Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas kako je sve oko gasa počelo.
Do kraja 2003. godine nije bilo posrednika u kupovini, nabavci, odnosno uvozu gasa. Tada je Gasprom odnosno Gasprom Geokom servis ponudio NIS-u jedan korektan projekat, a to je da Gasprom investira oko 300 miliona dolara u Banatski dvor, zatim da otpiše dug Srbiji od 240 miliona dolara za gas, da otpiše dug koji je Srbija imala prema Slovačkoj od 60 miliona dolara, da se napravi mešovito preduzeće, da Gasprom snabdeva Srbiju gasom po ceni od 125 dolara za 1000 kubnih metara gasa i da ta koncesija praktično traje osam godina, nakon toga sve to ostaje NIS-u.
Ovo je pismo koje je direktor odnosno predsednik Gasprom Geokom servisa uputio tim povodom tadašnjem v.d. direktoru NIS-a, gospodinu Pavlu Vučkoviću. To je gospodin Titorenko, direktor Gasprom Geokom servisa. Dolazi do izbora, pada vlade, onih maratonskih pregovora oko formiranja nove vlade i već se zna ko će zauzeti koju poziciju, i u prostorijama jedne stranke vode se pregovori oko realizacije ovog projekta.
Na tim pregovorima učestvuje, između ostalog, na strani "Gasproma" i jedan naš čovek, Saša Vučić iz Praga, gospodin Titorenko i neki drugi, a učestvuju, s druge strane, jedan budući ministar, jedan budući guverner i neki drugi.
Sve se to prihvata kao jedan veliki projekat za budućnost. Formira se Vlada, nastavljaju se pregovori na ovu istu temu, na početku formiranja Vlade 2004. godine, i tada taj već izabrani ministar odbija da Vlada prihvati taj aranžman. Zašto? Jer je upozoren, u vas sada upozoravam, gospodine ministre, pošto sam siguran da će uslediti hapšenja nekih od posrednika u ovoj isporuci gasa, ali oni su samo maskote ovih velikih tajkuna, čija su imena upletena i u Nacionalnu štedionicu, i u "Evroaksis banku", pa nemojte hvatati sitnu ribu.
Priča o posrednicima ima mnogo širi spektar i mnogo veći igraći su u toj igri. Prema tome, neki od ljudi u ovoj vlasti i bivšoj vlasti direktno su involirani u trgovinu gasom. Ovo su samo posledice. Ovo što sam pokušao da objasnim, to su uzroci.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Prvo pitanje za ministra energetike.
Pošto sam nekoliko puta postavljao pitanje oko realizacije gasnog sporazuma, dakle, šta će od toga biti? To pitam iz prostog razloga što je u intervjuu za bilten Privredne komore Srbije, koji je jedan prestižan bilten i zove se "Korak", i zaista svaka čast na ovom biltenu, predsednik predstavništva Trgovinske komore Rusije Jurij Burgin izjavio da ne veruje, odnosno da nije ubeđen da će projekat "južni tok" ikada biti realizovan.
Da vidimo o čemu se radi. Ovo je izjavio predsednik predstavništva Trgovinske komore Rusije u Beogradu, na poslovnom forumu slovenskih zemalja.
Drugo pitanje za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pošto sam malopre, kako reče gospodin Krasić, ostao nedorečen. Pitanje je - da li je u onom interregnumu između izbora u decembru 2003. i formiranja vlade u martu 2004. godine održan sastanak u prostorijama G17 plus, a u vezi sa onim ugovorom koji sam pominjao, kome su prisustvovali gospodin Dinkić, gospodin Jelašić, jedan naš kolega narodni poslanik, a sa ruske strane, ispred "Gasprom geokom servisa", gospodin Gari Titorenko, gospodin Čefisov i ovaj naš biznismen Saša Vučić.
