Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji želi se zaustaviti mogućnost sprovođenja eksproprijacije bez odgovarajućeg planskog akta. Po ovom članu, kako je predložila Vlada, ispada da može, ali ne mora da se poseduje planski akt koji je potreban da se priloži uz predlog za eksproprijaciju.
Po Vladinom predlogu, dovoljan je izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju da bi se pribavile nepokretnosti neophodne za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u privrednom društvu. Oduzimati nečiju imovinu uz nadoknadu, pa neka je to i u ime države, mora apsolutno da se obavi u skladu sa propisima, nikako proizvoljno, kao što to predlagač predlaže u članu 9. Tako ispada da ako nemaš neki dokument ili plan, može drugi, ako nemaš taj može i treći, sve dok se ne sprovede eksproprijacija.
Kada sam govorio o ovom zakonu u načelnoj raspravi, gospođa ministar mi je ostala dužna jedan odgovor, a to je kako se uređuje i da li je moguća eksproprijacija zemljišta od strane privatnih kompanija koje za potrebe svoje proizvodnje koriste mineralne sirovine i da li i ta preduzeća imaju neka prava koja su propisana ovim zakonom.
Samo da napomenem, pomenuta preduzeća su pre privatizacije bila u društvenoj svojini i vršila su eksproprijaciju privatne svojine za potrebe širenja eksploatacionih površina. Sve te kompanije imaju svoja eksploataciona polja koja predstavljaju zacrtani cilj širenja zone eksploatacije u budućnosti. Ali, u toj zoni se nalaze parcele, objekti, površine pod šumom, izvorišta voda koje su u privatnom vlasništvu.
Eksploataciona polja se pominju u Zakonu o rudarstvu. Interesuje me ko će i kako u ovom slučaju da sprovede eksproprijaciju i da li ovde važi princip dobrovoljnosti vlasnika nepokretnosti da prodaju svoju imovinu privatnim kompanijama ili će se silom zakona ta imovina otkupljivati mimo volje vlasnika.
Takođe, napominjem da Jelen Do, sve tri cementare i još neke kompanije koriste mineralne sirovine za svoju proizvodnju, ali one ne ulaze u kategoriju pravnih lica koja se pominju u članu 8. ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče člana 35, amandmanom se predlaže brisanje ovog člana, jer ne pruža nikakve garancije, može ostati mrtvo slovo na papiru, da će privremeno izručeno lice nekoj drugoj zemlji molilji biti vraćeno pravosuđu Republike Srbije. Ovo se odnosi, da pojasnimo, za građane, na lica koja su strani državljani, koja su kod nas pritvorena ili osuđena zbog nekog krivičnog dela, a traži ih njihova matična država zbog krivičnih dela koja su počinili u svojoj zemlji. Može se odnositi i na naše državljane koje traži neka druga država, uz navodne garancije da će biti vraćeni posle izvesnog vremena u Srbiju. U ovom slučaju se krši Ustav Republike Srbije.
U praksi bi to moglo da izgleda ovako. Državljanin Albanije uhvaćen je u Srbiji prilikom pokušaja šverca narkotika, oružja ili pokušaja trgovine ljudima. To lice se procesuira po zakonima Republike Srbije. Međutim, to lice je možda pripadnik tajne službe Albanije, ili lice koje je pod nekim vidom zaštite, možda, nekog korumpiranog visokog političara u Albaniji. Ministar pravde donese rešenje posle izvesnog vremena, na osnovu zakona države molilje, da se pomenuto lice privremeno izruči Albaniji. Republika Albanija, kao država molilja, daje garancije da će privremeno izručeno lice, na zahtev našeg ministra nadležnog za pravosuđe, biti vraćeno u Republiku Srbiju.
Šta se onda može dogoditi? Lice koje je počinilo teška krivična dela u Srbiji, privremeno se izruči Albaniji i Republika Albanija, posle izvesnog vremena, obavesti naše pravosudne organe da je pomenuto lice pobeglo iz pritvora, ili da je preminulo, i to je kraj priče...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ko će to više da proverava i ko će da utvrdi činjenice da li...

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da su moje kolege govorile, a i govoriće o konvencijama koje se tiču trgovine ljudima, organizovanog kriminala i terorizma, ja ću se posebno osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu.
Znači, prokomentarisaću pojedine članove koji se odnose na ometanje podataka i sistema, falsifikovanje i prevare u vezi sa računarima, kršenje autorskih i srodnih prava, kao i na odgovornosti pravnog lica.
Članom 7. ove Konvencije o visokotehnološkom kriminalu propisano je da se svaka obmana, falsifikovanje, menjanje i prikrivanje računarskih podataka u cilju sticanja imovinske koristi smatra krivičnim delom u domaćem pravu, koje je kažnjivo i kaznom zatvora.
Kako je onda moguće da se jedno autorsko delo, recimo računarski program, koje je zaštićeno i za koje autor poseduje sva imovinska i moralna prava, koja traju čak i nakon njegove smrti, kao i zakonsku licencu za svoje delo, bez znanja, potpisa i zaštitnog žiga autora falsifikuje i da se, i to sa dozvolom ministarstva, prodaje u inostranstvu?
Šteta što ovde nisu prisutni i predstavnici Ministarstva finansija, zatim Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva spoljnih poslova koji mogu da daju pravi odgovor na ovo pitanje.
Takođe, kako je moguće da osobe koje su, recimo, na rukovodećim funkcijama u nekoj kompaniji ili firmi koja se bavi izradom računarskih programa falsifikuju potpis, licencu i zaštitni hologram autora i pri tom dobiju, što je prosto neverovatno, sve potrebne dozvole za izvoz od tri ili četiri ministarstva koja sam maločas nabrojao? Za manje od 15 dana, prodajući falsifikovano, tuđe autorsko delo u inostranstvu, i to po tri puta većoj ceni od prodajne cene koja je zakonom propisana za to delo, na svojim deviznim računima oni steknu bogatstvo.
Kako je moguće da administratori po ministarstvima tek tako dele dozvole za izvoz hologramom zaštićenog autorskog dela za koje autor poseduje zakonsku licencu, ne proveravajući pri tom sve podatke koji se tiču tog dela, kao što je potpis autora, zaštitni žig i licenca?
Mi sada ovde pričamo o prihvatanju ove međunarodne konvencije, a upravo su ljudi koji sede u ministarstvima, koji su zaposleni u ministarstvima glavnim krivci koji omogućavaju krađu računarskih programa, zato što se bez provere, verovatno zbog interesa, izdaju potrebne dozvole za izvoz neovlašćenim licima.
Sve ovo ukazuje da član 7. Konvencije o visokotehnološkom kriminalu nije potpun, jer iako je svaka strana ugovornica upoznata sa postojanjem krivične odgovornosti za bilo koju nečasnu nameru i obmanu, fizička lica, bez obzira na to da li deluju kao pojedinci ili deo pravnog lica, u dogovoru sa određenim licem iz ministarstva ovaj član konvencije uveliko krše, a sve u cilju sticanja imovinske koristi, bez obzira na to što se nelegalna prodaja, dobijanje i izdavanje lažne dozvole, falsifikovanje autorskog dela, potpisa i celokupne dokumentacije smatra teškim krivičnim delom i kažnjava se kaznom zatvora.
Takođe, možemo samo da zamislimo šta nas tek očekuje u bliskoj budućnosti kada je reč o visokotehnološkom kriminalu, i to na međunarodnom nivou. Čovečanstvo polako ali sigurno ulazi u vreme kada će upravo zahvaljujući visokotehnološkom kriminalu biti izloženo bezočnom otuđenju imovine, sredstava sa bankovnih računa, otimanju identiteta i krađi ličnih podataka maltene svakog čoveka na planeti Zemlji, kao i krađi državnih, privrednih i naučnih tajni.
