Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovde nije gospodin Ristić, koji nam je ispred predlagača ovog zakona pokušao obrazložiti ove izmene i dopune Zakona o Vladi.
Javio sam se povodom amandmana gospodina Aligrudića. Moram da kažem da razumem njegovu želju da popravi ovaj član zakon, ali mislim da je mnogo bolji amandman bio, pročitao sam ga, koji smo podneli nas nekolicina, a to je da se član 2. ovog zakona briše.
Šta može da se desi u situaciji da, recimo samo hipotetički da zamislimo, da neko istupi iz buduće vladajuće koalicije i ne bude više 129 ili 128 koliko imate sada, nego recimo imate 122. I pojavi se jedna nova mogućnost, da recimo, sad ne želim nikog da prozivam, ali recimo Nova Srbija da poželi da uđe u Vladu i vi sa njima napravite neki dogovor? Potpuno je logično da će oni tražiti da imaju i oni prvog potpredsednika odnosno zamenika Vlade.
Vi sad uvodite u praksu nešto što će sigurno biti zloupotrebljavano u budućnosti, isto kao i sa članom 3. ovog zakona, uvodite zlatni glas, sad uvodite prvog potpredsednika i samo otvarate mogućnost potpunih zloupotreba.
Još jednom ponavljam, kršite Ustav, uvodite praksu kršenja Ustava i bojim se da to sve što radite neće dobro da se završi, zato zaista nemojte istrajavati u ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi, povucite vaš predlog ili prihvatite amandmane da se ovi članovi brišu i mislim da ćete na taj način uraditi najbolju moguću stvar.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, takođe bih želeo da pojasnim, dobro sam razumeo šta je gospodin Aligrudić napisao, pročitao sam njegov amandman, ali i dalje stojim kod toga da je trebalo taj član 2. da se briše.
Međutim, hteo sam još nešto da vas pitam. Meni sad neke stvari zaista nisu jasne. Na primer, ajde da zamislimo još neke dve situacije. Prva situacija, pošto kako vi kažete u vašem članu 13a predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja članova Vlade.
''Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja Vlade i usklađivanju rada članova Vlade. U svemu ostalom na položaju prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na potpredsednika Vlade.''
Znači, prvi stav ovog vašeg člana 13a kaže ''sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade''. Šta recimo da taj prvi potpredsednik Vlade odnosno zamenik predsednika Vlade podnese ostavku? Pošto vi ovim vašim izmenama, kao što sam rekao, više puta kršite Ustav, ali dajete ovlašćenja prvom potpredsedniku faktički ista kakva ima i predsednik Vlade, i šta ako potpredsednik Vlade podnese ostavku, da li pada Vlada? Vi izjednačujete prvog potpredsednika sa predsednikom Vlade. Molim vas da razmislite o tim stvarima pošto su ovo stvari, pod jedan protivustavne, pod dva protiv zdravog razuma.
Stav 2: Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstva. Znači, faktički, vi ste prepisali stav 2. iz člana 125. Ustava. Da li to znači da dajete staratelja predsedniku Vlade? Ko će biti prvi od njih dvojice? To su neka pitanja na koja morate dati odgovor u još ovo malo vremena koliko nam je ostalo da razgovaramo o svemu ovome.
Šta će se desiti da, recimo, opet neko od vaših silnih partija koje se nalaze u vašoj koaliciji napusti koaliciju, nemate više 126, padne Vlada i bude tehnička Vlada, kao što je slučaj i dan-danas, da funkcioniše tehnička Vlada Vojislava Koštunice? Ko će tada biti premijer? Da li ćemo onda imati dve vlade? Da li će prvi potpredsednik takođe obavljati funkciju predsednika Vlade?
Pošto gospodin Boško Ristić nije tu, tu je gospodin Vlatko Ratković, za koga znam da jako dobro poznaje ovu materiju, molim da nam date malo objašnjenja na neka od ovih pitanja. Zaista me interesuje da li pada Vlada ukoliko prvi potpredsednik podnese ostavku, pošto ste ga izjednačili sa premijerom? Hvala.

Gospođo, pretpostavljam da ste sada dobro pročitali Poslovnik, pošto ću citirati dva člana ovog poslovnika da mi ne računate to u vreme. Član 27. i 104.
Član 27. kaže - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, dalje neću ni čitati.
Član 104 - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Mogu da razumem gospođicu Natašu Jovanović, odnosno mogu da prihvatim da ona ima drugačije političke stavove i da može da izjavi malopre da je vlada pokojnog premijera gospodina Đinđića bila mafijaška. Ali, ne mogu da razumem vas, gospođo predsednice, koji ste ostali nemi na to, niste opomenuli gospođu Natašu Jovanović da ne koristi takve izraze.
