Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 78. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, sa predlogom da se briše stav 3. ovog člana, koji glasi: „Sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu predmet prinudne naplate.“
Član 78. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju odnosi se na vođenje i ulaganje sredstava namenjenih za isplatu štete. U članu 73. se kaže da se garantni fond osniva radi ekonomske zaštite putnika u javnom prevozu i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za štetu za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje koje se nalazi u stečaju.
Što se tiče garantnog fonda, to je zaista nepotrebno, s obzirom na to da u Srbiji funkcioniše pravosuđe, koje je i do sada rešavalo pomenute situacije u skladu sa postojećim zakonima. Predlagač je garantni fond osnovao po istom principu kao što su osnivane komisije, saveti ili agencije. U garantni fond slivaće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, zatim od doprinosa društava za osiguranje i prihoda od ulaganja i drugih prihoda garantnog fonda. Ta sredstva će verovatno biti značajna i pitanje je ko će dalje pratiti kako će ovlašćeni organ raspolagati tim sredstvima.
Gledano sa neke praktične strane, zaista je nejasno zašto bi se uzimala sredstva iz garantnog fonda ako štetu pričini neko sa neosiguranim prevoznim sredstvom. Taj počinilac ima ime i prezime, ili naziv preduzeća. Za to postoji Zakon o prekršajima i Krivični zakon i primenom tih zakona pričinjena šteta se može namiriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 94, sa predlogom da se stav 1. briše.
Član 94. se odnosi na obaveze oštećenog lica prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete.
Da ponovimo, garantni fond se osniva radi nadoknade ekonomske štete putnika, u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva. Pošto je očigledno da na našim drumovima neće u nekom velikom broju da krstare neosigurana, to znači neregistrovana i nepoznata vozila, čiji su vlasnici državljani Srbije, ovaj garantni fond će upravo biti namenjen za obeštećenje žrtava i oštećenih od posledica sprovođenja sporazuma SOFA, koji je potpisao predsednik Republike Boris Tadić 7. oktobra 2006. godine sa Kondolizom Rajs u ime SAD, na osnovu koga će biti dozvoljen slobodan tranzit i kretanje pripadnicima NATO pakta u Srbiji.
Dakle, po našim putevima, magistralama, po lokalnim putevima krstariće, bez obaziranja na ostale učesnike u saobraćaju, pripadnici NATO pakta, a možda čak i njihovi pijani vojnici, i neće voditi računa o pešacima u blizini škola, bolnica itd.
Imamo dosta primera iz okruženja koliko su američki vojnici, odnosno vojnici NATO pakta izazvali saobraćajnih nesreća u kojima je bilo i ljudskih žrtava i velike materijalne štete. Setimo se, 2003. godine su uspeli čak i da pregaze makedonskog ministra, koji je ostao na licu mesta mrtav posle sulude vožnje američkih vojnika ulicama Skoplja.
Ono što je najgore, počinioci tih teških krivičnih dela ne mogu se procesuirati pred domaćim sudovima, upravo zahvaljujući ovom sporazumu SOFA, a štetu će morati da nadoknađuje Republika Srbija, tako da im ovaj garantni fond upravo ide u prilog. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o zaštiti konkurencija koji glasi: „U članu 23. stav 2. posle reči „Narodna skupština“ stavlja se tačka i preostali deo teksta se briše.“
Ovim članom 23. reguliše se način izbora predsednika Komisije i članova Saveta. Ovaj zakon, kao i mnogi drugi, ne može da prođe a da se ne osnuje neki savet ili neka komisija; to je postalo pravilo u poslednjih nekoliko godina čim se radi o nekom zakonu koji se donosi na osnovu direktiva ili propisa EU.
Ovaj novi zakon o zaštiti konkurencije dolazi kasno, a to je i sam predlagač priznao u obrazloženju, kao i da prethodni zakon ima dosta nedostataka i manjkavosti.
Za to vreme desile su se mnoge stvari koje prethodni zakon nije mogao da spreči i sankcioniše. Konkurencija i monopol su za ovih nekoliko godina doprineli zatvaranju velikog broja malih trgovina, marketa, zanatskih radnji nemilosrdnim ratom cena, koje sitni trgovci i preduzetnici nisu bili u stanju da prate. To je automatski značilo i smanjenje broja zaposlenih i smanjenje broja pravnih lica poreskih obveznika.
Ovim amandmanom brišu se reči u stavu 2: „na predlog nadležnog odbora za poslove trgovine“. Srpska radikalna stranka smatra da to nije nadležnost odbora za poslove trgovine, s obzirom na to da je u pitanju izbor predstavnika Komisije i članova Saveta, kompleksna i složena procedura.
