Što se tiče generalnog sekretara Vlade Vojislava Koštunice...
(Predsedavajući: Samo se pozovite na član, molim vas.)
Replika gospodinu Šormazu. Samo sam postavio pitanje da li je tačno jedno ili drugo. Vi ste mi odgovorili, zadovoljan sam odgovorom. Sve ste negirali. I Krišto je sve negirao i svi sve negiraju dok ih ne uhvate.
Kad već pominjem Krišta, rečeno je da je uspešan menadžer, da je četiri puta povećao profit Aerodroma, a zaposleni su mi rekli da pitam Vladu, pod jedan, kad je tako uspešan, zašto nije ugrađen sistem za grejanje u čekaonicama od A5 do A9 i u svim čekaonicama bloka C. Nema sistema ni za grejanje ni za hlađenje, pa se zimi smrzavaju, a zaposlenima ovih dana kada je bilo hladno nisu dozvoljavali da nose neku topliju opremu, nego moraju da se smrzavaju da bi izgledalo kao da je sve u redu.
Kad je već reč o gasovodu, ovo je postalo rašomonijada.
Potpredsednik Vlade je pre neko veče, u emisiji koja se zvala "Političko ubistvo sa predumišljajem", rekao da Rusi žele NIS odmah, a ne zna se kako će i da li će biti izgrađen gasovod, kakav će njegov kapacitet biti, te da će studija o izvodljivosti za gasovod biti gotova tek 2010. godine.
Ponovo postavljam pitanje: šta smo mi ovde, u stvari, ratifikovali, ili vi koji ste za to glasali, pošto nisam, kao poslanik DHSS-a? Izađite, vi koji ste glasali za ratifikaciju, i recite za šta ste glasali – da častimo Ruse sa 500 miliona evra, a oni nam gasovod dođu? Kao, dođem ti gasovod.
Po ko zna koji put tražim od Vlade objašnjenje šta je, u stvari, ratifikovano, odnosno šta će biti sa tim gasnim aranžmanom. Koliko sam razumeo, rečeno je: u redu, možda smo im jeftino dali NIS, ali dobijamo velike stvari sa gasovodom, pa hajde, nema veze. Svi znamo da je NIS, u stvari, dat kao čast za tobožnje očuvanje Kosova i Metohije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u sinoćnom "Utisku nedelje" imali smo prilike da od potpredsednika Vlade saznamo da su za slučaj Krišto krivi Rusi, "Pres", "Kurir", Cane Subotić i tajkuni, NASA, NATO; krivi su svi, samo nije kriv Krišto. Takođe smo čuli da je predsednik Srbije, tobože, prevaren, zaveden, da nije obavešten, te da je zasolio i pogrešio. To je rekao potpredsednik Vlade, čiji je kadar Bojan Krišto. Rekao i ostao živ.
Rekao je da je Krišto, inače, odličan menadžer, da nije trebalo da podnese ostavku, da on nije glasao za njegovu smenu, da je Krišto čak snizio platu u oktobru na 350.000, da za tako epohalne rezultate koje je Krišto postigao plata od prosečno 500.000 dinara nije preterano velika, da on to zaslužuje, da u regionu direktori aerodroma imaju otprilike tolike plate, da je Krišto za jednu trećinu smanjio broj zaposlenih.
Nije rekao koliko je desetina ili stotina ljudi angažovao po ugovoru o delu, pre svega svoje partijske prijatelje, a vrednost isplata po ugovorima o delu višestruko prevazilazi iznos plata koje bi primili ljudi koji su otpušteni itd.
Konačno je rekao da je Upravni odbor to sve aminovao. Na opasku voditeljke da Upravni odbor to negira, potpredsednik kaže da Upravni odbor laže. I, konačno, da je sve te bonuse i te pare odobrila Vlada. Tražim odgovor od Vlade da li je to tačno.
U nastavku smo, takođe, od potpredsednika Vlade i predsednika pregovaračkog tima, koji ne pregovara sa Rusima, jer Dinkić ne pregovara, saznali da Rusi hoće odmah NIS za 400 miliona, a kada će biti gasovod, to se ne zna, te da će Studija o izvodljivosti za gasovod navodno biti tek 2010. godine. To smo čuli od šefa pregovaračkog tima, koji u pregovorima ne učestvuje.
Tražim odgovor od Vlade, šta se u vezi sa gasnim sporazumom dešava i šta smo mi, u stvari, odnosno vi koji ste to učinili ratifikujući gasni sporazum, šta smo mi to ratifikovali?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre mesec dana DHSS tražila je od Vlade smenu Bojana Krišta, isključivo na bazi pisanih dokaza, ne pismenih sastava, kako je to u uobičajenoj proceduri predviđeno. Onaj ko danas pokušava da amnestira Bojana Krišta, ko pokušava da zamenom teza opravda njegovo funkcionisanje, saučesnik je Bojana Krišta.