Šta bi to praktično značilo? Uzmimo za primer našu državu Srbiju, gde skoro svaki punoletni građanin poseduje razne kartice, bankovne, službene, identifikacione itd. Takođe, uveliko se vrši zamena ličnih karata za nove, koje imaju ugrađen biometrijski čip na kome su smešteni svi podaci o nama, a verovatno i podaci koji se mimo našeg znanja tu nalaze.
Zahvaljujući visokoj tehnologiji, takvi podaci o celokupnom stanovništvu Srbije mogu biti preuzeti od neovlašćenih pojedinaca ili od tajnih službi drugih država, koje mogu manipulisati njima. To je jedan od najgorih vidova visokotehnološkog međunarodnog kriminala. Postavlja se pitanje – kako će tada država Srbija štititi svoje interese i interese svojih građana, kako će Srbija optužiti, recimo, neku tajnu službu u zapadnoj Evropi ako krši ovu konvenciju, a oni to rade upravo po odobrenju njihovih vlada? Kakav je uopšte sistem zaštite naših podataka? Da li je on toliko bezbedan da građanima Srbije uliva poverenje da se njihovi lični podaci, njihova imovina neće naći pred nekim komesarom u Briselu?
Dalje, savremeno bankarstvo je nezamislivo bez transakcija koje se vrše elektronskim putem i svaka bolje organizovana visokotehnološka kriminalna grupa biće u stanju da očisti račune bilo kog klijenta bilo koje banke, u bilo kojoj zemlji.
Čak i na jednom bezazlenom primeru možemo da vidimo koliko je danas već prisutan ovaj vid kriminala i kod nas u Srbiji. Koliko je samo bilo primera krađe novca u poslednjih nekoliko godina falsifikovanim bankovnim karticama, a to podrazumeva i falsifikovanje čipa, i to od strane lica koja se ne bave profesionalno kompjuterskom tehnologijom, a ipak su uspela da naprave falsifikat.
Preko bankomata pljačkaju tekuće račune građana koji su svoj novac poverili na čuvanje bankama, koje nisu u stanju da taj novac sačuvaju od tih savremenih tehnoloških pirata. Setimo se samo, u sve ovo su bila umešana lica koja potiču iz stranih zemalja.
Dakle, ono što je projektovao novi svetski poredak polako ali sigurno ulazi u sve pore društvenog života savremenog sveta. Kako se stvari odvijaju, jednim pritiskom na taster gospodara sudbine u Briselu ili u Vašingtonu možete ostati bez imovine, bez novca, bez identiteta. Savremeni čovek će biti uslovljen da svoj život i opstanak svoje porodice podredi čipovima, kodovima i karticama, koje će neko uvek držati pod kontrolom.
To kako međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava, konvencije protiv torture i mnoge druge poštuju, recimo, SAD svima je dobro poznato.
Tajni zatvori širom sveta, mučenje zatvorenika, obespravljivanje, američke baze, poput Bondstila, koje su prolazne stanice za hiljade ljudi koji su pod okriljem američke države i sile ostali bez ikakvih ljudskih prava, svedeni samo na broj i ništa više – u stvari, to je prava slika i prilika SAD i njihovog poimanja demokratije.
Koliko je samo Srba prošlo preko kanala američkih tajnih službi i završilo u severnoj Albaniji, gde su im na monstruozan način uzimani vitalni organi i prodavani širom sveta na crnom tržištu?
Poznato je da se na Kosovu i Metohiji nalazi droga vredna sedam milijardi evra.
To je osnovni razlog otkud toliko interesovanje SAD i EU za Kosovo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ima zadatak da uredi neke novonastale situacije tokom poslednjih godina uzrokovane, pre svega, promenom strukture vlasništva, tako da sadašnje stanje ne odgovara stanju iz vremena kada je ovaj zakon nastao, a to je 1996. godina.
Međutim, nikako ne smemo smetnuti s uma da je pravo svojine Ustavom garantovano i da država i zakoni koje država donosi moraju u slučaju eksproprijacije privatne svojine izvršiti apsolutno pravičnu i u razumnom vremenskom roku isplatu naknade ili kompenzaciju vlasniku svojine.
Vlada Republike Srbije je ta koja utvrđuje javni interes za eksproprijaciju iz razloga izgradnje infrastrukture, za potrebe odbrane zemlje i za potrebe drugih državnih organa, ali Vlada Republike Srbije treba i da snosi sve posledice nepoštene i neregularno izvršene eksproprijacije privatne svojine.
S obzirom na to da se sredstva za ovu namenu opredeljuju iz državne kase, ovaj posao predstavlja mogućnost i za zloupotrebe vezane za procenu vrednosti ili za kompenzacionu procenu od strane ovlašćenih lica.
Takođe, postoje mnogobrojne situacije, koje je u svom uvodnom izlaganju pomenuo ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Sreto Perić. Često su vlasnici parcela koje su u planu eksproprijacije stara lica, neobaveštena i o cenama i o mogućnostima, recimo, zamene zemljišta i onda se dešava da budu izmanipulisana i prevarena. Postoje situacije da vlasnici svojine nisu u zemlji ili nisu obavešteni ili čak i ne znaju da im pripada svojina koja je predmet eksproprijacije.
Posebno je interesantna situacija kako je zamišljena eksproprijacija zemljišta i objekata za iskorišćavanje mineralnih sirovina.
U članu 8. se navodi da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, gradova, opština, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom.
To se može zamisliti kada su u pitanju RTB Bor, „Kolubara - Površinski kopovi“ ili neko drugo javno preduzeće koje ima potrebe za širenjem zbog prirode posla kojim se konkretno preduzeće bavi.
Imam jedno pitanje za predstavnika Vlade – kako se utvrđuje i da li je moguća eksproprijacija zemljišta od strane privatnih kompanija koje za potrebe svoje proizvodnje koriste mineralne sirovine i da li ta preduzeća imaju prava koja su propisana ovim zakonom?
U članu 8. je navedeno za koje i čije potrebe se može vršiti eksproprijacija, a takođe se u nekoliko članova ovog zakona pominje javni interes Republike Srbije i pitam se da li je, u stvari, možda tu ključ za odgovor na ovo moje pitanje.
Država Srbija ima interes da prodaje svoja prirodna bogatstva i pitanje je kako će se država postaviti prema privatnim, uglavnom stranim, kompanijama koje eksploatišu mineralne sirovine. Imamo primere, kao što su "Jelen Do", kao što su kopovi laporca i krečnjaka koje eksploatišu cementare, a to su strane kompanije koje imaju sedište u Švajcarskoj, Grčkoj i Francuskoj. "Jelen Do" je kupila firma iz Hrvatske. Tu su još neke, ali da ih sad ne nabrajam.
Sve te kompanije imaju svoja eksploataciona polja koja predstavljaju zacrtani cilj širenja zone eksploatisanja u budućnosti. U toj zoni se nalaze poljoprivredne parcele, objekti, infrastruktura, površine pod šumom, izvorišta vode itd., a u stvari su nečija privatna svojina. Pitanje je sada, kako se u ovoj situaciji sprovodi eksproprijacija, ako uopšte može da se sprovodi? Da li ovde važi princip dobrovoljnosti vlasnika da prodaju svoju imovinu privatnim kompanijama ili će to, hteli ili ne, morati da urade, i to po ceni koju odredi ta zainteresovana kompanija?
Želeo bih da znam šta će se desiti ako neko od vlasnika ne želi da proda svoju imovinu po ponuđenoj ceni ili uopšte ne želi da proda svoju imovinu. Ko će pravno da se stavi u situaciju da u ime nekakve privatne kompanije nasilno vrši "eksproprijaciju" od vlasnika privatne svojine?
