Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6974">Nikola Savić</a>

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milovan Radovanović podneo je amandman na Predlog zakona o budžetu, i to na njegov 5. član, razdeo 3, glava 3.5, funkcija 110, koja se odnosi na ekonomsku klasifikaciju 423 - usluge po ugovoru, gde se u kolonama 6. i 8. iznos od 12 miliona 480 hiljada zamenjuje novim iznosom od dva miliona i 480 hiljada.
Takođe, u ovom amandmanu se traži da se sredstva koja su ušteđena na ovakav način preusmere ekonomskoj klasifikaciji 464, dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, tako da će ovi iznosi predviđeni u ovim klasifikacijama biti uvećani za ovaj iznos koji je smanjen u ovom prethodnom.
SRS smatra da treba smanjivati iznose koji su predviđeni za usluge po ugovoru i, kao što sam ovde već delimično i nagovestio, te iznose upućivati, usmeravati prema Ministarstvu rada i socijalne politike, pre svega za izmirenje obaveza Fonda za socijalno i penzijsko osiguranje. Zbog čega?
Nažalost, svi dobro znamo da je ova zemlja puna sirotinje, gde god da se okrenemo oko nas su siromašni građani, a jedna od kategorija koja je najsiromašnija i najviše ugrožena, svi to naravno dobro znamo, jesu penzioneri. Ova povećanja u nekoliko zadnjih meseci koja su dobili penzioneri, koja u ukupnom iznosu čine negde između 12 i 30%, jednostavno su se istopila, jer znamo da je samo u navedenom periodu kurs dinara u odnosu na evro opao za 20%, tako da su ta povećanja pojedena i pre nego što su penzioneri taj novac stavili u svoj džep.
Penzionere i u 2009. godini ne čeka ništa dobro. Sam premijer i Vlada su rekli da u 2009. godini penzioneri ne mogu očekivati povećanje penzija, i možda je i korektno od Vlade da im kaže napokon istinu, za razliku od predizborne kampanje kada su govorili da će ovo biti socijalno odgovorna Vlada, da će penzije biti 70% prosečne plate, ali vidimo da sada od toga nema ništa.
Dakle, ove usluge po ugovoru, znamo, zajedno sa javnim nabavkama predstavljaju najpogodniji teren za raznorazne manipulacije i teren gde je moguća korupcija. Zato i nije slučajno što Vlada u svim budžetskim stavkama gde se predviđaju usluge po ugovoru, a ima ih gotovo svugde u budžetu, za ove stavke predviđa maksimalne iznose. Zato SRS smatra da ove iznose treba smanjivati. Rekli smo da smo bukvalno mogli paušalno da podnesemo samo jedan amandman vezano za sve usluge po ugovoru, kada bi to bilo poslovnički moguće, da te usluge po ugovoru treba smanjiti najmanje 50% od onih iznosa.
Jer, ove manipulacije koje daju ove stavke - usluge po ugovoru i javne nabavke, prelivaju novac građana u džepove pojedinaca, jer tako se ljudi i bogate, tako i nastaju tajkuni, date na upravljanje državnu imovinu i nekontrolisano oni te pare svrću u svoje džepove.
Iako se ovim amandmanom traži da se sredstva, pre svega, upute Ministarstvu rada i socijalne politike i usmere ka Fondu za penzijsko i socijalno osiguranje, sirotinje ima i na svim drugim mestima. Danas su mnoge srpske porodice, četvoročlane i višečlane, u takvom stanju da nijedan član porodice nema nikakva stalna primanja.
Pogotovo je to izraženo na jugu Srbije, odakle dolazim, iz Niša. Kao što vidimo, na delu je ekonomska kriza. Ona već drma i moćnije od nas, a opet pomenuo sam premijera i Vladu, oni najavljuju da će u 2009. godini još mnogi ljudi ostati bez posla i mnogi će živeti teže nego što sada žive.
Ponoviću, treba maksimalno ići na uštede, gde god je to moguće, a ove usluge po ugovoru su stavke koje mogu da se smanje i u ovom slučaju da se usmere ka Ministarstvu rada i socijalne politike. U nekim prethodnim amandmanima, da ne ponavljam, videli smo za poljoprivredu, jer znamo da je naša poljoprivreda ipak uspevala i u najtežim situacijama da održi ovu zemlju i da spreči, ako ništa drugo, makar glad. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije i to na član 5. ovog zakona, odnosno razdeo 5, glava 5.6, funkcija 330, ekonomska klasifikacija koja se odnosi na mašine i opremu, gde se amandmanom traži da se u koloni 6 iznos od 4.635.000 zamenjuje iznosom 2.635.000, a u koloni 8 iznos od 4.656.000 zamenjuje se iznosom 2.636.000.
Takođe, vezano opet za ovaj član, praktično da ne citiram sve, ova sredstva koja bi se uštedela u stavu gornjem ovog amandmana, preusmerila bi se za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i onda bi se dodala ta sredstva ovim stavkama.
SRS smatra da treba smanjiti iznose za mašinu i opremu i, kao što rekoh, ta sredstva usmeriti prema subvencijama, a pre svega za poljoprivredu. Da su ovo neka normalna vremena, podneo bih amandman, ali potpuno suprotan ovom amandmanu od ovog sada.
Pošto su vremena onakva kakva jesu, reći ću vam i zbog čega sam učinio ovo što sam učinio. Naime, u normalnim vremenima tražio bih da se poveća stavka za mašine i opremu, jer znamo da izraz - mašina i oprema, podrazumeva, bar je to bilo dugo godina, investicije, a same investicije sa sobom nose otvaranje radnih mesta, prosperitet za državu i društvo.
Međutim, danas je sve nekako promenilo svoj smisao od dolaska DOS na vlast i od dolaska DS, sve ima drugačiji smisao, pa tako i ovaj izraz mašine i oprema imaju takav smisao.
Naime, danas pod mašinama i opremom se, pre svega, podrazumevaju automobili, laptopovi, mobilni telefoni, kancelarijski nameštaja, a možda i poslovna pratnja, ko će već sve da zna o čemu se ovde radi.
Zato ova sredstva koja su predviđena ovim treba usmeriti za subvencije u poljoprivredi. Sami znate kakva je situacija u našoj poljoprivredi. Imali smo priliku pre neki dan na jednoj od TV da vidimo da se prosipaju ogromne količine mleka, jer jednostavno seljaci, odnosno proizvođači tog mleka pokušavaju na svoj način da izraze revolt prema onome kako se Vlada odnosi prema njima.
Dakle, ne treba zaboraviti poljoprivredu, jer znamo da je u mnogim vremenima koja su iza nas, u mnogim teškim vremenima poljoprivreda sačuvala ovu državu i ovo društvo.
Da kažem još nešto vezano za kompletan ovaj budžet. Zaista bih zamolio i vladajuću većinu i gospođu ministra finansija da ne okrivljuje SRS zbog činjenice ako ovaj budžet ne bude usvojen u predviđenom roku.