Da se ne bih bavio demagogijom, a tema je, inače, tužilaštvo, tražim od tužioca da, posla svega što se danima ovde iznosi, tužilaštvo hitno reaguje i utvrdi kako se poslovalo u "Lutriji Srbije", "Skijalištima Srbije", na Aerodromu Beograd, u NIS-u i u drugim javnim preduzećima, pre svega u onima na koja je bačena senka.
Takođe, tražim od tužilaštva da mi odgovori šta je sa mojom krivičnom prijavom od 12. maja 1995. godine. Tim povodom sam dva puta bio kod gospodina Radovanovića. Tada je bio specijalni tužilac za organizovani kriminal. On je rekao da se time bavi UBPOK. Na čelu UBPOK-a je bio Mladen Spasić. Ceo postupak u vezi sa pranjem para preko "HVB banke" u Segedinu, preko firme "Hejvort kompani limitid" sa Maršalskih ostrva, vlasništvo Zorana Mitrovića, u UBPOK-u je završen, a nikada nije stigao do tužilaštva. Da je stigao, neki ljudi ne bi danas bili na najvažnijim državnim funkcijama, nego bi bili na nekom drugom mestu. Sada više Mladen Spasić nije šef UBPOK-a.
Tražim da vidim šta je sa verodostojnim dokazima, a doneću ih sutra ovde, o pranju para preko "HVB banke" u Segedinu, zarad potreba jedne političke stranke u Srbiji. Pitam, gde je danas Bojan Zečević koji je bio šef izbornog štaba Miroljuba Labusa?
Još jedno pitanje: šta je sa mojom krivičnom prijavom, sa hiljadama dokumenata, o kiparskim parama? Slobodan Radovanović mi je obećao da se, kao, Amerikanci za to interesuju, da su angažovali stručnjaka iz Amerike, da je opet predmet u UBPOK-u. Samo tražim odgovore. Ako u tim krivičnim prijavama nema dovoljno argumenata, neka se odbace, a ne da se drže u fiokama zato što je neko na vlasti.

Ima jedna poslovica koja kaže – ko o čemu, neko o nečemu.  Dakle, 11 godina sam predsednik DHSS-a, ponosim se zbog toga što sam bio ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića, što nikad nisam menjao stranu, ponosim se što nikad nisam bio član komunističke partije, srećan sam što se ne mogu porediti sa Mlađanom Dinkićem, jer to bi za mene bila bruka i sramota, uvreda i poniženje.
Ono što sam imao da kažem govorio sam u vidu krivičnih prijava. Pomenuo sam neke od njih. Zašto se ne postupa po tim krivičnim prijavama? Ima još jedna krivična prijava – Nacionalna štedionica i Euroaksis banka. Šta je sa Nacionalnom štedionicom? Šta je sa pljačkom miliona državnih para? Šta je sa omogućavanjem tajkunima da se obogate preko Euroaksis banke, od koje su podigli kredit da kupe akcije Nacionalne štedionice, kupili akcije, prodali ih deset puta skuplje i bez svog dinara zaradili desetine miliona evra? Kada će zbog toga neko da sedne na optuženičku klupu? A podsećam vas šta je imovina Nacionalne štedionice: imovina službe platnog prometa ili nekadašnje SDK. To je krivično delo.
Šta je sa krivičnom prijavom ako ne Vladana Batića, onda Predraga Đorđevića, našeg poslovnog čoveka sa Kipra, protiv istih tih ljudi? Stoji u fioci. Sve ono što sam govorio za pare sa Kipra je dokumentovano punom sobom pismenih dokaza koje sam dobio 19. novembra 2003. godine od tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte. Šta je sa aferom "Japan tobacco"? Šta je sa učešćem u kompromitaciji Zorana Đinđića od strane vašeg predsednika preko tog istog "Japan tobacco"-a i preko kriminalne agencije FIA?
Dakle, sve smo to sinoć videli u emisiji koja bi mogla da ima naslov "Političko samoubistvo sa predumišljajem". Pa vama, gospodo iz G17 plus, predlažem nešto drugo, umesto da izađete i kažete - stidimo se postupaka Bojana Krišta, želimo da taj bude isključen iz naše stranke, sve to je radio sa tom istom značkom sa kojom vi izlazite ovde i pokušavate, bez ikakvih argumenata, da omalovažite neke narodne poslanike. Hvala.

Postoji jedna narodna poslovica koja kaže da majka nije klela sina zato što se kocka, nego zato što pokušava da se vadi. Vama je najbolje da ništa ne govorite, ako već niste smogli snage da kažete: stidimo se postupaka Bojana Krišta i svih drugih lopova, nema veze kako se zovu, iz javnih preduzeća. To je jedini odgovor. Ne, vi pokušavate da diskvalifikujete druge ljude.