Da li je nekoliko meseci nakon toga na nivou Vlade ista ta delegacija "Gasprom geokom servisa" imala sastanak sa gospodom Dinkićem, Naumovim i Bubalom? Da nam objasni zašto taj projekat i taj predlog, koji je za Srbiju bio veoma dobar i veoma racionalan, nije prihvaćen. Ne bismo danas govorili o ovom naduvavanju cena za gas. Ne bi bilo loše i da se vidi kakva je vlasnička struktura tog glavnog posrednika, koji je zaključio ugovor na 700 miliona evra, dakle, da vidimo ko su vlasnici te firme koja treba da uzme tako enormnu proviziju i da li ima tu ovdašnjih tajkuna.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 225. i 226. poslovnika o radu Narodne skupštine. Hteo bih da postavim pitanje ili bolje rečeno da uputim jedan apel ili molbu ministru inostranih poslova. Inače, mislim da je to ministarstvo jedno od retkih koje je položilo ispit za ovih 100 dana i zaslužuju sve pohvale. O čemu se radi?
U subotu i nedelju bio sam, po prvi put u životu, na Malti. Tamo sam upoznao 20 ili 30 naših sugrađana, odnosno naših državljana. Tamo živi preko 3.000 naših ljudi, sportista, trenera, menadžera, lekara, građevinara, građevinskih radnika itd.
Šta je tema? Ta jedna srpska zajednica na Malti, koja je takoreći 1% stanovništva Malte, nema konzularnog predstavnika naše zemlje na Malti. Mi imamo paradokse i neke stereotipe iz nekih minulih vremena. Ambasador iz Rima, gospođa Sanda Rašković-Ivić, pokriva i Maltu, a da biste stigli od Rima do Malte, to je 15 minuta pre nego kad krenete iz Beograda za Maltu, ima u sezoni direktna avionska linija za Maltu. Neophodno je konzularno predstavništvo da rešava ovozemaljske vitalne, egzistencionalne, najprozaičnije probleme naših ljudi na Malti. Poginuo je jedan građevinski radnik. Danima nisu mogli njegovi posmrtni ostaci sa Malte da se otpreme u Srbiju.
Imate zemalja gde nema po 30 naših ljudi, a imaju diplomatska predstavništva, konzularna predstavništva itd. Život čini svoje. Malta je važna zbog tih naših ljudi, Malta je važna geostrateški, Malta je važna zbog poslovnih i raznih biznis aranžmana. Verujte mi, koga god sam tamo sreo, a ljudi su me susretali i javljali se na ulicama, svi su apelovali da pomenemo da Srbija tamo treba da ima bar svog konzularnog predstavnika, jer su životne okolnosti one koje nameću da poštujemo naše sunarodnike i naše državljane koji žive na Malti.
To je moja molba, moj predlog i moj apel. Nadam se da će ih Ministarstvo inostranih poslova prihvatiti. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226.
Čuli smo da će Vlada danas imati javnu sednicu i da će se na toj javnoj sednici hvaliti svojim epohalnim rezultatima. Red bi bio i zahtevam da premijer dođe ovde i da objasni šta je to dobro ili loše uradila Vlada za ovih 100 dana. To je pravi odnos prema poslanicima i prema građanima Srbije.
Vidimo da je gospodin Cvetković sam sebi dao peticu. Slažem se, ako se vrednuje od 5 do 10, onda je ocena u redu, ali trebalo bi da nam odgovori na pitanje zašto je gas poskupeo 60%. Da li su nam to Rusi podigli cenu gasa ili je to uradio uvoznik? Ko je uvoznik? Koji tajkun?
Kolika je njegova marža? Da nam odgovori i na pitanje o samom tom gasnom, ili energetskom aranžmanu kada će biti građen, kuda će ići, da li će biti magistralni i kada će to početi da se radi, jer nije NIS ''Alajbegova slama'' da se prodaje na doboš, za obećanje da će ovuda proći magistralni gasovod?
Šta je sa koncesijom za autoput Horgoš-Požega? Zašto ne sme da se raskine? Ko je uzeo pare, pa koncesionar kaže, nema problema, samo vratite pare?
Šta je s enormnim platama u javnim preduzećima i upravnim odborima javnih preduzeća? Dok masa ljudi jedva sastavlja kraj s krajem, plate su astronomske, kao da ti ljudi žive u Kuvajtu ili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Šta je sa lažnim obećanjem i odgovornosti za to da će pet miliona građana dobiti, na ime besplatnih akcija, po 1000 evra? Mora da se snosi odgovornost. Šta je sa lažnim obećanjem da će Srbija do kraja godine biti kandidat za člana Evropske unije? Šta je sa lažnim obećanjem da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi i da će naši građani moći da putuju bez viza?