Setite se samo koliko puta, a praktično od 2. septembra četiri meseca smo maltene u permanentnom zasedanju, koliko puta niste mogli da sakupite, pa ova skupština je pravila pauzu u svom radu. Da ne pominjem onu pauzu od mesec i nešto dana letos kada niste mogli da pripremite ili niste hteli da pripremite izveštaj o hapšenju Radovana Karadžića i događajima koji su se desili na mitingu SRS.
Setite se koliko puta smo na jednoj sednici koja je imala veliki broj tačaka, zbog toga što niste mogli obezbediti većinu, nije mogla biti vođena objedinjena rasprava po nekim tačkama, koja prema Poslovniku zaslužuju da se spoje, onda je rasprava išla po svakoj tački posebno. Tu smo izgubili samo nekoliko dana.
Ne želim da nabrajam sve, dobili ste danas obaveštenje da i sutra ovaj parlament radi i zaseda, a zbog čega zaseda. Zato što treba da se početak primene jednog zakona, koji ste doneli ranije, pomeri zato što vi niste bili sposobni da obezbedite pretpostavke koje su bile neophodne da bi se taj zakon primenio.
Molim vas, sutra kada se budemo sastali u ovoj sali povodom ZKP nemojte da kažete, evo i današnji dan, odnosno sutrašnji dan će građane Srbije i poreske obveznike koštati pet miliona dinara i nemojte i za to optuživati SRS. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 225. i 226.
Jutros, kada smo počinjali ovu sednicu, u ovoj sali bio je ministar za ljudska i manjinska prava, gospodin Svetozar Čiplić. Bio je da brani jedan zakon za koji i nije nešto posebno nadležno njegovo ministarstvo.
Znate da smo samo dobrom voljom opozicije dozvolili da teče rasprava po tim amandmana dok ne stigne zvanično ovlašćenje Vlade, da vidimo da li je zaista Svetozar Čiplić bio nadležan za amandmane koje je branila opozicija, a on predstavljao Vladu po tim amandmanima.
Hteo sam da kažem nešto drugo. Mislim da bi ovoga trenutka Svetozar Čiplić bio potreban da se nađe u ovoj skupštini, jer smo čuli od potpredsednika Skupštine, gospođice Nataše Jovanović, da su uzurpirana ljudska, a i privatna prava jednog građanina iz grada Aranđelovca, gospodina Ljubinka Zlatića, gde su specijalne antiterorističke jedinice i pripadnici drugih vidova organa bezbednosti upali u njegovu kuću i tamo, navodno, tražili Ratka Mladića.
Zaista se pitam, i ovi građani treba da se pitaju, koliko srpskih porodica i koliko srpskih domaćina treba da bude uznemireno, maltretirano, zato što neko traži Ratka Mladića, a ne mogu da ga nađu. Verujem i iskreno se nadam da nikada neće moći da nađu i da uhvate Ratka Mladića, a siguran sam da u Srbiji ima toliko srpskih porodica i toliko srpskih domaćina koji su spremni da, ako treba, i čuvaju Ratka Mladića, tako da, opet kažem, sigurno neće moći da ga nađu.
Treba da zna i gospodin ministar i javnost Srbije da u ovim kućama koje pretresaju snage policije ima i male dece, ima emotivnih ljudi, i da to ostavlja traume na te ljude. Zaista, zamolio bih ministra za ljudska i manjinska prava, gospodina Čiplića, da se zauzme za ove ljude koji su do sada preživljavali ovakve torture, da se vidi na neki način da im se nadomesti taj duševni bol, koji su pretrpeli zbog ove činjenice o kojoj sam govorio. Hvala.
Dame i gospodo  narodni poslanici, podneo sam amandman na član 88. Zakona o javnim nabavkama i to tako da se predviđeni iznos od 100.000.000 dinara zamenjuje novim iznosom od         25.000.000 dinara. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, iako je ovo jedan od najvažnijih i možda suštinski član ovoga zakona, pa samim tim i amandman na ovaj član zakona predstavlja jedan od najvažnijih amandmana.
Ovaj član 88. zakona daje puni smisao i baca jedno svetlo na predmet javnih nabavki, koliko ih ima više govori član 85. Podsetiću vas, ovo sve se odnosi na javne nabavke iz oblasti energetike, iz oblasti rudarstva, iz oblasti vodoprivrede, iz oblasti telekomunikacija, iz oblasti saobraćaja itd. Dovoljno je samo pomenuti ove grane privrede, vitalne grane o kojima sam govorio, i da se može zaključiti da postoje mogućnosti za ogromne mahinacije i za ogromne manipulacije kada su u pitanju javne nabavke po ovim privrednim granama.
Građani Srbije, evo vam tipičnog primera kako nastaju tajkuni. Baš u ovim oblastima date neograničeno državna dobra na upravljanje nekim ljudima i onda oni kroz sistem javnih nabavki bogate se i zgrću pare u svoje džepove. Jednostavno i poznato je da su najbogatiji ljudi u ovoj zemlji, a i najbogatiji ljudi u nekim susednim zemljama, svoje bogatstvo i svoje imperije upravo počeli na ovaj način, radom sa ovim privrednim granama, znači elektroprivreda, rudarstvo, energetika i ostalo, da ne pominjem imena, javnost Srbije dobro zna o kojim ljudima se radi.
Što se tiče ovoga amandmana, prethodno zakonsko rešenje u Zakonu o javnim nabavkama predviđalo je da se prethodni raspis mora objaviti najmanje jednom godišnje, i to kada su u pitanju javne nabavke čija je planirana vrednost 50 i više miliona dinara.
Videli smo, a iz iskustva znamo da je praksa pokazala da je u pitanju velika korupcija i sada umesto da se smanjuje taj iznos od 50 miliona, kao što sam predvideo svojim amandmanom, sa 50 na 25 miliona, ovde Vlada predlaže nešto suprotno, znači taj iznos povećava sa 50 na 100 miliona i praktično daje duplu šansu, odnosno povećava mogućnost za manipulaciju. Naravno, manipulacije i zloupotrebe su moguće i kada su u pitanju nabavke velike vrednosti i nabavke male vrednosti.
Evo, juče smo imali priliku da čujemo od jednog kolege poslanika SRS da je prilikom krečenja zdravstvenih objekata u Nišu i u Leskovcu došlo do drastične razlike u cenama, gde je u jednom slučaju cena po kvadratnom metru iznosila 95 dinara, a u drugom 140 dinara. Kada se uporede ova dva iznosa, vidi se da je u jednom slučaju cena veća za punih 50%. Ako se građani i obični ljudi ne razumeju u neke druge stvari, svi mi svakodnevno gledamo u zidove i u svojim sobama, svojim kućama itd, zaista ne može biti toliko odstupanje od cene. Kažem, manipulacije mogu biti ne samo kroz javne nabavke nego, praktično, i privatizacije preduzeća se u određenim uslovima mogu tretirati kao javne nabavke. Tu se rade veoma velike zloupotrebe.
