Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća.

Cilj ovog amandmana je da se spreči uništavanje domaćih, autohtonih vrsta šumskog drveća, a to će se upravo dogoditi, dodavanjem novih odredbi iz pravilnika EU, u cilju potpune implementacije propisa u oblasti proizvodnje i prometa šumskog reproduktivnog materijala.

Srbija će izgleda morati ubuduće da pazi kako će čak i pošumljavati svoje goleti, kako će izgledati šumske sastojine, koje vrste drveća će se i u kom obimu širiti u budućnosti na prostorima Republike Srbije.

Kako smo krenuli da sledimo direktivu EU, sada smo trenutno stigli i do srpskih šuma. I zakona koji će srpsko šumarstvo, odnosno deo koji se bavi rasadničkom proizvodnjom, odnosno proizvodnjom reproduktivnog materijala, u potpunosti uskladiti sa direktivama EU. Rasadnička proizvodnja se polako utapa u standarde koji su osnova za gajenje šuma u EU. Pitanje je da li to ne ugrožava domaće vrste, koje zauzimaju procentualno najviše površina po šumama u Srbiji?

Sledeći ovu logiku, uskoro bi trebalo da očekujemo i zakon o šumama i neki novi pristup gajenju, podizanju i iskorišćavanju šuma, verovatno po uzoru na EU.

Ovu priliku koristim da pitam gospodina ministra, kao ovlašćenog ministra – kada će konačno Srbijašume vratiti manastirske šume, po zakonu i restituciji, manastiru u Ravanici?

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 10, sa predlogom da se doda reč „bioloških“.
Amandmanom koji sam podneo na ovaj član želi se upotpuniti definicija gajenja domaćih životinja, pa bi ona trebalo da glasi – gajenje domaćih životinja jeste skup bioloških, genetičkih i zootehničkih postupaka u cilju ispoljavanja proizvodnog materijala. Reč „bioloških“ koja bi trebalo da se nađe u definiciji predstavlja i sve one postupke, mimo genetičkih i zootehničkih, koji su bitni za kvalitetno gajenje domaćih životinja.
Jedan od bitnih činilaca koji bi mogli da se svrstaju u biološke jeste i samo prirodno okruženje, čista životna sredina i zdrava hrana, o čemu je dosta bilo govora u jučerašnjoj raspravi. Ukoliko zataje organi ove države, koji su dužni da spreče da se u ishrani domaćih životinja nađe recimo genetički modifikovana soja ili komponente i koncentrati koji se više ne koriste u zemljama EU, nećemo imati apsolutno ni kvalitetno stočarstvo.
Naši poljoprivrednici saznaju za štetnost pojedinih hraniva tek kada se suoče sa uginućem stoke i tada im veterinari, ako hoće, kažu u većini slučajeva da potraže uzrok u vrsti hraniva koje koriste poljoprivrednici za ishranu stoke.
Sada bih hteo da vas pitam, gospodine ministre, da li na našem tržištu u Srbiji postoje hraniva koja su uvezena iz EU da su tamo zabranjena, a da se u Srbiji uveliko koriste za ishranu stoke? Konkretno, pitaću vas za hranivo pod nazivom „gebi“.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. stav 2. tačka 7), koji glasi: posle reči "domaćih životinja" dodaju se reči "uz saglasnost veterinarske ustanove".
Vlada je u obrazloženju odgovorila da se kontrola kvaliteta priplodnih domaćih životinja vrši u skladu sa odgajivačkim programom, a kontrolu zdravstvene ispravnosti iste vrše veterinari specijalisti za poslove reprodukcije, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.
Srbija mora da vodi računa o genetskom potencijalu kojim raspolaže. Poznato je da Srbija ima vrsne stručnjake koji se bave usavršavanjem, ali i očuvanjem kvaliteta domaćih rasa, ali i zaštitom novih rasa i hibrida. Problem za srpsko stočarstvo može nastati onog momenta ako se nekontrolisano na srpskom tržištu nađu rase iz uvoza koje u sebi nose opasnost koja se genetički prenosi na potomstvo prilikom mešanja sa domaćim rasama.