Šta je sa pojavom fašizma, govorom mržnje, povredom ljudskih prava, vređanjem i pretnjama stranih država i njihovih zvaničnika, hvalospevima, mitinzima, hepeninzima u čast haških optuženika, enormnim rastom kriminala i korupcije?
Na sve to, ministar unutrašnjih poslova je angažovao Divca da mu bude savetnik za sport, dijasporu i međunarodne odnose. To je ta Vlada koja je, navodno, zaslužila sve najviše ocene.
Videli ste sinoć, taj Milo Đukanović, koji je satanizovan s ove govornice, došao je u parlament u jednom teškom trenutku za tamošnju vlast, odgovarao na pitanja narodnih poslanika satima. Pa, zamislite Cvetkovića, to je nezamislivo, to je kao naučna fantastika, da dođe a da ga narodni poslanici štošta pitaju, sa svom onom njegovom elokvencijom! Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, vi ste malopre pokušavali da obrazložite da je zakon dobar zato što su ga radili kompetentni stručnjaci i nekakvi vrhunski autoriteti u ovoj oblasti, što teoretičari, što praktičari.
Pomenuli ste jedno ime od respekta, ali uz sve uvažavanje i poštovanje gospođe Radmile Dičić, to je nedovoljno i to ne može biti argument da zakon valja. Ovaj zakon ne valja. U ovoj sali ima mnogo većih autoriteta od onih za koje pretpostavljam da su učestvovali u njegovoj izradi.
Moje pitanje vama je da li su to oni s onog fakulteta koji je statutom ozakonio seksualne veze profesora i studenata, da li su to oni s onog fakulteta koji je leglo raznih profašističkih organizacija, da li su to stručnjaci s onog fakulteta na kome se održavaju tribine kojima se veliča Srebrenica, da li su to stručnjaci s onog fakulteta koji radi nalaze i mišljenja po nalogu jednog tajkuna, da nema sukoba interesa u radu njegovih firmi itd.? Plašim se da jesu.
Bilo bi dobro da kažete ko su ti stručnjaci. Niko u ovoj sali nije čuo ni ko je to radio, ni za okrugle stolove, ni za javnu raspravu, nijednu reč. Bilo bi dobro i da nam odgovorite da li su u izradi ovog, pogotovo zakona o Agenciji, u izradi Nacrta i Predloga zakona, učestvovali predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, gospodin Perjanski, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, gospođa Verica Barać, predsednik Državne revizorske institucije, gospodin Rade Sretenović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, gospođa Dijana Bajalović.
To su ljudi koji su, po definiciji, kompetenti da se bave ovom materijom. Ne, oni su, kao pastorčad, skrajnuti potpuno, jer to Vladi ne odgovara. Videli smo danas sijaset primera zloupotreba, enormne korupcije, i zašto Vladi to ne odgovara.
Prema tome, pomenuo sam konkretna imena. Trebalo bi vi da pomenete konkretna imena, ponavljam. To nikakve veze nema lično s vama, ali ima zbog toga što u izradi zakona ne učestvuju ljudi koji su zaista kompetentni i koji su, pre svega, moralno kredibilni, jer je, pored stručnosti, potreban i moralni kredibilitet.
Ove institucije, koje bi trebalo svaka vlast da čuva kao malo vode na dlanu, jednostavno su skrajnute u ćošak, nemaju ni elementarne uslove za rad.
Pokušava se novom serijom zakona potpuno ignorisati, zanemariti, apstrahovati, osujetiti njihov rad i njihovo delovanje, jer se oni ponekad drznu da kažu nešto protiv ove vlade i ove vlasti. To, naravno, s vama lično nema nikakve veze. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 28. stavu 1. odmah postoji kontradikcija – nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka. To su dve potpuno različite pravne kategorije, to što je optužnica stupila na snagu ne znači da je neko kriv.