Pošto dolazim iz Niša, nedavno je jedno uspešno niško preduzeće "Niš ekspres" prodato po ceni od 2.750.000 evra, otprilike je to iznos kada se ta cena pretvori u evre. "Niš ekspres" je najveći prevoznik u putničkom saobraćaju i u Srbiji, i u onoj bivšoj Jugoslaviji i u Evropi. Verujem da nema poslanika u ovoj sali koji se barem jednom u životu nije vozio autobusom "Niš ekspresa", a verujem da nema ni građanina Srbije koji se, takođe, nijednom nije vozio autobusom "Niš ekspresa".
Vidimo, "Niš ekspres" je prodat po veoma mizernoj ceni, jer ovo što se radi nema nikakvog smisla. Kolega Radovanović je u prepodnevnoj raspravi pomenuo da samo gume na tim autobusima vrede više nego što je ovo.
Dovoljno je samo da kažem da plac na kome se nalazi lokacija "Niš ekspresa" je izuzetno dobra lokacija, na samom početku Bulevara Nemanjića, atraktivna lokacija u Nišu, da "Niš ekspres" ima fabriku autobusa, da ima turističku agenciju, da ima autoškolu i mnogo toga. Jednostavno, kažem, ovo je najbolji primer na koji način nastaju tajkuni. Još nešto vezano za ovaj amandman. U obrazloženju razloga zbog kojih se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, navodite ono vaše standardno obrazloženje - ubrzanje procesa pridruživanja EU. Tamo se kaže da treba da se donese zakon do novembra, a sada smo na polovini decembra, vi to niste uradili.
Molim vas, nemojte više obmanjivati i varati svoje evropske prijatelje kako ćemo uraditi nešto u predviđenom roku, jer na taj način nanosite lošu reputaciju ne samo ovoj vladi, nego i celoj državi i građanima Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Poslovnika. Želim da obavestim građane Srbije da je veliki uspeh naše diplomatije, koji je pre desetak dana reklamiran na sva zvona, preko svih medija, rezultirao time da se instalira misija Euleks na Kosovu.
Vidimo da se mnogo priča o toj misiji Euleks. Imam utisak da puno ljudi u Srbiji, a možda i neki u ovoj sali, ne razume dovoljno kakva je to misija i o čemu se tu radi.
Pokušaću u najkraćem da kažem šta je suština toga. Ako je EU skraćenica od Evropske unije, leks znači zakon, u suštini, dole se sprovodi zakon Evropske unije. Država Srbija, Vlada Srbije, ova skupština nije dala nikada odobrenje da se na njenoj teritoriji instaliraju i implementiraju zakoni EU.
Šta je cilj svega ovoga? Cilj je da se i u severnom delu Kosova, koji je de fakto bio pod kontrolom Srbije, gde ni ne žive Šiptari, jer znamo da je tek posle Drugog svetskog rata taj deo nekim administrativnim putem pripojen Kosovu, uspostavi kontrola i da se Srbiji oduzme taj njen deo.
Ako je ova vaša diplomatska pobeda, kako je vi nazivate, dala ovakav rezultat, mogu samo da kažem da je to poraz za Srbiju. Što kaže kolega Krasić, građani Srbije, svaka pobeda Demokratske stranke znači vaš poraz. Hvala.
        Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koje su podneli kolege narodni poslanici: Laslo Varga, Pastor Balint, Kovač Elvira i Fremond Arpad na 4. član Predloga ovoga zakona, gde se predlaže da se tačka 15. menja, tako da stoji: ''Viši sud u Novom Sadu, za područja Osnovnog suda u Novom Sadu i Osnovnog suda u Bečeju'', i da se menja 23. tačka, koja treba da glasi: "Viši sud u Subotici, za područje Osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Osnovnog suda u Senti i Osnovnog suda u Subotici".
Moram da kažem da SRS podržava ovaj amandman na Predlog ovoga zakona, podržava i sve druge amandmane, pogotovo podržava amandmane koje su podneli predstavnici nacionalnih manjina, jer svi mi dobro znamo da su područja gde dominantno žive predstavnici nacionalnih manjina – područja s određenim specifičnostima i ako negde i treba da se popusti, onda to svakako treba da se uradi u tim područjima.
Moram da priznam da je Vlada Republike Srbije na jedan umesan način uposlila ovu skupštinu i narodne poslanike, da razglabamo, evo, ne znam već koliko vremena o ovim zakonima, dok oni ne ispeglaju budžet Republike Srbije. Pošto su napokon uspeli da na neki način smire, umire, možda i namire Dinkića, a bogami, možda, još nekoga, jer znamo da ima i rezervnih igrača, koji sede na klupi, jedva čekaju da uskoče u igru, sada taj predlog budžeta putuje prema Narodnoj skupštini i prema narodnim poslanicima. Čim se steknu uslovi da predlog budžeta dođe u ovu salu, pred narodne poslanike, ukoliko se ova sednica ne završi s ovim zakonima, verujem, biće prekinuta, jer budžet je, naravno, važniji.
Jeste budžet najvažniji za jednu državu, ali budžet je osnovni zakon, koji se donosi svake godine, i valjda svaka vlada i svaki građanin ove zemlje zna da budžet treba da se donosi u propisanom roku, osim u uslovima određenih elementarnih nepogoda, vanrednog stanja itd.
Kada ova sednica bude prekinuta da bi se počela rasprava o budžetu, postavlja se pitanje – šta smo radili ovih nedelju, ili dve nedelje,
koliko će već biti tada, a suština je u tome da smo pravili paravan Vladi dok ona ne završi svoj posao, s kojim neopravdano kasni. Možda je cilj ove vlade ili ove skupštine bio da se promovišu i neki poslanici vladajuće većine iz nekih manjih mesta, koji su se prvi put povodom ovog zakona javljali za skupštinskom govornicom i, moram da priznam, to su radili s pravom, barem kada je u pitanju zakon o kome se govori.
Da se malo vratim na suštinu ovog zakona. Ponavlja se jedna te ista priča s ove govornice o svim ovim zakonima i samo se menjaju nazivi geografskih mesta, menjaju se nazivi zakona, imena narodnih poslanika, a sve ostalo je isto.
I povodom jednog drugog amandmana sam rekao, sada ću ponoviti – kada bi, kojim slučajem, Poslovnik dozvoljavao da se vodi objedinjena rasprava o amandmanima, kada je u pitanju ovaj zakon o kome trenutno raspravljamo, komotno bismo mogli da o svim amandmanima odjednom ispričamo, jer suština se svodi na isto.
Gde je efikasnost rada ovog parlamenta? Vidimo da za efikasnost rada nije kriva opozicija, odnosno poslanici opozicije, kako to želi da se prikaže u javnosti, nego, evo, konkretno, na primeru ovog zakona, vidi se da je to Vlada, jer suština ovih zakona je da se popuni ovo prazno vreme do usaglašavanja Nacrta budžeta. Fudbalskim rečnikom rečeno – da se stane malo na loptu, dok budžet ne dođe pred narodne poslanike.
Zaboga, niste bili iznenađeni što će ovoliki broj amandmana biti podnet na ove zakone?! Jednostavno, ne može se zamisliti ni poslanik vlasti, ni poslanik iz opozicije, pogotovo iz manjih mesta gde ukidaju sudove, a da ne napiše, ili, u najgorem slučaju, da ne podrži amandman na Predlog zakona koji se odnosi na ukidanje suda, osnovnog ili bilo kog drugog, u mestu iz kog dolazi.
