Ponukalo me ovo što je rekao gospodin Dragan Todorović. Samo jedno objašnjenje od nekoliko sekundi.
Ja sam prisustvovao početku sastanka radne grupe o televizijskim prenosima. Kada sam video da tamo nema predstavnika opozicionih stranaka ja sam sastanak te radne grupe napustio. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, član 98. stav 2.
Gospođo predsedavajuća, predlažem da odredite pauzu u radu Narodne skupštine i da se rad Narodne skupštine nastavi nakon sednice Administrativnog odbora, na kojoj bi se odlučilo o tim famoznim mandatima, jer Skupština očito ne radi, da ne izigravamo ovde, tobože, održava se sednica Narodne skupštine. Očigledno je da po dnevnom redu ona neće raditi dok se ne donese ta odluka na sednici Administrativnog odbora. Zaista vas molim, ovo je jedna dobronamerna sugestija. Naravno, kad građani gledaju ovakav prenos nikog ne interesuje rad takvog parlamenta i naravno da ne treba ni da se prenose ovakve sednice na kojima ne odlučujemo o onome o čemu treba da odlučuje skupština. To je, naravno, povezano i sa odredbom člana 27. stav 1. alineja 4.
Dakle, ja vam najdobronamernije predlažem da prekinemo ovu agoniju, da se napravi pauza i da najzad Administrativni odbor odluči, meni je apsolutno svejedno, ovako ili onako, ali da se definitivno stavi tačka na ovo što se pretvara zaista u teatar apsurda ili, ako hoćete, u lakrdiju. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa odredbom člana 98. stav 2, ponavljam predlog da se napravi pauza do okončanja sednice Administrativnog odbora, jer očito se ništa neće i ne može promeniti do tada.
Gospođa Čomić je rekla da, prema procenama, ne znam kojim i ne znam čijim, treba nastaviti rad. Sreo sam gospodina Konstantinovića i pitao sam ga zašto za sutra nije zakazana sednica Administrativnog odbora. Gospodin Konstantinović je rekao da je tu sutra Oli Ren i da će mnogi šefovi poslaničkih grupa imati kontakte sa njim i gospodinom Ljoverasom i da nema uslova za održavanje sednice Administrativnog odbora.
Kada su već Oli Ren i zvaničnici EU sutra tu, predložio bih i zamolio bih one koji će sa njima razgovarati da ukažu na jedan detalj koji je za Srbiju poprilično poražavajući. Kao što znate, formirane su kosovske bezbednosne snage kao, praktično, vojska Kosova i Metohije. Predsednik Boris Tadić i gospodin Jeremić su uložili proteste i u UN i u NATO.
Ima još nešto što je šamar za sve Srbe sa Kosova i Metohije i za sve Srbe uopšte: komandant kosovskih bezbednosnih snaga je Sulejman Selimi, zvani Sultan. Imao sam prilike, kao ministar pravde, da 2001. godine od Haškog tribunala dobijem zahtev u kome su traženi podaci za 15 čelnika OVK i pored Tačija, Čekua, Haradinaja, tu je bilo ime Sulejmana Selimija, kao osvedočenog ratnog zločinca, komandanta jedne operativne zone sa sedištem u Lipovcu. Sulejman Selimi je bio optužen za brojna krivična dela terorizma i 1999. godine za njim je bila izdata poternica. Molio bih sagovornike zvaničnika EU da sutra i na ovaj detalj skrenu pažnju. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kad već nije prihvaćen moj predlog da se napravi pauza, onda ću u skladu sa odredbama čl. 225. i 226. i ja da zatražim neka obaveštenja.
Pozdravljajući akciju policije pitam ministra unutrašnjih poslova šta je preduzeto i da li je bilo šta preduzeto da se ispita kriminalno poslovanje firme "Protent" iz Obrenovca, da se vidi kakva je prava svrha i namena funkcionisanja i postojanja te firme, da se vidi sprega te firme sa opštinom Obrenovac, da se sve samo ispita. To je jedan detalj.