Takođe, ne mogu da razumem da šef poslaničke grupe DS izađe iz sale nakon osam ili devet minuta što je govorila gospođica Jovanović, ne reagujući na tako nešto. Ne mogu da shvatim da gospođa potpredsednica Gordana Čomić, koju sam malopre greškom propustio da napomenem, da odlično zna da radi svoj posao i to smo videli pre neki dan kada je predsedavala, takođe, da ona vama ne skrene pažnju da odreagujete na takav jedan momenat kada gospođica Jovanović, iznoseći svoja razmišljanja, govori da je vlada premijera Zorana Đinđića bila mafijaška.
Takođe je gospođica Jovanović iznela još jednu neistinu, verovatno omaškom, da prilikom ubistva radnika službe DB Gavrilovića, da je tada pomoćnik ministra policije bio gospodin Nenad Milić, on tada nije bio pomoćnik ministra policije, on je bio kasnije.
Ali, takođe, gospođo Dejanović, još jednom vas molim da povedete računa, da se pridržavate ovog poslovnika. Član 27. kaže da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Vi to ceo dan ne radite.
Malopre ste meni, dok sam dolazio, rekli da citiram član Poslovnika, znači napredujete. Takođe ste mi rekli da imam tri minuta i to je za pohvalu, ali molim vas da vodite računa da se uvredljivi izrazi ovde ne spominju, a pogotovo ne o nekima koji su preminuli ili tačnije koji su ubijeni na svom radnom mestu.

Gospođice Jovanović, vi ste i sada dokazali da samo iznosite vaše mišljenje ili tuđe mišljenje koje veoma cenite. Vi niste ni jednog momenta rekli da imate bilo kakav argument, da imate bilo kakvu činjenicu.
Zato o tome o čemu ste vi pričali da je neka vlada mafijaška, vi ste izneli jednu veliku uvredu za najbolju vladu koja je postojala u ovoj zemlji unazad 100 i kusur godina, odnosno za prvu reformsku vladu.
Znači, to što vi meni hoćete da poklonite jednu od stotinak knjiga vašeg predsednika, to je super. Ne znam na koju mislite, da li mislite onu "Kurva del Ponte i kurva Koštunica" ili ne znam koju. Znači, molio bih vas da prihvatite jednu stvar: nijednu ružnu reč nisam rekao o vama, niti sam se vama obraćao, pre svega sam se obraćao gospođi Dejanović.
Rekao sam da vi iznosite mišljenje zato što niste mogli ni na osnovu jedne činjenice, odnosno ni jednog dokaza, niti bilo kakvog sudskog postupka da donesete takav sud kakav ste doneli. Zbog toga sam rekao da ste izneli uvredu, odnosno da ste izneli nešto što je po meni užasno i zato sam reagovao.
To što vi meni, to mogu tako da prihvatim, pretite, pa da ne mogu ni jednog od vas radikala bilo čemu da učim, ili da se obraćam ili da vas ispravljam, to ste veoma pogrešili. To što imamo različitu politiku i različita politička ubeđenja, to je jedna stvar. Ali, ne možete vi meni da govorite da ne mogu nakon vašeg obraćanja vama da se obraćam, niti vama to želim da kažem.
Naravno, vi svaki put posle mene ili bilo koga iz LDP možete da iznesete drugačije mišljenje. Molim vas zaista da te izraze koje ste koristili, koji su neprimereni, više ne koristite.
To je jedino bilo što sam rekao, a pre svega sam se obraćao predsednici Skupštine, gospođi Dejanović, koja nije reagovala na tako nešto.

Član 101. Znači, replika na izlaganje gospođice Jovanović. Vi ste, gospođice Jovanović, rekli da će suditi sud istorije i da to ostavimo nekom budućem vremenu. Nažalost, mi živimo ...

Nije tačno. Gospođica Jovanović, koja sedi sa vaše desne strane, rekla je da se javlja po Poslovniku, je li tako?

Gospođice Jovanović, da biste došli pre na red rekli ste bili - po Poslovniku, možemo da uradimo uvid u stenogram. OK. Javljam se po Poslovniku.
Tražim od vas, gospođo predsednice, da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je ovde bilo povrede Poslovnika ili ne. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se mnogo zadržavao pošto je puno toga rečeno oko toga čemu toliko ministarstava. Samo bih na brzinu pročitao nešto što mislim da bi naša javnost morala da zna - koliko razvijene zemlje imaju ministarstava. Znači u Austriji imamo 14 ministarstava, u Danskoj 20, u Nemačkoj 15, Finskoj 12, u Holandiji i Francuskoj 17, Grčkoj 17 itd. Znači. Naša vlada će biti zaista najglomaznija.