Zato, kada je u pitanju ovaj zakon, ne bih voleo da sam u koži nekih narodnih poslanika vladajuće većine.
Pošto je ovde prisutna gospođa Malović, ministar, želeo bih da joj uputim jedno pitanje, ili jednu sugestiju. Gospođo Malović, zaista, još jednom, s ove govornice, izražavam divljenje vašoj upornosti da prisustvujete sednicama Narodne skupštine. Ali, moram da vam kažem da sam dobio provereno obaveštenje da se vrši strahovit pritisak na Okružni sud u Nišu da donese pozitivnu odluku na žalbu koju su podneli bivši poslanici SRS-a, poslanici DS-a i poslanici stranke G17 plus, oni koji su predstavljali opoziciju u SO Aleksinac, da se jedna legitimna odluka, koja je doneta u SO Aleksinac, kojom su oduzeti mandati bivšim narodnim poslanicima SRS-a, promeni. Molio bih vas da uzmete ovo najozbiljnije u razmatranje i da proverite ovaj slučaj.
Iskreno se nadam, imajući u vidu kako su do sada postupali s ovom i sličnim predmetima sudije Okružnog suda u Nišu, kao i da su to časne sudije, da neće podleći pritiscima, ali kada je ova vladajuća većina i ova konstelacija stvari u pitanju, nisam baš siguran. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Riza Halimi koga, ne znam iz kojih razloga, ne vidim ovde, verovatno, petak je, kasno je, Preševo je daleko, to je najudaljenija destinacija od Beograda i sigurno je iz nekih svojih razloga odsutan, podneo je amandman na član 3. ovog zakona.
Samo kratko ću da navedem o čemu se ovde radi, mada se to mnogo puta čulo s ove govornice. U članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 35, koja glasi: "Osnovni sud u Preševu, za teritoriju opština Bujanovac i Preševo, sa sudskom jedinicom u Bujanovcu". Onda sledi ona logična rečenica – dosadašnja tačka 5. Predloga zakona menja se i glasi: "Osnovni sud u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskom jedinicom u Bosilegradu, Vladičinom Hanu i Surdulici.".
Odmah na početku da kažem da SRS podržava ovaj amandman gospodina Rize Halimija. SRS podržava i sve druge amandmane na ovaj zakon, drugih narodnih poslanika, bez obzira na to da li su iz opozicione strukture ili iz struktura vlasti, kao što smo videli da ima i takvih, pogotovo podržava amandmane koje su podneli narodni poslanici, predstavnici nacionalnih manjina ili narodni poslanici u ime onih mesta u kojima ima dominantan broj predstavnika raznih nacionalnih manjina. Već nekoliko dana raspravljamo o ovom zakonu i ako bismo napravili neki rezime, mogli bismo da kažemo da se celokupna rasprava o ovim zakonima, pogotovo o ovom zakonu, svodi na potpuno istu priču svih narodnih poslanika.
Šta se menja u ovome? Menjaju se samo geografski nazivi mesta, menjaju se imena narodnih poslanika koji podnose ove amandmane i određene specifičnosti koje su vezane za određena mesta, kao što je broj stanovnika, da li je pogranična opština ili nije, da li je ovakva ili onakva nadmorska visina te opštine, da li su razuđenost i granice te opštine takvi da su mesta udaljena od središta opštine itd. Sve ostalo je isto i sve smo čuli s ove govornice.
Ovo o čemu govorim odnosi se na sve članove ovog zakona, a posebno na 2. i 3. član ovog zakona, s tim što znamo da se jedan odnosi na prekršajne, a drugi na osnovne sudove.
Kada bi, kojim slučajem, Poslovnik Narodne skupštine dopuštao da se vodi jedinstvena, objedinjena rasprava, komotno bismo mogli doneti odluku da se vodi jedinstvena rasprava o svim amandmanima, jer takva je struktura ovih amandmana i takav je zakon.
Sada se pitamo – zbog čega nam je neefikasan Parlament?
Naterali ste narodne poslanike, koliko već zasedamo, da svi ponavljaju istu priču, ali to je tako i to mora da se radi. Niste valjda očekivali i niste valjda iznenađeni ovolikim brojem amandmana na ove zakone koje razmatramo?
Videli smo ovde, to sam rekao i na početku, da amandmane jednako podnose poslanici vlasti i poslanici opozicije. Ako neki zakon o kome se priča, koji razmatramo, zaslužuje da ima amandmane, onda je to ovaj zakon.
Šta će reći jedan poslanik iz malog mesta, iz bilo kog dela Srbije, bez obzira na to da li pripada opoziciji ili vlasti, kada ga njegovi sugrađani pitaju – da li si se ti založio da ostane sud u tom mestu? Naravno da čovek mora da zastupa interese onih ljudi koji su ga birali i ja, verujte, ovoga puta, kada je ovaj zakon na dnevnom redu, uopšte ne zameram poslanicima vladajuće većine, pogotovo poslanicima iz manjih mesta, jer videli smo da se ovaj zakon, pre svega, dotiče i tretira ta manja mesta.
Dolazim iz Niša, znate svi, Niš je drugi grad po veličini u Srbiji. Ovaj zakon ne dotiče Niš, ali Niš i Nišavski okrug imaju veći broj opština i zaista moram, na neki način, barem s ove govornice, da uzmem u zaštitu građane Nišavskog okruga, pre svega, građane Aleksinca, građane Svrljiga i drugih opština u Nišavskom okrugu, kao i svih opština u Srbiji, jer, zaista, šta će ti ljudi da rade?
Na kraju, gospođo ministar, zaista cenim vašu odanost poslu kojim se trenutno bavite, ali vas molim, učinite jedan hrabar korak u ovom pravcu, povucite ovaj zakon i to će biti veliki korak za srpsko pravosuđe i veliki korak za sve one ljude koji žive po malim mestima u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu čl. 225. i 226. Zahtevam odgovor od Ministarstva finansija – šta će preduzeti po pitanju enormno visokih plata u Javnom preduzeću Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd?
Čuli smo od gospodina Todorovića da po visini plata prednjači direktor ovog preduzeća Bojan Krišto, a čuli smo od kolege Zorana Krasića da je po svojim primanjima već zaslužio i dobio titulu grofa - grof Monte Krišto. Mada, ja smatram da on zaslužuje titulu i veću od grofa. Smatram da zaslužuje titulu kralja, i to kralja kerozina, jer znate da avioni koriste kerozin pri letenju.
Plate rukovodećih kadrova u ovom javnom preduzeću u odnosu na plate običnih ljudi ravne su nadmorskoj visini na kojoj lete njihovi avioni, a to je negde između devet i deset hiljada metara. Ovim visokoletačima čini mi se da je ponestalo kiseonika na ovim velikim visinama. Izgubili su kompas i zato su propisali sebi ovako visoke plate. Ljudi moji, njihove plate su veće od istinskih visokoletača, koje poznaje ceo svet, a to su svetski rekorderi u skoku s motkom, Sergej Bubka i Jelena Išinbajeva, koji su ko zna koliko puta obarali svetske rekorde.