S druge strane, pitanje je kakav status ima ovde pomenuta eksploataciona zona po Zakonu o rudarstvu i da li to znači da će na ovakav način, odnosno posredno, i privatne kompanije dobiti status kao institucije i javna preduzeća pomenuta u članu 8?
Ovde, takođe, može nastati još jedan problem u procesu eksproprijacije, ako se dođe u situaciju da se oduzima imovina uz određenu naknadu koja je predmet sprovođenja zakona o restituciji ili je to imovina koja je oduzeta posle 1945. godine, a koja još uvek nije vraćena pravim vlasnicima. Ko će obeštetiti prave vlasnike, kada jednog dana njima ta imovina bude vraćena?
Uzmimo primer imovine koja se na osnovu zakona o restituciji treba vratiti Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a radi se o poljoprivrednom zemljištu, zgradama, livadama, utrinama i šumama. Verovatno su mnogi od vas čuli za vojni poligon "Pasuljanske livade" koji se nalazi na obroncima Kučajskih planina, na koji su već odavno bacili oko predstavnici NATO alijanse. Sada država može sa javnim preduzećem "Srbijašume" sprovesti proces eksproprijacije, ali je veoma veliki problem što je ta površina, to zemljište nekada pripadalo manastiru Ravanica i po ovom zakonu o restituciji ono mora biti vraćeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi i manastiru Ravanica. Ko će sutra da izvrši obeštećenje Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Da li će to biti Ministarstvo odbrane i Šutanovac ili možda NATO pakt, kada bude dograbio ovaj vojni poligon?
Nedoumice postoje oko mnogih situacija koje će se neminovno pojaviti u procesu eksproprijacija. Srpska radikalna stranka smatra da ipak postoje velike nedorečenosti u ovom zakonu i naša poslanička grupa pokušaće da ovaj zakonski predlog popravi amandmanima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 198. i 199. koji se bave poslaničkim pitanjima...

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 226. Pre dva meseca sam se takođe javio po ovom članu i tražio obaveštenje od Agencije za privatizaciju, a u vezi sa situacijom u AD Srpska fabrika stakla Paraćin, koja je pre dve godine prodata kupcu iz Bugarske. Po običaju, Agencija za privatizaciju nikada nije dostavila nikakav odgovor, niti objašnjenje, kao ni drugim kolegama kada su postavljali pitanje i tražili objašnjenje od Agencije za privatizaciju.
Povod za moje javljanje je činjenica da je trenutno 700 radnika Srpske fabrike stakla u Paraćinu u neizvesnosti da li će se posle 16. februara vratiti na svoja radna mesta, a od 15. novembra 2008. godine su upućeni na plaćeno odsustvo.
Ova neizvesnost dodatno je potkrepljena sporazumima koje su radnici potpisivali, a po kojima su raskidali radni odnos u Srpskoj fabrici stakla Paraćin i rešenjima koja su ti isti radnici istovremeno potpisivali i postajali radnici nekih malih pogona u okviru staklare. Radnici s pravom postavljaju pitanje gube li na taj način prava koja imaju na osnovu kupoprodajnog ugovora između kupca i Agencije za privatizaciju, u kome su navedeni kao radnici Srpske fabrike stakla u Paraćinu.
Tom prilikom sam Agenciji dostavio i kopije pomenutih sporazuma i rešenja. Otpremnina koja je obećana, nekih 160 evra po godini radnog staža, na ovaj način radnicima Srpske fabrike stakla verovatno će biti uskraćena.
Ovo su neka pitanja koja postavljaju sami radnici i moja je obaveza da u ime tih radnika zatražim objašnjenje od Agencije za privatizaciju.
Takođe, želeo bih da iskoristim ovaj trenutak, dok ne počne da funkcioniše, kako bih rekao, izmenjeni drakonski Poslovnik, da podsetim kolege narodne poslanike, pre svega iz vladajuće koalicije, na reči velikana srpskog parlamentarizma, slavnog državnika i vođe Radikalne stranke Nikole Pašića upućene njegovom partijskom saborcu koji mu je predstavljao nacrt novog poslovnika o radu Narodne skupštine koji je trebalo da uđe u skupštinsku proceduru. Nikola Pašić ga je pitao: "Valja li to makar nešto za opoziciju?" "Ne, gospodine predsedniče vlade", odgovorio mu je njegov sagovornik. "E, onda cepaj to, bićemo nekada i mi opozicija."
Dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, vi ne razmišljate tako, ali doći će verovatno vreme kada ćete se gorko kajati zbog ovog što upravo radite. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, povod za moje obraćanje nadležnim organima ove države, odnosno Vladi Republike Srbije, a po čl. 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine, i posebno Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu jeste činjenica koja baca sumnju na Vladu Srbije da sredstva koja su planirana i opredeljena budžetom ne troši onako kako je zakonom koji je Narodna skupština izglasala predviđeno.
Zato tražim obaveštenje od pomenutog ministarstva.
Evo o čemu se radi. U budžetu za 2008. godinu u okviru sredstava namenjenih Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu opredeljena su sredstva za projekat "Selo za 21. vek" koji obuhvata, čini mi se, 27 sela u Srbiji, maltene, u svakom okrugu po jedno. Sredstva su bila predviđena za izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture po tim selima, kao što su škole, putevi, ambulante itd. Sredstva po jednom selu, a na osnovu već priloženih projekata, iznosila su od 30 do 50 miliona dinara, pa tako ispada da je ukupno jedna milijarda dinara bila predviđena za ovu namenu.
Od toga, naravno, nije bilo ništa. Sve se svelo na besplatno reklamiranje stranaka na vlasti u toku predizborne kampanje. Obećanja su tako postala predizborna laž. Sela su ostala bez vodovoda, škola, bez puteva, a zašto sve to? Zato što Srbija ima upravo takvu Vladu, koja obeća jedno, a radi sasvim drugo, odnosno ono što nije od koristi građanima Republike Srbije.
Jedna milijarda dinara je očigledno isparila, recimo, otišla je možda na plate Krišta i njegovih kolega u ostalim javnim preduzećima; otišla je na finansiranje, nažalost, gej udruženja, što je bruka i sramota i Vlade Republike Srbije i Ministarstva za kulturu; otišla je na raznorazne reprezentacije po elitnim hotelima i restoranima; otišla je na sumnjive usluge po ugovoru itd.
Pola Srbije je, nažalost, prazno. Sela su opustela ili će to postati za koju deceniju. Umesto da baš tu država pokaže brigu za selo, ona, u stvari, tom selu zavrće slavinu.
Sada se dešavaju tragikomične scene. Predsednici opština treba da objašnjavaju seljacima u tim selima kako ih nisu slagali oni već njihove stranačke kolege iz Vlade Republike Srbije.
Treba objasniti i građanima predizbornu prevaru kojoj su bilo izloženi tokom kampanje za majske izbore, sličnoj onoj sa besplatnim akcijama Mlađana Dinkića.
Tražim zvanično objašnjenje, odnosno obaveštenje, sa konkretnim imenima sela i dodeljenim iznosima sredstava, a u vezi sa projektom "Selo za 21. vek", kao i informaciju zašto nije došlo do realizacije ovog projekta u 2008. godini.
Takođe tražim obaveštenje gde su utrošena ova namenska sredstva, ako već nisu za ono za šta su bila predviđena, kao i informaciju šta će uopšte biti sa ovim projektom u budućnosti. Zahvaljujem.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu i amandman se odnosi na razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, odnosno na Avio-službu Vlade Republike Srbije.