Ponosim se time što je Milan St. Protić, zamenik predsednika DHSS, nominovan za ambasadora u Švajcarskoj. Čovek koji je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, magistrirao i doktorirao na Santa Barbari, predavao na Oksfordu, Kembridžu, Sorboni zaslužuje da predstavlja ovu zemlju u inostranstvu.
Pomenuto je da imam nekakve poslovne veze sa Miletom Dragićem. Nemam nikakve poslovne veze, ja sam u jednom postupku, istom onom u kome ste vi nekada vašeg uglednog člana Prvoslava Davinića proglasili učesnikom u pljački veka, a on oslobođen za sve, učestvovao kao advokat, branilac Mileta Dragića. Ne znam šta je tu nemoralno i nečasno. Svaki dan idem po sudovima i zarađujem svoj novac, nemam nikakve beneficirane plate, niti bilo šta. Ne uzimam iz džepova poreskih obveznika ove zemlje.
Draga gospodo, možda smo mi iz DHSS-a na nivou statističke greške, ali nismo lopovi. Razmislite o lopovima u svojim redovima, jer koje god javno preduzeće da je pominjano, Lutrija, Aerodrom, Skijališta, "Srbijagas"... Pa, čiji su članovi Krišto, Radosavljević, Kaličanin, Milanković, čiji je bio Bojan Zečević?
Kažete da idem sam na izbore, odnosno da Demohrišćanska stranka Srbije ide sama. Jedva bih čekao da Demohrišćanska stranka Srbije ide sama i da ide sam G17. Izađite vi sami na izbore. Za vas ni familija više neće da glasa. Hajde da budemo realni. Prema tome, niste ni vi sami izašli na izbore. Sve što je urađeno u Obrenovcu urađeno je dok je Demohrišćanska stranka Srbije, zajedno sa prijateljima iz Demokratske stranke, imala vlast.
Na kraju, ne bih se ponosio titulom najministra. Podsetiću poslanike, to je u ediciji časopisa "Euromoney". Ko je bio predlagač? Bečka berza. Ko je to uradio u ime Bečke berze? Martin Šlaf. Čiji je "Grand kazino" u hotelu "Jugoslavija"? Ko je dao licencu za "Grand kazino"?
Licencu za "Grand kazino", vlasništvo Martina Šlafa, dao je niko drugi nego Bojan Krišto. Hvala.

Znate šta, gospođo Plavšić, ima kod Jovana Jovanovića Zmaja ona – poštenje se ne može kupiti, jer ga pošten ne prodaje, a nepošten prodao bi ga, ali ga nema. Nemojte, molim vas, samo vi i vaša stranka o poštenju. To deluje kao humoristička serija.
Dakle, tačno je da sam čak i ja bio uhapšen, upravo od gospodina Dinkića, jer je njemu smetalo moje stalno pominjanje zloupotreba oko Nacionalne štedionice. Sve to što sam govorio pretočio sam u krivične prijave, krivične prijave do sada, i posle tri godine, za kiparske pare, Nacionalnu štedionicu, pranje para za potrebe vaše stranke preko računa HVB banke... Postoje sve izjave date UBPOK-u, vlasnik firme "Hipo Hejvort kompani" sa Maršalskih ostrva Zoran Mitrović je sve priznao i potvrdio. Postoje izvodi. Samo zato što ste u vlasti to nije procesuirano. Zašto nije odbačeno? Krivična prijava ili se procesuira ili se odbacuje, pa da vidimo ko je u pravu. Ne, bira se treći način, da stoji u fioci, jer se zbog argumenata i dokaza ne može odbaciti, a zbog vlasti se ne može procesuirati.
Hajde da pričamo o budućim vremenima. Kada se već pozivate na statistiku, na rezultate, pogledajte najnovija istraživanja, koje oni vama procene daju.
Posle ovih afera vi nećete biti ni na nivou statističke greške. To vam odgovaram samo zbog toga što sam u prvom izlasku sa ove govornice pomenuo samo pitanje, pošto je tema današnje rasprave zakon o javnom tužilaštvu, šta je sa krivičnim prijavama. Tražio sam da tužilaštvo utvrdi sve, u svim javnim preduzećima, a ne zato što sam opsednut likom i delom Mlađana Dinkića.
Verujte, za Dinkića nemam baš nikakvu inspiraciju nikakve vrste. Naprotiv, imam nešto drugo, što zbog pristojnosti sada neću da kažem.

Reklamiram povredu odredbe člana 104. Poslovnika. Narodni poslanik Tomislav Nikolić izrekao je neistine o meni za ovom govornicom.