Tražim od Vlade Srbije da pod hitno smeni direktora Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla" Bojana Krišta, da pošalje finansijsku inspekciju da ispita poslovanje tog javnog preduzeća i da pošalje Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala da ispita o čemu se radi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226, a u vezi s članom 109. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, na današnjoj sednici, Administrativni odbor doneo je odluke o kažnjavanju većeg broja poslanika SRS-a. Među njima je i moja malenkost, koja se kažnjava novčanim iznosom od 16 hiljada dinara zbog mere oduzimanja reči, u skladu sa čl. 109. Poslovnika Narodne skupštine. Radi se o sednici Narodne skupštine od 26. septembra 2008. godine.
Pročitaću ceo stenogram onoga što sam pričao toga dana. Pričao sam negde petnaestak sekundi, a neka građani i narodni poslanici zaključe o čemu se radi.
"Nikola Savić: Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po čl. 225.i 226. Pomenute članove ste citirali pre 5-6 minuta i nema potrebe da to činim, ali primetio sam da tih članova uskoro neće biti u Poslovniku. Sve ovo što se radi, radi se na tome da se donese novi poslovnik i da se redukuju prava narodnih poslanika."
To sam izgovorio na toj sednici. Nakon toga, predsedavajuća me je prekinula, sledećim rečima: "Pošto ne govorite u skladu sa članovima koje ste citirali, nemate reč. Opominjem vas. Ima reč gospodin Škrbić."
Naravno, kao učtiv čovek, pomerio sam se od ove govornice i iz stenograma se vidi da je posle mene nastupio gospodin Škrbić. Očigledno je da ovde nema pomena ni o kakvom oduzimanju reči, nego se samo govori o opomeni, mada za ovih 15 sekundi nisam pomenuo nikoga, nisam pomenuo ničije ime, pa nije bilo mesta za opomenu.
Član 109. Poslovnika predviđa jednu meru, novčanu, za opomenu, a jednu za oduzimanje reči. Očigledno je da sam ovde bio u pravu kada sam rekao – sve ovo što se radi, radi se na tome da se redukuju prava narodnih poslanika. Evo potvrde da sam zaista bio u pravu i pre dva meseca kada sam govorio.
Ako mislite da ćete na ovaj način ućutkati poslanike SRS-a, varate se. S ove govornice ćemo pravovremeno, o svemu onome o čemu imamo
saznanje, obaveštavati javnost, jer, kako reče kolega Krasić, to je jedini način da saznaju pravu istinu.
Postavljam poslaničko pitanje sekretaru Narodne skupštine – zbog čega je Administrativnom odboru dostavio pogrešno obaveštenje, na osnovu koga je Administrativni odbor doneo pogrešnu odluku o izricanju novčane kazne kada je u pitanju moja malenkost? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Radovanović podneo je amandman na član 64. Predloga zakona o uređenju sudova. Šta je suština ovog amandmana? Evo, pročitaću, kratko je: u stavu 2. ovoga člana reči "prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva" zamenjuju se rečima "prigovor Visokom savetu sudstva".
Naizgled, kada bi se malo površnije posmatrao ovaj amandman, ispalo bi da je tu samo igra reči i slova, ali nije baš tako. Možda kolega Radovanović i ne bi podneo ovaj amandman, možda ga Srpska radikalna stranka ne bi razmatrala u celini da se ne radi o jednoj veoma važnoj stvari, a to je rešenje o oceni sudijskog pomoćnika. S obzirom na to da se radi o sudijskom pomoćniku, jasno je i SRS smatra da radno telo u ovom slučaju ne treba da postoji. To radno telo ne treba da postoji iz najmanje dva razloga. Prvi i osnovni razlog je taj što već postoji zakon koji reguliše rad Visokog saveta sudstva, tako da ovo nije ni potrebno. Drugi razlog, i to ne manje značajan, jeste taj što se radi o ocenjivanju i kad god je u pitanju bilo kakvo ocenjivanje treba biti oprezan. Ovde se radi o ocenjivanju sudijskog pomoćnika koji će svakako nekada u perspektivi biti sudija, tako da treba sve imati u vidu.
Sa druge strane, samo ocenjivanje je jedna subjektivna kategorija i svi oni koji vrše ocenjivanje u bilo kom postupku, u bilo kojoj situaciji treba da uklone sujetu, sav animozitet prema onima čije ocenjivanje vrše, jer od tog ocenjivanja zavisi nečija sudbina i, u suštini, zavisi i kvalitet, u ovom slučaju, sudija, i drugih stvari.
Ali, pošto smo mi svi ljudi od krvi i mesa i možda neki put nenamerno mogu da se dese greške, uvek je bolje da kada se radi o ovakvoj vrsti ocenjivanja što veći broj ljudi vrši ta ocenjivanja. Kada veći broj vrši ocenjivanje onda je ocenjivanje objektivnije. Najobjektivniji vid i vrsta ocenjivanja je kada u tom ocenjivanju učestvuju svi građani, a imamo i takve slučajeve, recimo, kada se sprovodi referendum o nekoj temi na delu teritorije ili u kompletnoj državi. Jedan takav vid najobjektivnijeg ocenjivanja su izbori, pomoću kojih smo svi mi došli u ovaj parlament.
Iz iskustva znamo da se vremenom radna tela, komisije koje vrše ocenjivanje zaborave, shvate da su same sebi cilj i svrha; ako ta radna tela i te komisije čini mali broj ljudi, onda može doći do korupcije. Zato se u mnogim institucijama preduzimaju razne mere da ne bi došlo do korupcije. Navešću jedan klasičan primer koji, doduše, nema mnogo veze sa sudstvom i pravosuđem, recimo, ocenjivanje u sportu: u pojedinačnim sportovima, kao što su gimnastika, boks, veći broj sudija vrši ocenjivanje; da bi se izbegla subjektivnost u ocenjivanju, najmanja i najveća ocena se ne uzimaju u obzir, a konačna ocena se donosi na osnovu ostalih ocena.
Zato, gospođo Malović, pretpostavljam da ste slušali ovo o čemu sam govorio. Zaista vam se divim i zahvaljujem vam se što pomno pratite ovo zasedanje i ove zakone koji se tiču direktno ministarstva na čijem ste čelu, i molim vas da razmotrite i prihvatite ovaj amandman. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o državnim službenicima. Moram da kažem da je ovo još jedan od zakona koji se donose iz razloga što prethodni zakon nije počeo da se primenjuje u predviđenom roku. Nije samo ovaj zakon u toj poziciji, nego i zakon o kojem smo govorili pre ovog zakona, Zakon o putnim ispravama, čije primenjivanje, takođe, nije počelo u predviđenom roku i zato smo morali danas ponovo da ga razmatramo.