Taj amandman glasi: "U članu 5, razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, funkcija 450, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru u koloni 6, iznos od 13.800.000 zamenjuju se iznosom pet miliona, a u koloni 8, iznos 43.400.000 dinara zamenjuje se iznosom 34.600.000 dinara.".
Na osnovu iznetih cifara može se videti da se amandmanom traži smanjenje usluga po ugovoru za ukupno 8.800.000 dinara predviđenih za potrebe, kako se navodi u obrazloženju, osposobljavanja osoblja i održavanja samo dva aviona Vlade, kako se navodi u obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana.
Dobro je poznato da će zvanični deficit ovog budžeta biti oko 50 milijardi dinara i SRS je zato uložila veliki broj amandmana, kako bi se dobar deo ovog deficita pokrio upravo smanjenjem nepotrebnih izdataka, koje je Vlada već namenila pojedinim korisnicima ili se makar ta sredstva pravilnije preraspodelila.
Sada se vraća kao bumerang ono što je unazad nekoliko godina upozoravala SRS, gde će nas dovesti megalomanski državni i ministarski aparati, gde će nas dovesti formiranje nepotrebnih agencija. Upozoravali smo da će izmišljanje nekakvih direkcija i centara jednog dana postati veliki balast na grbači građana Srbije, koji pune taj budžet poreskim davanjima.
Što se tiče ove Avio-službe na koji se odnosi prvi deo amandmana, dođe mi da se naježim, a i mnogim građanima širom Republike Srbije, jer će se verovatno odmah setiti Bojana Krišta i njegovih stručnih kvaliteta na Aerodromu teških dva miliona mesečno.
Malo nam je što su se trošile državne pare na Aerodromu, odnosno što je veliki deo profita ostajao u džepovima pojedinaca, poput Krišta, umesto da je išao u budžet Republike Srbije. Vlada Republike Srbije treba posebno da izdvaja sredstva za ovaj Vladin, kako bih rekao, leteći park i kako rekoše u obrazloženju, za preglede oba vazduhoplova.
Pitanje pravo bi bilo - šta je jeftinije, da li da se koriste usluge domaćeg avioprevoznika, da se koriste usluge JAT-ove službe održavanja, ili praviti neku svoju službu, bacati pare na, kako se navodi u obrazloženju, stručne provere na uređajima za simulaciju leta i to u međunarodnim centrima. Pitam se, da nije možda NASA? Za produženje dozvole letačkog, neletačkog i kabinetskog osoblja, nisam znao da se izdaju dozvole nekakvom kabinetskom i neletačkom osoblju, i da to košta.
Državni funkcioneri, državni službenici, direktori velikih javnih preduzeća, npr. kao Krišto, makar da su koristili naše domaće avione za svoja putešestvija i seminare. Naprotiv, skuplje je, udobnije i prijatnije voziti se Lufthanzom, tako da let na istoj destinaciji košta JAT-ovim avionom 50.000 do 60.000 dinara, a Lufthanzom 100.000 do 120.000. Naravno, o trošku preduzeća, tačnije države Srbije.
Verovatno se sećate onog stiha čuvenog rokera Bore Đorđevića od pre dvadesetak godina - u slučaju rata, bežite isključivo avionima JAT-a.
Danas je druga moda, čim su radikali razotkrili veliku pljačku državnih preduzeća, direktora, rukovodilaca po javnim preduzećima u Srbiji, odmah su se eksperti otisnuli u svet kao deset ljutih gusara, ali zamislite nekorektnost, avionima stranih kompanija.
Zašto? Da li nisu sigurni u bezbednost naših letelica, pa beže tuđim avionima? Kakvu su to poruku dali korisnicima usluga domaćeg avioprevoza? Kao kada bi neko napravio most, pa ne sme da pređe preko njega.
Što se tiče ove Vladine Avio-službe, bolje je da sami smanje svoje aktivnosti oko prevoza naših državnika i ministara širom sveta. Gde god da odu po svetu, nanesu štetu Srbiji. Ili nam nametnu Euleks, ili odleti Đelić u Brisel i tamo mu kažu da nema ništa u vezi Šengena i SSP.
Ili ode Tadić u Njujork da nas brani, pa se u međuvremenu izvinjava svima, od Đevđelije do Triglava, a i šire. Ili pak dođu svi u kompletu kod Oli Rena u Brisel, on im podeli zadatke i oni se, tako primljenih instrukcija, vrate uz pomoć ove državne Avio-službe, razmišljajući kako da prodaju ono što je još uvek ostalo neprodato u Srbiji.
Zatim, razmišljaju kako da uhapse Ratka Mladića, razmišljaju kako da nam kažu da nema povećanja penzija, plata i standarda i da nema ništa od EU. Zato je bolje da što manje lete.
Verovatno je jedino putovanje, na kome je nama naneta najmanja politička šteta, bilo je putovanje na olimpijske igre u Peking. U glavi 3, tačka 12, vidi se da su ukupna sredstva iz budžeta namenjena Avio-službi Vlade Srbije, 231.002.000 dinara, što znači desetak direktorčića, kao Krišto, to bi bila njihova godišnja plata.
Sada koristim priliku da pitamo predstavnike Vlade Republike Srbije - šta bi sa kontrolom u Javnom preduzeću Aerodrom, gde su rezultati, ima li nepravilnosti, šta je sa Krištom i ostalima? Obećali ste to, na insistiranje SRS, da ćete sve informacije, vezane za ovu neprimernu pljačku, dati na uvid i javnosti. Šta je sa istragom? Ništa.
Da ste takve stvari i korake preduzimali na vreme i da ste sprovodili zakone deficit bi bio manji, preduzeća i država bogati. Ali niste, i to je velika odgovornost same Vlade Srbije pred sopstvenim građanima.
Ovim amandmanom se predlaže da se iznos od 8 miliona i 800 hiljada dinara prebaci u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, tako što bi se u razdelu 14, funkcija 420, pod ekonomskom klasifikacijom 451, iznos od 17 milijardi i 285 miliona povećao za ovih 8. 800.000, pa bi se pomenuta klasifikacija uvećala na 17 milijardi 293 miliona 800 hiljada dinara.
Svakom poljoprivredniku u Srbiji dobro je poznato u kakav težak položaj ih je dovela dosadašnja vladavina ove vlade prema agraru. Činjenica je da je država za četvrtinu smanjila sredstva za poljoprivredu i podsticaj poljoprivredne proizvodnje, što ide u prilog onome što su projektovali "prijatelji" u Briselu, a to je zadatak - uništiti u Srbiji svaki pokušaj bavljenja ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom i pretvoriti Srbiju, poljoprivrednu zemlju, u tržište za plasiranje poljoprivrednih proizvoda iz EU, što im se upravo omogućava jednostranom primenom Trgovinskog sporazuma i SSP.
Cene semenskog materijala, veštačkog đubriva, hemijskih sredstava, različitih sredstava za rad u poljoprivredi otišle su u nebo, zato se u Srbiji dešava ono što će jednog dana skupo koštati državu, a to je umiranje sela. Uzalud subvencije poljoprivredi, ako repromaterijal poskupljuje i ako na naše tržište ulaze proizvodi daleko jeftiniji, ali sumnjivog kvaliteta u odnosu na domaće proizvode. Pogledajte sami velike markete, tržne centre, pa ćete videti odakle uglavnom potiču voće i povrće, kao i ostali poljoprivredni proizvodi.
Čitavo vreme vlast u Srbiji optužuje opoziciju, a najviše SRS, da smo krivi što se budžet usvaja ovako kasno. Po hiljaditi put radikali ponavljaju da je budžet Vlada bila dužna da dostavi Narodnoj skupštini i poslanicima još pre 40 i više dana. To nije urađeno. Jedini krivac za to je vlast u Srbiji.
