti na 15 dana. Ima više razloga za to i trebalo bi usvojiti ovaj amandman, a neke razloge ću navesti.
Svesni smo da je tehnologija savremenog doba dosta uznapredovala; procedura provere podataka je ubrzana i ne vidim razlog da se oteže sa izdavanjem putne isprave. Pre svega, tu se ne radi o nekoj masovnoj najezdi za podizanje putnih isprava, pasoša i ostalih dokumenata koji spadaju u putne isprave, pa se ne može stići. To je relativno mali broj podnetih zahteva po lokalnim ispostavama MUP-a, odnosno policijskim stanicama, da bi prosto bilo pravo čudo da se to ne uradi u predviđenom roku od 30 dana. Uzmimo primer lične karte: potrebno je da prođe par dana da biste je dobili, a to je neuporedivo više zahteva nego, recimo, za dobijanje pasoša.
Ovako ispada da neko ko podnese zahtev treba da se, blago rečeno, špijunira, proverava, kao da je neko sumnjivo lice, pa da se tek onda daje, ili ne, saglasnost za izdavanje putne isprave. Službenik koji izdaje pasoš, da ga crta rukom, bukvalno rečeno, pre bi ga uradio, nego što ste vi odredili ovaj rok od 30 dana.
Ali, kada znamo da će od dana primene ovog zakona o putnim ispravama važiti novi pasoš sa prostorom, kako ste naveli, za automatsko očitavanje podataka, to onda otvara neka druga pitanja.
Da li to odugovlačenje sa izdavanjem putne isprave omogućava vreme koje je potrebno da se pojedinim građanima u čip unesu neki specifični podaci, izuzev onih osnovnih koji su već upisani u putnu ispravu? To su dobro objasnili poslanici Srpske radikalne stranke Momir Marković i general Božidar Delić. Možda će se preko čipa omogućiti praćenje nekog pojedinca koji sa tim srpskim pasošem pređe granice Srbije. Jer, otkud on zna koja vrsta čipa mu može biti ugrađena u putnu ispravu?
Ovo možda zvuči neverovatno, ali ništa nije nemoguće, jer dobro znamo čime se sve pojedine službe služe i bave da bi došle do željenog cilja. Pitanje je koliko je naša državna administracija, odnosno vlast, jaka da održi u tajnosti ono što joj mi, građani Srbije, poveravamo na čuvanje kada dobijamo neku ispravu ili dokument, pa prilažemo lične podatke u širem ili užem kontekstu.
Ne verujem da će se neko od naših aktuelnih predstavnika vlasti isprsiti ispred predstavnika onih koji sa svojim agentima dovedenim iz belog sveta vršljaju po srpskim planinama tražeći srpske generale i reći – ne damo podatke, ne damo šifre itd. Ovde su u Srbiji maltene javno SAS-ovci, agenti MI-5, komandosi Delta odreda i ko zna još ko sve.
Mi, kao, propisujemo neke zaštitne mere i zaštitu podataka građana Srbije. Ovde je ministar, pa da ga pitam služi li nečemu oprema kupljena za vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića bez tendera, za koju je dato mnogo miliona evra, a koja je bila namenjena za izradu novih ličnih karata?
Takođe, čuli smo da je Karla del Ponte danas u Beogradu, prema tome, poštovani građani, sklanjajte se sa puta da vas ne pregaze silni automobili koji prate ovo čudovište. Karla del Ponte verovatno će naložiti vlastima u Srbiji da se posle nečovečnog proterivanja Aleksandra Karadžića, sina Radovana Karadžića, protera i njegovo dete - beba koja je imala tešku operaciju kukova, sa sve fiksatorima i infuzijom u ruci.
Nadam se da ćete u danu za glasanje prihvatiti sve amandmane Srpske radikalne stranke.