Onda je opozicija kriva za to što Parlament sporo radi. Kako je neko izjavio, čini mi se Božidar Đelić, ''Parlament je crna rupa na našem evropskom putu''. Vidimo ovde da nije opozicija kriva, opozicija radi konstruktivno svoj posao, razmatra svaki predlog zakona, nego je više do Vlade i do onih koji treba da sprovode zakone. Ali, da ne bude samo kritike, ima i opravdanih razloga zbog kojih se donosi ovaj zakon, a jedan od njih je usklađivanje ovog zakona s uslovima koji su propisani visokim obrazovanjem.
Novina u ovom zakonu je i ta što on predviđa da se državni službenik može razrešiti na predlog Zaštitnika građana. Doduše, ne vidim da će se to u praksi dešavati, ili da će u praksi davati neke rezultate, jer znamo da Zaštitnik građana nema mogućnost da naredi, nego je njegovo samo da signalizira i da uporedi.
Dalje, u ovom zakonu, o čemu su govorili i neki moji prethodnici, govori se o tzv. stručnom usavršavanju u borbi protiv korupcije, i to na predlog grupe zemalja Saveta Evrope. Takođe, smatram da ovaj seminar, tečaj, kako već da ga nazovemo, po pitanju stručnog obrazovanja ovog tipa, neće dati neke rezultate, jer iz iskustva znamo da je lopova vrlo teško odučiti da krade, ali ovo je jedan od domaćih zadataka EU koji mora da se sprovede i smatram da je zbog toga ovo ubačeno u zakon.
Dalje, u zakonu se govori o tome da se vrši usklađivanje nekih normi, pa se, recimo, pripravnički staž usklađuje sa stepenom stručne spreme, što, u suštini, nije ni loše, što je jedna dobra odrednica ovog zakona, jer ne mora biti isti pripravnički staž za šesti, sedmi ili četvrti stepen stručne spreme.
Ako pogledamo član 39. ovog zakona koji govori o mlađem savetniku, videćemo da se ovde govori da mlađi savetnik radi na složenim poslovima. Ako dalje pogledamo ovaj član, videćemo da je stručna sprema koju iziskuje ovo radno mesto visoka stručna sprema, a ako se vratimo unazad, videćemo da pripravnički staž traje godinu dana.
Znači, za mlađeg savetnika je dovoljna visoka stručna sprema i završeni pripravnički staž, pa čisto sumnjam da neko ko ima samo godinu dana radnog staža, bez obzira na njegove druge kvalitete, može uspešno i efikasno da radi na složenim poslovima, jer iz zakona vidimo da je potrebno ovo zanimanje.
Da se zadržimo na članu 78, o tome je govorio moj kolega Krasić, ali ja ću ovaj član da posmatram iz jednog drugog ugla. Naime, ovaj član govori o ocenjivanju državnih službenika, ali se nigde ne kaže ko i na koji način vrši ocenjivanje državnih službenika. U istom ovom članu, samo u narednom stavu, govori se o jednoj drugoj stvari, koja je po meni veoma loše definisana, neprecizno, nelogično, i ja ću to citirati. Kaže se: ''Državni službenik se razrešava s položaja i ako mu dva puta, ali ne uzastopno, konačnim rešenjem bude određena ocena ''ne zadovoljava''.
Zaista mi ovde nešto nije jasno, a verujem i većini ljudi koji su čitali ovo. Da li to znači da se neko, ako uzastopno bude ocenjen ocenom ''ne zadovoljava'', u tom slučaju ne razrešava, što je potpuno nelogično i nije u saglasju s primerima iz prakse iz nekih drugih oblasti?
Hajde da ne idemo dalje, znamo da, recimo, student, kada izgubi uzastopno dve godine na fakultetu, automatski gubi pravo redovnog školovanja. Znači, on se sankcioniše rigoroznije, bar je tako bilo u vreme dok sam ja, odnosno moja generacija studirala, a sada je Bolonja, pa je nešto drugačije. Znači, on se rigoroznije sankcioniše nego ako izgubi prvu i četvrtu godinu, rigoroznije sankcioniše dve godine uzastopno.
Ovo je, po meni, potpuno nelogično i, gospodine ministre, pogledajte malo ovo, trebalo bi ovo da se ispravi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo zakon o javnim nabavkama. Moram da kažem da je dobro što se donosi jedan ovakav zakon koji treba na određeni način da unese malo više svetla i da bolje reguliše ovu i te kako važnu i osetljivu materiju.
Međutim, ono što je loše u Predlogu ovog zakona je to što je i ovaj zakon nedorečen, ne otklanja na najbolji način sve nedostatke prethodnog zakona. Ako se pogleda malo ovaj zakon, odmah na samom početku ovog zakona u članu 7, koji govori o poverljivim nabavkama, možemo primetiti da može doći do mnogo velikih zloupotreba gledajući ove poverljive nabavke.
Naravno, te poverljive nabavke u principu se odnose i na najkrupnije nabavke i ispada da se najkrupnije nabavke sklanjaju od očiju javnosti. Naravno da svaka država ima razloga i potrebe da neke nabavke skloni od očiju javnosti. Ovde nije definisano kako će se izbeći ipak određene zloupotrebe koje su moguće.
Tako, recimo, MUP može nabavku automobila voznog parka za policijske stanice širom Srbije proglasiti javnom nabavkom koja je poverljiva i neko od toga može uzeti veliku proviziju. Da ne govorimo o tome šta se može desiti u vojsci. Može neko proglasiti poverljivom nabavkom nabavku uniforme za Vojsku Srbije i opet može biti zloupotrebe.
Da je zaista bilo zloupotrebe, setite se svi čuvene afere jednog bivšeg ministra vojnog kada je zakupio nekakav satelit za nekoliko desetina miliona evra, da niko živ nije znao kako i zbog čega je to urađeno i da li je to zaista bila realna cena zakupa tog satelita. Moram da kažem da je i ovo jedan od mnogih zakona koji se donose u ovom parlamentu po direktivama EU. Ovaj zakon o javnim nabavkama, pre svega, donosi se kao pravna zaštita investitora iz EU.
Iako formalno na Predlogu ovog zakona stoji da je Vlada Republike Srbije njegov predlagač, moram da kažem da je ovaj zakon kreiran na drugom mestu. Naime, ovaj zakon je kreiran na jednoj konferenciji koja je održana u Istambulu, a koja je imala za temu transparentnost vršenja vlasti, gde je poseban akcenat bačen, odnosno stavljen na javne nabavke u zemljama zapadnog Balkana.
Znači, celokupna ova sadržina kojom se hvali ova vlada ovoga zakona nije nikakva ideja ove vlade, nego je to pre svega domaći zadatak od strane EU koji oni moraju da sprovedu. Da je to zaista tako, govori i podatak da je za nadgledanje, sprovođenje ovoga zakona zadužena nekakva organizacija "Transparence international".
Dalje, ako se gleda ovaj zakon, može se videti da za krupne ponuđače ovaj zakon ne deluje preventivno, već on ostavlja mogućnost i praktično vrši legalizaciju korupcije za krupne ponuđače.
U članu 30. ovoga zakona možemo videti da nije predviđena nikakva taksa ili naknada za podnošenje konkursne dokumentacije, ali je zato u drugom članu, radi se o članu 117, predviđena taksa na zahtev za zaštitu prava.