Gospodine Nikoliću, neprestano pledirate na čast, poštenje, istinu i pravdu, pa vas pitam, da li je moralno kada izreknete neku neistinu o nekom čoveku, kada oklevetate nekog čoveka, da li je časno kada za čoveka koji nije živ, kažete da je mafijaški premijer?! Ovo prvo je nemoral, ovo drugo je beščašće, a o istini i pravdi možemo elaborirati nadugačko i naširoko, ali imam samo tri minuta.
Gospodine Nikoliću, nikada jednim gestom, angažmanom, aranžmanom, rečju, delom, nisam učinio ništa u vreme dok sam bio ministar pravde da se Vojislav Šešelj nađe u Haškom tribunalu. Nikada, ništa! Slušam danima šta o vama govore pojedini ljudi, ali ne kažem da je to istina. Ne, mogu da kažem samo ono za šta imam argumente i dokaze. Vi uzimate zdravo za gotovo nešto što je za mene rekao.
Nikada, za vreme dok sam bio ministar pravde, na sednicama Vlade, kolegijumima Vlade, predsedništva DOS-a, užeg predsedništva DOS-a, ličnim ili neposrednim kontaktima, Zoran Đinđić nije pomenuo da treba organizovati da Vojislav Šešelj ode u Hag. Govorim vam svoje iskustvo. To vam govori čovek koji ne zna gde je Šilerova, koji nikad nije video nikog iz Zemunskog klana, koji nikad nije video ni Legiju, ni Jovicu, ni Frenkija, nikad, nikog. Karla del Ponte, sa kojom sam se, po prirodi posla koji sam radio, nikad sam, uvek sa drugim saradnicima, susreo sedam ili osam puta, nikada nije pomenula ime Vojislava Šešelja.
Prema tome, gospodine Nikoliću, nikad, nikakve aranžmane te vrste nisam pravio. Javnosti je poznat moj stav i moj odnos prema Haškom tribunalu. Uostalom, koliko istinu govorio, toliko meni Bog pomogao! Izađite i vi pa isto to recite u odnosu na ono što ste o meni izrekli. Hvala.

Gospodine Nikoliću, nisam analizirao šta je rekao Aleksandar Stefanović, to mene ne interesuje. Vi ste ovde mene oklevetali, tvrdeći da je istina ono što je rekao Aleksandar Stefanović.
Da li treba da prihvatim sve ono što danima slušam o vama? U tome je problem. Prenose ne gledam. Govorim vam šta je istina. Neću da analiziram taj iskaz. Ne bavim se nekakvim vašarskim performansima i predstavama, ali ako vi stvari prihvatate zdravo za gotovo, pa, šta mislite kada bih ponavljao ono što slušam o vama danima. To nikada neću učiniti.
Ne znam otkud vam potreba za tako nečim. Da li sam vas bilo čime oklevetao ili uvredio, s tim što tražim da, misleći da su nemoral i beščašće nešto nazadno a ne napredno, ako ste predsednik Naprednjačke stranke i ako ste promenili ne samo dlaku nego i ćud, izađete i ovde recite – Zoran Đinđić, pokojni premijer, to bi rekao svaki pravoslavac i svaki hrišćanin, nije mafijaški premijer, to je bila, neka, kampanja moje prethodne stranke. Ako to ne učinite onda znači da vi to mislite i dalje i onda nam nemojte pričati o nekakvim novim vrednostima, novom moralu itd.
Šta je govorio čovek, ako ga je Đinđić nagovarao 2002. godine, odnosno 2003. godine, navodno, prvi iskaz, pa optužnica je podignuta pre toga, znači, nije Tribunalu krunski svedok bio svedok koji je sad svedočio. A šta je onda govorio o Šešelju 2006. i 2007. godine. U to vreme Đinđić je bio mrtav, tri ili četiri godine, ali time neću da se bavim. Ne želim da ulazim u to i nemojte onda vi da me bez ikakvog razloga u to uplićete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministarka, predlažem da razmotrite mogućnost – da li se može prihvatiti predloženi amandman.
Kada raspravljamo o Zakonu o sudijama, ja sam prethodno nagovestio da je na vrhu pravosudne organizacije ili hijerarhije, po definiciji, predsednik Vrhovnog suda i da mnoga od onih pitanja, primedbi, predloga, sugestija ili kritika koje se upućuju Ministarstvu pravde ili ministru pravde, treba uputiti na tu adresu. I, mislim da je vreme kada bude usvojen ovaj zakon, sa amandmanima koji su prihvaćeni, dobar trenutak da Vida Petrović Škero podnese ostavku na mesto predsednika Vrhovnog suda.
Podsetiću vas šta se sve događalo u vreme njenog mandata, to je samo par podsećanja. Na mestu predsednika Vrhovnog suda prva njena izjava je bila – da treba ukinuti sudove za organizovani kriminal i za ratne zločine. Priznao to neko ili ne, to su dve najrespektabilnije pravosudne institucije u Srbiji danas. Tim povodom je još čuvenija njena izjava – da sve sudije mogu da sude sve predmete. To je potpuno apsurdno.