Drugi detalj se tiče ministra za ekologiju i prostorno planiranje, tiče se republičke i gradske građevinske inspekcije. Da li imaju pojma o urbanističkom genocidu u Obrenovcu, o tome da su opet povezani sa opštinskim organima pojedinci koji su navodno investitori, došli sa kojekakvih čuka, čast izuzecima? Oni prave objekte koji su kombinacija zatvora, ludnice i kasarne, koji estetski ni na šta ne liče itd. To na stranu, da li postoji statički proračun za te objekte? Tvrdim, da se dogodi, ne daj Bože, zemljotres od dva stepena Merkalijeve skale, ne oni kataklizmički od sedam-osam stepeni, to bi se sve porušilo kao kula od karata. Ti vajni investitori stavljaju blokove u temelje. Samo što više kvadrata, u sprezi sa lokalnim organima vlasti nadležnim za urbanizam. To ne liči ni na šta.
Kada je skoro izmenama Statuta grada Beograda nadležnost za veće objekte prešla na grad Beograd za par dana izdali su dozvole za 100.000 kvadrata.
Samo tražim da se sve ovo proveri, to je takvo ruglo da je zaista katastrofa. Urbanistički objekti nisu kratkoročni.
Da vidimo ko je tim ljudima dozvolio tehnički prijem, ko je izdao upotrebne dozvole i da li većina (ponavljam, čast nekolicini onih koji to valjano rade) tih objekata ispunjava elementarne uslove: i urbanističke, i tehničke i sigurnosne. Odgovorno tvrdim da ne ispunjava. To su te životne, male stvari koje život znače. Hvala.

Dame i gospodo, pokušaj restrikcije Poslovnika i pokušaj ukidanja televizijskih prenosa su opasni eksperiment, atak na demokratiju i parlamentarizam, dokaz nemoći vladajuće koalicije i potpune nesposobnosti. Ova sednica je najbolji dokaz za to. Nepripremljena rasprava o izmenama i dopunama Poslovnika.
Evo vam plastičan primer. Ovaj predlog ima, faktički, četiri člana. Formalno, ima osam, ali sadržinski – četiri. Na ta četiri člana podneto je sedam amandmana od podnosioca ovog predloga. Znači, podnosioci predloga, oni koji su se potpisali, podneli su sedam amandmana na četiri člana.
O čemu vi pričate?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, nemojte dobacivati.)
Znači, ovo je nonsens, ovo je ruganje parlamentarizmu, ali i inteligenciji i zdravom razumu.
Pripremite sednicu kako treba, uradite, po Poslovniku, da se steknu uslovi za rad Parlamenta, pa onda da radimo, jer ovo je smešno, ružno i tužno.

Gospođo predsedavajuća, povreda odredbe člana 161.
Vi, gospođo predsedavajuća, imate pravo da budete laik u tumačenju pravne norme, ali nemate pravo da to vaše laičko tumačenje podižete na nivo oficijelnog, ili zakonskog tumačenja. Vi to ne znate i zato se, molim vas, suzdržite od tumačenja.
Znate li šta ste malopre rekli? Rekli ste da se amandmani narodnim poslanicima dostavljaju na informisanje. Sve ste pomešali – vanredno zasedanje, hitan postupak, jedinstveno izjašnjavanje. Dakle, ako već pokušavate da kažete da nema povrede odredbe člana 147, objasnite kojim ste tumačenjem pravne norme do tog epohalnog zaključka došli – semantičkim, etimološkim, epistološkim, gramatičkim, jezičkim? Vi to ne znate i to ne morate da znate, ali zato nemojte da pokušavate da objašnjavate.
Ovde se nisu stekli uslovi za hitan postupak. Molim vas i molim sve narodne poslanike da pročitaju član 161. On jasno kaže kada se neki zakon može doneti po hitnom postupku – u tačno definisanim uslovima i slučajevima, i ovde nema analogije za podzakonske akte.