Ovakvo svakodnevno optuživanje SRS od strane vladajuće koalicije podseća nas sve na onu basnu o vuku koji je optuživao jagnje da mu muti vodu dok pije na potoku, iako je jagnje bilo nizvodno od njega. Javnost u Srbiji shvatiće ko je uzročnik nedaća koje su zadesile sve slojeve stanovništva.
Ako je verovati onome što javno obećavaju pojedini ministri u Vladi Republike Srbije, pa to obećanje i pismeno stave na papir, sa svojim potpisom i pečatom, onda građani Srbije ne bi trebalo da se brinu kako će se nositi protiv nadolazeće ekonomske krize u 2009. godini, a evo i zašto - Mlađan Dinkić je ministar u Vladi Republike Srbije i potpredsednik te iste Vlade. Taj ministar je 21. aprila 2008. godine uputio javno obećanje na 5.300.000 adresa u Srbiji.
Ovako izgleda pismo koje je Dinkić uputio bukvalno svakoj kući u Srbiji. Evo šta je poručio građanima koji su pisali besplatne, u prevodu bezvredne akcije: "U skladu sa zakonom stekli ste pravo na novčanu naknadu po osnovu prodaje ostataka udela države u preduzećima koja su u prethodnom periodu većinski privatizovana".
Dame i gospodo, obratite pažnju šta Mlađan Dinkić obećava građanima Republike Srbije: "Uplatu novca po tom osnovu možete očekivati u prvom tromesečju 2009. godine na vaš dinarski račun koji ste naveli u prijavu".
Poštovani građani, tražite od Vlade, tražite od ministra Dinkića uplate novca po osnovu ovih bezvrednih akcija u prvom tromesečju 2009. godine, odnosno najkasnije do 31. marta 2009. godine.
Obećanje dato, dokazi postoje širom Srbije, i ako se to ne dogodi, vi tužite Dinkića za prevaru, za nanet duševni bol i za nenamensko trošenje budžetskih sredstava za štampanje ovog pisma, koje je u stvari jedna predizborna šarena laža.
Ako uzmemo da je ovakvih pisama poslato na 5.300.000 adresa, postavlja se pitanje - ko je to platio? Neka jedna koverta sa plaćenom poštarinom, malo luksuznijeg izgleda i odštampanim pismom, košta 50 dinara, dolazimo do sume da je ovaj poduhvat Mlađana Dinkića Srbiju koštao, verovali ili ne, 265.000.000 dinara.
Ako sada pogledamo ceo ovaj razdeo 3, tačka 12, videćemo da je ukupan iznos sredstava iz budžeta za Avio-službu Vlade u koloni šest - 231 milion 2.000 dinara. Ceo iznos budžeta za Avio-službu Vlade manji je od sume koju je Mlađan Dinkić potrošio šaljući pisma kojima je obmanjivao građane da će akcije realizovati već ''u prvom tromesečju 2009. godine''. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je na ovaj predlog zakona podnela koleginica iz SRS gospođica Lidija Dimitrijević. Pre nego što krenem da govorim o amandmanu, samo bih dopunio ono što je rekao kolega Momir Marković. Nemanja Kolesar je, inače, bio predsednik upravnog odbora fabrike cementa u momentu privatizacije i njegov slučaj je jedan od onih četiri i po hiljade zastarelih slučajeva koji nisu procesuirani.
Protiv njega je podneta krivična prijava 2005. godine, ali eto, kakvo imamo pravosuđe, nije urađeno ono što je trebalo da se uradi pred zakonima ove države.
Ova ekonomska kriza staviće na probu mnoge državne organe, ministarstva, agencije, fondove, berze, između ostalog i mnoge banke koje rade u Srbiji. Ne zaboravimo da se upravo u ovakvim teškim vremenima dešavaju stvari koje nikako ne bi smele da se dešavaju, a kojima se pojedincima omogućuje ne samo da se dobro obogate, već i da veliki broj radnika ostave na ulici zbog nemara ili namernog propusta onih organa koji bi trebalo da vode računa o državnoj imovini.
NBS, koja se pominje u ovom članu 6. Predloga zakona, ima obavezu da kontroliše rad poslovnih banaka u Srbiji, a banke, u skladu sa zakonom, vode svoju poslovnu politiku i poslovanje na tržištu. Znamo da banke kupcima koji učestvuju na aukcijama kupujući preduzeća po Srbiji daju potvrde o njihovoj platežnoj moći. Takođe znamo da Akcijski fond daje potvrde kojima se potvrđuje ispunjenje uslova za učestvovanje na aukciji.
Samo na jednom primeru trgovanja akcijama može se videti kako rade pojedine institucije i kako se olako prelazi preko sudbine radnika zaposlenih u preduzeću.
Primer koji ću ovde navesti tiče se "AD Kompresora" iz Ćuprije, preduzeća koje je na Berzi prodato 11. decembra 2008. godine, a verovali ili ne, već sutradan se ispostavilo da je reč o falsifikovanim priloženim dokumentima i potvrdama. Umesto da Berza konstatuje poništavanje ove kupoprodajne transakcije, ona rešenjem to samo privremeno obustavlja, i to najduže do šest meseci. Ono što je loše je činjenica da je sam Akcijski fond izdao potvrdu da kupac ispunjava sve potrebne uslove da učestvuje na aukciji.
Citiraću ono što je napisano u ovom obrazloženju Beogradske berze: Na zakazanoj aukciji, na kojoj je na strani kupovine 401 kupac, broker kupca je prezentovao potvrdu Akcijskog fonda Republike Srbije broj 235/08, kojom se potvrđuje da potencijalni kupac ispunjava uslove za učestvovanje na datoj aukciji, te da u skladu sa potvrdom Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, filijala Beograd, ima izdvojena novčana sredstva na namenskom računu za kupovinu datih akcija u visini 100% početne vrednosti transakcija.
Odmah sutradan po izvršenoj prodaji broker pomenutog kupca izveštava: Dana 12.12.2008. Berza je primila dopis emisije ''Brokera a.d.'' Beograd, kao brokera koji je zastupao kupca na predmetnoj aukciji metodom minimalne cene, kojom se od Berze zahteva storniranje kupoprodajne transakcije predmetnim akcijama zbog prevarnih radnji, navodeći, između ostalog, da je u postupku saldiranja Vojvođanska banka odbila novčanu transakciju, otkrivši da je prezentovana potvrda banke falsifikovana, te da su u vezi sa datim trgovanjem primili od Centralnog registra zaključnicu koja se odnosi na klijenta koji kod njih ima otvoren namenski račun za kupovinu akcija, ali da na ovom računu nema sredstava za pokriće navedene transakcije, kao i da su uvidom u potvrdu banke, koju je ''Broker'' dobio od klijenta, konstatovali da predmetna potvrda ne sadrži sve elemente koje je Akcijski fond propisao kao obavezne.
Što je još gore, u odgovoru Vojvođanske banke, a u vezi s falsifikovanom potvrdom banke, navodi se čak i da ta falsifikovana potvrda, koja je navodno izdata u ime Vojvođanske banke, ne sadrži sve elemente, a Akcijski fond je, i pored toga, prihvatio da je ta potvrda ispravna.
Bez obzira na sve to, direktor Beogradske berze, u dopisu izdavaocu i Komisiji za hartije od vrednosti, konstatuje da je predmetna aukcija održana, verovali ili ne, uz poštovanje svih propisanih pravila za održavanje aukcija i Berza zato ne može izvršiti storniranje predmetne transakcije.
Pitanje za državne organe, policiju, tužilaštvo, Akcijski fond, Komisiju za hartije od vrednosti je – ko je kriv za ovako nešto i da li će odgovarati, da čovek bez ikakvih sredstava može da kupi jedno preduzeće uz falsifikovanu potvrdu Vojvođanske banke, koju je bez provere prihvatio Akcijski fond?
