U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 26. Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima, sa predlogom da se stav 1. u članu 26. briše.
Opšte je mišljenje narodnih poslanika koji su do sada govorili o ovom zakonu o genetički modifikovanim organizmima u pojedinostima da je mogućnost izlaganja stanovništva opasnosti velika. Ko će posle nekog incidenta, kakav ste pomenuli u članu 3. tačka 3) da snosi odgovornost?
Evo šta piše u članu 26. stav 1. za koji SRS predlaže brisanje: ''U toku i po završetku namernog uvođenja u životnu sredinu, u rokovima utvrđenim u odobrenju, stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćeni zastupnik u Republici Srbiji dužan je da podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu u pismenoj ili elektronskoj formi.'' Šta ako u izveštaju koji se pominje ovde taj korisnik izveštava Ministarstvo da je prilikom namernog uvođenja u životnu sredinu došlo do nekontrolisanog oslobađanja genetički modifikovanih organizama.
Pitam gospodina ministra - da li vi imate efikasnu protivmeru da zaštitite ekosistem, životnu sredinu i živote i zdravlje ljudi i životinja?
Savetovao bih vam - okanite se ovakvih nepotrebnih zakona i počnite da se bavite ozbiljnim problemima u Srbiji, da vam radnici ne seku prste, da vam radnici ne štrajkuju glađu, da poljoprivrednici ne strahuju zbog već sada izvesne loše godine, sa prinosima koji neće moći da pokriju ni troškove proizvodnje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 39. Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima, sa predlogom da se stav 2. u ovom članu briše.
Šta kaže član 39. stav 2: „Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko (obratite pažnju) fitosanitarnih i veterinarskih inspektora“.
Član 39. ovog predloga zakona najbolje govori koliko vi neozbiljno shvatate potencijalnu opasnost od donošenja i sprovođenja ovog zakona. U prvom delu zakona govorite samo o laboratorijskim istraživanjima vezanim za nauku, o merama bezbednosti, s obzirom da čak ministar, to vidim u članu 5, osniva stručni savet za biološku sigurnost radi razmatranja stručnih mišljenja u vezi ove problematike.
Sada kada govorimo o nadzoru, nadzor nad ovako jednom ozbiljnom temom i jednom ozbiljnom situacijom treba da vrše obični fitosanitarni i veterinarski inspektori. Ovo je konkretan primer kako se vi igrate zdravljem ljudi. O nečemu za šta postoji stručni savet za biološku sigurnost, od ljudi koji su predani nauci, koji se bave ovom problematikom, treba da vrše nadzor obični fitosanitarni i veterinarski inspektori. To sigurno neće biti kvalitetno i merodavno, i umirujuće za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na naslov iznad člana 49, sa predlogom da se taj naslov briše, a taj naslov glasi: "Prekršaj pravnih lica".
Za nešto što nekog u Srbiji može da košta života i zdravlja, za nešto što može da dovede do invaliditeta, do zagađenja životne sredine, neko će po ovom zakonu platiti kaznu na osnovu člana 49. u visini od 200 hiljada do milion dinara. Niko nikog ovde ne uznemirava, ne uznemiravamo javnost, ali od ovog zakona Srbija neće imati nikakve koristi, moguće da ima samo štetu.
Konkretno u ovom članu 49. navešću par primera zbog čega neko može da plati samo 200 hiljada dinara i da nanese veliku štetu i građanima i životnoj sredini. Recimo, u tački 4) člana 49. platiće kaznu ako vrši ispitivanja genetski modifikovanih organizama i proizvoda bez ovlašćenja ministarstva, što je krupan prekršaj.
Dalje, u tački 7) – ako vrši upotrebu u zatvorenim sistemima, a nema dozvolu za određeni stepen rizika ili ne podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu itd.
Na kraju, takođe bih izrazio nadu da će pojedinci kada budu prestali da koriste u ishrani genetski modifikovanu pšenicu da će sa vremenom prestati da pričaju priče o 200 hiljada novih radnih mesta, o besplatnim akcijama od hiljadu evra, o proizvedenih 100 hiljade "Fijata" u Kragujevcu, o šengen vizi ili o ulasku Srbije u EU. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, na član 4, koji glasi: „U članu 4, stav 1, tačka 4), posle reči „zakona,“ zapeta se zamenjuje tačkom i zapetom, a preostali deo teksta se briše.''
Cilj ovog amandmana je da se izbegne pre svega svaka mogućnost dvosmislenog tumačenja šta je u stvari – opasan proizvod.
Nikakva dodatna pojašnjenja izraza „opasan proizvod“ smatram da nisu potrebna, a ovde upravo vidimo da se taj pojam dopunjuje mogućnošću dostupnosti drugih proizvoda koji predstavljaju manji stepen rizika.
Sada se postavlja logično pitanje – ko to utvrđuje da li neki proizvod predstavlja manji stepen rizika i kakav je cilj, rekao bih, ublažavanja pojma „opasan proizvod“?
Ovo me jednim delom podseća na zakon iz oblasti zaštite životne sredine, gde se isto tako pojam „opasnog otpada“ ili „ambalaže koja postaje opasniji otpad'', često modifikovao i menjao, tako da se može dvosmisleno tumačiti.
Srbija će u budućnosti imati veliki problem – kako da se odbrani, rekao bih, od poplave opasnih proizvoda koji će doći, između ostalog, iz EU i pored ovog zakona, na srpsko tržište.
Dobro se zna da na pojedinim proizvodima iz uvoza postoje šifre – kojem su tržištu namenjeni. To je najbolji primer da građani vide kako neko u Evropskoj uniji smatra – kojim igračkama smeju da se igraju njihova deca, a kojim igračkama smeju da se igraju naša deca ovde u Srbiji?
Da li su u pitanju igračke, da li je u pitanju tehnička roba, stočna hrana, prehrambeni proizvodi, to nije bitno. Bitno je da su mnogi proizvodi…
(Predsednik: Prošlo je dva minuta, privedite kraju diskusiju.)
To nije bitno. Bitno je da su mnogi proizvodi u EU već zabranjeni, a kod nas se nažalost uveliko prodaju i koriste. Ako se distribucija, uvoz i prodaja ne zaustave posle donošenja ovog zakona, onda je sve ovo urađeno samo da bi se ispunio uslov EU – da veliki broj zakona prilagodimo tim direktivama EU, u zamenu za lažna obećanja o vizama, o pridruživanju, o ulasku u EU, verovatno za 50 i 100 godina itd.
I dalje će se ono što predstavlja opasni proizvod nalaziti na našem tržištu, možda samo prepakovano, sa drugim šiframa, jer verovatno svi to možemo da pretpostavimo da su u pitanju velike količine proizvoda zatečene na zalihama u EU, gde su zabranjeni. To se mora distribuirati tamo gde može da prođe, a to je – Balkan, Azija, Afrika i Latinska Amerika.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane, na član 6, tako da se stav 2. menja i glasi: "Procena rizika utvrđuje se uzimajući u obzir raspoložive sve naučne dokaze". Ostatak teksta  se briše.
Amandmanom se predlaže da se procena rizika utvrđuje samo na osnovu raspoloživih naučnih dokaza. Ovako kako je predloženo u Predlogu zakona izvodi se zaključak da stručni savet koji se ovde pominje sebe postavlja iznad nauke jer se mišljenje saveta ovde kvalifikuje kao naročito.
Sam zakon o bezbednosti hrane ima neke sličnosti sa zakonom o bezbednosti proizvoda, ali i ovde vidimo, uvek se ostavlja prostor za neko dodatno drugačije tumačenje. U ovom slučaju to je ovaj stručni savet. Postavlja se pitanje – šta ako to naročito mišljenje stručnog saveta bude u suprotnosti sa nekim naučnim dokazima, a doneseno je zbog zaštite interesa velikih kompanija, proizvođača hrane, čiji je osnovni cilj prodati što više proizvoda i proširiti tržište?
Ispada da danas nijedna služba, nijedna ovlašćena institucija nije radila svoj posao kako je propisano po zakonu, a sada kako vidimo, verovatno će se to uraditi po ovom novom zakonu.
Samo da podsetimo koliko je poljoprivrednih proizvoda genetski modifikovanih sorti ušlo na srpsko tržište i tako na neki način ugrozilo zdravlje stanovništva. Sve se to dešavalo početkom 2001. godine pa nadalje i trebalo bi da neko zbog toga snosi odgovornost u Srbiji.
Čuli smo u dosadašnjoj raspravi mnoge primere i za majonez, konzerviranu hranu, dečiju hranu, čokolade itd. i potpuno je neshvatljivo da je neko uopšte mogao da se tako igra zdravljem građana. Zato i otvoreno sumnjam u to, kako ste naveli u Predlogu zakona, naročito mišljenja stručnog saveta, iza koga lako mogu da se vide interesi velikih proizvođača i trgovaca hrane.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 208. se nalazi u 12. odeljku Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se bavi osposobljavanjem kandidata za vozače, i cilj ovog amandmana SRS-a je da se omogući racionalnije opremanje, a samim tim i otvaranje većeg broja auto-škola, što će značiti istovremeno i veći broj zaposlenih, veći broj pravnih lica, poreskih obveznika.
Što se tiče predloženih izmena ovim amandmanom, razlika je u sledećem.
Predlagač zakona je u članu 208. stav 1. tačka 4) predvideo da pravno lice, pored učionice za teorijsku obuku, poslovnog prostora za administrativne poslove, nastavnih sredstava i učila i poligona za obuku, treba da poseduje najmanje tri vozila ''B'' kategorije i najmanje po jedno vozilo za ostale kategorije.
Amandmanom SRS-a predlaže se da najmanje po jedno, a ne manje od ukupno tri odgovarajuće opremljenih vozila onih kategorija za koje se obavlja obuka kandidata, bude uslov za pravno lice koje će se baviti osposobljavanjem kandidata za vozače, osim za kategorije A, A1, A2, AM, koje su registrovane na pravno lice ili su obezbeđene putem lizinga.
Ovakvo amandmansko rešenje će, pre svega, svoju satisfakciju naći u manjim sredinama, gde ima i manji broj kandidata za obuku, ali i pravnih lica koja možda neće biti u situaciji da obezbede veći vozni park za funkcionisanje auto-škole koja mora da ispuni ovih pet tačaka iz člana 208.
Cilj je da se omogući u ovim kriznim vremenima, kada su mnoge porodice, pre svega, egzistencijalno ugrožene zbog sve veće nezaposlenosti i krize, otvaranje, između ostalog, i novih auto-škola i zapošljavanje novih instruktora, predavača i ispitivača.
Ali, možda će baš nedostatak dela sredstava za kupovinu par vozila biti razlog za odustajanje od otvaranja auto-škola. Lako je to uraditi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku itd., ali teško je to uraditi u Crnoj Travi, Trgovištu, Babušnici, Kuršumliji i mnogim drugim ''siromašnim gradovima''.
O tome kako auto-škole obavljaju svoju delatnost neka vode računa, pre svega, nadležni organi. Broj vozila koji poseduje neka auto-škola, nezavisno od veličine objekta, i broj zaposlenih u njoj ne mora da bude garant da će se raditi po slovu zakona.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona uz pomoć kojih će se dati pečat protekloj deceniji, odnosno periodu kada su vlast u Srbiji preuzeli oni kojima su zvezde vodilje bile reči – pošteno, socijalna jednakost, transparentnost, demokratija, novo doba parlamentarizma, EU odmah, KiM u sastavu Srbije, a šta danas imamo kada treba da sumiramo rezultate te, rekao bih, ''žute'' dekade?