Ovo je leks specijalis, odnosio se isključivo i samo na zakon, a ne na odluke, ne na Poslovnik, ne na neke podzakonske akte. To, jednostavno, ne može. Čak i kad bi moglo, predlagač zakona, pokušavajući da se drži člana 161, jer je dužan da obrazloži kakve su to štetne posledice koje nastupaju u stavu 2, ne objašnjava koje su to štetne posledice, nego prepisuje stav 1.
Dakle, ne može da bude hitan postupak, to je prvo. Drugo, mora da se striktno poštuje član 147. Ništa od toga nije učinjeno i predlagač zakona se ponaša kao guska u magli.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija, mislim da tu na udaru ne treba da budu samo ljudi koji zbog ispunjavanja uslova za penziju ili iz nekih drugih razloga treba da odu sa te funkcije, nego i oni koji ne žele, neće, ne smeju ili ne znaju da rade tako delikatan i odgovoran posao. Pri tome, pre svega mislim i zadržaću se na tužilačkoj organizaciji.
Dakle, pošto imam lična iskustva, ponoviću ih po ko zna koji put i upitati - zašto nije postupljeno, ograničiću se samo na svoje krivične prijave, po mojim krivičnim prijavama protiv Mlađana Dinkića za "HVB" banku, ne samo njega, nego i nekih drugih, ali on je na vrhu piramide, za "Nacionalnu štedionicu", za kiparske pare? Krivična prijava može, ako je neosnovana, da se odbaci. To je sasvim realno. Ne bih polemisao da su te ili da je ta krivična prijava odbačena.
Druga alternativa je da se procesuiraju, bilo sprovođenjem istražnih radnji, bilo direktnim podnošenjem optužnog predloga, odnosno optužnice, ali nikako ne mogu godinama da stoje.
Identična je situacija sa mojom krivičnom prijavom protiv čelnika RTS-a za otkup "Univerzalovih" filmova; niti se procesuira, niti se odbacuje.
Identična je moja krivična prijava za moje neosnovano lišavanje slobode protiv tadašnjeg ministra pravde i šefa Ubpoka, protiv Zorana Stojkovića i Mladena Spasića. Niti se odbacuju, niti se procesuiraju.
Zašto se recimo ne procesuira i šta znači onako jedan plastičan primer - uticaj izvršne vlasti na rad pravosudnih organa, kada šef kabineta ministra Zorana Stojkovića, inače veterinarski tehničar, sa memorandumom i pečatom Ministarstva pravde, traži od Trgovinskog suda u Kraljevu da se obustavi jedan postupak privatizacije. I nikom ništa.
Šta je sa tužiocima koji postupaju, odnosno ne postupaju u slučaju ubistva dvojice gardista na Topčideru? Da bi dobilo na vremenu, nadležno tužilaštvo traži bespotrebna dodatna veštačenja. FBI obavi balističko veštačenje, pa kaže - nisu se međusobno poubijali, odnosno nijedan od njih se nije ubio, nego ih je ubila treća osoba.
Pa pored tog, već bespotrebnog balističkog veštačenja, traži dodatno sudsko-medicinsko veštačenje, pa i to dodatno sudsko-medicinsko veštačenje potvrdi da su ubijeni. I opet ćutanje.
Takvi ljudi ne zaslužuju da budu u tužilačkoj organizaciji. Nisam ničiji advokat, ali mislim da u organizaciji naših pravosudnih organa nekako najveći rejting i najviše mesto, i to mislim za razliku od nekih drugih kolega poslanika, imaju specijalna tužilaštva i sudovi za organizovani kriminal i ratne zločine. Možda sam pomalo sentimentalan, dozvoljavam jer sam tvorac jednog i drugog suda, odnosno tužilaštva i čak svega, ako hoćete i zgrade i cele organizacije, ali skrenuo bih pažnju na jedan detalj.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, da se ne bih javljao, ali ipak ću se javiti po Poslovniku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vezano je za ovu temu, ali pozvaću se na odredbe člana 225. i 226.