Sada ne razumem Vladu Republike Srbije; prema skoro svim dosadašnjim zakonima savete i komisije bira Vlada, i to po pravilu tamo gde ima para i mogućnosti da se tim parama manipuliše. Imamo najsvežiji primer od juče: Nacionalni savet za regionalni razvoj, članove Saveta bira Vlada Republike Srbije, ne bira ih Skupština, niti ih predlaže skupštinski odbor, a baš je neophodno da savet koji u svom punom nazivu nosi reč „nacionalni“ bude izabran u nacionalnom parlamentu. Ovako je sve postavljeno naopako. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o kontroli državne pomoći, koji glasi: U članu 1. stav 2. reč „ne“ briše se.
Članom 1. se određuju opšti uslovi i postupak za kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu. Međutim, u stavu 2. naveli ste da se odredbe ovog zakona ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo. Amandmanom SRS upravo intervenišem da se odredbe ovog zakona odnose i na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo.
Razlog za neprihvatanje amandmana je dat u obrazloženju Vlade, u kome se kaže da se amandman ne prihvata jer je postojeće rešenje u Predlogu zakona zasnovano na odredbi člana 38. stav 9a Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, čija je primena obaveza Republike Srbije.
Ono na šta je Srpska radikalna stranka ukazivala prilikom rasprave o usvajanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima sada je došlo do punog izražaja. Ovaj stav 2. se odnosi na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo, ali bez obzira na to o kojoj je poljoprivrednoj proizvodnji reč, Srbija zbog trgovinskog sporazuma trpi velike štete u smislu nepovoljnog i, rekao bih, nesrazmernog uvoza, odnosno izvoza poljoprivrednih proizvoda. Zato će prvi udar osetiti, mada već osećaju, naši poljoprivredni proizvođači.
Za naše proizvode, čak i sa subvencijom, neće biti mesta na evropskom tržištu, jer će čak i tada oni biti skuplji od proizvoda iz EU. Zbog toga u EU postoje kvote, pre svega, za pojedine poljoprivredne proizvode. To će prvi osetiti malinari, kvota koja će Srbiji biti određena za proizvodnju i izvoz kretaće se od 10 do 15.000…

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona o kontroli državne pomoći da se član 8. stav 2. tačka 3) briše. Ovaj član 8. se odnosi na imenovanje i prestanak mandata člana komisije. Dakle, novi zakon, nova komisija, to sam i danas naglasio. U prethodnom zakonu o zaštiti konkurencije imali smo takođe Komisiju i Savet koji je birala Narodna skupština, na predlog skupštinskog odbora. Kada je ovaj zakon u pitanju i ova komisija, situacija je drugačija. Ovu komisiju za kontrolu državne pomoći obrazuje Vlada, na predlog četiri ministarstva i Komisije za zaštitu konkurencije, koju bira Narodna skupština.
U situaciji sveopšte krize Vlada osniva još jedan državni organ koji će se naći na spisku korisnika budžeta Republike Srbije. Ako Vlada već imenuje četiri od pet članova, koliko ima komisija, neka to budu lica koja su već zaposlena u tim ministarstvima, sigurno ih ima više, pošto je o tome govorio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ne bi primali nadoknadu.
Međutim, u članu 6. stav 5. predviđena je naknada za rad u komisiji, a u članu 7. stav 2. piše da ministarstvo obezbeđuje prostor i druge uslove za rad. Sve to košta: komisija, jedna za drugom, savet po savet, zgrada po zgrada, to su veliki troškovi iz budžeta.
Sada treba neko da se zapita čemu nam služi ova komisija ako smo juče videli da će postojati nacionalni savet za regionalni razvoj koji opet treba da prati i raspolaže sredstvima koja će usmeravati za ravnomerni razvoj regiona. Znači, jednu komisiju kontroliše DS, drugu komisiju, odnosno savet kontroliše G17 plus, a radi se o istoj stvari. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s predlogom da se tačka 13. u članu 19. briše.
Amandmanom se predlaže brisanje tačke 13, koja se odnosi na oblasne asocijacije. U obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana navodi se da je postojanje oblasnih asocijacija neophodno, kao institucionalnog mehanizma između republičkog, regionalnog i lokalnog nivoa i radi efikasnosti u obavljanju poslova.
Znači, vi prvo izmislite regione, stvorite ''statističke invalide'', i onda izmišljate oblasne asocijacije, da ti Dinkićevi statistički invalidi kobajagi funkcionišu.