Ovde bih se samo osvrnuo na dva ministarstva. Jedno ministarstvo oko koga ima veliki problem je Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Moram da postavim neka pitanja. Jedva čekam da dođe gospodin Cvetković kao budući mandatar, a do sada ministar finansija koji nam je ovde obrazlagao budžet koji je donet za 2008. godinu. Mene interesuje kako će sredstva, odnosno kako će funkcionisati Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, s obzirom da je do sada taj posao radila kancelarija, zajedno sa nekim ministarstvima?

Da li će sredstva i ovlašćenje koja se nalaze u određenim ministarstvima, pre svega mislim na Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i da li će te silne milijarde, do 6 i po milijardi i dalje ostati u tim ministarstvima za NIP, odnosno da li će ta ministarstva i dalje određivati ko će i na koji način trošiti ta sredstva iz NIP-a?

Druga stvar koja me veoma interesuje je to zbog čega je došlo do toga da se Ministarstvo za životnu sredinu spoji sa prostornim planiranjem? Neću da ulazim u to koliko je to nespojivo. Mislim da je jedna suština jako važna, a to je da Ministarstvo životne sredine mora imati izuzetno značajno mesto u funkcionisanju nove vlade.

Na to bih hteo da vas opomenem zbog toga što vi uskoro planirate da ratifikujete sporazuma sa Rusijom, odnosno naftno-gasni sporazum koji su NIS i GASPROM potpisali. Koliko je taj sporazum štetan po građane, odnosno koliko je finansijski neisplativ - o tome smo dosta govorili i još ćemo govoriti kada bude došla ta ratifikacija na red.

Međutim, moram da vas opomenem da u tom sporazumu nijedne jedine reči nema o zaštiti životne sredine, a koji se spremate da ratifikujete. Zbog čega je to bitno? Zato što uralska nafta koju ćemo dobijati od ruskih partnera je nafta sa najvećim procentom sumpora. Znači, prilikom njene prerade, a koju ćemo naravno obavljati u Srbiji, dolazi do strahovitog zagađenja životne sredine. S obzirom da u tom sporazumu nije ništa predviđeno po tom pitanju, bojim se da će sav teret pasti na Republiku Srbiju i da će znatna sredstva i velika sredstva i veliki stručnjaci biti potrebni da se otklone sva ta štetna dejstva koja će se desiti prilikom obrade te nafte.

Zbog toga smatram da je strahovito važno da se ovo ministarstvo razdvoji i da ne bude zajedno sa prostornim planiranjem, da mu se da pun kapacitet, kako to volite da kažete, pa smo predložili taj amandman. Nadam se da ćete ga usvojiti. S obzirom da naša poslanička grupa ima još malo vremena, zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja bih se na početku osvrnuo na ovo što je uvaženi gospodin Ristić malopre rekao. Zaista sam u velikoj meri iznenađen i razočaran vašim tumačenjem koje ste dali. Očekivao sam da ćete pokušati da date neki smislen odgovor bar na deo pitanja koja su ovde postavljena. Ne znam da li je potrebno, više puta je citiran član 125. Ustava, koji potpuno jasno govori šta su ovlašćenja predsednika Vlade. Tu nigde nema reči o onome što ste vi pokušali da umetnete ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi, u član 13, odnosno da izmislite član 13a.
Mislim da član 13. postojećeg Zakona o Vladi na najbolji mogući način rešava pitanja ovlašćenja potpredsednika Vlade i smatram da je vaš predlog da se izbriše stav 3. potpuno neopravdan, odnosno to otvara vrata članu 13a za koji ste predvideli da se unese u Zakon o Vladi. Mislim da je to velika greška, da ćete na taj način učiniti nešto što je već više puta danas rečeno. Prvo, krši se Ustav. Drugo, unećete jednu situaciju na koju će kasnije svi moći da se pozivaju, kao što je već do sada i rečeno.
Mene, pre svega, muči nekoliko pitanja. Prvo pitanje je zbog čega kršite Ustav. Potpuno ste svesni da je ovo kršenje Ustava i zaista me interesuje koji je razlog da dolazite sada na ideju da kršite Ustav. Mislim da možete na mnogo lagodniji način doći do rešenja koje ste smislili da uradite.
Drugo pitanje koje me veoma muči jeste pitanje zbog čega vam je to potrebno? Da li ne verujete mandataru, za kojeg pretpostavljam da će biti gospodin Cvetković, da li zaista toliko toga dugujete gospodinu Dačiću, za koga se pretpostavlja da će biti taj zamenik, ili je u pitanju trgovina oko ovoga što je pokušao gospodin Nikolić da amortizuje, ono što je gospodin Aligrudić pričao, pa da ne dođe do nekog cepanja predviđene koalicije u Beogradu, odnosno neke moguće koja bi trebalo da se stvori.