Svi dobro znamo za anomalije koje su se javile na pojedinim rasama domaćih životinja u Engleskoj, Nemačkoj, Americi itd, pre svega kod njihovih veštački stvorenih rasa. Takođe se sećamo ludih krava, poremećaja koji se preneo upravo korišćenjem štetnih hraniva, o čemu smo ovde dosta govorilo, i koji je u sebi krio razorni genetički materijal. Zato su životinje bile ubijane i spaljivane da bi se na taj način prekinuo lanac nastajanja novih jedinki.
Bojim se samo da smo trgovinskim sporazumom sa EU, u stvari, otvorili granice za ulazak stranih rasa domaćih životinja kojima ćemo ugroziti dosadašnje kontinuirano unapređenje zdravih rasa domaćih životinja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o dobrobiti životinja, koji glasi – u članu 7. stav 1. tačka 7) posle reči „glodara“ tačka zarez se brišu i dodaju se reči „i mesojeda koji pričinjavaju štetu stanovništvu“.
Ova tačka 7) u stvari zabranjuje hvatanje životinja zamkama kojima se nanosi bol ili povreda, osim u slučaju hvatanja štetnih glodara. Molio bih za pažnju pre svega onih građana koji se bave stočarstvom i koji trpe velike štete od divljih životinja, da obrate pažnju na ovo što će možda i ministar da kaže posle ovog mog izlaganja.
SRS smatra da se zamkama mogu hvatati mesojedi koji pričinjavaju veliku štetu stanovništvu uništavajući značajan deo stočnog fonda, kao što su – lisice, vukovi, tvorovi, šakali, možda čak negde i medvedi. Šta sada recimo treba da rade stočari koji trpe velike štete od vukova, koji su u stanju da im prepolove stočni fond? Ako već ti stočari ne mogu da ubiju tu životinju, mogu makar da je uhvate.
Vi ste u obrazloženju odgovorili – da se amandman ne prihvata iz razloga što se iz amandmana ne može sa sigurnošću zaključiti na koje životinje se odnosi pojam „mesojedi koji pričinjavaju štetu stanovništvu“. Naravno da se u Srbiji ovo može odnositi na ove pomenute životinje. Verovatno nećemo imati situaciju da nekom stočaru na Pešteru ili na Kopaoniku štetu pričini lav, tigar ili jaguar.
Zato ste mogli da prihvatite ovaj amandman, a Ministarstvo je moglo pravilnikom da odredi koje su to vrste, kao nekim podzakonskim aktom. Kazna koju bi neko platio ako uhvati životinju kreće se od 100.000 do 1.000.000 dinara. Nekome se isplati da mu stočni fond unište vukovi, nego da ga uhvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o dobrobiti životinja koji glasi: U članu 21. stav 1. posle reči "položaju" briše se tačka, dodaje zapeta i dodaju reči "kao i da obezbedi dostupnost svetlosti i potrebne količine svežeg vazduha".
Pored obezbeđenja prostora za minimalno kretanje životinja, neophodno je u prostoru za smeštaj obezbediti dovoljno svetlosti i potrebne količine vazduha. Ono što je Vlada dala u obrazloženju za neprihvatanje amandmana, mislim da se ipak odnosi konkretno na član 20, mada u 21. članu se decidno misli na životinje kojima je uskraćena sloboda kretanja.
Ipak, ova odrednica u članu 20. ima neki širi odnos prema smeštaju životinja. Obrazloženje koje je dala Vlada kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se član 21. Predloga zakona odnosi na dobrobit životinja kojima je uskraćena sloboda kretanja, a opšti uslovi koje je vlasnik, odnosno onaj držalac životinje dužan da obezbedi životinji, kao što je svetlost i potrebna količina vazduha, propisani su u članu 20. Predloga zakona.
Mislim da ste vi, gospodine ministre, i Vlada i Odbor mogli da prihvatite ovaj amandman, s obzirom da ništa ne bi falilo da se u članu 21. nađu ove odrednice da se obezbedi dostupnost svetlosti i potrebne količine svežeg vazduha.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31. Predloga zakona o dobrobiti životinja. Samo da obavestim javnost koja prate ovo zasedanje, po ovom članu 31, i dobro da  ga čuju oni koji imaju domaće životinje, koji ih gaje, da od usvajanja ovog zakona neće moći da ih, jednostavno, zakolju za potrebe ishrane.
Član 31. glasi: ''Obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može obavljati samo lice koje je obučeno za tu vrstu poslova.''
Amandmanom SRS briše te reči i zamenjuje rečima – i lice koje je vlasnik životinja. Ovim amandmanom se daje pravo vlasnicima životinja, koji ih čuvaju za svoje sopstvene potrebe, prvenstveno za ishranu, da ih sami kolju u domaćinstvima.