To će se, upravo, videti posle popisa 2011. godine. Državna statistika je tu da nas tek s vremena na vreme podseti, sve građane Srbije, i da nas obavesti da dobro živimo, da ima i gorih zemalja od nas, da ljudi nisu gladni, iako jesu, da su zaposleni, iako nisu, a poljoprivrednike – da su imali izvanredne prinose u proseku, što bi rekli statističari, a oni ni polovinu svog uloženog novca ne mogu vratiti. Zato i postoji ona davno sročena kovanica, iz vremena kada su Srbijom vladali komunisti – statistika naša dika, što poželiš, ona slika.

O nekim konkretnim primerima statistike i načinima kako se ona vodi, govoriću u okviru vremena koje pripada SRS-u, u načelnoj raspravi.

Sada bih se osvrnuo na neke nove članove, najpre Predloga zakona o zvaničnoj statistici, a potom Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.

Dakle, kada u Predlogu zakona predlagač kaže "zvanična statistika", to u prevodu znači "državna statistika", koja oslikava i vlast i one koji u tom trenutku vrše vlast.

Kada država vodi statistiku, vodiće je onako kako sebe želi da predstavi – u najlepšem svetlu pred građanima Srbije, ulepšavanjem, friziranjem, prilagođavanjem podataka i informacija, jer je to način da se država, odnosno oni koji vladaju državom predstave kao nešto idealno, nešto što je dugo očekivano, kao blagostanje, pogotovu ako su raspisani izbori.

Tada su potrošačke korpe obično prepune, kupuju se automobili i nekretnine na sve strane. Statistika beleži samo uzlazne linije uspeha, a onaj ko sluša takve informacije, samo čeka da na kraju čuje o kojoj zemlji se radi, pošto niko neće verovati da se radi o državi Srbiji.

Onog momenta kada zvanična statistika bude javno saopštila da u ovoj zemlji ima gladnih ljudi i koliki je njihov broj, da ima više od milion obespravljenih radnika na ulici i kada bude zvanično objavila koliko je umrlih građana Srbije od posledica zračenja uranijumskih bombi koje su nam poslale SAD – onda ćemo i mi prihvatiti tu statistiku.

Njihov zvaničnik dolazi sutra u posetu Srbiji i narodu za koji je preporučivao koncentracioni logor, smrt, narodu kome je oteo, ali trenutno, Kosovo i Metohiju.

Da li ste vi, gospodo iz Republičkog zavoda za statistiku, izračunali koliku štetu su nam naneli i Bajden i Solana i NATO i EU 1999. godine?

Kada ćete sabrati svaku ciglu, svaku kuću, svaku dečju suzu, svaku kap krvi, svaki nedosanjani dečiji san zbog NATO bombardera i detonacija bombi?

Sme li neko od predstavnika vlasti, sutra, da pokaže tu statistiku tom Bajdenu koji je uvredio moj srpski narod?

U sredu će Srbija da stane – jer neko dolazi na mesto zločina. Čak se i fudbalske utakmice neće igrati, kažu, iz bezbednosnih razloga. Evo, ja predlažem da tog dana ne radi ni Zoološki vrt, ni igraonica na Ušću – neka sutra sve u Srbiji stane, da se vlast i divi i klanja na miru onom ko nam je oteo KiM.

U članu 5. pominje se načelo nepristrasnosti. Imali smo priliku da vidimo tu nepristrasnost često, pogotovu kada se pripremaju izbori, ili su u toku, i to na Javnom servisu, onom koji odložene snimke Narodne skupštine pušta u nekim vampirskim terminima, posle ponoćnih časova, što bi se reklo – za treću smenu. Podaci su obično probrani, oni koji se mogu upotrebiti, ostali ostaju zatrpani u moru drugih istraživanja i sondiranja javnog mnjenja, pa ako ih neko pronađe, pronađe, i tako godinama.

Ovde postavljamo jedno pitanje ministru, odnosno predstavniku Republičkog zavoda za statistiku – kako će se ubuduće prikupljati, obrađivati, skladištiti, prikazivati, analizirati itd. podaci i informacije, kada mi već sada to možemo da vidimo u okrnjenom obliku, a to se najbolje vidi na ovom primeru koji ću vam pokazati, odnosno svi su takvi, gde se jasno navode teritorijalne jedinice koje su obrađene i na koje se odnose konkretni podaci?

Evo jednog saopštenja Republičkog zavoda za statistiku, verovali ili ne, a na njemu imamo odrednice – Republika Srbija, Centralna Srbija i Vojvodina. Pitam vas javno, gospodo iz izvršne vlasti – gde je ovde KiM? Kako je nekome uopšte palo na pamet da izostavlja KiM? U Ustavu, u članu 182. stav 2, jasno piše: "Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju".

Neka su podaci što se tiču KiM-a i minimalni, neka pokazuju bilo šta, neka se vrši sondaža makar i u nekom kosovsko-pomoravskom selu, ali ti podaci moraju da se nađu u posebnoj rubrici – Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.

Dobro znamo da je naša južna pokrajina, 1999. godine, zaslugom gospodina koji će sutra šetkati Beogradom i obilaziti minuli rad ''tomahavka'' i F16, nevidljivog, ulice Kneza Miloša, okupirana i data šiptarskim teroristima na upravljanje.

U ovoj statističkoj listi, u ovom obrascu, ja i svi građani Srbije hoćemo da vidimo i drugu rubriku – Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Ako krenemo tom logikom, onda je pitanje zašto ste onda izdvojili Vojvodinu, što i te podatke niste svrstali pod jedan naziv – Republika Srbija, s podacima sa KiM-a?