U obrazloženju odbijanja ovog amandmana ne pominje se stupanje optužnice na pravnu snagu, nego samo pravosnažno okončanje postupka u roku od godinu dana.
Imamo nekih drugih stvari koje su tu mnogo bitnije. Nije problem stupanje optužnice na pravnu snagu, nije problem ni pravosnažno okončanje rokova, ni predlog amandmana koji je racionalan, da to bude ubrzano, a ne u roku od godinu dana od pravosnažne presude, što bi bilo logično, a ne stupanje optužnice na snagu, jer to ne znači ništa. Imamo nešto što prethodi tome, a to je pokretanje krivičnog postupka.
Šta ćemo sa sijaset evidentnih primera da su izvršene zloupotrebe, da je stečena enormna imovinska korist, ali krivične prijave stoje u fiokama?!
Gospođo predsednice, pošto niste bili juče tu, sada ću to ponoviti, zatražio sam da se transkripti, bolje rečeno, stenogrami jučerašnje sednice, a to je ponovljeno i danas, kojima se ukazuje na brojne zloupotrebe direktora Aerodroma proslede nadležnom tužiocu. To je kriminal, kriminal pod stranačkom značkom. Ako imam značku, mogu da kradem i kapom i šakom, ne može mi niko ništa.
Kada tužilac, jednog dana, protiv ljudi iz vlasti, funkcionera pojedinih stranaka na vlasti, pokrene krivični postupak, onda ćemo biti na pravom putu. Do tada, ovaj zakon je mrtvo slovo na papiru. Zato smo juče insistirali na onom amandmanu na član 7. i na član 11., da se ne dozvoli politizacija, jer to je esencija, to je osnovni duh ovog zakona.
Ako je ministar član jedne stranke, ako je rukovodilac Jedinice za finansijske istrage iz te iste stranke i ako je, verovatno, iz te stranke i direktor Direkcije za upravljanje imovinom, onda ovaj zakon može da se baci u korpu za otpatke, nema potrebe ni da ga donosimo. On je sračunat za borbu protiv političkih neistomišljenika, njihovih saradnika, potencijalnih sponzora, donatora itd.
Pomenuo sam direktora Aerodroma i ovo što je frapantno za svakog građanina Srbije. Ima toga sijaset i u drugim javnim preduzećima. Iznosićemo to svakog dana, da se vidi sav nemoral, sva hipokrizija, nepotizam, korupcija, kriminal ljudi koji treba da obavljaju vlast i koji treba da budu, upravo, suprotan primer svemu tome što se ovde iznosi.
Pomenuću nekoliko primera. Dana 12. maja 2005. godine, tadašnjem specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, gospodinu Jovanu Prijiću, ja sam, na zapisnik, tri i po sata diktirao krivičnu prijavu za zloupotrebe vezane za Nacionalnu štedionicu. Ni reči o tome. Onda sam pre godinu dana bio kod gospodina Radovanovića, koji je najpre bio Specijalni tužilac, umesto gospodina Prijića, pa sam bio kod njega, pa mi je obećao, kaže, radi se. Da li vi znate sudbinu krivične prijave? Ona kreće ili u procesuiranje, uz zahtev za sprovođenje istrage, eventualno, direktno podizanje optužnice, ili odbacivanje. Mora da ima neki epilog. Nema epiloga.
Bio sam kod gospodina Radovanovića, koji je nasledio gospodina Prijića, da ga pitam šta se događa s krivičnom prijavom u kojoj je priloženo toliko dokaza da bi i onima koji prolaze pored one institucije koja je sada ozakonila seksualne veze između profesora i studenata bilo jasno da se radi o najtežem krivičnom delu. Ono što je bila imovina Službe platnog prometa, postala je imovina tzv. Nacionalne štedionice, pa je, čak, pokojni premijer naseo na jeftinu priču da će to biti jedna kredibilna, respektabilna, moćna državna banka i da su zato ugašene one četiri velike državne banke koje su hramale u tom momentu. Zoran Đinđić je pred kamerama uložio, ne znam, hiljadu maraka u to vreme, eto, pravimo jednu moćnu banku.