Postavlja se pitanje da li je ova taksa u skladu sa Zakonom o administrativnim taksama i mislim da je ovde predlagač promenio redosled stvari.
Logičnije bi bilo da je uvedena taksa i naknada za podnošenje konkursne dokumentacije. Ajde da se vratimo malo unazad, prema podacima Privredne komore Srbije iz 2002. godine negde je bilo oko 300.000 javnih nabavki i vidimo da se država odrekla jednog ogromnog dela prihoda, a ovamo je kroz ove takse za zaštitu prava stavila te takse i dovela u određenu sumnju da li je to u skladu sa zakonom. Kada ovaj zakon stupi na snagu, onda će praktično taj gubitak za državu biti još i veći.
Na kraju, ajde da završim, u ovom zakonu pominje se i kategorija neuobičajeno niske cene, što je u redu. Ali, vezano za ovu neuobičajenu nisku cenu, opet ima jedan propust, a on se odnosi na to da ovaj zakon ne predviđa nikakve sankcije za one koji daju neuporedivo nisku cenu.
Jer i laiku koji se bavi nekim sasvim drugim stvarima je jasno da ako nešto realno vredi recimo stotinu evra, a neko da svoju ponudu od 50, 20 ili 30 evra, da tu nešto nije u redu. Ali, verujte iskustvu, a imam i lično iskustvo u firmi gde sam radio, da upravo dolazi do miniranja iz nekih svojih ličnih interesa, da ne bi neko od konkurencije uspeo da realizuje javnu nabavku, tako je vršena ta da ne kažem sabotaža odnosno miniranje.
Predlažem da se za ove ponuđače koji daju neuobičajeno nisku cenu uspostavi određena sankcija za njih. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona koji se odnosi na funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema. Naravno, cilj donošenja ovih zakona je da se spreče, odnosno da se preduprede posledice globalne finansijske krize koja je nastupila u svetu.
Nažalost, nosioci vlasti u ovoj zemlji dugo su odbijali da priznaju da će ove posledice pogoditi i Srbiju i danas, kada su to napokon shvatile, predlažu donošenje ovog zakona, mislim da se sa time i zakasnilo jer prosto prema nekim procenama koje imamo.
Najveći deo devizne štednje u bankama u Srbiji je povučen. Verovatno Vlada ima i preciznije podatke o tome. Znamo da je novac roba, i to najkurentnija roba, i ukoliko takve jedne robe nema, onda sigurno ne može biti reči ni o kakvim razvojnim projektima, proizvodnji, nego ide jedna opšta recesija i opšta kriza.
Znamo da je država preduzela određene mere za ukidanje poreza na kamatu za štedne uloge, što je u suštini i dobro u ovoj situaciji, ali opet se ovde kasni sa time, jer ta uredba ili kako već, stupa na snagu od 1. januara 2009. godine.
Znamo da je tradicionalno kraj oktobra i početak novembra padaju te nedelje štednje i da se najviše uloga ulaže u banke ili se u tom periodu povlači iz banaka.
Jednostavno, treba imati u vidu da naš narod ima loše iskustvo sa bankama, da ne podsećamo, svi dobro znamo šta je bilo sa Jezdom, Dafinom i ostalim, i taman je na neki način počelo da se vraća poverenje u te banke, ali ovim nepravovremenim i neblagovremenim potezima opet je to poverenje poljuljano.
Ovde je prisutna gospođa ministar finansija i, koliko znamo, ona je juče bila na nekom sastanku, na pregovorima sa predstavnicima MMF-a. Narodne poslanike u ovoj skupštini nije još uvek, ili na adekvatan način nije, obavestila o čemu se tamo razgovaralo.
Gospođo ministarka, želim da vas podsetim da u ovoj situaciji u kojoj se nalazi i svet i kako drma finansijska kriza da sve ozbiljne zemlje beže od MMF-a kao đavo od krsta. MMF je omča oko vrata, a mi smo se nekako uhvatili za taj MMF kao pijan plota.
Doneo sam jedan dnevni list da bih ilustrovao kakva je situacija u ovom finansijskom fiskalnom monetarnom sektoru. (Pokazuje dnevni list.) Ovo je današnji dnevni list "Politika" i na naslovnoj strani udarni naslov "Breme deviznog duga". Da ne čitam sve, prepričaću o čemu se radi. Ovde se kaže da država Srbija ima negde gotovo 30 milijardi ukupnog duga, s tim što u 2009. godini pet milijardi duga stiže na naplatu. Znamo da su naše devizne rezerve negde oko 11 milijardi. Samo u 2009. godini treba izdvojiti gotovo polovinu deviznih rezervi za servisiranje duga. Tu 2009. godinu ćemo možda nekako i servisirati, ali će kritična i problematična biti 2010. godina, s obzirom da neće biti moguće zaduživanje u onom tempu koje je do sada bilo.
Kada sam baš pomenuo ovaj dnevni list kako se živi u ovoj zemlji, evo danas isto na naslovnoj strani naslov: "Građanima Srbije neće biti ukinute vize za putovanje u EU tokom 2009. godine". Gospodo, pa ukidanje viza i bela šengen lista je bila udarna pesnica vaše izborne kampanje i to je jedan od razloga zbog kojeg ste dobili ovoliki broj mandata i došli u priliku poziciju da formirate Vladu. Eto, građani Srbije neka razmišljaju o tome i neka cene da li ste ispunili obećanje.
U današnjem zasedanju neko od poslanika je pomenuo još jedan naslov, nije mi namera da reklamiram ovaj list, kaže: "Srbija šampion poskupljenja." Samo Letonija je imala veće poskupljenje hrane u 2008. godini od Srbije.
Ako znamo da u Evropi ima negde 44-45 zemalja, samo jedna Letonija, i ajde ako znamo geografski položaj Letonije da je to jedna severno evropska zemlja, gde klimatske prilike za proizvodnju hrane nisu ni približno tako povoljne kao što je to kod nas, onda to možda možemo razumeti. Ali, ako nemamo dovoljno gasa, nemamo dovoljno nafte ili nemamo dovoljno nekih drugih strateških resursa dovoljno, pa imamo sve uslove da imamo dovoljno hrane i da ona ne bude ovako skupa. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. zakona o budžetu zajedno sa mojim kolegama iz Niša, gospodinom Lapčevićem, koji je govorio pre mene, i gospodinom Ilićem, koji danas nije tu. Nažalost, moram da podsetim javnost Niša i javnost Srbije da osim nas trojice Niš ima još poslanika.  Voleo bih da su i poslanici vladajuće većine iz Niša, pre svega mislim na gospodina Boška Ristića iz DS-a i gospodina Branislava Jovanovića iz stranke G 17, podržali ovaj amandman koji se tiče nečega što ide u prilog i korist svim Nišlijama. Ali dobro, to je njihov problem, neka oni sutra objašnjavaju Nišlijama zbog čega nisu podržali ovako nešto. Naravno, vidimo da je gospodin Ilić, zaboravio sam to da kažem, ipak iz vladajuće većine, tako da je bilo moguće podržati ovaj amandman, ali zbog čega gospoda to nisu učinila, ne znam.