Sada javno izražavam bojazan šta će se desiti za par godina, pošto predsednik Republike, Tadić, predlaže nekakvu regionalizaciju Srbije; dok se Evropa ujedinjuje, on vodi nekakav sasvim suprotni proces, on rastače srpsku državu. Hoćemo li za par godina da u nekom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku vidimo podatke za Šumadijski region, za Timočki, Niški, Drinski, Raški, itd.? Kako stvari stoje, ako na vlasti i dalje ostaje sadašnja vladajuća garnitura, Srbiji, sasvim sigurno, preti rasulo i propast.

Ono što je, takođe, apsurdno u ovom zakonu, pogotovo u situaciji kada nas ministri iz Vlade plaše svetskom krizom i nju navode kao razlog svakodnevnog otpuštanja radnika i velikog minusa u budžetu, Vlada upravo u tom trenutku predlaže u ovom zakonu formiranje Saveta za statistiku, i to od 17 članova, čiji je osnovni zadatak da daje stručna mišljenja i učestvuje u realizaciji ''predloga''. To znači, opet, bespotrebno odlivanje sredstava iz budžeta, isto kao i kada su u pitanju agencije, zavodi, komiteti, odbori, itd.

U Republičkom zavodu za statistiku postoje zaposleni koji su dovoljno stručni i kompetentni da sve ove navedene poslove Saveta mogu sami da obavljaju. Ali, u samom načinu imenovanja članova, vidi se šta je cilj formiranja ovog saveta. Od 17 članova, 12 direktno postavljaju ministri, odnosno Vlada, dva imenuje guverner NBS-a Jelašić, to je onaj što je kupio jeftinu vilu, verovatno je licitirao, jednog člana imenuje Privredna komora Srbije, jednog člana predlaže Statističko društvo Srbije i 17. član je direktor Zavoda.

Evo vam, ukratko, slike i prilike srpske statistike. Vlada, što je očigledno, preko Saveta za statistiku, u koji, od 17 članova, imenuje direktno 12, želi da kontroliše i usmerava rad Republičkog zavoda za statistiku. Kasnije ću se u načelnoj diskusiji ponovo vratiti na statistiku i njene rezultate.

Što se tiče Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, poslednji popis stanovništva urađen je 2001. godine, nekako u vreme kada je krenula ofanziva na srpska preduzeća, domaće banke, Vojsku Srbije, na radnike koje su predvodili oni koji bi trebalo da polažu račune kada se sumiraju rezultati 2011. godine. Mada, tada može biti i kasno za Srbiju. Ubeđen sam da će sve linije ići silaznom putanjom, osim onih koje grafički prikazuju porast siromaštva, kriminala, tuberkuloze, samoubistava, umiranja od karcinoma, steriliteta, itd., da ne nabrajam.

Da bismo počeli popis, treba da vidimo, pre svega, gde su državne granice Republike Srbije. Pitam gospođu ministra – kako ćete izvršiti popis na KiM-u kada ste ga svojevoljno predali na poverenje Euleksu, a oni vam, u znak zahvalnosti, bukvalno, spustili rampu?

Srbima na Kosovu se polako steže omča oko vrata, tuku ih, sude, guše suzavcem, a vi iz Vlade Republike Srbije ćutite. Onda se po nekoj priči izmisli rupa na saksiji, napiše član 16. u ovom predlogu zakona, na osnovu koga će Ministarstvo za KiM, odnosno ministar Goran Bogdanović, sprovoditi predstojeći popis na KiM-u, čovek koji je bio ministar u Rugovinoj vladi, dok su ubijani Srbi od strane šiptarskih terorista, koje je ta ista vlada krila i štitila. To je prosto neverovatno.

Do 2011. godine, kako je počelo, Euleks neće Srbima dozvoliti ni da dišu, a kamoli da se popisuju.

Sve to, ponavljam zbog građana Srbije, zahvaljujući ovoj vladi, koja je misiji Euleks dala zeleno svetlo da lagano, ali sigurno, Šiptarima za koju godinu prepusti sve ingerencije izvršne i sudske vlasti.

Imamo još jedan problem koji može potpuno da omete popisivanje stanovništva na osnovu ovog zakona. Vi iz vladajuće koalicije za nekoliko nedelja treba da usvojite dugo pripremani, ali i osporavani, Statut AP Vojvodina. Baš na osnovu tog statuta, može da vam sutradan Pajkić, predsednik Vlade Vojvodine, odgovori – u Vojvodini neće biti popisa sada, nego kada odluči Pokrajinska skupština. To je relativno moguće. Dobro znate kakva sve ovlašćenja ovim statutom dajete Vojvodini.

Gospodo iz Vlade Republike Srbije, da li čitate novine, da li pratite televiziju? Znate li koliko je već predsednika opština, i to iz vašeg DS-a, negodovalo zbog nejednakog tretmana i transfera sredstava opštinama u centralnoj Srbiji? Zbog ucene nekolicine poslanika iz vladajuće koalicije koji dolaze iz Vojvodine, vi Vojvodini do u dinar, i preko toga, isplaćujete, a Nišu, Paraćinu, Boljevcu, Zaječaru, Čačku ništa, ili na kašičicu.

Gde je tu ravnopravnost za koju ste toliko izgarali dok ste 5. oktobra 2000. godine palili, upravo, ovo skupštinsko zdanje gde danas sedimo?

Da li znate kako je na ove ucene reagovala Stalna konferencija gradova i opština, koja okuplja veliki broj opština, gde su predsednici opština upravo iz DS-a? Pogledajte malo, raspitajte se, jer će vam opštine u Srbiji uskoro bankrotirati.

Sada ste dobili od MMF-a tri milijarde evra kredita. Da li se možda pitate kada ćete i kako taj novac vratiti onima koji su vam ga dali? Privrede nema, rasprodale su je vaše stranačke kolege, radnici vam u Srbiji, zbog vaše politike, seku prste, drugi vam logoruju ispred predsedničkog zdanja, treći štrajkuju glađu do smrti i vi verovatno mislite da činite pravu stvar, da Srbiju vodite u reforme.

Te reforme će se lepo pokazati 2011. godine, u popisu o kome govori ovaj zakon. Tamo gde je rubrika – zaposlen, u mnogim slučajevima će biti stavljena crta, a kada popisujete građane, popisujte sve, i ko im je u privatizaciji opljačkao firmu, i koliko su puta štrajkovali glađu, koliko su dužni za struju, za hranu, jesu li nožem isekli još neki prst da bi se neko sažalio na njihovu sudbinu.

Takođe, ne zanemarimo ni Tadićevu ideju o regionalizaciji Srbije, ideju koja je jako opasna po opstanak srpskog naroda i srpske države. Predsednik Republike se ponaša baš kao u onoj priči gde je Srbija šaka pirinča.

Nikakva regionalizacija ne dolazi u obzir. Danas to propagirati, kada Srbija treba da se ujedinjuje i da jača, samo ide u korist onih čiji je vekovni cilj uništenje srpske države na Balkanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljam diskusiju u ime SRS-a o Predlogu zakona o zvaničnoj statistici i Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.

Sada ćemo se malo baviti statistikom i na konkretnim primerima ćemo pokazati građanima Srbije šta im je donelo paljenje Skupštine, lupanje u šerpe i šutiranje kartonskih kutija 5. oktobra 2000. godine. Moram priznati da su me malo iznenadili pojedini podaci, ali ne u smislu pozitivnosti, već u smislu jedne teške, rekao bih, bezizlazne, apsurdne situacije u kojoj se nalazi Srbija, njena privreda, stanovništvo, poljoprivreda itd.

Kada govorimo o metodama kojima se služi zvanična statistika, odnosno Republički zavod za statistiku, pitam predstavnike Vlade, da li iste metode koriste i neke marketinške agencije koje istražuju javno mnjenje, njihov odnos prema nekoj aktuelnoj temi ili socijalnom statusu neke ciljne grupe.

Ovo pitam zato što često imam priliku da Republički zavod za statistiku da jedne podatke, a neka agencija sasvim drugačije, a radi se o istoj stvari. Ko je onda tu u pravu?

Što se tiče Predloga zakona o zvaničnoj statistici, citiraću član 2. stav 1, a u vezi s jednim problemom koji potresa centralnu Srbiju i da smatram da je Republički zavod za statistiku trebalo da uzme učešće. Dakle, član 2. stav 1: ''Zvanična statistika obezbeđuje, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reprezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama iz oblasti radne i životne sredine, i to za sve korisnike'', a među njima su državni organi, odnosno predstavnici Vlade Republike Srbije.

Dakle, zvanična statistika je trebalo da se u jednom konkretnom slučaju, koji ću pojasniti, pozabavi na vreme i da za račun državnih organa ispita javno mnjenje u Pomoravskom okrugu oko pitanja moguće izgradnje postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada u blizini Ćuprije. Mislim da je javnost u Srbiji ozbiljno informisana o ovom problemu, da lokalna vlast u Ćupriji, pre svega, predstavnici DS-a, žele po svaku cenu da usred Srbije, zato što je to uslov EU, instaliraju postrojenje za tretman opasnog otpada, koji će godišnje tretirati 43 hiljade tona opasnog otpada, a među njima i tečnog cijanida, kao krvnog otrova.