Pošto mi kao poslanička grupa nemamo puno vremena, samo bih iskoristio još jednu stvar da vas pitam, gospodine Ristiću, vas kao ovlašćenog predlagača – da li ste svesni kakav primer dajete, kršenjem Ustava na ovaj način? Bojim se da će sve konsekvence za ovo morati kad-tad neko da snosi. Nema potrebe na ovakav način da kršite Ustav. Danas je, još na početku rasprave, naš šef poslaničkog kluba rekao da smo spremni da saslušamo razloge zbog kojih se vrše ovakve izmene, u krajnjoj liniji i da ih usvojimo ako postoji jak argument, ali, nažalost, mi takav argument nismo dobili. Vi kršite Ustav, a pokušavate da nas sve ovde ubedite da to ne radite.
Mislim da je javnost već dovoljno uvidela, a da će svi ostali govornici, pogotovo iz LDP, ukazati na ovo kršenje Ustava. Trebalo bi da iskoristite ovih nekoliko dana, pošto je razdvojena rasprava o ova dva zakona, da razmislite dobro, dolaze amandmani o ovom zakonu, da prihvatite amandmane koje je Liberalno-demokratska partija podnela, jednostavno, ovaj zakon treba da povučete da ne kršite Ustav.

Hvala, poštovani predsedavajući. Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas biramo predsednika Skupštine Srbije i zaista sam očekivao da će ovlašćeni predlagač, odnosno gospodin Ivica Dačić, predsednik SPS, mnogo više vremena utrošiti u tome da nam objasni zbog čega treba da podržimo ovaj predlog. Nažalost, njegovo obraćanje se svelo na tri minuta čitanja biografije gospođe Slavice Đukić-Dejanović.
Nasuprot tome, čuli smo puno razloga zbog čega ne treba da podržimo ovu gospođu kao kandidata za predsednika, tačnije njen izbor za predsednika Skupštine. S jedne strane, došli su nam tuga i bol zbog toga što ona nije njihov kandidat. Jedini ko je izneo neki drugačiji stav bio je predsednik i narodni poslanici iz poslaničkog kluba LDP. Mislim da smo pogodili suštinu, odnosno razloge zbog kojih ne treba da podržimo ovaj predlog i ne treba da glasamo za kandidata Slavicu Đukić-Dejanović.
Nažalost, ni predsednik SPS, ni sama kandidatkinja za predsednika Skupštine Srbije u proteklih mesec i po dana nakon završetka, odnosno nakon izbora nisu pokazali zaista ni trunku želje da će se promeniti. Sva njihova priča se svodi na priču o Evropi i bojim se da je samo jedna šarena laža iz prostog razloga što i tih proteklih mesec i po dana nama pokazuje da od toga nema ništa.
Ono što smo mi danas pokušali da kažemo iz LDP, nadam se da ćete vi to dobronamerno shvatiti, i vi i ostali koji su podržali vas potpisom. Mi smo danas pokušali da vam pružimo šansu da se odreknete politike koju ste zastupali tokom devedesetih godina. Danas smo u više navrata rekli da to očekujemo od vas i da očekujemo od onih koji su vas predložili da će vam pomoći da to uradite.
Gospodine Dačiću, on nažalost nije tu trenutno u sali, to što ćete postati verovatno ministar policije ne znači da jednog dana opet nećete morati da se suočite sa odgovornošću. Znači, niko od vas ne traži da prestanete da se bavite politikom, niko od vas ne traži neke druge radikalne stvari, ali tražimo da se suočite sa odgovornošću zbog politike koju ste propagirali devedesetih godina i koja je i dan-danas kod vas u srcu.
Neću govoriti šta je ta politika učinila Srbiji tokom proteklih godina, ali moram da kažem šta je učinila Vojvodini. Devedesetih godina SPS je bila apsolutna u vlasti u samoj Vojvodini. Šta se desilo u Vojvodini? Donošenjem Ustava '90. godine AP Vojvodina je dovedena do besmisla.
Samo ću podsetiti, verujem da se svi sećate gospodina Radomana Božovića, šta je gospodin Radoman Božović uradio sa IV Vojvodine. Faktički, od te institucije je napravio slepo crevo u ovom sistemu. Ta zgrada je bila prazna, niko ništa nije radio u toj zgradi, niti je postojao interes da neko nešto radi u IV Vojvodine. Penzijski, zdravstveni fond Vojvodine, koji su bili prepuni, prebačeni su u republički fond , ušli su u bunar bez dna i naravno da su se ispraznili.