Onda se ispostavilo da to nije nikakva moćna banka, nego da je to privatna banka, pa je krenuo postupak njene prodaje.
Glavni akcionari bili su neki od vodećih tajkuna u ovoj zemlji, pod pokroviteljstvom jednog od ljudi koji je tada bio na vlasti i koji je danas u vrhu vlasti i u vrhu ove vlade.
Onda su oni otkupili akcije Nacionalne štedionice, preko kredita koje su podigli u ''Euroaksiz banci'' u Moskvi, pošto su akcionari u toj banci. Juče sam tražio da nam guverner Narodne banke kaže koliko deviznih rezervi Srbije se danas nalazi u toj banci, a nešto nam objašnjava da ne znam koliko ima u ''Bundes banci'', u američkim državnim rezervama itd., itd. Za sedam milijardi nam nije objasnio gde su.
Vraćam se na priču o Nacionalnoj štedionici. Nakon toga, ti isti tajkuni, parama ''Euroaksiz banke'' od koje su dobili kredite, otkupljuju akcije Nacionalne štedionice, prodaju ih deset puta skuplje kada kreće privatizacija Nacionalne štedionice i milione evra stavljaju u svoje džepove a da nisu uložili nijedan jedini dinar.
Hoće li krenuti procesuiranje tog kriminala?
Podneo sam pre dve godine krivičnu prijavu za ''kiparske pare'', s tolikim obiljem materijalnih dokaza, imate pola jedne sale pismenih dokaza i tragova o zloupotrebama i, naravno, za to sam pitao gospodina Radovanovića i dok je bio Specijalni tužilac. Obećao mi je da su angažovali američkog finansijskog stručnjaka da na tome radi, pa sam bio ponovo kod gospodina Radovanovića kada je postao Republički državni tužilac u V.D. stanju, što je i danas. Usledilo je isto obećanje da se na tome radi, ali da nemaju dobru saradnju sa UBPOK-om. Čujemo da je promenjen taj famozni direktor UBPOK-a.
Ajde da vidimo da li će se nešto promeniti u pogledu istraga oko Nacionalne štedionice i ''kiparskih para''?
U vezi s tim istim tužiocem Radovanovićem, bili smo, setićete se i vi, gospođo ministarko, i kod prethodnog ministra pravde, s nesrećnim roditeljima streljanih gardista, Milovanovića i Jakovljevića, tražeći pravdu. Bez potrebe je, u traženju paralela između istine i laži, između poštenja i nepoštenja, pravde i nepravde, tzv. vojne istrage i čestite i kompetentne, nezavisne državne komisije, odnosno predmet je bespotrebno otišao na veštačenje u FBI. Balističari FBI-a su potvrdili da su vojnici pobijeni i streljani. Ali, tužilac neće da stvar perfektuira i kaže – u redu je, ubijeni su, pokrećemo istragu protiv N.N. počinioca tog krivičnog dela, nego se ponovo traži, bespotrebno, medicinsko veštačenje.
Kako? Na osnovu čega će neki stručnjak iz Amerike to učiniti, to više nije FBI, nego veštak pojedinac, i zašto je on kompetentniji od ovog tima najkompetentnijih sudskih veštaka u ovoj zemlji, da bude superveštak, nego zato da bi se sakrila istina, da bi se falsifikovala stvarnost, da te nesrećne porodice ne bi došle do istine!
Ima 50 vojnika koji su, navodno, izvršili samoubistvo u periodu od samo dve godine, a za bar četiri-pet je krajnje evidentno da su deca ubijena. O svemu se tome ćuti, jer se i dalje stvara tabu oko neke teme i oko nekog kulta Vojske ili nekih vojnih generala koji su bezgrešni.
Dalje, ljudi koji su vodili tu istragu avanzuju u službi, postaju sudije okružnih sudova. Kada su protiv njih podnete krivične tužbe, evo, sada izmiče četiri godine, jer se čeka zastarelost. Vi to, takođe, znate. Onda oni naprave još jedno krivično delo na Ibarskoj magistrali, kod Ljiga, ali i dalje su sudije okružnog suda. Sada građani ove zemlje treba da veruju u ovo pravosuđe.