Danas smo imali priliku da u "Politici" pročitamo, izdanje za Srbiju, da je državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine dobio informaciju iz Evropske kancelarije da je već dobio uveravanja od lokalne vlasti Ćuprije da je tako nešto već odobreno u lokalnom parlamentu. Zvanično pitam Vladu Republike Srbije, šta to radi lokalna vlast u Ćupriji? Sednica Skupštine o tom pitanju nije ni održana, jer su nezadovoljni građani, bukvalno, opkolili SO Ćuprija; to se desilo 27. februara, to se desilo i juče. Neka se niko ne igra više budućnošću naše dece, zdravljem građana.

Mnoge nedoumice je izazvao ovaj problem, pogotovo u centralnoj Srbiji. Neko namerava da instalira postrojenje u trograđu Ćuprija, Paraćin i Jagodina, pored Velike Morave, možda su ovde trenutno i poslanici iz Kruševca, tik uz ogromnu plantažu ''Rubinovih'' vinograda od preko 100 ha, usred poljoprivrednog dobra ''Dobričevo'', površine 700 ha, a prosto je neverovatno šta radi aktuelna vlast u Srbiji.

Upozoravam vas da vodite računa o građanima Srbije. U celom Pomoravlju se uveliko prikuplja peticija protiv neodgovorne vlasti u Ćupriji i građani potpisuju masovno, bez obzira na stranačku pripadnost. Svi su uplašeni za svoju decu. Ako je Skupština AP Vojvodine mogla da 2003. godine donese odluku o zabrani izgradnje takvog postrojenja na teritoriji AP Vojvodina, zašto to ne mogu da urade i predstavnici lokalnih samouprava u tzv. centralnoj Srbiji?

Uzmimo, na primer, šta kaže zvanična statistika o postojanju i poslovanju stranih firmi u Srbiji, pogotovo iz bivših republika nekadašnje SFRJ.

Podaci su s kraja 2007. godine, mada je sada situacija još gora. U Srbiji je tada, 2007. godine, postojalo preko 600 kompanija i firmi iz Slovenije i Hrvatske, a u tim zemljama su tada su poslovala tri srpska preduzeća. Verovatno je za tako dobar skor zavredelo izvinjavanje do crne zemlje, što se kaže, i Mesiću, i Sanaderu, i kome sve ne, od predsednika Srbije. Onda su doveli hrvatske tajkune da nam uzimaju poljoprivredno zemljište za bagatelu, da unište ovo malo što je ostalo od prehrambene industrije u Srbiji. Toliko o reciprocitetu.

Evo vam još jedan podatak iz februara 2008. godine. Na aukcijama, tenderima i tržištu kapitala, ukupno je prodato 2.200 firmi i preduzeća, i to za jedva nekih dve milijardi i 700 miliona evra, a dobro se zna da su ta preduzeća vredela blizu 70 milijardi evra. Eto, to je jedna sekvenca koja će, s ostalim statističkim prikazima, upotpuniti sliku o karakteru vlasti i Demokratske stanke, u okviru ove, kako sam je nazvao, ''žute'' dekade, od 2001. do 2011. godine.

Situacija je još strašnija kada pogledamo koliko je firmi u stečaju, gde su, kao po nekom šablonu, pokradeni poslovni prostori, lokali, građevinsko i poljoprivredno zemljište. Statistika to samo suvoparno beleži, pa kaže da je na kraju 2007. godine u stečaju, likvidaciji, bilo 1.792 preduzeća, za 400 više nego u 2006. godini. Kako je tek sada, kada nas je zahvatila ova tzv. svetska ekonomska kriza, možemo samo da zamislimo.

Narodu je, pred ove poslednje izbore, predsednik Republike obećao 200.000 novih radnih mesta, a sada se dešava nešto suprotno od obećanog.

Sada, izvolite vi, gospodo iz Republičkog zavoda za statistiku, izračunajte, dajte nam podatak – koliko mesečno u Srbiji radnika ostaje bez posla na ulici, dok se Vladini činovnici samo umnožavaju, bilo da su to zavodi, ili agencije, trošeći nemilice državni novac. Imamo prilike da vidimo i u ovom zakonu da se osniva neki savet za statistiku, koji će imati novih 17 članova.

Radnici, bukvalno rečeno, treba da uzmu motke, po savetu predsednika Republike, pa da čuvaju svoja radna mesta. Samo neka predsednik Republike ne zaboravi da mu pod prozorom predsedničkog zdanja već pola godine logoruju, ako tako mogu da kažem, radnici "Robnih kuća Beograd", tražeći ono što im pripada.

Statistika je lepo obradila još jednu oblast. Nažalost, rezultati su alarmantni i upozoravajući, a tiču se odlaska mladih iz zemlje.

Do 5. oktobra, oni koji su bili u opoziciji govorili su za bivši režim, kao nekada komunisti za trulu Jugoslaviju, da je od njega na hiljade mladih pobeglo iz zemlje, tražeći posao i kakvu-takvu egzistenciju, i glavne parole posle 5. oktobra bile su: "posao za mlade", "vrednovanje stečenih diploma", "novi projekti u Srbiji", "otvorenost", "transparentnost", "nema pljačke", "nema kriminala" itd.

Međutim, samo posle dve godine, nastupa totalno razočaranje, pogotovo mladih. Pojedinci zbog kojih su ti mladi jurišali na spaljeno skupštinsko zdanje, lepo su prodavali šećerane, cementare, železaru, brodogradilište, poslovni prostor, punili su svoje džepove preko računa s onih čuvenih egzotičnih ostrva. Zato je nastupio novi talas nezadovoljstva i beznađa.

Evo, sada je 2009. godina. Vladate Srbijom maltene jednu celu deceniju. Objasnite meni i građanima, pre svega, mladima, kako to da je u ''zlatnom dobu'', kako kažete, demokratije, u doba vaše vladavine, tzv. "žute'' dekade, toliko mladih, bukvalno, pobeglo iz zemlje od vas, a taj broj je oko 100.000 mladih? Ovo je posao za statistiku, ali ne samo da nam pruži šturo brojno stanje, već objašnjenje za ovakvo pogrešno vođenje države.

Sada vam verovatno smešno deluju one parole sa bilbordova širom Srbije, koji su nekada bili postavljani uoči izbora – "Posao odmah", "Zato što život ne može da čeka", "Zato što posao ne može da čeka" itd. Ali, evo, statistika kaže sasvim drugačije.

Pogledajmo šta kaže statistika za industrijsku proizvodnju, ne znam koju, da li uopšte postoji u Srbiji, u periodu mart 2008 - mart 2009. godine. Za samo godinu dana, industrijska proizvodnja beleži pad od čak 14,2%, odnosno za jednu sedminu. Eto vam još jednog primera iz ''žute'' dekade o uspešnosti "buldožer revolucije" iz 2000. godine.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru 2008. godine iznosi negativnih 14%. Na osnovu ovog statističkog podatka, možemo zaključiti da radnici nisu poslušali predsednika Republike da motkama čuvaju svoja radna mesta, pošto ga, izgleda, niko nije ozbiljno shvatio.

Pitanje je sada – gde se izgubiše onih obećanih 200.000 radnih mesta?

Pogledajmo, takođe, kako se kretala, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, prosečna mesečna potrošnja u domaćinstvu. U četvrtom kvartalu 2008. godine, prosečna mesečna potrošnja u domaćinstvu iznosila je 43.295 dinara, a neto zarada u privredi u martu iznosila je 27.485 dinara, pod uslovom da ste uz pomoć motke sačuvali svoje radno mesto. To je u domaćinstvima gde makar jedan radi, a ostali članovi porodice se snalaze kako znaju. Česti su slučajevi u Srbiji da cela porodica živi od jedne jedine penzije nekog od ukućana i da posle njegove smrti više nema nikakvih redovnih priliva.

Sada ću ponoviti jedan slučaj iz Glogovca, sela nadomak Jagodine, gde je snaja čuvala mrtvu svekrvu skoro godinu dana, samo da bi primala njenu penziju, da bi imala porodica od čega da živi. To je stvarno Srbija, sumorna, ali takva je.

Iskren da budem, mislio sam da će podaci Republičkog zavoda za statistiku biti umereniji i prihvatljiviji za vladajuću grupaciju u Srbiji, ali zaista su poražavajući, mada sam pomislio da su još gori od ovoga što možemo pročitati po sajtovima Republičkog zavoda za statistiku; malo su modifikovani, da ublaže ionako lošu sliku ekonomskog stanja u zemlji Srbiji.