Posle formiranja statističkih regiona, predstoji prestrojavanje, ili reorganizacija mnogih državnih institucija, uprava, saveta, komisija, agencija, kancelarija itd. Ovo će dovesti do jedne trapave transmisije vlasti, zbog koje će najveću štetu trpeti građani.
Kao što su do sada isticali poslanici SRS-a, ovaj zakon je izuzetno štetan, nepotreban i veoma opasan, jer najavljuje nešto što vodi u konačni raspad i cepanje države. To što se ovde govori o potrebi za ekonomskim ujednačavanjem oblasti u Srbiji, pa je Vladi, odnosno Mlađanu Dinkiću i njegovom ministarstvu palo na pamet da iscrtavaju granice tzv. fizičkih regiona, samo je prva faza u ostvarenju cilja koji su zapadne zemlje sebi postavile tokom 20. veka.
Na kraju, dovoljno je samo da pogledamo član 19. i da ponovo pitamo Vladu i predstavnike Vlade – gde je KiM u ovih 13 tačaka subjekata regionalnog razvoja? U tački 3. piše – AP Vojvodina, a od Kosova, koliko vidimo, nema ni traga ni glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 29. Predloga zakona o regionalnom razvoju podneo sam amandman, tako da se u stavu 1. tačka 11. briše, a koja glasi: "Nacionalna agencija obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom".
Na primeru Nacionalne agencije za regionalni razvoj najbolje se vidi ono na šta je ukazivala SRS. Ovaj zakon će omogućiti, pored razbijanja države, i stvaranje nove administracije, verovatno stranačke, koja će još više opteretiti državni budžet. Imaćemo jednu novu - staru agenciju, a ta agencija će se dalje raščlanjivati na regionalne. To znači da će se formirati, na neki način, sedam mini birokratskih aparata, ali ne samo kao regionalne agencije, već i ostalim subjektima koji su opisani u članu 19. ovog zakona.
Ovoj nacionalnoj agenciji data su velika ovlašćenja i to se može videti u članu 29. Možemo se onda zapitati – gde je ovde država, gde su njene ingerencije, ko to ovde, preko nacionalne agencije, ulazi u nadležnost državnih organa?
Stiče se utisak da onaj ko rukovodi Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, taj, bukvalno, vedri i oblači u svim regionima, jer Agencija priprema i sprovodi razvoj dokumenata, realizuje razvojne projekte za unapređenje infrastrukture, privrednih društava, reguliše uslove za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz evropskih fondova, donacija itd.
Sve ono što život znači mora da prođe preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj i eto mehanizma za zloupotrebe, za selektivno usmeravanje projekata i sredstava prema onima kojima su možda isto stranački ...

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 35, da se u stavu 1. tačka 9. briše. Član 35. se odnosi na regionalne agencije i ova će agencija, u okviru svog regiona, biti, rekao bih, alfa i omega...

Član 35. se odnosi na regionalne agencije i ova će agencija, u okviru svog regiona, biti alfa i omega ''budućeg razvoja'', ali pod uslovom ako bude para, a kakvo je stanje u državi, teško da će ih biti.
U amandmanu sam predložio brisanje tačke 9, koja glasi – regionalna agencija organizuje i vrši izdavačku delatnost. Želim da pitam gospođu ministra, kakvu to izdavačku delatnost organizuje i vrši regionalna agencija i u vezi čega, čiji je interes, u okviru kojih planova i za čije potrebe?
Ovo zaista odaje utisak da pravimo neke paralelne sisteme, nezavisne jedne od drugih. Dajte nam primer kako zamišljate da regionalna agencija vrši izdavačku delatnost, da li to znači da će regionalna agencija imati svoj budžet, ili će biti u stanju, s čim će biti u stanju da vrši izdavačku delatnost?
Sada se zna šta je cilj uspostavljanja ovih regiona, ministar Mlađan Dinkić će ovim potezom postaviti svoje ljude na čelo ovih agencija, u cilju držanja pod kontrolom usmeravanja i realizacije projekata, mada je to sve mogao da uradi s pozicije ministra, umesto što je stvorio ono što ne može da funkcioniše. Smatram da će se sve kriti iza direktiva EU, koje su mu u ovoj situaciji zaista poslužile. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 39. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s tim da se tačka 8) u članu 39. briše.