To do sada s vama nije imalo nikakve veze, naravno, a ja sam ovo namerno pomenuo.
Ja se nadam, pošto je reizbor sudija, da će se voditi računa da se ne ponovi greška i da oni koji su se ogrešili ne samo o stručnost, nego o elementarne moralne norme, o savest i savesnost, ne mogu obavljati više sudijsku funkciju. O ovome što sam govorio, daj Bože da se nešto promeni, kada je promenjen šef UBPOK-a, jer su se sve krivične prijave koje sam podnosio odnosile na njegovog stranačkog i ličnog prijatelja. Hvala.

Naš narod ima poslovicu – da se čovek češe tamo gde ga svrbi. Ja nisam pomenuo tu vašu čuvenu stranku. Jednom jedinom rečju, ovde nikoga nisam uvredio. Ako ima neki poslanik koga sam uvredio, slobodno neka kaže. Nisam narušavao dostojanstvo Parlamenta. Vi ste ovde preporučivali da se ja urazumim, da budem normalan.
Gospodine Albijaniću, nemojte, bar vi, to nekome da poručujete, to deluje tragikomično. Ajde da se javio neko drugi iz vaše poslaničke grupe, pa i da to prihvatim. Ali, zaista to mi liči na farsu.
Rekli ste da nisam govorio istinu. Da, uvek govorim istinu, bez obzira na to kolika je cena. Ta istina koju govorim sadržana je u krivičnim prijavama koje sam podneo, s obiljem materijalnih dokaza, i toga se nisam stideo. Zbog te istine sam uhapšen 28. septembra 2005. godine, zato što je onima čiji ste vi saradnik ta istina smetala. Zajedno sa Zoranom Stojkovićem, preko gospodina Radovanovića, čija nadležnost nije bila, i preko ovog stranačkog prijatelja, koji više nije šef UBO- POK-a i čija, takođe, to nije bila nadležnost, da bi me ućutkali, odveli su me u pritvor. To je zbog istine.
Rekli ste, zašto kao ministar pravde nisam ništa preduzimao u vreme dok sam to mogao da učinim? Gospodine Albijaniću, Nacionalna štedionica je prodata mnogo kasnije, pošto više nisam bio ministar pravde. Gospodine Albijaniću, kao ministar pravde, ja sam dokumente o finansijskim zloupotrebama na relaciji Beograd - Kipar dobio 19. novembra 2003. godine, kada su već bili raspisani izbori. Dobio ih je i tužilac. Smatrao sam da nije korektno i da je red da tužilac radi svoj posao, a ne ja kao odlazeći ministar pravde. To sam ponovio.
Naravno, sačuvao sam jedan primerak, jer sam se plašio da će završiti u fioci, pa sam onda te diskete predao, pred svim kamerama, negde maja ili juna 2004. godine, u Tužilaštvo. Pošto i dalje nije bilo reakcije Tužilaštva, 2005. godine sam podneo krivičnu prijavu.
Toliko o tome, gospodine Albijaniću.
Ko vašeg lidera plaća, o tome je puno pričano, i neke vaše članove. Ako vi smatrate da je moralno da u Srbiji, u kojoj milioni ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, direktor Aerodroma, sa ''značkom'', troši enormne pare poreskih obveznika Srbije, narodne pare, onda svaka čast na vašem moralu.
Mislim da je to krajnje nemoralno, da su to flagrantne zloupotrebe, za koje treba krivično da se odgovara.
Predložio sam da se stenogram prosledi tužiocu, pa da vidimo kako neko može trošiti, kao da je Alajbegova slama, pare poreskih obveznika ove zemlje.
Pitali ste, da li me plaća Mile Dragić? Da, ja sam od pre 15 dana branilac Mileta Dragića. Tačno je, advokat sam po profesiji i odmah se videlo kako se završilo to što je pomenuto kao pljačka veka, u obračunu vašeg tadašnjeg ministra odbrane, gospodina Davinića, i predsednika vaše stranke, koji je rekao da je to pljačka veka. Završilo se trivijalnim stvarima u Opštinskom sudu u Zrenjaninu, ali to je bilo sada. Angažovan sam sada, a ovo datira od pre dve-tri i više godina i sve sam to nebrojano puta pominjao i sa ove govornice.