Mislim da će ovakvim zakonskim predlogom, pre svega, biti oštećeni mnogi domaćini u Srbiji, koji jednostavno neće moći da zakolju šta imaju, prase ili nešto drugo, za svoje sopstvene potrebe, već će morati da se za to obrate, kako ovde piše, licu koje je osposobljeno, odnosno obučeno za poslove klanja.
Pitanje je ko to obučava ta lica, ko im izdaje sertifikate? Takođe, da pomenem, kazne za klanje životinja u domaćinstvu. Ako to uradi fizičko lice, konkretno, ako domaćin zakolje svoje prase za Božić, bez pomoći lica koje je obučeno za poslove klanja, platiće kaznu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara. Ovo je nešto apsurdno.
Vi se i u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pozivate opet na uputstva Evropskog savet, odluke Evropskog saveta, konvencije itd, a srpskim domaćinima ostaje da čekaju kazne, kada budu klali prasiće za Božić, Uskrs i krsnu slavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to na član 10, sa predlogom da se stav 1. briše.
Podneo sam ovaj amandman iz razloga što je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bolje od predloženog. U Srbiji je toliko zloupotreba oko poljoprivrednog zemljišta, to se nažalost sada dešava, tako da neće biti koristi ni od ovih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Početni korak donošenja Poljoprivredne osnove kojom se bavi ovaj član samo je, možda, uvod u ono što se dešava sa poljoprivrednim zemljištem.
Novina u ovom članu je što se sada najavljuje neka naučnoistraživačka organizacija koja je dužna da u roku od 15 dana daje svoje mišljenje na Poljoprivrednu osnovu.
Pored svih ovih izmena i dopuna koje planirate i kojima želite da zaštitite, navodno, poljoprivredno zemljište, ipak će i dalje moći da se manipuliše njime. Sada je najunosnije pretvarati poljoprivredno zemljište u građevinsko i zgrtati ogromne pare.
Setimo se samo afera u poslednjih godinu dana, koliko je poljoprivrednog zemljišta zauvek izgubljeno. Ministar bi, pre svega, trebalo da obrati pažnju kako njegovi stranački prijatelji, pogotovo u Vojvodini i u velikim gradovima, gde drže vlast, raspolažu poljoprivrednim zemljištem.
Poljoprivredne osnove donosi republički organ, autonomna pokrajina i lokalne samouprave. Tamo gde dođe do zloupotreba, pokazuje u stvari do kog je stepena stigla zloupotreba i kriminal.
Pre nego što se bude donosila Poljoprivredna osnova, obratite pažnju na poljoprivredno zemljište koje treba vratiti pravim vlasnicima koje je oduzeto posle Drugog svetskog rata. To zemljište se, kao po nekoj komandi najpre od svih uzurpira i rasproda i ceo spor se kasnije (Predsedavajući: Gospodine Iliću, vreme vam je isteklo.)… prebacuje državi i direktno za restituciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama  i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na član 30. stav 2. Amandmanom se predlaže brisanje stava 2. u Predlogu izmene i dopune ovog zakona, a to je član 80. osnovnog zakona donetog pre nekoliko godina.
U tački 3) i 4) člana 80. koji se menja članom 30. pominju se opasne i štetne materije u poljoprivrednom zemljištu, kao i dozvoljene količine koje se od tih opasnih materija mogu naći u zemljištu.
Gospodine ministre, ako već imate nameru i želju da zaštite poljoprivredno zemljište, pre svega od trajnog zagađenja i kontaminacije, onda ćete verovatno učiniti sve da kao ministar sprečite izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada usred poljoprivrednog dobra, naglašavam poljoprivrednog dobra, Dobričevo kod Ćuprije. To Dobričevo, poljoprivredno dobro, ima površinu od 750 hektara. U pitanju je postrojenje, a to vi vrlo verovatno dobro znate, koje je projektovano da godišnje tretira čak 43.000 tona opasnog otpada, među kojim se nalazi tečni cijanid, koji je poznat kao krvni otrov.
Gospodine ministre, vi sigurno znate da je Skupština AP Vojvodine 2003. godine donela odluku o zabrani izgradnje upravo ovog postrojenja. Sada ga vi i Vlada Republike Srbije poturate građanima u centralnoj Srbiji, Pomoravskom okrugu. Ako je štetno za Vojvodinu, onda je štetno i za građane Ćuprije, Paraćina i centralne Srbije.