Zakonom o sredstvima državne imovine od 1996. godine, sva imovina na teritoriji AP Vojvodina je prešla iz vlasništva same AP u vlasništvo Republike Srbije. I to je delo, između ostalog i SPS, odnosno najvećim delom. To znači da ni tepih, ni pisaći sto u toj zgradi Banovine ne pripada AP Vojvodina. Zato me čudi što su neki, koji dolaze baš iz Vojvodine, spremni da podrže za predsednika Skupštine osobu koja ne želi da se suoči sa tim šta su posledice njene politike.
Jako bih voleo da pitate građane Vojvodine, mahom iz svih mesta, ali recimo iz najsiromašnijih mesta, Žitišta, Plandišta, Titela, šta su proživeli tokom '90-tih godina, odnosno da su postali jedna od najrazvijenijih opština u samoj Srbiji.
Gospođo Dejanović, ukoliko budete izabrani za predsednicu parlamenta, vi ćete u isto vreme biti i predsednik Odbora za ustavna pitanja. Znamo kakav je bio Ustav iz '90. godine, koliko smo se tokom '90. godina i nakon toga borili da se taj Ustav promeni. Osoba koju smo mi nazvali novim Miloševićem je 2006. godine donela novi Ustav. Mogu da vam kažem da ćemo sve učiniti da, zajedno sa građanima, iniciramo promenu ovog ustava koji je sada na snazi.
Mnogi kažu da je kompromis odraz mudrosti, ali isto tako znam da kompromisa sa životom nema. Zbog svog života, zbog života svoje porodice, zbog života svojih prijatelja, koji su ranijih godina, za vreme dok je politika koje se vi ne odričete vladala ovom državom, mi ne možemo vas da podržimo. Onog momenta kad budete spremni da se suočite sa odgovornošću i politike koju ste zastupali, tada možemo i da podržimo vas kao kandidata. Do tada, nikako.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi s članom 225, a vezano za članove 74. i 75.
U pitanju je inicijativa građana, 32.000 građana, za osnivanje anketnog odbora, da bi se ustanovile zloupotrebe Kompanije "Delta". Vi ste već bili upoznati s tom inicijativom i ranije.
Ja vas molim, gospodine predsedniče, da opomenete ovu osobu, koja sedi u drugom redu s moje desne strane, da ne dobacuje, ne namiguje i ne radi ostale nekulturne stvari, koje je navikao da čini u ovoj skupštini. To ja vaša obaveza.
Znači, mi smo već jednom o Kompaniji "Delta" ovde razgovarali, o anketnom odboru u ovoj skupštini. Odbijena je ta ideja od strane vladajuće većine po drugi put. To je jasan dokaz da je naš zahtev, kao i zahtev građana za ovim anketnim odborom, sasvim opravdan, iz prostog razloga što se po ko zna koj put potvrdilo da vladajuća koalicija, odnosno pojedini ministri direktno pomažu ove zloupotrebe, odnosno omogućavaju zloupotrebe od strane Kompanije "Delta" i gospodina Miškovića.
Pretpostavljam da će gospodin iz Nove Srbije, koji se javio za reč, ponovo izaći i reći da poslanici LDP-a nisu ovde bili u punom broju kada se glasalo o ovom anketnom odboru. Razlog za to je sasvim jednostavan.
Predsednik LDP-a je predsednički kandidat. Gospodin Jovanović je u kampanji i, kako on, tako i ostali funkcioneri LDP-a, pa i poslanici, zajedno su s njim na terenu. Zbog toga i zbog samih vremenskih prilika, nismo stigli da dođemo na početak sednice i prisustvujemo vašem predlogu da se ovo uvrsti u dnevni red.
Bilo je mnogo više šanse i drugih prilika da se tako nešto uradi proteklih dana, ili nakon završetka ove sednice. Jer, sve što radite, radite navrat-nanos, dostavljate rezolucije posle ponoći, u ponoć dostavljate četiri zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno zakone koji mogu da vam omoguće da ispoštujete Ustavni zakon i raspišete u roku lokalne izbore, znači, potpuno je netačno ovo što je rečeno da je prošlo 24 sata.
Molim vas da dobijemo obaveštenje od vas, gospodine predsedniče, o tome šta je to što vam ne da i ne dozvoljava da o Kompaniji "Delta" i gospodinu Miškoviću govorimo otvoreno, pa i u anketnom odboru?