Dalje, gospođa Vida Petrović Škero ostaće poznata po tome što je u vreme dok se ona nalazila na čelu pravosudne organizacije, odnosno na čelu Vrhovnog suda Srbije, jedan od sudija tog istog suda, Vrhovnog suda Srbije, osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora. U njeno vreme više sudija širom Srbije osuđeno je za krivična dela iz sfere krivičnih dela protiv korupcije. Takođe, u njeno vreme abolirani su ili amnestirani, ili je dozvoljeno da zastare postupci, na zgražavanje čitave javnosti, protiv nekoliko crkvenih velikodostojnika, između ostalih, Pahomija i Ilariona.
U njeno vreme, Opšta sednica Vrhovnog suda je, čak, usvojila prigovore na opomene koje je Veliko personalno veće izreklo sudijama, koji su postupali ili zbog čijeg nepostupanja su zastareli postupci protiv pomenutih Pahomija i Ilariona.
U njeno vreme je jedan njen zamenik, a zamenika bira po sopstvenom nahođenju, kao sudija izvestilac zbog propuštanja roka dozvolio da šest albanskih terorista bude oslobođeno. Njen drugi zamenik je postupao u predmetu Ilarion, ali ona bi da se konzervira postojeće stanje. Ona podstrekava i ljude iz Društva sudija i iz nekih drugih pravosudnih institucija da dižu svoj glas protiv predloženog seta pravosudnih zakona. Istorija se ponavlja. Sve to je činila i pre šest, sedam ili osam godina. Ona je digla najveću dreku kada smo ukazivali na propuste sudija Četvrtog opštinskog suda u slučaju Bagzi.
Za gospodu iz SPS, uvažene kolege, dobronamerno, neka provere ulogu sadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije, gospođe Vide Petrović-Škero, u pisanju Uredbe kojom je Slobodan Milošević izručen u Hag. Bile su osude na ovog, onog itd. Hajde tačno da vidimo, tim povodom, ko je šta radio. Dakle, samo istinu na videlo.
Prema tome, tražim da Vida Petrović-Škero podnese ostavku. Novi zakon o sudijama je jedan dobar trenutak za jedan takav gest, da ne pomaže više pravosuđu, jer je pod njenim pokroviteljstvom i pod njenim rukovođenjem spalo na niske grane. Ona sebi dozvoljava da kaže da je pravosuđe u agoniji, da je ruinirano, ali joj ne pada na pamet, ako ne po principu subjektivne odgovornosti, onda po principu objektivne odgovornosti, da podnese ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, nisam do sada govorio o ovom setu pravosudnih zakona. Želim ovom prilikom da kažem da podržavam ovaj set pravosudnih zakona. Oni znače jedan napredak, jedan korak dalje i oni znače nešto što smo želeli još u vreme kada sam imao čast da budem ministar pravde u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića. Nažalost, tada nije postojala politička volja.
Imam male rezerve u odnosu na teritorijalnu organizaciju i reviziju te teritorijalne organizacije, ne zato što to rešenje nije dobro, nego što se plašim da kao društvo nismo dostigli još taj nivo odgovornosti i to stanje svesti većine ljudi koji su nosioci pravosudnih funkcija, da shvate da obavljaju jedan od najvažnijih poslova u društvu, da se jedan od stubova svake moderne demokratske države.
Mi još živimo, nažalost, u vremenu nepotizma, hipokrizije, korupcije i kriminala u pravosuđu. Tačni su ovo navodi koje je pomenula, recimo, kao ilustrativan primer, gospođa Radeta o ovom nepotizmu u sudu u Prokuplju.
Svedok sam iz onog vremena, kada sam bio ministar pravde, taj sud je sakrio dva predmeta o zločinima "Škorpiona" u Podujevu. Onda su izvađeni iz fioke i onda je počelo to suđenje, jer u ime nekakvog srpstva, oni su dozvolili da se amnestiraju neki naši sunarodnici koji su sebi dali za pravo da u naše ime čine zločine. To je sud u Prokuplju.
Dakle, vreme je da se odvoji žito od kukolja. Ali, ova pitanja i ove teme koje se ovde pominju, njih ne treba uputiti na adresu gospođe Malović.
Srećan sam kao nekadašnji ministar pravde što je ona bila šef mog kabineta, jedna mlada, skromna, inteligentna, ali žena sa kapacitetom, sa vizijom, i to je najveći uspeh svakog čoveka, kad njegovi naslednici nastave putem i naprave još nekoliko koraka napred u onim idejama koje smo mi nekad zastupali.