Da li će sada Berza čekati kupca da nađe naknadna sredstva, iako je na aukciji, faktički, učestvovao bez potrebnih sredstava, a Akcijski fond je bez provere izdao saglasnost kupcu da izađe na berzu i kupi preduzeće, u ovom slučaju AD „Kompresor“ iz Ćuprije.
Na kraju, s obzirom na to kako se ponašaju mnogi vlasnici koji su na berzi i od Agencije za privatizaciju pokupovali mnoga preduzeća po Srbiji, izgleda da je ovo bila jedna ustaljena šema kako doći do bogatstva bez imalo para.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 226. Kao narodni poslanik, imam pravo na obaveštenje i objašnjenje, u ovom slučaju, od Agencije za privatizaciju, a potrebna su mi objašnjenja da bih mogao da ostvarim funkciju narodnog poslanika.
O čemu se radi? U pitanju je sudbina 700 radnika ''Srpske fabrike stakla'' iz Paraćina. Da bih vas podsetio, pre dve godine, ''Srpska fabrika stakla'' je prodata kupcu iz Bugarske za samo 100 hiljada evra. Međutim, dve godine se navršava 16. februara i 700 radnika ''Srpske fabrike stakla'' je upućeno na prinudni odmor, na plaćeno odsustvo. Sprema se velika pljačka radnika ''Srpske fabrike stakla''.
O čemu se radi? Radnici su prinuđeni da potpišu blanko sporazum o prestanku radnog odnosa u ''Srpskoj fabrici stakla'' AD Paraćin i da im se zasnuje radni odnos u nekoj sporednoj firmi u ''Srpskoj fabrici stakla''.
Tražim od Agencije za privatizaciju da mi da objašnjenje, kao narodnom poslaniku, da bih mogao to objašnjenje da prenesem uplašenim radnicima ''Srpske fabrike stakla'', o tome da li se sprema njihova pljačka, jer će na osnovu kupoprodajnog ugovora, ukoliko im prestane sporazum sa ''Srpskom fabrikom stakla'' i ako više ne budu u radnom odnosu, izgubiti pravo na otpremnine.
Radnici su verovatno slušali predsednika Republike, koji im je savetovao da brane svoja radna mesta. Međutim, svuda su naišli na zatvorena vrata. U lokalnoj samoupravi, inspekcija rada ne reaguje, niko nije reagovao iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja.
Ovom prilikom su grubo prekršena radnička prava po kupoprodajnom ugovoru sa bugarskim kupcem. Dakle, tražim odgovor od Agencije za privatizaciju o pitanju kršenja radničkih prava u ''Srpskoj fabrici stakla''. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se dogodila velika prevara građana Srbije, rekao bih prevara veka, od strane Mlađana Dinkića, za šta imam pismeni dokaz, tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije da li će preduzeti konkretne mere protiv ministra Dinkića zbog prevare, zbog brukanja i srozavanja ugleda same vlade i zbog krivičnog dela prevare.
O čemu se radi? Nije u pitanju prevara jednog građanina, pet ili deset građana Srbije, u pitanju je 5.100.000 građana Srbije koji su dobili ovakvo pismo, predizborno, sa datumom 21.4.2008. godine, sa memorandumom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, potpisom Mlađana Dinkića i pečatom Vlade Republike Srbije.
Na jednoj strani, članovi stranke Mlađana Dinkića uhlebili su se dobro, primaju plate od preko 1.000.000 dinara, a na drugoj strani su prevareni građani Srbije ovakvim pismom obaveštavani da će dobiti akcije u vrednosti od 1.000 evra. Nažalost, od toga nema ništa. Trenutno je izvesno da će dobiti nekih 20 evra, ali i to je pod znakom pitanja.
U ovom pismu se Dinkić, između ostalog, poziva i na JP Aerodrom "Nikola Tesla", o kome smo mnogo toga čuli u diskusijama poslanika SRS. Samo im nije napisao kako se troše pare na Aerodromu.
Ljudi u Srbiji, njih pet miliona, još uvek se nada da će dobiti tih 1.000 evra. Ali, građani Srbije, znajte, od tih para nema ništa. Mlađan Dinkić vas je svesno prevario. Poslao vam je ovo pismo 21. aprila, pred parlamentarne i lokalne izbore, kako bi vas prevario da podržite listu Borisa Tadića, gde se i on nalazio.
Sada vi tražite lepo od ministra Dinkića akcije, tražite da i vi imate astronomske, milionske plate, kao i njegovi prijatelji iz G17 plus.
U pismu se pravi paralela između 1.000 evra vrednosti akcija i puta u EU. Citiram: "Prema našim procenama, paket vaših akcija će imati tržišnu vrednost od najmanje 1.000 evra u slučaju da Srbija ubrza svoj put ka EU". S obzirom da Srbija ne ide ka EU brzinom od 1.000 evra na sat, već brzinom od 20 evra na sat, već je svima jasno da je ova priča šarena laža Mlađana Dinkića, zbog koje bi trebalo da odgovara.
Dakle, tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije da li su preduzete neke mere protiv ministra Mlađana Dinkića zbog obmane građana Republike Srbije koju je učinio koristeći funkciju ministra u Vladi, memorandum i pečat Vlade Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. Predloga zakona o sudijama, na koji sam podneo amandman, odnosi se na pravo na stručno usavršavanje i obuku sudija o trošku Republike Srbije.
Normalno je da zaposleni u okviru svake profesije imaju potrebu za dodatnim usavršavanjem i sticanjem praktičnih znanja i veština, pa tako i sudije, s obzirom na to da se propisi često menjaju, kao i tehnologija koja se sve više primenjuje tokom suđenja, kao i funkcionisanje suda uopšte.
Javnost u Srbiji često je bila bombardovana vestima o zloupotrebi položaja sudija, o skandaloznim presudama, od kojih se čoveku, bukvalno, diže kosa na glavi. Sami predstavnici Vlade, uključujući predsednika Republike Borisa Tadića, govore o 4.500 zastarelih predmeta.
Da li će neko zbog toga da odgovara? Da li će neko zbog ovog ostati bez sudijske funkcije? Ako i dalje takve sudije budu delile pravdu u Srbiji, kakvu reformu da očekujemo u oblasti pravosuđa? Sada se postavlja pitanje, koliko obuka koja se pominju u članu 9. može da utiče da se ovako poražavajuće stanje popravi?
U amandmanu koji sam podneo na Predlog zakona o sudijama, u članu 9. stav 3, predloženo je da se veznik "i" zameni veznikom "ili".
U obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne prihvata, iz razloga što se predloženim rešenjem ne predviđa mogućnost obuke sudija, već se utvrđuju uslovi za njenu obaveznost.
Upravo smo predloženim rešenjem hteli da izbegnemo paušalno procenjivanje potrebe za obukom sudija, jer je nelogično da je obuka obavezna za nekog zbog uvođenja novih tehnika rada i, istovremeno, radi otklanjanja nedostataka u radu sudija, uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada. Zato ovde treba staviti veznik ''ili'', što znači obuka ili radi otklanjanja nedostataka u radu sudija, ili zbog uvođenja novih tehnika rada; obe, jednostavno, ne mogu.
Da li to znači da tek tako treba da se pređe preko činjenice da se neko dalje obučava zbog, kako kaže predlagač, nepravilnosti koje su uočene prilikom vrednovanja rezultata? Može li neko takav da i dalje kroji sudbinu ljudi, njihovih bližnjih, njihove imovine, zbog "nepravilnosti" koje su uočene, ili će da snosi odgovornost?