Dakle, o čemu se radi? Tražim, bolje rečeno apelujem na ministra inostranih poslova da iskoristi svoj autoritet u Ujedinjenim nacijama da bi Specijalno tužilaštvo za ratne zločine došlo do potpunih informacija.
Evo o čemu se radi. Kao što je javnosti poznato, Specijalno tužilaštvo pokrenulo je postupak da se utvrdi sudbina kidnapovanih građana nesrpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije koji su transportovani u Albaniju i tamo su im oduzimani vitalni organi. Da bi došlo do validnih informacija, Specijalno tužilaštvo za ratne zločine moralo je da se obrati s jedne strane Unmiku, s druge strane nadležnim institucijama u Albaniji. Tu je problem. Videli ste da su naišli na zatvorena vrata.
Međutim, došlo se do zvaničnog izveštaja Unmika, to je ovaj papir, vezan za famoznu ''žutu kuću'', vezan za pronalaženje medicinske opreme, sredstava za operacije, nedaleko od te takozvane žute kuće. Ovo je taj izveštaj. Pronađena je masovna grobnica na 15 kilometara od žute kuće i od mesta koje se zove Burelj u Albaniji. Ali, kada se tužilac Vukčević obratio Unmiku, odnosno krivičnom odeljenju, odeljenju pravde, glavnom tužiocu Unmika, dobio je informaciju da od svega toga nema ništa.
Svedoci smo putem medija kako je zamenik nadležnog tužioca u Albaniji slično reagovao. Ministar pravde ili ministarka pravde Albanije takođe.
Dakle, ovaj zločin se mora razrešiti. Zato je potrebno da dobijemo informacije od ministra inostranih poslova, a da se on zvanično obrati Ujedinjenim nacijama, da se vidi zašto se ovo prikriva, jer je ovo jedan od najtežih zločina.
Vi se sećate da sam sa svojim saradnicima prikupljao dokaze. Haradinaj je između ostalog zbog kidnapovanja optužen. Ništa dalje nisam mogao da utičem na sudske odluke Tribunala u Hagu. Ali, prema operativnim podacima, Haradinaj je bio glavni i na toj relaciji Priština-Burelj, oko oduzimanja vitalnih organa.
Tu postoji obilje informacija, kao što postoji informacija da je Tači dan uoči odlaska našeg tužilaštva bio kod Salija Beriše i onda je stigla direktiva da albanski pravosudni organi zaćute.
Molim još jednom informaciju o tome. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, stav DHSS po pitanju izglasavanja nepoverenja Vladi je poznat.
Mi nećemo glasati za taj predlog, jer bi on značio vraćanje Srbije unazad. DHSS podržava Vladu, čiji je stožer DS, uprkos tome što se ne slažemo ni sa koalicionim sastavom Vlade i uprkos tome što je Vlada učinila puno propusta i grešaka. Međutim, dominantna uloga DS za nas je i nada i garant da ova Vlada vodi Srbiju putem evropske budućnosti, što je i prioritet DHSS.
Želim najpre i da pohvalim rad nekolicine ministara u ovoj Vladi. Pre svega, želim da apostrofiram ulogu ministra inostranih poslova, gospodina Jeremića, jer smatram da je pobeda u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nešto što zaslužuje sve pohvale i što je rezultat fanatičnog rada i upornosti ministra Jeremića.
Takođe želim da pohvalim rad Snežane Malović, koja je zaista krenula putem radikalnih reformi u pravosuđu, uprkos činjenici što se i sam lično ne slažem i imam rezerve u odnosu na Zakon o teritorijalnoj organizaciji i područjima sudova i tužilaštava.
Ali, bez obzira što generalno podržavamo Vladu, ne podržavamo sve pojedince u toj Vladi i smatramo da nekima i nije mesto u ovoj i ovakvoj Vladi. Zašto? Zato što su dva elementarna principa demokratije, princip odgovornosti i princip smenjivosti. U ovom teškom i smutnom vremenu princip odgovornosti treba da bude aksiom vladanja, treba da bude podignut na pijedestal svih principa.