Sigurno se dobro sećate situacije kada ste zabranili da LDP održi konferenciju za medije u Pres sali, zbog toga što je na jednom od plakata koji su bili stajalo ime LDP-a. Mi smo u ovu skupštinu ušli kao LDP i sasvim je logično bilo da i na tom plakatu, koji govori o tome da ne želimo da živimo u ''Delta državi'', stoji u potpisu LDP.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući – gde je ministar Dinkić? Vi od nas očekujete da se ne javljamo po čl. 225. i 226. i da poslanici postupaju kako vama odgovara da bi što pre ova rasprava po amandmanima bila završena. Ali, kako da se raspravlja o amandmanima kada nema ministra?
Molio bih vas da zamolite stručne službe da ministar dođe da bismo mogli na najoperativniji i najkvalitetniji mogući način da obrazlažemo amandmane i dobijemo odgovore na neka pitanja. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 87. našeg poslovnika. Gospodine Albijaniću, to je deo koji se odnosi na sednicu Narodne skupštine, odnosno otvaranje sednice i učešće na sednici.
Član 87. kaže da na sednicama Narodne skupštine pored narodnih poslanika učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno direktor, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Vaš pokušaj da još više vremena prođe pre nego što meni date reč, mada sam se javio pre nego što ste započeli po prethodnom amandmanu da raspravljate, nije urodilo plodom. Ministar Dinkić nije u sali, a koliko se sećam, tri ovlašćena ministra, odnosno jedan je bio potpredsednik i tu su bili još ministar Bubalo i ministar Dinkić, ove zakone su obrazlagali i najavljeni su kao tri ministra koja će sedeti u sali dok god budemo pričali u načelu i u pojedinostima.
Međutim, mi sada nemamo nijednog u sali. Kome mi to sada pričamo i od koga možemo dobiti odgovore? Vi niste ta osoba i niko iz vladajuće koalicije se ne javlja za reč. Podvlačim ponovo, nema ih više od 15 u sali.
Shvatam da vi žurite da mi ovo završimo što pre. Međutim, moramo napraviti neki red. Pozovite ministra da dođe. Moj amandman je sledeći ili je posle amandmana gospodina Šajna. Želim da bude ministar tu da bi mogao da mi da odgovore na neka pitanja. To što vi imate problema u vladajućoj koaliciji ili nemate problema u vladajućoj koaliciji, to je vaš problem.
Gospodine Albijaniću, molim vas, pozovite ministra Dinkića, da imamo pred kim ovde da raspravljamo o ovim amandmanima i iznosimo razloge zbog čega smo ih podneli i da kažemo zbog čega obrazloženja Vlade ne stoje.
Malopre je gospodin Milovanović izneo jedno čuđenje, a mene opet čudi kako se on čudi tome kako je Vlada podnosila toliko amandmana na sopstveni zakon, odnosno zašto je Vlada preuzimala amandmane poslanika iz opozicije, pa ih predlagala kao svoje i na kraju traži od Skupštine da se usvoje.
Razlog tome veoma je jednostavan. Ovaj zakon, kao i Zakon o privatizaciji, očito su pripremljeni za jednu noć, sa puno falinki. Dokaz je veliki broj amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa koja se nalazi u vladajućoj koaliciji i koja je pokušala, zajedno sa ministrom koji dolazi, naravno, iz tih redova, da popravi taj zakon.
Molim vas još jednom, u skladu sa članom 87. Poslovnika, pozovite ministra Dinkića da imamo pred kim iz Vlade da raspravljamo o amandmanima koje smo podneli. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik Srđan Šajn i koji je Vlada odbila, odnosno poslala predlog da se amandman odbije.
Mislim da je gospodin Šajn u toku svog obrazloženja dotakao suštinu zbog čega je ovaj amandman odbijen. Odbijen je, gospodine Šajn, zato što ta lica neće moći da glasaju 20. januara na ovim izborima. To je razlog zbog kog je odbijen vaš predlog da se obezbede lična dokumenta najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
To znači da ta lica, tih 100.000 koje ste vi predvideli da postoje bez ličnih dokumenata, neće moći da pribave svoja dokumenta do 20. januara, odnosno neće biti uneta u birački spisak i neće moći da glasaju 20. januara na predstojećim predsedničkim izborima.
To je suština odbijanja ovog amandmana i mislim da je Vlada pogrešila što je odbila ovaj amandman.
Mislim da je ovaj amandman smislen, da zaista treba omogućiti ljudima koji, kao što vi kažete, žive na periferiji naših gradova, u kartonskim kutijama itd. da podjednako, kao i ostali građani, budu u prilici da dobiju ove besplatne akcije, odnosno akcije ovih javnih preduzeća koja će se deliti građanima, jer oni de fakto jesu građani ove države samo što su sticaj okolnosti i uslovi u kojima žive doveli do toga da i svojom odgovornošću neki od njih nemaju dokumenta.