Mora biti konkretno napisano u zakonu – obuka je zbog toga i toga, ili zbog toga, a ovako bi bilo kao kada bismo za nekog čoveka istovremeno rekli i da je debeo i da je mršav, i da je lep i da je ružan. Zato treba usvojiti ovaj amandman, jer se veznikom ''ili'', upravo, utvrđuju uslovi za njenu obaveznost.
Evo vam najsvežiji primer koji zaokuplja političku scenu Srbije, a i javnost u Srbiji. Bukvalno, nema opštine u Republici Srbiji gde nije došlo do krađe odborničkih mandata SRS-a. Posle peripetija po skupštinama opština, problemi se preseljavaju, po sili zakona, u okružne sudove. Tu nastaje, rekao bih, pravni cirkus, u kome svesno učestvuju sudije, iz samo njima znanih razloga, donose presude koje su skandalozne i koje grubo narušavaju Zakon o lokalnim izborima i prava političkih stranaka koje su učestvovale na lokalnim izborima 11. maja 2008. godine.
Kako je moguće da se u preko 20 okružnih sudova donesu gotovo identične presude, a u Beogradu, Kragujevcu i Jagodini odluči sasvim suprotno, iako su podnete žalbe, uglavnom, iste i upućene ostalim okružnim sudovima? Kome, u konkretnom slučaju, sada treba obuka? Jesu li u pravu sudije iz preko 20 okružnih sudova koje su po zakonu vratile mandate SRS-u, ili sudije ova tri suda, kojima je bitan i font slova, i gde se stavi tačka, zarez, i kakvo je vreme napolju i, što je najgore, koji sude, verovali ili ne, po poslovniku SO, a ne po Zakonu o lokalnim izborima?
Kako bi zvučalo vama, gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, da, recimo, ovaj predlog zakona krstimo kao predlog poslovnika o sudijama, ili poslovnik o javnim nabavkama, ili poslovnik o visokom savetu sudstva itd. Nekome to ne smeta i stičem utisak da mi koji se žalimo okružnim sudovima da vratimo otete mandate SRS-a moramo da budemo kao pod nekim staklenim zvonom.
Sada da se vratimo na informaciju o broju zastarelih predmeta. Da li je neko sabrao štetu koja je pričinjena i državi i građanima zbog zastarelosti slučaja? Da li se neko setio u Ministarstvu da vidi koje su to sudije, koji su to tužioci kumovali zastarevanju?
Izađite s tim podacima pred narodne poslanike i pred javnost u Srbiji. Videćete da se radi o milijardama dinara. Nažalost, nikom ništa. Zato presuda za saobraćajni prekršaj od 1.000 dinara neće zastareti, ali zastareće postupak protiv Nemanje Kolesara i 2.200.000 dolara. Taj Trizon itd., itd.
Vi sada obučavajte te sudije po članu 9. da kroz obuku otklone nedostatke koji su doprineli da im negde ispare svi ti silni predmeti vredni miliona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povod mog javljanja po Poslovniku, i to po članu 226, jeste obaveštenje od Ministarstva pravde o tome kako je moguće da po potpuno istim zahtevima, u ovom slučaju žalbama SRS za povratak mandata odbornika, okružni sudovi donose različite odluke.
Ovde imam odluke jedno desetak okružnih sudova koje su identično iste, samo su okružni sudovi u Kragujevcu, Jagodini i Beogradu našli da sude, verovali ili ne, po poslovniku skupštine grada ili po poslovniku skupštine opštine. Doduše, kako sam rekao, ogroman broj okružnih sudova poštuje Zakon o lokalnim izborima i po njemu donose presude.
Što se tiče okružnih sudova u Kragujevcu i u Jagodini, izgleda da za njih postoje neki sasvim drugi aršini. Posebno je tragikomična situacija u Jagodini, gde skupština grada, verovali ili ne, po drugi put vraća mandate SRS, ali Okružni sud u Jagodini, zbog nekih smešnih razloga, poništava i vraća na ponovno odlučivanje.
Samo bih pomenuo te sudije koje su se na neki način drznule da uzimaju ono što pripada SRS. U ovom slučaju, predsednik veća, Dragica Petrović, pa sudije Mirjana Vojinović, Nebojša Šeperac, Ružica Mihajlović itd. Prvo se Okružni sud u Jagodini pozvao na rok kada su podneti zahtevi za aktiviranje blanko ostavki, a tog roka u Zakonu o lokalnim izborima nema.
Dakle, Okružni sud u Jagodini se postavio u situaciju da sudi po poslovniku skupštine grada umesto po Zakonu o lokalnim izborima. Verovatno bi sudili i po statutu mesne zajednice, samo da bude na štetu SRS.
I u slučajevima žalbe, po pitanju mandata za odbornike u Ćupriji i u Despotovcu ponovila se ista priča, kao da je poslovnik o radu skupštine opštine sveto pismo za Okružni sud u Jagodini. Da li ste vi možda čuli za neku presudu po Poslovniku Narodne skupštine? Ja nisam čuo, a verovatno ni vi.
Drugi razlog za prihvatanje druge žalbe istih odbeglih odbornika od SRS, verovali ili ne, jeste vreme kada su primili materijal za sednicu, da li je to bilo u petak pre podne ili po podne, da li je prošlo pet dana, kao da su to neke krucijalne činjenice.
Ostavke su predate na vreme i samo je ostalo da se to potvrdi. Kako može, recimo, Okružni sud u Kruševcu da donese odluku da usvaja žalbu SRS za prestanak mandata odbornika u SO Brus, koje su predate pred sam početak, ili recimo u Trsteniku, koje su predate dan pre sednice, ili za Šabac?
Zato pitam ministra pravde - u šta se pretvorio pravosudni sistem Srbije? Svako u svome ataru sudi kako mu se prohte. Imate li vi neku moć, odnosno mogućnost da zaštite zakone koji su doneti u ovoj skupštini?

Gospođo predsedavajuća, za ovo što bih želeo da izložim po Poslovniku neophodan je ovde ministar Marković koji sedi u hodniku i ako ste u mogućnosti pozovite ga, da bi saslušao ono što imam da pitam konkretno ministra Markovića.
Pitanje za ministra Markovića, koji trenutno nije u sali, a po članu 226 - želim objašnjenje o tome kako bi ministar objasnio klasičnu zloupotrebu pozicija vlasti i poslovnika u radu Skupštine opštine Paraćin?
U Paraćinu je na vlasti DS i tamo ima komotnu većinu. U koaliciji je sa SPS-JS, PUPS, G17 i SPO. Još 29. septembra je SRS predala blanko ostavke za osam odbornika SRS. Sednica SO Paraćin zakazana je za petak 21. novembar 2008. godine, dakle, proteklo je 53 dana i mogle su da se urade sve potrebne radnje da se održi administrativno-mandatna komisija i da se pitanje ostavki odbornika SRS stavi na dnevni red.
Juče su sednicu Administrativno-mandatne komisije bojkotovala dva člana DS i jedan član ispred SPS, komisija ima pet članova, prisutni su bili članovi iz SPO i DSS. Očigledno je smišljeno da se na dnevni red ne uvrsti ova tačka po hitnom postupku.
Da li vam to liči na otvorenu demonstraciju sile vlasti, na otvoreno gaženje Zakona o lokalnim izborima, po kome je i usklađen poslovnik o radu?
Ministar bi mogao sutra da pozove predsednika opštine Sašu Paunovića, inače iz DS, i da ga pita zašto ne poštuje zakon i zar priliči vladajućoj stranci da bojkotuje rad Odbora za administrativno-mandatna pitanja.