Ovaj zakon i rasprava o njemu bili su dobar primer da se to ponovi i potencira, jer dok god se ljudi u vlasti, ili njima bliski ljudi, bez obzira na to iz koje su stranke, bez obzira na to koje im je ime i prezime, ne nađu na udaru zakona i Tužilaštva, ovi naši pokušaji da uđemo u Evropu nemaju nikakve svrhe.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, podržavam amandman kolege Srđan Spasojevića, ali ono što treba da bude osnovna intencija zakonodavca kada je Predlog ovog zakona u pitanju, jeste to da nema nedodirljivih, da ne bude, kako bi naš narod rekao, sitna riba žrtva.
Sve što govorim, govorim iz nekog iskustva. Pre 34 ili 35 godina, kada sam počinjao da radim na mestu pripravnika u Javnom pravobranilaštvu, a kasnije u imovinsko-pravnoj službi, bio je donet Zakon o ispitivanju porekla imovine. Bila je velika pompa, i medijska i svaka druga, sad će se utvrditi ...
Može li malo pažnje?

Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje. Dakle, kažem, bilo je to s velikom pompom, neposredno sam u tome učestvovao po funkciji koju sam tada, pre trideset i nekoliko godina, obavljao.
Šta se dogodilo? Tresla se gora, rodio se miš. Žrtve tog zakona, potrošene su enormne državne pare, bili su neki vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, mali privrednici, u to vreme kad je tek počinjao da funkcioniše taj pojam malih privrednika i, na kraju, od te ogromne kampanje, i državne i društvene i medijske, nije bilo ništa.
Dakle, poenta i suština ovog zakona, i to treba neprestano i potencirano da bude duh ovog zakona, jeste da nema nedodirljivih. To smo već u više navrata pomenuli. Da nema nedodirljivih, znači, da se isključi svaka mogućnost politizacije i postojanja partijskih interesa i uticaja partijskih funkcionera ili članova kada je ovaj zakon u pitanju. To u postojećem tekstu, ako se ne prihvate amandmani, nije omogućeno.
Pomenuo sam pre neki dan, pomenuću i sad. Neke zemlje u našem okruženju, za koje smo verovali da nisu mnogo različite od nas, da neki recidivi prošlosti i tamo i dalje izbijaju na površinu, počele su da nam dele lekcije kako žele, bar, da idu napred, i Hrvatska, i Bosna.
Desilo se monstruozno ubistvo jedne devojke u Zagrebu. Dovelo je do pada dvoje ministara i šefa policije. Ovde ubiju čoveka na protestnom mitingu opozicije, i nikom ništa. Niko ni da se izvini porodici tragično ubijenog momka.
U Bosni, uhapse Nasera Orića, koji je za njihove pojmove pobednik u ratu, ratni heroj, napravili su državu, između ostalog, i zbog njegovih zločina.
Uzeo sam to kao primere. Ne sme biti nedodirljivih. Drugi shvataju, koji hoće brzo ka Evropi, da ni u jednom segmentu vršenja javne vlasti ne sme biti nedodirljivih.
Pošto je ovde na neki čudan način započeta i polemika o budućoj mreži sudova, gospođo ministarko, kao vaš nekadašnji saradnik, da ne kažem šef, radili smo godinama zajedno, savetujem da budete veoma obazrivi kad je restrukturiranje mreže sudova u pitanju. Inače, podržavam da se na neki način izvrši trijaža i da se tamo gde, zaista, nema nikakve svrhe napravi neka selekcija i, možda, smanji broj, pogotovo opštinskih sudova, ali ima i obrnutih primera.
Ovo govorim jer sam dobio pismo predsednika opštine Bela Crkva, Opštinskog tužilaštva u Beloj Crkvi, mišljenje kolegijuma Opštinskog suda u Beloj Crkvi, zatim pismo 11 kolega advokata iz Bele Crkve, koji navode nešto što mi, zaista, deluje kao argument koji treba uvažiti. Naime, tu postoji jedna višedecenijska, da ne kažem, viševekovna tradicija.