Godine 2001, po tadašnjem Zakonu o sudijama, pokrenuo sam inicijativu da se razreši oko 220 sudija, i to isključivo na osnovu egzaktnih podataka, na osnovu pravičnih aršina. Imali smo Gonzalesov izveštaj, gde su poimenično nabrojane sudije koje su učestvovale u izbornim krađama. Imali smo besmislene montirane političke procese....
(Predsednik: Vreme.)
Javio sam se po amandmanu.
(Predsednik: U redu.)
... "Pauk", "Osa" i slično. Imali smo još nešto što je malopre pomenuo kolega Jojić. To je najveći broj, tih od 220, sudije kojima se potvrđuje 10 do 15% presuda.
Čekajte, nikome neće da padne kruna sa glave. Ti ljudi ne znaju da rade svoj posao i ne treba da ga rade. Pojam stalnosti i nezavisnosti pravosudnih funkcija nisu nikakve metafizičke kategorije. Stalnost podrazumeva odgovornost i uspešnost. Ako si odgovoran, ako si uspešan, obavljaj sudijsku funkciju ako treba i doživotno.
Ako ti se potvrđuje 10% presuda, pa su svi taoci takvog nesposobnog sudije i on mora da ode. Zato moramo da napravimo trijažu, da odvojimo žito od kukolja, da napravimo selekciju, da nagradimo sposobne sudije. To je bila moja ideja. Podneo sam i sada amandman da se još više podignu plate sudijama, ali oni koji ne znaju da rade da odu.
Nezavisnost, nije ni to nikakva metafizička kategorija. Zavisni su i te kako od države Srbije, od zakona i od građana. Presude su u ime naroda, a ne u ime ovog ili onog tajkuna, ovog ili onog čoveka na vlasti. Ali, sve su to pitanja ne za gospođu Malović nego, recimo, za predsednicu Vrhovnog suda Srbije, gospođu Vidu Petrović-Škero.
Ali, njoj odgovaraju ovakve sudije. Ona uvek digne glas, a ne razmišlja o sopstvenoj odgovornosti. Kaže, pravosuđe na niskim granama. Pa, kada si na vrhu pravosudne organizacije, idi onda. Ali, trebaju joj takve sudije, takve koje će osloboditi i Pahomija, i Ilariona, a to časne, čestite, nekorumpirane sudije nikada neće učiniti.
Zato podržavam ovaj set zakona, a svoju viziju i svoje viđenje teritorijalne organizacije sudova biću slobodan da iznesem kada bude rasprava o amandmanima na tu tačku dnevnog reda. Hvala.

Dame i gospodo, Bojan Krišto je paradigma onoga što danas ne treba da se događa u Srbiji. Nikoga ovde privatno ne interesuje Bojan Krišto. Ali, ako su svima puna usta priče o pravnoj državi, o vladavini prava, o borbi protiv korupcije, kriminala, nepotizma, hipokrizije, onda nije normalno da nam se ovako nešto događa.
Danas je tačno mesec dana kako sam tražio od Vlade, a ne od Mlađana Dinkića, da se smeni Bojan Krišto. Pre tačno mesec dana, nađite stenografske beleške. Kamo sreće da je to urađeno. A možda je i bolje što nije, jer mislim da sada sledi i nešto više od samo smene. Takođe, predlažem za buduća vremena da sva javna preduzeća na kraju svake godine podnose izveštaje Vladi ali i parlamentu, jer o narodnim parama treba da razmišljaju izabrani predstavnici naroda Srbije, a to su narodni poslanici, i da uvedemo mogućnost da direktori javnih preduzeća jednom godišnje sede ovde i brane te svoje izveštaje, pa da vidimo da li bi krali.
Još nešto. Predlažem da se u ovu akciju uključe ne samo budžetska inspekcija, i ne samo UBPOK, nego i Državna revizorska institucija. Takođe predlažem da ne bude obuhvaćeno delovanje i rad Bojana Krišta samo na Aerodromu Beograd, nego i u Lutriji Srbije, jer on se navadio, očigledno.
Dakle, po treći put pominjem sa ove govornice, da vidimo – šta je firma "Aleks kompani", čiji je vlasnik venčani kum Bojana Krišta, radila za Lutriju Srbije za 250.000 evra? Da li je bilo tendera, ko je platio tih 250.000 evra za potrebe Lutrije? Da vidimo da li je ta firma izvodila radove u vrednosti od milion evra za adaptaciju hotela "Jugoslavija", za "Grand kazino", kome je licencu, odnosno njegovom vlasniku Martinu Šlafu, dao upravo Bojan Krišto. Da vidimo da li i kako ta firma izvodi većinu građevinskih radova na Aerodromu Beograd.
Pozdravljam izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića, ali ispada da je Krišto jači od predsednika Srbije. Pazite nemoral i hipokriziju, kaže Dinkić - "neću da ga smenim, on je dobar menadžer". Ispada da je Aerodrom Beograd privatno preduzeće Mlađana Dinkića, u kome Bojan Krišto može da radi šta god hoće.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam, izvinite. Pa, dva novinara u aferi "Votergejt" smenila su Ričarda Niksona, predsednika Amerike.