SO Paraćin 53 dana je nesposobna da stavi na dnevni red ostavke odbornika SRS. Što je najgore, uz to jedna ostavka i to kolovođe prebega, verovali ili ne dobila je noge usred opštine Paraćin. Na svu sreću imamo potvrdu da je predata uredno, na pisarnici sa ostalim ostavkama.
Znajući kako Okružni sud Jagodini donosi odluke, uvek na štetu SRS, jer obraća pažnju na to gde je stavljena tačka, zapeta, koji je font slova, kako je vreme napolju, da li pada kiša ili duva košava, mogu da zamislim kako će u ovom slučaju doneti odgovor na žalbu koju će podneti SRS već u subotu.
Verovatno će sada biti razlog to što nije tačka dnevnog reda pitanje ostavki odbornika SRS. Tako može da se tera u nedogled.
U tom vrzinom kolu DS ima velikog udela. Ministar ima mehanizam da opovrgne moje tvrdnje. Neka sutra pozove predsednika opštine i neka mu naloži da poštuje zakon i da uvrsti u dnevni red po hitnom postupku pitanje ostavki odbornika SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih nešto rekao o ovim predlozima zakona, pitao bih gospođu predsedavajuću - u kom pravcu se izgubila gospođa ministar, da li može da dođe da prisustvuje ovoj sednici Narodne skupštine RS i da sasluša izlaganje narodnih poslanika.
(Predsednik: Samo da vam kažem, ona je u zgradi i svakog momenta će se priključiti. Umorna je i napravila je jednu malu pauzu uz televizor. Vrlo brzo će biti ovde.)
Gospođa ministar je danas iznela jednu zbunjujuću konstataciju na početku svog izlaganja. Gospođa ministar je rekla da treba reagovati brzo, a potom kaže - ono što je brzo, to je i kuso. Ne znam šta Vlada radi, da li Vlada reaguje brzo ili je usporila, da ne kažem, kuso, ono što je rekla gospođa ministar. Trebalo je da prođu dva meseca da Vlada reaguje, pod uslovom da nije već dosta zakasnila. Šta Srbija može da očekuje ako nedeljno gubi milione deviznih rezervi da bi stvarala neki lažni privid da imamo stabilan kurs, da imamo jaku privredu, jaku ekonomiju. Jednog dana ćemo se suočiti sa činjenicom da smo skoro ispraznili državnu kasu bez ikakvog efekta.
Pred poslanicima su se našla tri predloga zakona i to u vreme koje je izuzetno teško zbog novonastale situacije na svetskom finansijskom tržištu. Problemi s kojima se neminovno suočava i Srbija, kao da se, na neki način, kriju od grđana i kao da su građani Srbije slepi i gluvi i ne vide šta se dešava oko njih.
Banke su u panici zbog povlačenja uloga. Kamate rastu, korisnici ogromnih kredita, pre svega stambenih, a ti korisnici su uglavnom građani koji imaju osrednja primanja, sada se hvataju za glavu - kako će uopšte preživeti zbog nemogućnosti plaćanja dospelih rata zbog rasta evra.
Ako tome dodamo najnovije "mere" Vlade RS, čuli smo ih juče, o zamrzavanju plata i penzija za narednu godinu, kao neki kompromis, izgleda da će najteže biti građanima Srbije. Gde je trenutno Vlada RS? Vlada RS se nalazi u procepu između MMF, s jedne strane, i reklo bi se Krkobabića, potpredsednika Vlade, koji je zacrtao 70% i ni korak dalje za sada, odnosno do oktobra 2009. godine, ako preživimo.
Ovo povećanje penzije od 14,5% već je pojeo rast evra i najnovija poskupljenja, tako da mu sve to dođe na isto kao i pre povećanja penzija, a možda čak i gore, što bi rekao naš narod - s konja na magarca.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, SRS je kroz izlaganje predstavnika poslaničke grupe SRS, narodnog poslanika Milorada Buhe, istakla neke primedbe koje su kao amandmani ponuđeni Vladi da popravi ovaj predlog zakona.
Kao prvo, ovim predlogom zakona mora se obezbediti pravna zaštita na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja ili oblik svojine. Apsolutno treba isključiti moguću diskriminaciju, odnosno neravnopravni odnos između malih, srednjih i velikih preduzeća kao pravnih lica. Kada se kaže velika preduzeća, tu se prvenstveno misli na velika javna državna preduzeća, čime bi se zaštitnička uloga države za svoju imovinu pokazala u pravom svetlu.
Takva formulacija se pojavljuje u članovima 1, 2. i 3. ovog predloga zakona i odnosi se samo na mala i srednja pravna lica. Pitanje je zašto Vlada, kao predlagač, izostavlja iz zaštite velika pravna lica ili velika društva kapitala? Da podsetimo da Ustav garantuje ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu.
Takođe, članom 4. ovog predloga zakona Vlada preuzima na sebe nešto što je posao Narodne skupštine Republike Srbije. Ako se ovim zakonom utvrđuje visina osiguranog iznosa, koji je smisao da uopšte i donosimo ovaj zakon, kada Vlada može da donese odluku o nekom drugom iznosu?
Što se uopšte i u članu 2. pod tačkom 3) ovog zakona određuje iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kada se u članu 4. kaže da to i nije nešto što je zakonom zagarantovano i utvrđeno? Sada može Jelašić, kao guverner NBS, da da neko mišljenje Vladi Srbije, a to mu se omogućuje članom 4, da je ugrožena finansijska stabilnost države, i onda Vlada bez zakona određuje novi osigurani iznos.
Mada neće biti prvi put da Vlada preinači odredbe zakona kada je ugrožena njena stabilnost, ali to se uvek lepo medijski zapakuje, pa ispadne da Vlada to radi kobajagi u interesu građana.
Isto vam je to sada i sa ovim izigranim penzionerima, ali neka ih, valjda su znali s kime su ušli u vlast. Sada bi, po onoj narodnoj "dala baba dinar da uđe u kolo, sada bi dala dva da izađe".
Ako pogledamo član 9, ispada da se Vladi baš žuri da ovaj zakon stupi na snagu i to narednog dana od dana objavljivanja. Sada nema onog uobičajenog roka od osam dana. Čemu žurba, ako svi odreda u izvršnoj vlasti, počev od predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, pogotovo potpredsednika Đelića, ministara, guvernera, u glas tvrde da će nas zaobići ova svetska ekonomska kriza, da nema mesta panici i tako dalje.
Ovamo predstavnici MMF su vam zaseli u Vladi Republike Srbije i postrojavaju sve redom. Baš njih briga i za Vladu, baš ih briga za Krkobabića i armiju bankarskih dužnika, čije rate kredita vrtoglavo rastu zbog vrednosti evra, dok NBS polako troši devizne rezerve, ne bi li zaustavila skok evra.
Srbiji preti haos. Već je nastala panika zbog odluke o zamrzavanju plata i penzija. Srbiji preti povećanje broja nezaposlenih i zbog neminovne propasti velikog broja preduzeća, ali i zbog najave Vlade o smanjenju broja zaposlenih u državnoj upravi, i to u procentu koji je jako veliki. Čuli smo, ministar Marković je najavio otpuštanje 12.000 radnika.
Onda izađe onaj Đelić i kaže da je sve pod kontrolom, da nema mesta panici. Imao sam prilike, pošto reče Krasić da ga dugo nije video, juče ga vidim kako se po gradu vozika onim svojim "mukom stečenim" žutim "jugo kabrioletom", sa nekom TV ekipom, valjda pravi neki intervju i sigurno kaže onom reporteru, "nema se, eto, on vozi jugo, narod teško živi'', solidarisao se čovek, jedva da je prebacio nekih 11 miliona evra.
Zbog vremena za svoje kolege, zahvaljujem.