Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pomene reč visoko obrazovanje prva asocijacija koja se javlja kod svih nas koji radimo u obrazovanju i kod svih građana Srbije je Bolonjska deklaracija.
Šta je u stvari Bolonjska deklaracija niko živ ne zna. Svi opet prvu asocijaciju u tom smislu imaju, Bolonja je grad u Italiji i otprilike tu njihovo saznanje o toj Bolonjskoj deklaraciji se završava. Neko je nama u našem sistemu visokog obrazovanja naturio tu Bolonjsku deklaraciju, Bolonjska deklaracija je nešto in, nešto što je danas trend u svetu, tamo znanje izgleda samo pada s neba, dovoljno je pomenuti tu reč i otprilike čovek ili neko može da pomisli da je postao odmah akademski građanin. Ono kako se prezentira ta Bolonjska deklaracija jeste to da ona treba da obezbedi povećanje efikasnosti studiranja, ali kada podvučemo crtu, kada napravimo jednu analizu videćemo da u stvari ta efikasnost studiranja nije postignuta, ali se i te kako izgubilo na kvalitetu samih studija, mogu reći i na kvantumu znanja.
U vreme dok sam studirao, a verujem i mnogi odavde od vas iz sale, čini mi se da je nivo stečenog znanja i kvalitet svršenih studenata bio veći, ali dobro, to je individualna procena, ostavimo to neka vreme sudi u svemu tome. Mogu da vam kažem da prestižni univerziteti u svetu izbegavaju da primenjuju Bolonjsku deklaraciju. Šta će njima to? Jednostavno, Bolonjska deklaracija je za sirotinju. Evo, znamo svi da u Americi ima ogroman broj univerziteta i mi bismo mogli napraviti neku gradaciju tih univerziteta po kvalitetu.
Znamo da ima onih najprestižnijih, onih najkvalitetnijih, koji su dali ogroman broj vrhunskih naučnika i ogromni broj Nobelovaca, ali isto tako dobro znamo da u toj istoj Americi ima univerziteta koji daju skromni nivo znanja njihovim studentima. Mogu čak i da pomislim ovog trenutka da je na jednom takvom skromnom univerzitetu američkom studirao i njihov sadašnji predsednik Džordž Buš, jer on je baš poznat po tome da je čovek koji ima skromno znanje.
Evo, podsetiću vas, kad sam već spomenuo njegovo ime, na jedan biser, da tako kažem, iz njegove biografije, kada je nedavno pre neku godinu u posetu SAD došao predsednik Brazila, Džordž Buš ga je pitao - pokažite mi na geografskoj karti gde se nalazi vaša zemlja? Kada je ovaj čovek to uradio, video je s kim ima posla, Džordž Buš mu je odgovorio - Boga mi, vi ste zaista jedna velika zemlja i nama relativno bliska zemlja, misli se geografski.
U ozbiljnim državama, gde je ozbiljan sistem obrazovanja, vrši se ozbiljna selekcija učenika, pre svega talentovanih učenika, kako bi se takvim učenicima dalo kvalitetno znanje na kvalitetnim univerzitetima jer to su nosioci i privrednih i svakih drugih promena.
Međutim, kod nas nažalost toga nema, kod nas svi idu u isti koš, svi idu danas po Bolonji, i oni najbolji, a imamo i takvih, imamo čime da se pohvalimo, a i oni koji su se jedva upisali na neke fakultete, samo zbog toga što je ostalo mesta na budžetu i da bi određeni profesori imali časove i normu.
Dakle, visoko obrazovanje je u ozbiljnoj krizi. Neću dugo, jedan podatak. Danas svaki drugi student u državi Srbiji studira menadžment, a svi dobro znamo da u državi Srbiji gotovo ništa ne radi, nema proizvodnje i ako je taj menadžment opredeljenje da se nešto prodaje, neka trgovina, onda zaista ne znam šta će ti studenti raditi i kome će prodavati. Hvala.