Ovo upravo pokazuje pravu diskriminaciju građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, tako što se u članu 17. stav 4. menja, i reč – ministar se zamenjuje rečju – ministarstvo.
Član 17. ovog zakona se bavi procedurom za upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača i predloženog imena sorte u registar zahteva.
Naravno, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo su odbili ovaj amandman, a obrazloženje je sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi propisano da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja o upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva.
Osnovne zamerke zbog kojih smo intervenisali amandmanom su što smatramo da određene poslove treba da radi ministarstvo, uključujući izdavanje rešenja.
To se vidi u prvom i trećem stavu upravo ovog člana, gde ministarstvo u prvom stavu utvrđuje da li su uredni zahtevi za dodeljivanje prava oplemenjivača i upisuje ime sortu u registar zahteva. U trećem stavu ministarstvo ima obavezu da od oplemenjivača zatraži da predloži drugo ime sorte u roku od mesec dana.
Shodno tome, ako sve te radnje obavlja ministarstvo, onda bi bilo logično da ministarstvo rešenjem odbija predlog za ime sorte ako se utvrdi da je predloženo ime u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o zdravlju bilja, koji glasi – u članu 3. stav 1. tačka 13) reč "tretiranja" briše se.
Cilj amandmana je da se zakonom eliminiše naglašavanje tretiranja kao jedinog postupka u cilju održavanja zdravlja bilja. U poljoprivredi postoje mnoge metode i postupci kojima se zdravlje bilja održava u stepenu da ono kasnije ne predstavlja opasnost po ljude i životinje kada se koristi kao hrana.
Ono što u Srbiji nedostaje, a ta činjenica je dobro poznata i realnost, da dobar deo poljoprivrednika još uvek ne koristi pravilno hemijska sredstva u poljoprivredi, kao i situaciju suzbijanja štetnih organizama.
Vlada Republike Srbije je izdvojila tolika sredstva za pospešivanje poljoprivrede u Srbiji, ali koliko je učinila u stvari na edukaciji samih poljoprivrednih proizvođača kako da primenjuju ogromnu paletu hemijskih sredstava, herbicida, pesticida, insekticida, veštačke hrane itd. Javlja se onda čuveni problem oko izvoza takvih proizvoda u svetu, pogotovo u EU, gde su granične vrednosti pojedinih hemijskih supstanci u proizvodu strogo kontrolisane. Setimo se primera od pre nekoliko godina kada dobar deo roda maline nije mogao da se izveze zbog veće koncentracije pesticida koje su našli u samoj malini.
Zaštita bilja se uglavnom odnosi na postupke koji su usmereni ka eliminisanju štetnih organizama, ali sprovođenje tih postupaka je nezamislivo bez primene hemijskih sredstava putem dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije i dekontaminacije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35, koji glasi – u članu 35. stav 2. reč ministar zamenjuje se rečju ministarstvo.
Ako pogledamo član 35, videćemo da je to u stvari spisak od 10 lista koje treba da potpiše ministar.
Obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana je sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što je Zakonom o državnoj upravi ministar ovlašćen za donošenje određenih podzakonskih akata, a ne ministarstvo.
Ministar može samo da potpiše i da propiše ove liste bilja, ali te liste je u stvari sačinilo Ministarstvo, odnosno stručnjaci koji su u Ministarstvu zaposleni. Ministar svakako nije mogao sam da sačini ove liste koje su veoma obimne. U pitanju je deset listi i u svakoj listi se posebno navode vrste bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata.
Opet da napomenem, u ovom slučaju se radi, bez obzira na Zakon o državnoj upravi, o pukoj formalnosti potpisivanja ovih lista od strane ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, tako da se u članu 23. stav 5. reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Ovaj član 23. je veoma bitan sa gledišta kvaliteta proizvoda iz dva razloga. Pre svega, zbog upotrebe bilja kao hrane, a i zbog izvoza poljoprivrednih proizvoda koji moraju da zadovolje visoke standarde u zemlje gde se izvoze.
Najrigorozniji su uslovi u EU, ali tamo je, moramo da priznamo, i veliko tržište, najveće posle Rusije. Danas sam takođe pominjao problem sa malinom od pre nekoliko godina, a tako će biti i sa drugim poljoprivrednim proizvodima ukoliko se ne poštuju uslovi za korišćenje, u ovom slučaju, veštačkih đubriva i hraniva.