Zato smatram da bi trebalo da se izvrši rekonstrukcija Vlade i da u Vladi više ne bude onih koji su delili lažna obećanja, pa sada to pravdaju svetskom ekonomskom krizom.
Pri tome pre svega mislim na potpredsednika Vlade i ministra ekonomije, gospodina Mlađana Dinkića. Obećanje besplatnih akcija, odnosno akcija čija će vrednost biti 1.000 evra za pet miliona građana Srbije, to podseća na priče Barona Minhauzena, kao da živimo u vremenu bajki i Braće Grim. To bi značilo da se državna preduzeća prodaju za pet milijardi evra, da država od toga za sebe ne zadrži ništa, nego da se sve isplati građanima Srbije. Jasno je da je tako nešto nemoguće.
Oko energetskog sporazuma, svako od onih koji nisu u ovoj skupštini glasali za ratifikaciju tog sporazuma danas bi mogao da podrži ono što danas priča gospodin Dinkić. Ali, setimo se da je kreator tog sporazuma prethodna vlada u kojoj je on bio ministar, da su poslanici njegove stranke ovde u parlamentu glasali za ratifikaciju tog sporazuma i da je on bio na čelu pregovaračkog tima.
Konačno, ono što je potpredsednik i ministar Dinkić nakon svog obraćanja javnosti i u ovoj raspravi u parlamentu rekao na račun preostalog dela Vlade, mislim da stvara moralnu dilemu da li se posle toga može ostati u toj vladi. U poslednje vreme gospodin Dinkić iznosi i nerealna obećanja u pogledu perspektiva "Zastave", tvrdeći da će Fijat ispuniti ono što je sporazumom predviđeno. Fijat je u agoniji. Fijat je pred bankrotstvom. Neće Fijat da investira u Srbiju 200 miliona evra, a da otpušta hiljade svojih radnika, to je nerealno.
Kada je otvorena Pandorina kutija enormnih plata direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora, tu su dominirali kadrovi potpredsednika Mlađana Dinkića, čija ideologija je jedino novac, uvek i samo novac, do poslednje pare poreskih obveznika Srbije.
Drugi potpredsednik Vlade, gospodin Jovan Krkobabić, takođe je obmanuo građane i to obmanuo penzionere, onu najugroženiju i najosetljiviju kategoriju građana Srbije, jeftinim i neistinitim obećanjima koja sad pravda svetskom ekonomskom krizom. MMF, od koga mi i te kako zavisimo, rekao je da je tako nešto nemoguće. Kad obmanete one koji su vam verovali, onda je red da odete.
Gospodine Đeliću, i vi ste na neki način izneverili očekivanja građana Srbije.
Obećali ste kandidaturu do kraja godine za članstvo u EU, obećali ste belu šengensku listu. Ta obećanja nisu ispunjena. Stvarno treba da razmislite o svom daljem opstajanju u Vladi, mada vidim da ste se sada trgli i sada više ne pominjete ni kraj 2009. godine, kao datum do koga ćemo postati zemlja kandidat za članstvo u EU, niti ući na belu šengensku listu.
Ne smeju se obmanjivati građani. Znam da to nije vaša subjektivna, ali jeste objektivna odgovornost. Ali, ne smete davati nerealne procene.
Ima još ministara koji ne bi trebalo više da budu članovi Vlade, ali ne bih na tome potencirao. Samo bih gospodinu Škundriću skrenuo pažnju da u ovoj erupciji i poplavi kritika na račun enormnih plata direktora i članova javnih preduzeća ne smete sebi dozvoliti da na kontu jednog javnog preduzeća vi, kao ministar, takođe imate velika primanja i velike privilegije. To jednostavno ima loš ukus. Toliko i hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam dva predloga. Jedan predlog je da iskoristimo prisustvo ministarke Dragutinović, da Vlada povuče iz procedure zakon o državnim službenicima i o udruženjima građana, da sutra bude Dan za glasanje, da bismo mogli da izglasamo izmene Zakona o putnim ispravama.