Član 39. odnosi se na opis poslova oblasne asocijacije. Oblasna asocijacija predstavlja, kako piše u članu 37, privredno društvo ili udruženje osnovano za obavljanje poslova regionalnog razvoja. Ko će ga osnovati, to možete sami da pretpostavite – onaj ko je izmislio ove regione, i onaj ko će formirati regionalne agencije formiraće i privredno društvo koje će, obavljanjem poslova navedenih u članu 39, na neki način držati u svojim rukama sve poluge budućeg razvoja regiona, ako ga uopšte bude.
Dakle, taj čovek je trenutno Mlađan Dinkić, "spasilac" nerazvijenih, siromašnih predela, opština i oblasti.
Pitam predstavnike Vlade – koliko je do sada sredstava subvencija, podsticaja, donacija bilo usmereno ka nerazvijenim opštinama i kakav je rezultat bio? Po čemu mislite da ćete sada biti uspešni, da ćete uspeti da izjednačite razvijenost regiona, ako to do sada niste uspeli da uradite?
Ono što ćete uspeti da uradite jeste da ćete izjednačiti sve regione, ali u siromaštvu, i to nepopravljivom siromaštvu. Dokaz svega toga su otpušteni radnici, uništena sela, poljoprivredna gazdinstva koja ne mogu da funkcionišu, propala preduzeća, kriminal na svakom koraku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s idejom da se tačka 5. briše. Tačka 5. se odnosi na unapređenje zaštite životne sredine, a ceo ovaj član se odnosi na podsticaje.
Do sada smo često bili u prilici da čujemo od predstavnika Vlade da regionalizacija Srbije otvara vrata projektima i sredstvima iz EU kojima se, navodno, unapređuje infrastruktura, poljoprivreda itd.
Na primeru koji ću sada da vam prezentujem pokazuje se kako izgleda ta dobrodušnost EU i kako Srbiju polako pretvara u jedno veliko smetlište evropskog otpada.
Naime, po projektu Ministarstva za zaštitu životne sredine, odlučeno je, uz insistiranje EU, da se izgradi u centru Srbije, centralnom delu Srbije, kod Ćuprije, veliko postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, koji će godišnje da tretira 43.000 tona opasnog otpada, a među njima i tečnog cijanida. Ono što je najgore, u projektu piše – uslovi EU za dodelu sredstava vezano za lokaciju za postrojenja je da se nalazi u centralnom delu Republike Srbije.
EU hoće da usred Srbije postavi tempiranu bombu. To je ta pružena ruka Evrope Srbiji. Na osnovu ovog vašeg plana za realizaciju, možete u jednom regionu da izgradite skladište za skladištenje opasnog radioaktivnog otpada, u drugom, postrojenje za tretman medicinskog otpada, u trećem – postrojenje za tretman farmaceutskog otpada, u četvrtom regionu možete da tretirate otpadna ulja i piralen, u petom regionu – pesticide i ambalažu pesticida …

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 46. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s tim da se u stavu 1. tačka 4. briše.
U članu 46. navodi se ko su korisnici podsticaja, a u tački 4. se kaže da tu spadaju i institucije iz oblasti obrazovanja i istraživanja.
Vlada Republike Srbije se ponaša kao da do sada nije imala nikakvu strategiju za nerazvijena područja i sada odjednom, kada se pojave ove tzv. regionalne strategije i programi finansiranja regiona, sve će, navodno, biti rešeno. Ko u to sada može da poveruje? Kada će se videti neki prvi rezultati da se pojedini regioni, kako ste ih ovde nazvali, izjednačavaju po ekonomskoj razvijenosti, recimo, Južni region s Regionom Vojvodine?
Mogu da zamislim kako će izgledati sledeći budžet Republike Srbije, gde će morati da se opredele sredstva za podsticaj korisnicima po regionima, onako kako su navedeni u članu 46. Da li to znači da do sada Vlada Republike Srbije nije podsticala ekonomski razvoj nerazvijenih opština i da nije ulagala u otvaranje novih škola, fabrika ili u poljoprivrednu proizvodnju? Ako jeste, gde su onda rezultati? Ako ih nema, ko nam garantuje da će ovoga puta biti uspešno i delotvorno ovo što sada želite da radite ovim zakonom?
Da li zamišljate podsticajne mere u svetlu, recimo, skijališta na Staroj planini? Ako tako zamišljate ekonomsko ujednačavanje regiona, da preko svojih partijskih kolega realizujete to što ste zamislili, onda će biti gore nego što je danas. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 47. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s predlogom da se stav 3. u ovom članu briše. Konkretno, član 47. se odnosi na nadzor i vrednovanje realizacije mera i podsticaja. Stav 3. glasi: "Metodologiju iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva".