Zaista je neophodna rigorozna kontrola sredstava koja se koriste za ishranu bilja i ministar je svestan da prave kontrole nema, da se na tržištu javljaju sumnjivi proizvodi, o tome su maločas govorile moje kolege Srboljub Živanović i Milorad Krstin, čak se ide dotle da se u vrećama sa oznakama poznatih proizvođača veštačkih đubriva nalazi izmešani mleveni beli kamen i ostali građevinski materijal sa đubrivom, pa su neretke scene, kako ste malopre čuli, da se njive sa usevima bukvalno bele od bačenih takvih veštačkih đubriva posle nekoliko nedelja.
Kada treba da se vrši posle toga inspekcijski uviđaj, onda ispada da nema ni deklaracije na proizvodu, trgovac se ne seća dobavljača, a u stvari pravu štetu trpi samo poljoprivredni proizvođač.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o etanolu, sa predlogom da se u članu 7. stav 3. reč – ministar zamenjuje rečju – Ministarstvo.
Član 7. se u suštini odnosi na izdavanje rešenja proizvođaču da može proizvoditi etanol, s tim da predlagač predviđa da to rešenje izdaje ministar, a SRS smatra da to rešenje treba da izdaje Ministarstvo.
Proizvodnja etanola je veoma ozbiljan proces, s obzirom da su se u prošlosti izdešavale neke stvari vezane za etanol i proizvode slične etanolu. Svi se dobro sećamo slučaja tzv. „zozovače“, kada je utvrđeno da se zbog veštački pravljene rakije, u stvari od etil alkohola otrovalo i umrlo oko 40 ljudi, u stvari pravi broj se nikada neće saznati.
Verujem da nesavesni trgovci i dan-danas to rade i da ugrožavaju živote i zdravlje građana Srbije. Izdati rešenje proizvođaču etanola je veoma ozbiljna stvar i ukoliko bi se napravi o i najmanji propust u zanemarivanju kriterijuma za dobijanje rešenja neko bi trebalo da snosi odgovornost. Etanol je izuzetno profitabilan i kao takav treba da bude pod strogom kontrolom inspekcije i Ministarstva.
Što se tiče predloženog amandmana, smatram da je adekvatnije da Ministarstvo, a ne ministar izdaje ovo rešenje, ker ministarstvo ima kao kontinuitet koji bi se u ovom slučaju pokazao u pozitivnom smislu.

U ime SRS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima. SRS je apsolutno protiv ovog zakona kojim se predviđa upotreba genetički modifikovanih organizama. Konkretno u članu 3. tačka 11) reč je o ovlašćenoj laboratoriji koja vrši ispitivanje genetički modifikovanog organizma i proizvoda od genetički modifikovanog organizma, za koju predlažem brisanje.
Uvođenjem genetički modifikovanih organizama ugrožavamo, pre svega, ekosistem, a samim tim ugrožavamo i sav biljni i životinjski svet, kao što takođe ugrožavamo i naš sopstveni opstanak. Ovde je, pre svega, reč o nečijoj potrebi da se igra sa prirodom i sa njenim zakonitostima samo da bi profitirao i to svoje naučno delo dobro komercijalizovao.
Šta, recimo, ako dođe do nekontrolisanog oslobađanja genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu. To može predstavljati direktnu opasnost, ali i posrednu za živote ljudi i životinja. Ugrožena bi bila i životna sredina, zašto je sve to uopšte potrebno Srbiji i šta će uopšte Srbija dobiti svesnim ulaskom u ovaj rizik?
Šteta može biti i veća od koristi, a posledice će verovatno biti dugoročne. Naši životi i naša životna sredina treba da zavise u ovom slučaju od pažnje ili nepažnje nekog radnika laboratorije, koja se pominje u tački 11) i koja vrši ispitivanja genetički modifikovanih organizama.

U redu ako se nekomercijalizuje, postavlja se pitanje, šta ako dođe do nekontrolisanog oslobađanja genetički modifikovanih organizama, tamo gde se istražuje, u laboratorija, u životnoj sredini? Ko će snositi odgovornost za tako nešto? Posledice mogu biti katastrofalne. Samo čak iako se radi o istraživanju. Toliko.