Ovom prilikom bih da upoznam javnost u Srbiji da je Republički zavod za statistiku dobitnik i jednog svetskog priznanja. O čemu se radi? Republički zavod za statistiku je početkom 2009. godine zasijao na svetskom zvezdanom nebu, jer je od strane Svetske banke, u okviru takmičenja koje je osmislila i organizovala ova banka, nagrađen za svoj projekat, zajedno sa još 12 projekata iz celog sveta.

Poštovani narodni poslanici, da li znate za koji projekat su nagrađeni u Vašingtonu, pa im je Šigeo Kacu, potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju uručio nagradu? Projekat sigurno nije o bogatom društvu, o bezbednosti, o zapošljavanju mladih, o naučnim inovacijama. Nagrađen je projekat o onome čega u Srbiji imamo u izobilju, a to je siromaštvo, a pun naziv je "Projekt utvrđivanja siromaštva u Srbiji".

Eto, dokle smo došli. O nama se izrađuju projekti, da se vidi dokle su nas dovele tzv. demokratske snage, transparentnost, ''pošteno'', ''zato što život ne može da čeka'' i to vam je još jedan primer minulog rada revolucionara "buldožer revolucije". Kako se kaže u tom projektu – od siromašnih, ima još siromašnijih, a najsiromašniji su oni koji žive na selu, neobrazovani, izbeglice i raseljena lica.

U periodu april 2009 – april 2008. godine, indeks potrošačkih cena je porastao za 8,8%, a cena na malo za 10%. U odnosu samo na decembar 2008. godine, indeks je povećan za 7%, što jasno ukazuje na inflaciju, kao i na otežavanje položaja stanovništva, zbog dizanja cena u budućnosti.

Sada bih se vratio na jednu veoma bitnu stavku, koju je na veoma slikovit i jasan način Republički zavod za statistiku prikazao i time samo potvrdio ono što SRS već odavno govori građanima Srbije. Dakle, Republički zavod za statistiku nam kaže, na osnovu relevantnih podataka, da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-mart 2009. godine u padu za čak 34,6%, u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je najbolji dokaz kakvu privredu imamo i kako ministri obavljaju svoju dužnost.

U ciframa to izgleda ovako. Roba u dolarima – izvezeno je robe u vrednosti od 1.666.800.000 dolara, a uvezeno je za 3.501.200.000 dolara, što znači da je deficit milijarda i 834 miliona dolara. Izvoz robe – 1.276.300.000 evra, a uvoz – 2.682.900.000 evra, što predstavlja deficit od milijardu i 406 miliona evra.

Idući dalje, dolazimo do jednog zaprepašćujućeg podatka, a to je da su nam glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili Nemačka – 194,5 miliona dolara, Bosna i Hercegovina – 188,4 miliona dolara i Italija – 179,1 miliona dolara.

Sada svi mi treba da se pitamo gde je ovde Rusija? Ko je odgovoran u organima izvršne vlasti što je ovakva situacija, konkretno, u vezi s Rusijom?

Zašto ne postoji veći obim izvoza u Rusiju, kada tamo imamo šta da ponudimo, a to je hrana, odnosno poljoprivredni proizvodi? Ko je taj ministar, ili ko je taj državni činovnik koji moćnu Rusiju sprečava, namećući velike namete i dažbine, da ne stupi u kontakt s našim poljoprivrednicima, koji bi im sigurno prodali svoje proizvode?

Što je još tragičnije, čak apsurdno, promet robe bi se obavljao pod najpovoljnijim carinskim režimom, povoljnim za Srbiju, na osnovu bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini koji postoji između Ruske Federacije i Republike Srbije. Toliko poljoprivrednih proizvoda, voća, povrća, mesa, mleka itd. propada ili se prodaje nakupcima za bagatelu od strane srpskog seljaka, a sve to može da završi na ruskom tržištu. Uklonimo barijere, pustimo Ruse da dođu do srpskog seljaka, ako mislimo da opstanemo i da dostojanstveno živimo od svog rada.

Što se tiče uvoza, glavni spoljnotrgovinski partneri su Rusija, sa 561,4 miliona dolara, a zatim Nemačka – 398 miliona, Italija – 320 miliona dolara. Što se tiče Rusije, to je i razumljivo, zbog uvoza energenata, nafte i gasa, a ponavljam, to je sasvim realno.

Statistika, takođe kaže, a to je, ponavljam, slika i prilika vlasti, svih onih ministarstava i ministara kojima su puna usta uspešnosti naše privrede, naše poljoprivrede itd., sa koliko smo zemalja u svetu ostvarili suficit, obratite pažnju, u međudržavnoj trgovini. Radi ilustracije, u svetu postoje zvanično priznati od UN-a, čak 192 države, eksperti i ostali demokratski stručnjaci, koji su elokventni, transparentni, evropski potkovani, postigli su rezultat iznad svih mogućih očekivanja.

Srbija je suficit ostvarila, verovali ili ne, po Zavodu za statistiku, čak sa tri zemlje na čitavoj zemaljskoj kugli, i to sa Crnom Gorom, Makedonijom i BiH. Ne znam kakav je njihov bilans s ostalim zemljama, ali ovo je, blago rečeno, katastrofa. I vi, gospodo iz vlasti, s ovakvim pokazateljima hoćete u EU, s ovakvim brojkama.

Ovo je jedan zaista smešan, mada bolje zvuči – tužan podatak naše stvarnosti. Neka vlast u Srbiji ne smetne s uma činjenicu da je državna kasa prazna, da više nema šta da se proda i da će uskoro socijalni bunt da se prelije na ulice srpskih gradova.

Evo vam još jednog statističkog primera, apsurdnog, stvarnosti u Srbiji. Na osnovu relevantnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, sačinjena je lista prvih 10 proizvoda koje Srbija izvozi i od kojih ubira devizni priliv. Na prvom mestu je izvoz muške odeće, u vrednosti od 34 miliona dolara. Meni je ovo, a verujem i svima vama, malo čudno, pošto se poslednjih godina u javnosti plasiralo toliko informacija o propasti tekstilne industrije u Srbiji, maltene, kao da ona uopšte ne postoji. Vidimo da statistički podaci nešto drugačije govore.

Drugo mesto zauzima izvoz malina, sa zarađenih 19 miliona dolara, i to je logično, s obzirom na kvalitet i potražnju maline koja se gaji na našim prostorima. Ali, kad smo već kod maline, neka poljoprivrednici koji se bave gajenjem ove sorte znaju da EU propisuje kvote za određene zemlje u kojoj će količini proizvoditi malinu. Srbija godišnje proizvodi 80 hiljada tona maline, a koliko znamo, kvota će biti nekih 15 hiljada tona.

Što se tiče malina koje se gaje na našim prostorima, to su poljoprivredni proizvodi, realno je da ostvarujemo nekakav devizni priliv. Srbija je poljoprivredna zemlja, pa se tako nešto i očekivalo. Međutim, među tih 10 proizvoda, od poljoprivrednih proizvoda koji se izvoze, osim maline, jedino se našao i kukuruz, čijom je prodajom zarađeno tek 16 miliona dolara i kukuruz se nalazi na petom mestu.

Ja se sada pitam gde je voće, gde je povrće, meso, mleko, koje Srbija proizvodi u velikim količinama?

Voleo bih da je sada ovde ministar poljoprivrede, pa da mi odgovori čemu onda onoliki krediti i subvencije podeljene poljoprivrednicima u protekloj deceniji? Gde su onda rezultati, gde je izvoz, da bi Srbija imala koristi?

Sada vidimo koliko su, u stvari, bili namenski ti krediti. Sećamo se svi dobro šta je ovde govorio gospodin Krstin prošle nedelje, upravo o tim kreditima, kada je naveo primer kako je podeljeno jedne godine 180 miliona dinara kredita namenjenih za izgradnju sistema za navodnjavanje.

Umesto da se tih 180 miliona raspodeli na 60 korisnika, po tri miliona, urađeno je, verovali ili ne, suprotno i samo tri korisnika je dobilo po 60 miliona dinara. Sumnjamo da su ih namenski upotrebili. Ta sredstva koja su uzeta, pitanje je gde su završila i u koje namene, jer je očigledno da rezultata, po zvaničnoj statistici, nema.

Verovatno se svi sećate slučaja bivše ministarke Rašete-Vukosavljević, čiji je, čini mi se, svekar podigao kredit namenjen pokretanju poljoprivredne proizvodnje, a, u stvari, radilo se o podizanju velikog ugostiteljskog objekta, koji nikakve veze nema s poljoprivredom.

Kada smo već kod toga, kako su se najčešće po partijskoj liniji delili ti krediti, podsetiću vas na jedan, mogao bih da kažem, i komičan slučaj, koji se dogodio 2007. godine, u kampanji za parlamentarne izbore, posle donošenja novog ustava.