Malo pre mene je poslanik rekao da je veliki broj građana koji su došli sa teritorije Kosova i Metohije takođe bez dokumentacije, zna se kako je ta dokumentacija stradala, verovatno delom i zbog neodgovornosti države nisu došli do ličnih dokumenata.
Međutim, suština je u tome, govorio sam u prethodnom izlaganju a i kolega malo pre, Vlada prihvata samo amandmane koje podnesu poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji, koji popravljaju ovaj zakon na brzinu donet. Veliki broj amandmana su podneli.
Takođe se slažem da bi bilo veoma korektno ovaj zakon vratiti u proceduru, da ga Vlada ponovo razmotri, da predloži mnogo bolji zakon nego što je ovaj pred nama.
Pozivam Vladu da se urazumi i da prihvati ovaj amandman zato što je stvarno smislen.
Jedino, pretpostavljam da će to napraviti jedan problem – kako onda objasniti da građani Srbije koji žive na Kosovu a albanske su nacionalnosti, malopre je ministar to pokušao da objasni, da nisu u biračkom spisku, što se opet vraća na tu temu, znači samo oni koji mogu da daju glas mogu da dobiju i besplatne akcije.
Još jednom vas, gospodine predsedavajući, podsećam, što sam uradio već dva puta danas – ministra nema u sali. Ministar je možda u zgradi, ali to nas ne interesuje, nema ga u sali. Ne možemo da govorimo o amandmanima koje smo podneli ukoliko nema ko da nam da odgovor.
Dama i gospodin koji sede ovde nemaju mogućnost da nam daju odgovor. Mogu da zapišu nešto i prenesu ministru, ali nama je veoma bitno da ministar sedi ovde.
Zato vas još jednom molim da svoj već više puta dokazani autoritet uložite i da pozovete ministra da dođe u salu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona. Pročitaću kako glasi član 3, pa ću posle pročitati i predlog amandmana koji sam podneo, kao i obrazloženje.
Član 3. Jednakost u ostvarivanju prava: ''Lica iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: nosioci prava) stiču pravo na jednaki iznos novčane naknade i na jednaki broj akcija svakog od preduzeća, odnosno privrednih društava određenih ovim zakonom''.
Podneo sam amandman na ovaj član koji je po mom mišljenju trebalo da glasi ovako: „Lica iz člana 2. ovog zakona stiču pravo na jednaku osnovicu novčane naknade, uz povećanje tog iznosa za svaku godinu radnog staža“.
Na ovakav način građani u ovoj državi ne mogu da budu jednaki. Jednakost i ravnopravnost se ostvaruje na mnoge druge načine, ali na ovaj način ne dovodimo građane u isti položaj. Iz prostog razloga što je, ponovo ću podvući, to smo govorili već i prethodnici i ja u više navrata, ovaj zakon zaista predizborni zakon i vodi računa samo o biračima.
Znači, svako ko napuni 18 godina i ima lična dokumenta glasaće na predstojećim i budućim izborima i daj da mu damo hiljadu evra, tzv. hiljadu evra, i da mu omogućimo da glasa za nas.
Imamo građane koji su u ovoj zemlji privređivali 10, 20, 30, 40 godina i ti građani, to sam uneo u amandman, mogu biti ravnopravni sa onim građanima koji su napunili 18, 20 godina a nemaju dana radnog staža na taj način što će imati istu osnovicu, a da za svaku godinu staža koju su ostvarili dobiju određeni iznos uvećan za tu godinu.
Međutim, šta imamo kao problem kod ovog zakona? I u načelnoj raspravi smo istakli da postoji veliki problem, da imamo opravdanu bojazan da će sve ove akcije koje budu podeljene, ako budu podeljene, završiti u rukama tajkuna, možemo pretpostaviti i kod kojih tajkuna, odnosno kog tajkuna.
Čim se bude ukazala prilika da ove akcije dospeju na berzu, odnosno da građani mogu sa njima da raspolažu, odnosno da ih prodaju, doći će se u situaciju da će veliki broj građana koji će dobiti ove akcije, ako budu u vrednosti od hiljadu evra, pokušati sebi na neki način da obezbedi egzistenciju prodajući te akcije. U kakvu ćemo situaciju tada doći?
(Izvinjavam se, gospodine Albijaniću, ometate me. Ako nije problem, molio bih da ne komunicirate tako glasno.)
Znači, doći ćemo u situaciju da će građani poželeti svoje akcije brzo da prodaju.