Juče sam upozorio da smo u potpunom cajtnotu, da je katolički Božić na pragu, da ljudi treba da putuju. Ovim tempom nećemo moći da glasamo pre ponedeljka, a onda nam treba osam dana, prvo ukaz predsednika, da zakon bude objavljen i stupi na snagu - to je već Nova godina. Nema smisla tako se poigravati sa mnogim ljudima koji treba da putuju u inostranstvo.
Nadam se da se naši prijatelji iz nevladinih organizacija neće naći pogođenim, to je samo nekoliko dana. U vreme kada sam bio ministar, mi smo u dogovoru sa nevladinim organizacijama, znači, pre više od pet godina, bili pripremili novi zakon o udruženjima građana. Nikada se nije našao na dnevnom redu, pa ne smatram da će nekoliko dana biti toliko velika prepreka. To je jedan predlog.
Drugi predlog je da Skupština Srbije čestita Skupštini Crne Gore činjenicu da je Crna Gora aplicirala, kandidovala se za članstvo u EU. Tu uopšte nisu bitne nekakve simpatije, antipatije. Moramo da izađemo iz tih okvira ljubavi, mržnje, sujeta, zle volje, prkosa i inata. To je činjenica i tu poziciju Crne Gore treba pozdraviti.
Ne vredi se duriti, ljutiti i vređati, nego to treba i nama da bude neka podrška. Činjenica je da je Crna Gora godinu dana već, nažalost, ispred nas, a tek su dve godine od kako se odvojila od Srbije, ali se činjenici i istini mora pogledati u oči.
Gospođo predsednice, predlažem da u ime Skupštine Srbije uputimo jednu čestitku Skupštini Crne Gore zbog ove činjenice i ovog događaja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospodo ministri, mislim da nam je svima jasno da je neophodno da se produži rok važenja postojećih putnih isprava, odnosno pasoša, jer je to u interesu građana Srbije, s tim što zaista nije trebalo da se dođe u potpuni cajtnot. Ljudi koji su planirali da putuju već za Svetog Nikolu ili za katolički Božić ili uoči praznika, to će jedva moći da učine, a neki će morati za nekoliko dana da odlože ta svoja putovanja. Ali, šta je, tu je.
Očito je da eksperiment prethodne vlade nije urodio plodom, a i postojeća Vlada je, pre svega kroz usta potpredsednika Đelića, davala olaka obećanja.
Sećate se da je obećano da će početkom godine, odnosno u martu, krenuti novi pasoši, pa smo onda prisustvovali onoj dodeli prvih 50 novih pasoša našim mladim, talentovanim, perspektivnim ljudima, pa se ispostavilo da ti pasoši tehnički nisu u redu, pa su onda po drugi put uručili prvih 50 pasoša, Đelić je sedeo negde u ćošku, a pasoše je uručio direktor policije gospodin Veljović, pa je onda obećavan tempo do kada će pasoši biti urađeni i obezbeđeni za sve one građane koji žele da zamene putne isprave, pa su ljudi izloženi raznim šikaniranjima, pa je dokazano da je tih novih pasoša premalo i da možda jedan ili dva procenta građana još uvek nema pasoš države Srbije.
Paralelno s tim išla su obećanja da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. To neće biti građani Srbije, nego će biti građani Crne Gore. Zato sam jutros zamolio predsednicu parlamenta da, u ime Skupštine Srbije, čestitamo Skupštini Crne Gore aplikaciju za kandidaturu za članstvo u EU, da priznamo da su ljudi uspešniji od nas, ma šta mislili o njima, da nam i to bude podsticaj i motiv, a ne da se ljutimo i durimo.
Sad se više ne obećava bela šengenska lista ni za iduću godinu. Sad se ćuti, jer je neizvesno da li ćemo biti kandidati za članstvo u EU do kraja 2009. godine.
Ovde imamo još jedan paradoks. Kakvu mi to putnu ispravu i koji mi to pasoš produžavamo?
(Predsednik: Vreme, gospodine Batiću.)