Ministar Mlađan Dinkić je, obilazeći jednog poljoprivrednika u okolini Jagodine, tačnije, u selu Ribare, koji je od kredita podigao tovilište bikova, pokazao svu svoju stručnost pred predstavnicima politike, novinarima i prisutnim ljudima koji su ga pratili. Naime, ne shvativši da se nalazi na farmi bikova, ministar Dinkić je, sav usplahiren i radostan što je, eto, krenulo čoveku, ponudio onako zvanično, pred novinarima, domaćinu još jedan kredit, da proširi, kako je rekao, da zaokruži proces proizvodnje, tako što će od tih sredstava kupiti, hitno, verovali ili ne, aparate za mužu krava.

Domaćin je gledao ministra malo zbunjeno. Nezgodno je čoveku da kaže ministru da su na farmi oko njih samo bikovi i da mu za njih aparati za mužu nisu bili potrebni. Svi su se gledali međusobno, smejali se, ali je to kampanja – ko će sad da raspozna kravu od bika, pa makar to bio ministar. Znate li šta je najčudnije, šta je u ovom spisku od prvih deset proizvoda, koji je sačinjen od strane Republičkog zavoda za statistiku, bacilo u senku i pšenicu, i voće, i šljivu, i proizvodnju mesa, povrća itd.? Verovali ili ne, na osmom mestu su se našle, slušajte dobro, hulahop čarape. Za njihov izvoz Srbija je dobila deset miliona dolara.

Šta iz ovoga logički sledi? Kakav je zaključak?

Neka poljoprivrednici dignu ruke od farmi, od plastenika, od voćnjaka, jer od toga, očigledno, nikakve vajde nema, i neka počnu po selima da prave pogone za proizvodnju hulahop čarapa. Šta drugo čovek da kaže na ovakve rezultate koje nam je ponudila statistika?

Već na početku izlaganja sam istakao da se SRS apsolutno protivi osnivanju Saveta za statistiku, a to su članovi od 13. do 17, jer će to biti samo instrument pomoć koga će Vlada kontrolisati ovu značajnu instituciju. Za SRS su sve državne institucije odgovorne po bilo kom pitanju, pa i po pitanju proizvođača zvanične statistike, za razliku od predloženih rešenja u članu 6. Predloga zakona.

Ovako, može da se tumači da državna institucija nekada može biti odgovorna, a nekada ne, odnosno nije potrebno zakonski naglašavati tu odgovornost, jer se ona podrazumeva. Onda bi pored svakog organa, pored svake funkcije koja se pominje u nekom zakonu morala da stoji reč "odgovoran", što je besmisleno.

Sada se postavlja pitanje – kako će taj direktor Zavoda, na osnovu člana 10, da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike? Kako on neće biti ugrožen kada će taj direktor biti na čelu Saveta od 17 članova, od kojih 12 direktno imenuje Vlada? Kako će taj direktor zaštititi zvaničnu statistiku od uticaja državnih organa, u ovom slučaju, Vlade? Zato je ovaj savet za statistiku izmišljen kao instrument kontrole proizvodnje zvanične statistike.

Kada smo već kod statistike na domaćem terenu, da li se neko setio da statistički obradi osuđujuće kazne Srbima u Hagu, koji robijaju zbirnu kaznu od preko hiljadu godina zatvora, i da ih uporedi s osuđujućim kaznama zatvora za pripadnike drugih naroda koji su učinili zločine nad srpskim narodom?

Hag je posebna priča, gde je na delu najgrublje kršenje ljudskih prava, i to Srba. Trenutno se u Hagu sudi knjizi, kao u doba inkvizicije, kao u doba Hitlera. Zbog istine koja je izneta u knjizi pod nazivom "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" – zaustavljeno je suđenje dr Vojislavu Šešelju. To neće biti doveka, jer pravda je spora, ali dostižna.

Što se tiče drugog zakona, Predloga zakona o popisu stanovništva i stanova 2011. godine, tek nam ostaje da vidimo kakva će Srbija biti za dve godine, s obzirom na to kakve se sve inicijative pokreću od strane onih koji vode ovu državu.

Videli smo kroz statistiku da država ne obrađuje više podatke sa KIM-a, što je apsolutno neprihvatljivo i protivustavno. Predstojeći popis, 2011. godine, verovatno će nas suočiti s istinom – gde se danas nalazi Srbija i u kom pravcu ide. To će, verovatno, izgledati ovako – smanjenje broja stanovništva, smanjenje broja naseljenih mesta, sve je više sela u kojima nema nijednog jedinog stanovnika i koja su ostala pusta, povećanje broja ugašenih škola u Srbiji, što je direktna potvrda da Srbijom vlada ''bela kuga'', smanjeni stočni fond, zbog neodgovorne politike Vlade i nekontrolisanog uvoza poljoprivrednih proizvoda, povećanje površine poljoprivrednog zemljišta koja se ne obrađuje, povećanje broja mladih koji napuštaju Srbiju, povećanje broja staračkih domaćinstava; u određenim pasivnim regionima u Srbiji, smanjiće se još više gustina naseljenosti, zbog migracije stanovništva u potrazi za poslom, kako bi se obezbedila kakva-takva egzistencija.

Sve je to posledica lošeg upravljanja Srbijom i odgovornost je na onima koji su vodili ovu državu u proteklom periodu. Niko više živ ne može da sabere koliko je novca ušlo u Srbiju – kroz raznorazne oblike donacija, pomoći, posle 2000. godine. Kada još dodamo ogromna zaduživanja u poslednjih sedam-osam godina, za nekih deset milijardi evra, ne govorim o prethodnom dugu, zatim privatizaciju i sredstva koja su dobijena od nje, postavlja se logičko pitanje, gde je toliki novac?

Prosto je neverovatno da je toliko novca bilo u Srbiji, da je toliko potrošeno, uloženo, a narod nikada gore nije živeo. Neizvesnost vlada na sve strane, svaki građanin strepi hoće li sutra imati posao ili ne.

Zaista će ovaj predstojeći popis biti jedna opisna ocena, ali će, sasvim sigurno, ta ocena biti nedovoljna, zbog svega onoga što se dešavalo posle paljenja Skupštine 2000. godine.

Ovaj predlog zakona sada moramo gledati i malo drugačije, s obzirom na to da Skupština ekspresno, što smo videli i protekle nedelje, usvaja zakone, po diktatu EU, često i sa lošim prevodom, ali to je u suštini tako. Neke drugačije norme i principi sada vladaju u Srbiji, i to na osnovu donetih zakona u Narodnoj skupštini.

Setimo se samo Zakona o zabrani diskriminacije, zbog koga se podigla velika prašina u Srbiji i protiv koga su svoj glas podigle i sve tradicionalne verske zajednice. Tim zakonom se zabranjuje, između ostalog, diskriminacija lica na osnovu njihove seksualne orijentacije.

Mi u SRS-u, a i medicina, imamo sasvim drugačije mišljenje o takvim pojavama. Zbog čega navodim ovaj zakon i ovaj primer? Evo zbog čega. Znajući kako se ponašaju određene grupacije koje su najviše profitirale donošenjem ovog zakona i koje imaju potrebu, ja mislim, bolesnu potrebu, da javnosti nameću svoju seksualnu sklonost kroz nekakve parade, prekidanje filmskih projekcija na festivalima itd., šta će biti ako baš ta lica hoće da u popisnoj listi da izraze svoju seksualnu orijentaciju?

Kada to ne budu uspeli da ostvare, pošto u članu 4. ne vidim da je predviđena ta mogućnost, onda će ti jadni nezadovoljnici da kažu da ih država diskriminiše, jer ne mogu da izraze svoju orijentaciju, pa će da se obrate nevladinim organizacijama, Strazburu itd. Jer, taj ko voli da se šeta u ženskoj odeći i da se šminka, a muškarac je, ne smeta mu ništa da se i u popisu tako izjasni.

Mi smo protiv toga, a vi ćete imati problem po tom pitanju.

Članovima 5. i 7. se propisuje način prikupljanja podataka od domaćinstava, a pogotovo onih koja se bave poljoprivredom, pa će se tu evidentirati, između ostalog, i domaće životinje, kao i kućni ljubimci.

Setimo se samo Zakona o dobrobiti životinja, koji je usvojen prošle nedelje, koliko je besmislenih odredaba, a rekao bih, i smešnih, taj zakon doneo. Baš zbog tog zakona, sada neće biti jednostavno tako olako preći preko popisivanja i domaćih životinja u okviru poljoprivrednog domaćinstva ili gazdinstava.