Pošto su se uglavnom svi stranci razbežali sa berze, iz poznatih razloga – pošto je Srbija, pod jedan, veoma nestabilna zemlja, pod dva, što je mnogo značajnije, u ovoj zemlji postoje monopoli i karteli, što je Evropska komisija svojim pismom koje je uputila Vladi nedvosmisleno utvrdila, i svi oni koji žive u ovoj državi znaju da postoji monopol – znači, svi su se razbežali sa berze i pojaviće se, recimo, kao kupac „Telekoma“ jedna firma, po nekima ugledna, po nekima veoma diskutabilna, odnosno firma i preduzeće protiv kog je LDP više puta ovde govorila, odnosno pokušali smo i da se osnuje anketni odbor da bi se utvrdile zloupotrebe tog preduzeća, znači, lako se može desiti da se za pet godina „Telekom“ više ne zove tako, nego da se zove, recimo, „Deltakom“.
Ne postoje adekvatni mehanizmi koji bi odbranili od zloupotreba ovaj zakon prilikom prodaje ovih akcija. Ova vlada je više puta pokazala da na svaki mogući način opstruiše sva tela, sve organe koji bi trebalo da se bave zaštitom građana, koji bi trebalo da sprečavaju korupciju i koji bi trebalo da kontrolišu kako se troše sredstva u budžetu.
Više puta sam pomenuo da je Savet za borbu protiv korupcije u 2008. dobio manje sredstava u budžetu nego za tekuću 2007. godinu. Takođe, Državna revizorska institucija, njihov Savet je ovde podstanar. Takođe i Zaštitnik građana, koji bi trebalo da vodi računa o interesima građana, odnosno da štiti njihova prava - još uvek nisu došli na red izbori njegovih pomoćnika i on ne može na najadekvatniji način da obavlja svoj posao, odnosno da štiti građane.
Znači, sve što može dovesti pod sumnju rad Vlade, odnosno sve što bi trebalo da kontroliše rad Vlade i rad onih koji imaju monopol u ovoj državi, na svaki mogući način pokušava da se opstruiše.
Postavio bih i jedno pitanje. Nadam se da će saradnici ministra da mu prenesu na adekvatan način, pošto on već sat vremena nije u sali.
Oni koji dolaze iz Vojvodine, mogu na taj način da govorim, a pretpostavljam da i poslanici koji su iz drugih delova Srbije sigurno imaju takve primere. Tokom 90-ih godina, a pogotovo 1990/1991. godine, mnoge opštine u Srbiji, pogotovo manja mesta u tim opštinama, nisu imali telefone, odnosno telefonske priključke u svojim opštinama. Građani su bili prinuđeni da sami uvode telefone, odnosno sprovedu telefonsku mrežu do svojih kuća, odnosno stanova.
Šta se tada događalo? Tadašnja Pošta, odnosno sadašnji Telekom, davao je samo centralu, a građani su obezbedili sva sredstva za dovođenje telefonske mreže do centrale i od centrale do njihovih stanova.
Takvih domaćinstava, prema nekim istraživanjima, u Vojvodini ima oko 200.000.
Vrednost tih ulaganja, koja su građani uložili da bi dobili telefonski priključak, odnosno da bi mogli telefonom da se sporazumevaju sa ostalim delom države, bila je negde oko 1.600 maraka i računicom smo došli do toga da je to nekih 320.000.000 evra koje su domaćinstva u Vojvodini uložila u razvoj telefonije u Srbiji, odnosno da bi mogli da budu ravnopravni sa ostalim građanima.
Molio bih da se povede računa o tome. Da li postoji mogućnost da se, pod znacima navoda, ali i faktički, pravi vlasnici na neki način obeštete? Znači, da li su ovi građani, koji su zaista ulagali u razvoj telefonije, koji su platili da im telefoni budu priključeni u domaćinstvima, nekim delom vlasnici Telekoma i da li postoji šansa da se takvi građani obeštete?
Pretpostavljam da u svakom delu Srbije postoje opštine gde su ljudi na taj način finansirali tadašnju Poštu, a sadašnji Telekom. Voleo bih, ako postoji ikakva mogućnost, da prenesete ministru, da malo razmisli o toj temi - da li postoji mogućnost da se i ti ljudi na neki način obeštete?
Još jednom vas molim, takođe, da se razmisli o tome da se ovaj amandman prihvati, iz prostog razloga što, na žalost nekih, nismo svi jednaki u ovoj državi i ne možemo svi imati ovakav tretman, znači da svako ko je napunio 18 godina dobije istu vrednost akcija. Naš je predlog da svako ko je napunio 18 godina startuje sa istom osnovicom, a da mu za svaku godinu staža bude omogućeno da dobije neki veći iznos. Hvala lepo.