Nema ovde poslanika G17 plus. Zašto to tolerišu? Ili su saučesnici? Kao priča o Alibabi i 40 hajduka. Onda se javi Krišto i kaže da će zadržati 10%, a 90% će da vrati u humanitarne svrhe.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
To je vrhunac bezobrazluka, Krišto-humanitarac.
Dokle je to išlo? Evo vam odluka predsednika Upravnog odbora. Za onaj auto koji je iznajmio tri i po hiljade evra mesečno je renta, pa mu se dopalo, pa je taj auto koristio i u privatne svrhe. Evo, odobrava mu predsednik Upravnog odbora. Ovo je odluka. Hvala.

Samo na nešto da vas podsetim, dame i gospodo. U vreme vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića ovakve stvari se nisu mogle događati. Zbog mnogo sitnijih stvari je smenjen jedan, danas nažalost pokojni, potpredsednik Vlade. Kada je postojala sumnja, Zoran Đinđić je zahtevao od malopre pomenutog Gorana Novakovića da napusti mesto ministra energetike, Momčilo Perišić takođe. Tada se ovakve stvari nisu mogle događati. Kasnije je Dragan Veselinov, pod pritiskom javnosti i članova Vlade, u vreme vlade Zorana Živkovića takođe podneo ostavku.
Šta sam hteo da kažem? Posle je usledila potpuno drugačija praksa, da se na stub srama stavljaju politički neistomišljenici, politički protivnici, da se pred kamerama, sa lisicama na rukama, hapse ljudi ili zato što su politički neistomišljenici ili zato što se mislilo da se na taj način mogu steći nekakvi jeftini politički poeni.
Podsetiću vas, uhapšen je Milan Obradović, današnji direktor Direkcije za izvršenje zavodskih sankcija. Oslobođen je. Ko će njemu i njegovoj porodici da nadoknadi onu patnju i duševne bolove? Rade Terzić je uhapšen, kao član ''zemunskog klana'', pred kamerama, sa lisicama. Na kraju se to svelo na nešto mizerno. Dragan Džajić je uhapšen. U svemu tome ja ne amnestiram nikoga, ali je on uhapšen na ružan, sraman način, pred decom, pred familijom, sa lisicama na rukama.
Je li neko mislio da će na taj način steći neke političke poene? Lično sam to doživeo. I šta je bilo na kraju? Ništa. A ovde danima treba da dokazujemo da je danas dan, da je sad dan a ne noć, da je crno crno a ne belo, i da onda čujemo od Dinkića da neće da ga smeni, jer je Aerodrom Dinkićevo privatno preduzeće.
Neka sve ove inspekcije i policija ispitaju i priču oko "Kargo centra" i koliko je miliona zloupotrebljeno oko "Kargo centra". Kaže - dobar je menadžer. Pa, možda za sebe, i za svoju partiju, ili za neke ljude u toj partiji, koji su se očito navadili da tako funkcionišu.
Danas nema nijednog poslanika G17. Zašto ne izađu? Zašto dele ono što radi Bojan Krišto? Na taj način prećutno podržavaju njegove zloupotrebe.
Zaista se pridružujem ovome što je rekla šefica poslaničke grupe vladajuće koalicije...
(Predsedavajući: Tri minuta i 30 sekundi.)
... i očekujem, što je rekao gospodin Dragan Todorović, da nas Vlada danas izvesti o onome što sam i ja lično tražio pre mesec dana - da je najuren Bojan Krišto.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre skoro mesec dana, s ove govornice tražio sam da Vlada odgovori na pitanja o zloupotrebama generalnog direktora Aerodroma Beograda Bojana Krišta. Tražio sam, takođe, da Vlada smeni Bojana Krišta, posle onih saznanja o enormnim naknadama za članove Upravnog odbora, za kafanske račune, za plate, za naplate, za avionske letove, za hotelske račune i slično. Odgovora nema.
Sada postavljam sledeća pitanja i tražim odgovor od Vlade Republike Srbije. Da li je tačno da u ugovorima o radu u Aerodromu Beogradu figuriraju sledeći bonusi, za direktore, da tako kažem, malo nižeg ranga – 40.000 evra na godišnjem nivou, nešto više od 60.000 evra za direktore, za zamenika generalnog direktora – 80.000 evra i za generalnog direktora – 120.000 evra. Koliko je od toga naplaćeno?
Sledeći set pitanja. Da li je firma "Aleks kompani" vlasništvo čoveka koji je u bliskim rodbinskim ili kumovskim vezama s Bojanom Krištom? Da li je ta firma najveći izvođač radova, trenutno, na Aerodromu Beograd?
