Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Demohrišćanske stranke Srbije, podržavam Predlog ovog zakona.
Vrlo mi je indikativan ovaj literarni nastup gospodina Krasića i njegovo poprilično selektivno pamćenje, pošto sam neko ko je na političkoj sceni poslednjih 20 godina i na neki način sam svedok istorije, bar kada su politički događaji u pitanju.
Želeo bih da podsetim na neke stvari i na neke propuste koje je, svesno ili nesvesno, učinio gospodin Krasić, ali ne da bih se bavio i negirao ovo što je on govorio, nego zato što za to postoje neke opštepoznate činjenice.
Pre svega, gospodine Krasiću, setićete se da ste svojevremeno govorili da je vaš potonji partner upravo na izborima 2000. godine bio ''najveći kriminalac'', ''izdajnik'', ''bračni par Čaušesku'', ''crvena veštica' sa Dedinja''; to su literarni sastavi predsednika vaše stranke i ja to u to vreme nisam osporavao. Problem je što ste posle s ''najvećim kriminalcem i izdajnikom'' i ''crvenom vešticom'' i svima ušli u koaliciju. To je donekle problem.
Vi ćete se, takođe, setiti, i to ste lepo pomenuli, da su postojali izbori na kojima je neko pobedio sa 100%, ili referendumi sa 104% glasova. Setićete se da je Milan Milutinović pobedio na predsedničkim izborima, tako što su za njega glasali svi birači u Drenici, Đakovici i na mestima gde, praktično, nije ni bilo nijednog Srbina, ili sasvim malo Srba.
(Zoran Krasić: Zašto sam ja kriv?)
Niste vi krivi, ali vi ste s njima ušli u koaliciju posle.
Takođe, ovo je jedina zemlja gde je morao da se umeša OEBS, gde je morala da se umeša međunarodna zajednica, gde je bio Gonzalesov izveštaj, gde je Parlament doneo lex specialis, gde se priznala krađa.
Meni je žao što su neki od tih ljudi, koji su bili simboli tih krađa, amnestirani, abolirani,. Neki od njih, čak, sede u ovoj sali. Meni to intimno smeta. Govorim u svoje ime i u ime Demohrišćanske stranke Srbije.
Uostalom, moramo da se setimo da je 5. oktobar organizovan zbog još jednog pokušaja izborne krađe, zbog još jednog pokušaja falsifikata, zbog još jednog pokušaja zloupotrebe, i to su činjenice. Ali, nemojte sada govoriti nešto, praveći paralelu s današnjim i onim vremenom, za šta i ptice na grani znaju da nije tačno. Setite se redova za mleko, za kafu, za najelementarnije životne namirnice, za hleb, u praskozorja. Setite se praznih rafova, setite se najveće hiperinflacije u istoriji čovečanstva – kantica i flaša s benzinom na svakom ćošku. Nije za to kriv DOS, za to su krvi neki drugi ljudi, neka druga vlast, i sada se ovde očekuje da svi mi to zaboravimo.
Već jednom sam rekao, oprostiti se može, ali zaboraviti se ne može, jer to su elementarne stvari. Kao da je zavladala kolektivna amnezija. Svi znamo kako je bilo. Niko ovde nije lud.
Kada je ovaj zakon u pitanju, apelovao bih na Ministarstvo u jednom segmentu i to je nešto što meni neprestano smeta kada je birački spisak u pitanju, koji treba da bude najzad evidentiran i doveden u red.
Da pomenem još jedanput, gospodine Krasiću, nažalost, za mene lično, kao učesnika svih događaja, 5. oktobar je poprilično izneverena revolucija, ne zato što se dogodio, nego zato što nije dovršen. Zato smatram da je izneverena, to je moj lični stav, ali jedna od najvećih tekovina 5. oktobra je što su izbori posle 5. oktobra postali slobodni, demokratski, što nema izbornih krađa.
Moj apel je da se pokuša da u tom jedinstvenom spisku budu i naši ljudi u inostranstvu. Tu imamo potpunu enigmu, potpunu zagonetku, a plašim se da ih već danas ima možda više tamo nego ovde. Hvala.