Očekivao sam od ove vlade, koja za sebe smatra da je socijalno odgovorna vlada, da sagleda probleme svih građana Srbije, a čuli smo od mog prethodnika da na jugu Srbije ima ogromnih problema. Nažalost, problema ima i ovde u Beogradu, ima ih u Vojvodini, ali jug Srbije, čiji je centar grad Niš, ima najvećih problema i tamo su prosečna primanja najmanja.
Grad Niš nije poznat samo po svojoj istoriji i po svojim istorijskim simbolima, od kojih je naravno najpoznatija Ćele kula, nego je u novije vreme bio poznat i po Elektronskoj industriji i po fudbalskom klubu Radnički. Nažalost, Elektronska industrija, koja je bila simbol grada Niša, gotovo da ne postoji više; od nekih dvadesetak hiljada radnika koji su nekada tu radili, to smo takođe čuli od prethodnika, sada ih ima jedva dve hiljade. O fudbalskom klubu Radnički da i ne govorimo. Nekada moćni Radnički, ponos srpskog i jugoslovenskog fudbala, one velike Jugoslavije, danas se takmiči, verovali ili ne, u trećoj ligi Srbije, a stadion Radničkog, čuveni Čair je u fazi propadanja i urušavanja. Onaj ko prati fudbal i sport zna da prijateljska utakmica između naše i bugarske fudbalske reprezentacije, koja je planirana da se odigra u Nišu, nije mogla da bude tamo odigrana iz tih razloga.
Niš je rastao sa Elektronskom industrijom i pominjanje Elektronske industrije budi određene emocije kod svakog Nišlije, jer gotovo da nema Nišlije koji nije radio ili čiji neko nije radio u Elektronskoj industriji.
Država ipak mora malo ozbiljnije da shvati sve ovo, jer znamo da je pomagala neke firme, kao što je kragujevačka "Zastava". Naravno, nemam ja ništa protiv toga, da me pogrešno ljudi ne shvate, da se pomaže i "Zastava", i "Magnohrom" iz Kraljeva, i "Sloboda" iz Čačka, i "14. oktobar" iz Kruševca i svi nekadašnji giganti, ali zbog strateških razloga... A verujte da jug Srbije, pored svega ostalog, ima strateške interese za Srbiju - blizina Kosova, blizina bugarske granice, blizina makedonske granice; znamo i da taj čuveni Koridor 10 nikako da jug Srbije spoji sa onim destinacijama kojima je namenjen i još uvek jug Srbije predstavlja slepo crevo.
Kao odraz ovih prilika, što se tiče privrede u Nišu i Elektronske industrije, možda ste imali prilike da pre nekoliko dana na jednoj lokalnoj niškoj televiziji vidite jedan jeziv prizor: u po bela dana na krovu jedne zgrade u širem centru Niša kamera jedne niške televizije snimila je trojicu mladića kako se drogiraju, jedan drugom špricevima bodu vene. Jednostavno, izgleda da nemajući mogućnosti za bilo šta drugo neki ljudi pokušavaju da pribegavaju i takvim sredstvima.
Ali, izgleda da ova država i ova vlada ima važnijih stvari od onih socijalnih stvari, jer se predstavlja kao socijalno odgovorna vlada. Njoj nije važno kolike su plate, kako radi privreda, kako se živi.
Izgleda da je ovoj vladi najvažnije da uspostavi kontrolu nad svim medijima u Srbiji. Naravno, ne čudi me to što Boris Tadić teži tome (i to je, u stvari, i uradio) da kontroliše sve medije u Srbiji; on to radi još od momenta kada je izabrani prvi put za predsednika države. Međutim, u poslednje vreme u tom poslu pomažu mu još neki ljudi, neki koji su se doskora izdavali za velike opozicionare, za velike patriote.
Vidimo, Boris Tadić je njima sada otvorio medije, ali im je postavio jedan uslov - dostupni će vam biti mediji, ali morate da pljujete po Vojislavu Šešelju. Naravno, u ovome poslu najviše prednjači Aleksandar Vučić, najveći lažov u Srbiji. Prosto verujem da se oni čuveni Njegoševi stihovi koji se odnose na velike lažove odnose baš na gospodina Vučića - niko krupno ko Vučić ne laže. Imali ste prilike da čitate i današnju štampu, i od juče i prekjuče; jadnik ne zna šta će sa sobom i onda optužuje čoveka koji je šest godina u Hagu, u Haškom tribunalu, na čijim nogama i rukama se nalaze lanci onih koji žele da unište i Srbiju i srpski narod.
Taj isti Vučić sada hoće da taj svoj poljuljani patriotizam predstavi naciji i narodu i kaže – evo, ja idem početkom decembra u Knin da obiđem te naše Srbe, da vidim šta rade i kako žive. Gde je do sada bio taj Vučić? Uostalom, zašto nije otišao u Knin pre nekoliko meseci kada je bila kampanja za gradonačelnika Beograda? Da je tu svoju kampanju tada, dok je bio član SRS, počeo iz Knina, možda bi Srpska radikalna stranka dobila još neki glas više i verovatno bi sada bila vlast u gradu Beogradu.
Ali, očigledno je da je Vučić sada postao miljenik hrvatske televizije i hrvatskih vlasti. Verujte, tamo se njemu neće ništa desiti, mada on uvek želi da diže tenziju kako je ugrožen sa svih strana. Kada pominje Knin i srpski narod u Kninu ne pominje više Republiku Srpsku Krajinu, ne pominje da ti ljudi tamo žive, i njihovi preci, više od osam vekova, da je to srpska zemlja, da su ti ljudi bukvalno proterani. On ide tamo iz nekih svojih razloga. Što se tiče gospodina Vučića, ne bih želeo više da govorim o njemu, ali verujte mi, neće me iznenaditi ako je njegov razlog posete Kninu taj da ide da se izvini Hrvatima i hrvatskom narodu za navodna zlodela koja su Srbi počinili u Hrvatskoj. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu kolege Radulovića. Pre toga bih vas zamolio, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne bih javljao po Poslovniku, da vam samo kažem nekoliko reči. Naime, ovo gde vi sedite, gde svi mi sedimo je Narodna skupština, nije nikakva radionica za opservaciju vaših potencijalnih pacijenata. Vi ste danas nekoliko puta pomenuli moje ime, tako što ste smatrali da sam pravio smetnje prilikom izlaganja određenih govornika. Jednostavno, to nisam činio.
Molim vas, nemojte više da me plašite, s obzirom na profesiju koju imate, jer u protivnom ću morati da se pomerim iz ovog prvog reda, da ne budem u vašem vidokrugu. Otišao bih možda i u zadnji red, ali tamo ste dopustili da sede neki građani, a poslaniku u Narodnoj skupštini nije mesto među građanima. Kad sedi u Narodnoj skupštini, tu sede samo narodni poslanici, a u svakoj drugoj prilici poslanicima Narodne skupštine je mesto među građanima. Dobro, da se vratim amandmanu.