Ne bi me začudilo da neka organizacija za zaštitu životinja iz Srbije ili Evrope, na osnovu zakona koji je donet u Narodnoj skupštini, zatraži i evidentiranje zlostavljanih životinja prilikom popisa.

To jeste malo smešno, ali vi ste tu mogućnost dali usvajanjem ovog zakona o kome sam maločas govorio.

Sada neka građani čuju šta je, recimo, zabranjeno tim zakonom o dobrobiti životinja i šta se može tretirati kao zlostavljanje, jer će vas možda popisivač i to pitati.

Zabranjeno je, recimo, sprečavati petla da kukuriče, zabranjeno je živini potkresivati krila, zabranjeno je živini seći kljunove. Zbog ove odrednice, sada vlasnici živinarskih farmi i koka nosilja imaju velike probleme.

Zabranjeno je skraćivati, seći rogove životinjama. Takođe je zabranjeno seksualno zlostavljati životinje, ali šta ako je to nečija seksualna orijentacija i čovek tako hoće da se evidentira u popisu? Opet se krši zakon.

Za SRS je to, kao i za ogroman broj građana, suludo, ali vi ste zakonom dozvolili takvu mogućnost.

Predstojećim popisom Srbija treba jednom za svagda da Hrvatskoj izbije glavni adut koji koristi u sopstvenom predstavljanju svetu i EU, da je multikulturna i multietnička država, jer se u Hrvatsku, navodno, vratilo 270 hiljada Srba da živi, a to je laž i Srbija mora tu laž da dokaže.

O čemu se radi? Uzmimo, na primer, poslednje lokalne izbore u Hrvatskoj, koji su održani 17. maja ove godine. Ovo su rezultati. Ukupno je 2009. godine, na ovim izborima, glasalo samo 27.000 Srba, prosto neverovatno.

Ako uporedimo podatak iz 2003. godine, glasalo je 45.000 Srba, 2005. godine – 37.000 Srba, 2007. godine – 34.000 Srba, 2009. godine – 27.000 Srba. Radi ilustracije, u Požeškoj županiji je 2005. godine glasalo 674 Srba, 2009. godine – nijedan jedini. Onda mi treba da glumimo da se Srbi vraćaju u Hrvatsku, da Sanader maše tim podatkom pred čelnicima EU.

Ovo je priča i podatak za Vladu Republike Srbije, za izvršnu vlast, da dokaže kakva je, u stvari, struktura i priroda vlasti u Hrvatskoj, da tamo uopšte nema 270.000 Srba, jer da ih ima, oni bi glasali na ovim lokalnim izborima. Situacija je još gora ako znamo da je, po informacijama iz medija, 5.000 Srba organizovano otputovalo da bi glasalo u Krajini.

Postavlja se pitanje, gde su onda ti ljudi? Oni su, u stvari, u Srbiji. To bi, takođe, trebalo da evidentira ovaj predstojeći popis stanovništva 2011. godine.

Broj kojim Hrvatska maše pred raznim evropskim i svetskim emisarima nastao je veštački, odnosno od zahteva Srba za izdavanje nekih dokumenata, kako bi mogli da podižu penziju i tome slično.

U poslednje vreme možemo često da čujemo izjave pojedinih predstavnika MUP-a o broju Albanaca sa KiM-a koji su uzeli srpski pasoš.

U velikom broju slučajeva taj pasoš je potreba da se bave delatnostima koje su često s one strane zakona u inostranstvu, pa tako ispadne, kada ih pohvata nemačka, francuska ili neka druga policija, evropska policija, mediji to tamo objavljuju nekim bombastim naslovima – državljanin Srbije, ili državljani Srbije uhvaćeni u trgovini ljudima, švercu droge, naoružanja itd., što nanosi samo štetu Republici Srbiji. Ti Albanci sa KiM-a, ako žele srpski pasoš, neka se i popišu 2011. godine kao državljani Srbije, neka plaćaju porez državi Srbiji. Ovako, Srbija ima samo štetu, a nikakvu korist.

Još jedan problem, koji će se svakako javiti prilikom popisivanja imovine, jeste status imovine koja je Zakonom o restituciji vraćena 2006. godine verskim zajednicama, a to još nije sprovedeno u delo, negde zbog neažurnosti, negde zbog kočenja državne administracije, ali sada je prilika da se to raščisti.

Konkretno ću vam navesti primere iz Braničevske eparhije, gde su Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćene manastirske šume i poljoprivredno zemljište.

Nažalost, manastiru Ravanica nije vraćeno 1.246 hektara šuma koje je imala u vlasništvu do 1945. godine. O čemu se radi? To je površina poznata pod nazivom Pasuljarske livade, gde se nalazi vojni poligon.

Napominjem, manastiru Manasija, u neposrednoj blizini, manastirske šume su vraćene.

Međutim, pošto je NATO bacio oko na taj poligon, odugovlači se od strane nadležnih organa da se manastiru Ravanica vrati ono što mu je pripadalo do 1945. godine.

Vladika Ignjatije je nekoliko puta upozoravao Vladu Republike Srbije i nadležne organe na taj propust, ali svi ćute. Nedavno je ovaj problem iskrsao ponovo, onog momenta kada je ministar Dulić, želeći da me lično ubedi, na Odboru za zaštitu životne sredine, rekao da se postrojenje koje treba da se gradi u blizini Ćuprije neće graditi u blizini Ćuprije, već na samim Pasuljarskim livadama. Verovatno nije ni znao da su Pasuljarske livade nekada pripadale manastiru Ravanica. Prosto je neverovatno da je neko mogao pomisliti da će se evropski šljam, evropski otpad, dovoziti na Pasuljarske livade, na imovinu gde je nekada šetao knez Lazar i kneginja Milica.

Već sam govorio o Statutu Vojvodine i o onome što može uslediti ukoliko se on usvoji u Narodnoj skupštini. Imamo očigledan primer oko popisa stanovništva u Vojvodini.

Po nacionalnoj strukturi, Srba ima više od 70%, a po popisu – 65%. Cilj popisa je smanjenje Srba, kao priprema za donošenje Statuta. Prema tome, molim vas da dobro obratite pažnju na sve ono što će uslediti kada bude došlo vreme da se ovaj popis izvrši, za dve godine.

Amandmanom koji sam podneo na član 4. menja se stav 2, koji treba da glasi: "Građani su dužni da poštuju jednakost i ravnopravnost drugih građana i pravnih lica, odnosno zabranu diskriminacije".
U Predlogu zakona, član 4. stav 2, stoji jedna, rekao bih, neodređena zbirna imenica koja apsolutno ne priliči ni zakonu, niti nekom ozbiljnijem pravnom aktu. U stavu 1. se pominje reč "svi", u stavu 2. reč "svako". To je toliko, pre svega, širok pojam koji može da obuhvati i strance i naše građane, Indijance, Eskime, bilo koga na kugli zemaljskoj.
Na jednom primeru pokazaću vam kako se diskriminatorski ponašaju upravo oni koji cvile kako su im ugrožena ljudska prava što ne mogu da paradiraju našminkani ulicama srpskih gradova. To vam je i primer kako i koliko pravedno reaguju državni organi kada je u pitanju delovanje momaka na štiklicama u Srbiji.
Grupa građana koja se predstavlja kao neka gej alijansa hajdučki je nedavno upala u salu Sava centra, prekinula projekciju filma na proteklom festu, izmaltretirala publiku i nikom ništa.
Da je državnih organa koji treba da rade svoj posao, ta grupacija bi ekspresno, kako predlagač zakona kaže u članu 3 – efikasno, zaglavila u zatvoru i platila odgovarajuću kaznu. Umesto toga, bili smo svedoci srceparajućih tirada, kuknjave i žalopojki učesnika ovog skandala.
Da je to uradio obični građanin ili neko patriotsko udruženje, u pitanju bi bili sati za koje bi se oni našli u Padinskoj Skeli. Ko koga ovde u stvari diskriminiše?

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije koji se odnosi na diskriminaciju u društvenom životu i ponižavajuće postupanje.
Ovde ima elemenata da možemo da utvrdimo diskriminaciju prema građanima Srbije, pogotovo prema srpskom narodu od strane najviših državnih funkcionera.
Pokazaću vam na jednom primeru kako izgleda kada se pojavi oblik diskriminacije u društvenom životu u vidu ponižavajućeg postupanja.
Juče nam je to odlično demonstrirao ministar odbrane Dragan Šutanovac, uspevši da za samo pet minuta uvredi mrtve heroje, da ponizi njihove porodice, da udari šamar građanima Srbije koji su preživljavali teške trenutke 99. godine, za koje je zaslužan njihov "Milosrdni anđeo".
Šta se dogodilo? Ministar Šutanovac je juče položio venac u ime Ministarstva, u ime Vojske na spomen obeležje pilotima, junacima koji su hrabro poginuli u neravnopravnoj borbi sa avijacijom NATO-a i posle odavanja počasti ministar se udaljio nekoliko koraka od spomen obeležja i pred kamerama nam držao lekcije o ulasku Srbije u NATO pakt, o tome kako postoje snage koje se suprotstavljaju tome, ali da to sada nema potrebe da rade, jer zamislite, nismo još zvanično ni pozvani da pristupimo NATO-u.
Sećamo se da je sa ove govornice upravo ministar odbrane Dragan Šutanovac javno uzviknuo da on želi Srbiju u NATO paktu i onda ima obraza da odaje poštu, da polaže vence onima koje je NATO pakt pobio.
Na grobu junaka, pilota, žrtava ministar drži hvalospev ubicama, drži hvalospev NATO paktu.
(Isključen mikrofon.)