Dakle, metodologiju vrednovanja mera i podsticaja regionalnog razvoja izrađuje Dinkićevo ministarstvo, koje će, takođe, po stranačkoj liniji postavljati i direktora u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, kao i direktore regionalnih agencija.
Da ponovimo ono što piše u zakonu, a zarad javnosti, Mlađan Dinkić je za sebe predvideo i mesto predsednika Nacionalnog saveta. Šta iz ovog treba da zaključimo?
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će tako kontrolisati, malo je smešno, samo sebe. Sve su funkcije međusobno podelili u okviru svoje stranke, govorim o čelnim funkcijama, i još im se zakonom daje mogućnost da sami za sebe izgrađuju metodologiju vrednovanja mera podsticajnog razvoja i da, uz dodatna sredstva za realizaciju projekata za poboljšanje standarda građana u pojedinim regionima, nastave da ponovo rade nešto slično, danas sam pomenuo, kao sa skijalištima na Staroj planini.
Ova situacija, kada zakonom Mlađan Dinkić postavlja samog sebe na mesto predsednika Nacionalnog saveta, kada za sebe i za svoj partijski kadar sami grade metodologiju, može se definisati jednom rečenicom, poznatoj iz dela Duška Kovačevića – sve ostavljam samom sebi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 48. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s tim da se tačka 3) u ovom članu briše. Član 48. se odnosi na izvore finansiranja regionalnog razvoja, pa su tu pobrojani budžeti Srbije, autonomne pokrajine, grada Beograda, budžeti lokalnih samouprava, fondovi EU, bespovratna pomoć međunarodne zajednice, donacije itd.
Ovaj zakon je tako koncipiran da se sva ta ogromna sredstva usmere onako kako zamisli ministar ekonomije i regionalnog razvoja, a to je Mlađan Dinkić. Zatim, kako zamisli predsednik Nacionalnog saveta za regionalni razvoj, a to je Mlađan Dinkić. Zatim, kako sprovede Nacionalna agencija za regionalni razvoj, na čijem čelu će biti neko iz G17 plus, odnosno neko koga će postaviti Mlađan Dinkić, a čije će se vrednovanje realizacije mera i podsticaja vršiti na osnovu metodologije koju osmišljava, slušajte dobro, Mlađan Dinkić, odnosno njegovo ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Eto, tako slikovito izgleda ovaj ekspertski lanac ishrane. Upravo zbog ovako smišljenog sistema raspolaganja ogromnim sredstvima građana, koja bi trebalo da se usmere u regionalni razvoj, već sada je jasno da od toga neće biti nikakve koristi, osim, političke štete po državu Srbiju.
Što se tiče ovog zakona, sada je jasno zašto ste krajem maja povukli iz procedure zakon o statistici, upravo zbog ovog zakona, kojim će se ozvaničiti statistički regioni. Očigledno je da je ovaj zakon došao po ubrzanoj proceduri, i to po nalogu nekoga kome se očigledno žuri da proces razbijanja Srbije počne što pre.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 51. Predloga zakona o regionalnom razvoju, s predlogom da se stav 2. briše, a stav 2. ovog člana glasi – Nacionalna agencija je pravni sledbenik Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Ta agencija, koja sada, na neki način, samo menja ime, i do sada je trebalo da se bavi razvojnim projektima, baš u cilju ravnomernog regionalnog razvoja. Trebalo bi znamo, mi kao narodni poslanici, javnost u Srbiji, koliko se uspelo u svemu tome, koliko je para otišlo preduzetnicima, recimo, na jugu Srbije, u Timočkoj krajini, ili na Pešteru, u svim onim krajevima gde je stanje, reklo bi se, dosta teško, i to konkretno kojim licima, po imenu i prezimenu, da vidimo da li su vladali neki standardni principi za dodelu podsticajnih kredita ili je bila dovoljna samo partijska knjižica.
Ta sredstva pripadaju građanima Srbije i Srbija treba da ih upotrebi za korist tih građana, umesto što se, možda, radilo sasvim suprotno – za ispunjavanje stranačkih ciljeva.
Ovaj zakon je omča oko vrata Srbiji. Ovo je projekat koji ne sme da zaživi. Odgovornost pred budućim naraštajima snosiće oni koji svojim glasom budu omogućili usvajanje ovog zakona, kojim se započinje proces razbijanja Republike Srbije. SRS će ostati dosledna svojim principima i glasaće protiv ovog zakona, na šta nas, pre svega, obavezuje rodoljublje i Ustav RS. Zahvaljujem.