Da li je ta firma, za potrebe ''Lutrije Beograd'', dok je na njenom čelu bio Bojan Krišto, izvodila radove u vrednosti nekih 250.000 evra? Da li je ta firma izvodila radove u iznosu od milion evra za ''Grand kazino'' u hotelu Jugoslavija? Da li je, a znamo da jeste, vlasnik ''Grand kazina'' Martin Šlaf?
Evo nečega što nije pitanje. Bojan Krišto je pred kraj prošle godine angažovao Velimira Radosavljevića, to je onaj podatak koji je objavio "Pres", ja sam im ga juče dao, po ugovoru o delu, a, između ostalog, pomaže Bojanu Krištu u rukovođenju preduzećem. Tada je bio univerzitetski profesor, danas je zamenik generalnog direktora, a isto je član G17 i za mesec i po ili dva meseca naplatio je, po ugovoru o delu, da bi pomagao generalnom direktoru, rada radi, u onom što bi trebalo da radi – preko 7.000 evra. Onda Mlađan Dinkić kaže – neću da ga smenim, neka vrati pare.
To je nemoral. Tako se ne sme raditi. Zato tražim od Vlade da smeni Bojana Krišta, ili ona saučestvuje u ovim njegovim zloupotrebama.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam samo da otklonim jednu malu nedoumicu. Javljam se u skladu sa odredbom člana 23. Moja odluka da ubuduće delujem samostalno kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije nema nikakve druge motive nego želju da afirmišemo svoje uverenje i načela, svoje ideje i stavove, svoj program, da jasno profilišemo svoj identitet, iz prostog razloga što smo na putu povratka u Evropsku narodnu partiju kao asocijaciju konzervativnih demohrišćanskih narodnih stranaka, kao najveću grupaciju u Evropskom parlamentu.
Mi smo partija desnog centra i neprosvećene desnice. Mali broj takvih stranaka postoji u Srbiji danas. Neke se deklarišu kao desnica, ali sat navijaju po Kremlju i to objektivno nije desnica, ali to nije bitno.
Dakle, nema nikakvih nesporazuma sa našim prijateljima i kolegama iz LDP, za koje nas vezuju iste političke vrednosti, isti ciljevi, dugogodišnja saradnja i borba za jednu demokratsku i evropsku Srbiju. Nadam se da će se ta saradnja nastaviti i ubuduće.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 194. Vladu niko danas ne predstavlja. Mi ne možemo da radimo. Shodno odredbama člana 94. o predstavljanju Vlade itd., mislio sam na ovaj ekonomski sektor, pa ne bi mogli da nam dovedu ministra za sport da predstavlja Vladu, najidealnije bi bilo kada je u pitanju rebalans budžeta.
Ovde je sve naopako, čitava ova priča podseća na priču o cvrčku i mravu. Mesec i po dana parlament nije radio, ne zna se zašto, a sada se pokušava navrat-nanos u neko doba raditi, u vreme jutarnjih petlova ili noćnih vampira, zato što imamo jednu nesposobnu vladajuću koaliciju, i to objašnjava celu stvar. Pazite, sve što je brzo to je i kuso.
Vama je svetska finansijska kriza došla kao melem na ranu. Za sve one laži i lažna predizborna obećanja kažu - mi bismo to ispunili, ali je svetska finansijska kriza; i pet miliona akcija od po 1.000 evra - ne može, svetska kriza; i penzije 70% od plata - ne može, svetska kriza; i budžet. Pa koga vi pravite ludim, bre? Kao da su građani mentalno retardirani. Sve je svetska finansijska kriza.
A onda isti oni koji zbog svetske finansijske krize ne mogu da obezbede penzije, akcije, kažu - na Srbiju će ona povoljno delovati. Pa to je reaktivirana Miloševićeva matrica. Pa, on je govorio u vreme sankcija - moći ćemo da grejemo i da hranimo pola Evrope; pa on je govorio u vreme sankcija da će one afirmativno delovati na razvoj pojedinih grana privrede. Pa zato ste vi u koaliciji sa SPS-om, ali treba i vi sa njima da odete malo pod lipu u Požarevac, da se poklonite senima svog rodonačelnika. A mogao bi i Divac da vam se pridruži. Onako velik, posle Tadića, Koštunice, sad je on savetnik Dačiću. Da nije tužno, bilo bi smešno; ovako je sve zajedno tragikomično.
Dakle, umesto da imamo predlog zakona o budžetu, vi kršite Ustav; ono što mora ne mora, a ono što ne mora to je set pravosudnih zakona brže-bolje, kao da je Valentino Rosi ušao u Skupštinu Srbije, pa hajde da ga neko stigne, ako može. Stvarno nema smisla. Ovo je stvarno uvreda za inteligenciju, uvreda za zdrav razum, uvreda za sve normalne građane ove zemlje. Hvala.