Amandman koji sam podneo na član 7. Predloga zakona o zabrani diskriminacije glasi: "U članu 7. posle reči ''zakonitim ciljem'' stavlja se tačka i ostatak teksta se briše".
U ovom članu 7. mogu da vidim odgovor koji sam pre dva dana tražio od ministra, ali ministar nije odgovorio.
Pitao sam da li postoji i opravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje u odnosu na lica ili grupe o kojima je ovde bilo govora.
Upravo u ovom članu 7. govori se o vidu diskriminacije za čije sprovođenje predlagač traži zakonsku sigurnost, a sve to opravdava zakonitim ciljem, kako je doslovce napisano u stavu 1. ovog člana.
Tako kada ova država odluči da otima fabrike, da otpušta radnike, da zakida penzionerima, da evo sada Đilas pljačka milion građana Beograda i tako ih diskriminiše, uvek to može da odbrani opravdanim zakonitim ciljem.
Mogu i radnici, proizvođači duvana, mleka i maline, rudari i radnici u tekstilnoj industriji itd. da traže svoja prava, ali oni su opravdano diskriminisani zbog navodnog interesa države Srbije, a to je put u Evropu zbog ovog nakaradnog zakona koji ćemo, nažalost, usvojiti. Svoja prava će tražiti na sudu, a kada ih dobiju, biće to za koju deceniju, neki neće ni biti u životu, imovina će tada biti rasturena, opljačkana i razdeljena.
Nadležni organi će, poštovanjem prava prividno zasnovanog na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, prepustiti vremenu da se diskriminatorski obračuna sa obespravljenima. Pogledajmo samo koliko se dugo godina radnici iz pojedinih preduzeća u Srbiji bore da povrate svoju imovinu.

Amandmanom na član 37. predlaže se brisanje člana 37, koji se odnosi na utvrđivanje činjeničnog stanja od strane poverenika.
Dakle, poverenik preuzima ulogu, kako bih rekao, nekog velikog inkvizitora koji će da istražuje ko je uvredio, ko je opsovao, popreko pogledao, nagazio u gradskom prevozu, stavio mušicu u supu, polomio šnalu za kosu, zabranio da uđe u ženski toalet nekom pederu.
I tako će lepo poverenik da se šunja, čeprka, sakuplja prijave, glumi Iliju Čvorovića, da vidi ko se to tamo drznuo da ugrožava homoseksualna ili pederska prava, zagarantovana svim mogućim evropskim dekoracijama, direktivama, konvencijama i, nažalost, i ovim zakonom u Srbiji.
Zamislite da se razvode muž i žena, muž homoseksualac, žena normalna osoba, i ona voli muškarce kao i muž, i maloletna deca treba da pripadnu nekome od roditelja. Ako se kojim slučajem advokat supruge usudi da izjavi da je njen muž homoseksualac ili peder, i da bi podizanje deteta u tom bolesnom ambijentu bilo pogubno za dečiju psihu, ekspresno bi taj advokat završio karijeru, jer bi se našao pod udarom ovog zakona.
Na kraju, svi smo očekivali da ćemo u Evropu zahvaljujući izvozu poljoprivrednih proizvoda, zdrave hrane, turističkoj ponudi, zdravoj pijaćoj vodi, kad ono...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. stav 1, gde se reči ''od diskriminacije'' brišu. Suština podnetog amandmana je u stvari suština svega onog negativnog što su radikali rekli o ovom zakonu, svega ono što je rekla i SPC i ostale tradicionalne verske zajednice, ali i medicina.
Reči ''od diskriminacije'', za koje sam predložio amandmanom da se brišu, apsolutno su nepotrebne u predloženom tekstu člana 1, s obzirom da je sasvim jasno da se ovaj član odnosi na diskriminaciju, a ovde je reč o postupcima zaštite.
Pitanje je sada kako će se sprovesti zaštita u kontrasmeru, od recimo nekoga ko sebi zacrta u glavu da je diskriminisan, jer ima bolesnu želju da kaže svakome da je pomalo ili mnogo seksualno nastran ili njegovo udruženje, pa ko ga sa gnušanjem otera od sebe ili mu uskrati neki termin na televiziji, verovatno će biti podložan kaznenim odredbama ovog zakona.
Takvi bolesnici će hteti medije, televizije, specijalne emisije, kačiće postere svojih udruženja na bandere, zakupljivaće skupe bilborde, pred kojima ćemo deci morati da pokrivamo oči kada ih vodimo niz ulicu.
Ko će građane Srbije da štiti od takvih koji i te kako priželjkuju ovaj zakon, da bi svoju bolesnu viziju slobode ljudskih prava sprovodili mentalno terorišući građane, koji osnovne moralne i porodične vrednosti smatraju za jedino ispravne.
Ovde nikako ne ubrajam socijalne grupe, poput invalida, prognanih lica itd, o kojima je bilo govora, ali upravo se i sada, i bez ovog zakona, vrši diskriminacija građana... (Predsedavajuća: Dva minuta.) završavam. ... koji poštuju zakone, koji poštuju neka pravila.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2, a kojim se u stavu 1. predlaže brisanje reči ''svako neopravdano'', upravo pokazuje koliko je vladajuća koalicija neiskrena u srceparajućoj odbrani ovog, slobodno mogu da kažem, štetnog i opasnog po društvo zakona.
Zašto kažem da je neiskrena vladajuća koalicija kada je u pitanju podrška ovom zakonu? Odbijen je amandman kojim se iz teksta u članu 2. stav 1. brišu reči ''svako neopravdano''. To onda znači da po vama iz vladajuće koalicije postoji opravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje.
Molio bih gospodina ministra da nam objasni zašto nije prihvaćen amandman SRS koji eliminiše svaku podelu na neopravdano ili opravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje. Neka ministar kaže kako on i oni koji su smislili ovakav zakon zamišljaju da postoji neka opravdana diskriminacija.
Možda zamišljaju da je opravdana diskriminacija prema građanima Srbije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, pa im treba zatvarati usta diskriminacionim poslovničkim merama, a to se, tobože, prikazuje u medijima kao uspeh demokratije.
Da podsetim, za uspeh demokratije su smatrali i izum giljotine u francuskoj buržoaskoj revoluciji, pa biste vi, takođe, ovde mogli da instalirate jednu za govornicom i čim bi vam nešto loše zvučalo ili vam se ne bi dopalo ono što kaže narodni poslanik, pritiskom na taster vi ćete to lako rešiti, jer kad ljudima sečete misli i reči lako je da im ... (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 3. stav 1. predlaže se brisanje reči ''efikasno'' u rečenici koja govori o zaštiti od svih oblika diskriminacije preko nadležnih sudova i drugih organa javne vlasti Republike Srbije.
Što bi neko u zakonu naglašavao da se sada u nekim situacijama treba efikasno štiti nečija prava? Valjda se podrazumeva da se moraju na osnovu zakona štititi prava građana.
Kako to da se sada nečija prava štite efikasno, a nečija neefikasno? To ćemo objasniti na jednom primeru.
Ko je taj ko treba da proceni da efikasno primeni ovaj zakon u smislu zaštite, recimo, homoseksualca profesora, koji zbog svoje umobolne sklonosti maltretira, a to je teško dokazati, svog učenika i onda otac tog učenika odluči da svog sina uzme u zaštitu tako što će tog bolesnika jednostavno propustiti kroz šake, ne bi li ga naučio nešto o zaštiti ljudskih prava.
Prema roditelju koji je navodno prekršio član 21. i ugrozio prava tog umobolnika na slobodu izražavanja njegove seksualne orijentacije efikasno se preduzimaju mere na osnovu ovog zakona kojim bi se podičila i Sodoma i Gomora.
Kada neko nekog ubije, kada neko, recimo, opljačka benzinsku pumpu ili državnu kasu, kada neko prospe tone otrovnih hemikalija, tada treba neefikasno štititi prava građana i... (isključen mikrofon.)