Nije, niste dobro tumačili Poslovnik.
Ako bismo se striktno držali neke pravne procedure, po kom to osnovu Srbija produžava pasoše pretprošle države? Mi čak nemamo ni pasoš SCG, nego pasoš SRJ. To je već teatar apsurda. Znam, možda će se pojaviti neki vajni pravni stručnjak da kaže da je Srbija pravni sledbenik SRJ. S tim se slažem, ali govorim o normativi, o pravnom regulisanju određenih statusnih prava.
Ipak, dobro je da smo dočekali da se, makar i sa zakašnjenjem, makar uz sva ova neispunjena obećanja, pasoši produže, da ne bismo naše građane pretvarali u građane drugog reda. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslovica kaže: čovek se češe tamo gde ga svrbi. Gospodine Nikoliću, ponovo ne demonstrirate neke vrednosti za koje se deklarativno zalažete. Znam da nije u duhu ideja i stavova istočnoevropske desnice, jer vi ste istočnoevropska desnica, a razmislite da li je to uopšte moguće ili je to onako contradictio in adjecto, ako kao pravnik znate šta to znači, mada ne verujem.
Dakle, vi ste za svađe, sukobe, polarizacije. Crna Gora je naš najbliži sused. Mi možemo vlast Crne Gore da volimo ili ne volimo, da poštujemo ili ne poštujemo, ali činjenice su činjenice. Crna Gora je aplicirala za članstvo u EU i, ako želimo dobrosusedske odnose, to treba prihvatiti i to na neki način treba pozdraviti, jer je to stvar političke i diplomatske kurtoazije.
Znam da vi ne znate šta to znači, a s druge strane, gospodine Nikoliću, u pravu ste, imam garsonjeru od 29 kvadrata na Svetom Stefanu, ali ona potiče od pre 14 godina.
Nisam kao državni funkcioner dobio stan od nekoliko ari kao vi, nisam od poslaničke plate napravio vilu kao vi. Ja sam sve zaradio mnogo pre nego što sam bio vlast, isključivo radeći kao advokat.
Ne znam šta vam uopšte treba polemika sa mnom. Ovo je moj politički stav. Možete s tim da se složite ili ne složite, ali kažem vam, dok god pravimo barijere i zidove prema susedima, neka priča o EU i o našoj budućnosti i o vašem evropejskom putu, zaista nema nikakvog smisla.

Gospodine Nikoliću, vi baš ništa niste naučili. Nije mi jasno zašto svoje moralne karakteristike pripisujete meni. Zar vam nije dosta priče o izdajnicima ili o izdajniku? Ne morate te epitete, koje već dugo vremena za vas važe, da prebacujete na druge.
Ta priča o patriotama i izdajnicima je ovu zemlju i dovela dovde, da bude poslednja na putu ka Evropi, a taj vokabular je upravo kočnica na putu ka Evropi. Uostalom, nisam ni rekao za vas da ste evropska desnica, već istočnoevropska desnica, sa Kazahstanom, Azerbejdžanom, Belorusijom. Ako tamo ima desnice, onda među njima tražite svoje spoljnopolitičke partnere.
Crna Gora ima parlament koji reprezentuje građane Crne Gore. Kao što je parlament Srbije reprezent većine građana Srbije, tako je isto i sa parlamentom Crne Gore. Prema tome, može se to nekome sviđati ili ne, ali to su fakti. Uostalom, gospodine Nikoliću, u svako doba dana i na svakom mestu vi i ja možemo polemisati o tome ko je učinio više, ili bar pokušao da učini više, i za Srbe sa KiM i za Kosovo i Metohiju.

Gospođo predsednice, član 27. Tomislav Nikolić je meni direktno rekao da sam izdajnik. Nema tu nikakvog demonstriranja emocija, emotivnih stanja, ličnih stavova. To je diskvalifikacija, jezik mržnje, jer "vuk dlaku menja, ali ćud nikada" - lepo kažu naši ljudi. To je jezik mržnje koji je Tomislav Nikolić demonstrirao svih ovih godina otkako se bavi politikom.
On, doduše, demonstrira i jezik ljubavi, jezik toplih ljudskih emocija prema određenim ljudima, grupama ljudi, državama, pojedincima, recimo prema tajkunima, prema Sadamu Huseinu, Žirinovskom, Lepenu, prema ubicama Zorana Đinđića. Za njih Tomislav Nikolić ima reči razumevanja, ljubavi i hvale. To vam je jezik istočnoevropske desnice.
Kažete, gospodine Nikoliću, da ćete uvek reći da su izdajnici oni koji su priznali nezavisnost Kosova. Niti je DHSS, niti sam ja, kao njen predsednik, ikada priznao, niti ću priznati nezavisnost Kosova. A za to što je ono postalo, bar oficijelno, nezavisno, kriva je, između ostalog, i vaša politika. Politika koju ste vodili godinama. Dakle, nemojte drugima pripisivati ono što vas muči. To je stara priča o nečistoj savesti.
Gospodine Nikoliću, ne vredi ni to što ste u 55. godini završili fakultet. Ostali ste na onom nivou i sa onim vokabularom i sa onim jezikom koji ponavljate svih ovih dvadesetak godina otkako vas je Vojislav Šešelj ubacio u politiku.

Ne vidim Tomislava Nikolića, pobegao sa megdana ili ga je pozvao Vučić da mu podeli packe, da mu počupa uši. Ne zna šta priča. Ne želim da vređam grobare, ali kao karakterna crta - jednom grobar, uvek grobar. Čega god se lati...
(Predsednik: Gospodine Batiću, molim vas da vodite računa o formulaciji sopstvenih misli.)
Izvinjavam se, gospođo predsednice, ako ste me pogrešno razumeli. Rekao sam da to tretiram kao karakternu crtu, a ne kao zanimanje.
Pominje Tomislav Nikolić ko je pustio teroriste. Čovek ama baš ništa ne zna. On je bio u Skupštini SRJ koja je donela Zakon o amnestiji. On je prijatelj sa SNP Crne Gore, koji je takođe bio saglasan sa Zakonom o amnestiji. On i rukama i nogama nudi partnerstvo Vojislavu Koštunici, pa neka vidi ko je pustio braću Mazreku, Fljoru Brovinu...
Obraća se na pogrešnu adresu. Jer, da nešto zna, on bi se raspitao, pročitao, pogledao sajt, otvorio arhive i video šta je šta. Vlada Zorana Đinđića, niti ja kao ministar pravde u toj vladi, nikada nismo pustili, abolirali niti amnestirali nijednog albanskog teroristu. Naprotiv, borio sam se da se nađu tamo gde im je mesto. To svi znaju. Samo onaj ko hoće da žmuri nad realnošću ili da falsifikuje stvarnost, pokušava meni takvu glupost da spočitava.
Dakle, zna i gospodin Nikolić da nisam organizovao nikakvu hajku protiv Vojislava Šešelja, zna to i Vojislav Šešelj, znaju i poslanici SRS. Ne verujem da bi me štedeli da misle da sam ja to radio. Ja sam se ovde zakleo, neka dođe Tomislav Nikolić i neka se zakune.
(Iz sale: U koga da se zakune?)
Pa, recimo, u pokojnog Sadama Huseina. Da kaže: ''Sadama mi, nisam''.
Dakle, ja sam svoje bitke (Predsednik: Vreme.), a mnogi poslanici su bili protiv Vojislava Šešelja, vodio ovde, licem u lice. Bio sam jedini ministar, ako se sećate, čije je izglasavanje nepoverenja traženo. Nisam bežao. Tri dana sam proveo ovde i polemisao sa istim tim Tomislavom Nikolićem i Vojislavom Šešeljem. Ja nikada ništa ne radim iza leđa. A što se tajkuna tiče, bolje bi bilo da ih Tomislav Nikolić ne pominje. Voleo bih da o tome polemišem sa njim. Prijatno.