Još od 1754. godine, u vreme tadašnje vojne granice, postojalo je pravosuđe u Beloj Crkvi, bio je formiran tzv. ''pukovski sud'', pa ''sud magistrata'', pa ''mirovni sud'', pa ''kraljevski sudbeni sto'', pa, kad je formirana kraljevina SHS, tzv. ''sudbeni sto'', pa kasnije ''okružni sud'' Bela Crkva, a po rasformiranju vojne granice, ''kraljevski svetski sud''. Zemljišna knjiga je ustanovljena još 1873. godine i ovako je izgledala zgrada sudskih organa u Beloj Crkvi, ne može se baš dobro videti; od 1894. godine pridavan je značaj pravosuđu, sudstvu, pre više od jednog veka.
Posebno bih potencirao nešto što je pismo Udruženja Čeha južnog Banata, jer su u Beloj Crkvi u upotrebi četiri jezika: češki, rumunski, mađarski i srpski, a češka manjina i zajednica u Beloj Crkvi je najbrojnija u Srbiji. Češki jezik je danas u službenoj upotrebi u opštini Bela Crkva, jedini na teritoriji Vojvodine i Republike Srbije.
Dakle, tu postoje i istorijski i tradicionalni razlozi i obilje kadrova.
Ako vam kažem da je iz Bele Crkve nekadašnji ministar pravde i profesor Pravnog fakulteta Gligorije Gerčić, da je u Beloj Crkvi sudio kao sudija okružnog suda dr Ferdo Čulinović, vidi se da je ona bila rasadnik kadrova u pravosuđu i da ne može i ne treba, s tim slažem, samo broj sudskih predmeta da bude jedini kriterijum, nego da se sagledaju sve ove okolnosti.
Otuda moj apel, gospođo Malović, da se pažljivo sagledaju svi elementi i da se ne seče onako, preko kolena, pošto-poto.
To je jedna molba koja se odnosi na Belu Crkvu. Neke kolege su pominjale i neka druga mesta.
Drugo, da se to, ipak, učini što pre dostupnim javnosti, jer je već početo preterano licitiranje, panika, mi smo već zatrpani telegramima i pismenim materijalima ove vrste, da se na neki način kaže da će se, bez obzira na taj jedini kriterijum, pri toj selekciji, voditi računa i o drugim kriterijumima i okolnostima, i o geografskom položaju, i o istoriji, i o tradiciji, i o pravosudnim kadrovima, i da će se na neki način, ipak, naći neka mogućnost da to ne bude, apsolutno, striktno po principu broja sudskih predmeta. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, svojim amandmanom sam predložio da se odredbe ovog zakona primenjuju ne na dela koja su pobrojana u članu 2, gde sada imate dela iz oblasti organizovanog kriminala, prikazivanje pornografskog materijala, dela protiv privrede, neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, dela protiv javnog reda i mira, protiv čovečnosti itd. Moja ideja je da se oduzima imovina koja je stečena bilo kojim krivičnim delom, jer suština ovog zakona je oduzimanje imovine, a potpuno je nebitno kojim je delom ta imovina pribavljena. Znači, pokušaj nabrajanja vodi nas u nekakvo licitiranje zašto za ovo delo može, a zašto za ovo delo ne može. Ko će da mi objasni zašto se oduzima imovina i kakva se to imovina stiče povredom javnog reda i mira? Nema argumentacije.
Obrazloženje zašto Vlada ne prihvata ovaj amandman je potpuno paušalno. Kaže se da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što smatra da poseban postupak za oduzimanje imovine pribavljene krivičnim delom, koji je propisan Predlogom zakona, ima za cilj pre svega oduzimanje imovine lica koja su izvršioci krivičnog dela organizovanog kriminala, korupcije i protiv privrede. Ovde se ne nabraja javni red i mir.
Molim vas, gospođo ministarka, da obratite pažnju. A onda se dalje kaže: "... budući da se na oduzimanje imovinske koristi za ta krivična dela primenjuje Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku." Pa, za sva krivična dela, i ona koja su pomenuta u članu 2, normalno je da se primenjuju odredbe Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku.
Sada ću vam na primeru objasniti kako se klevetom može steći enormna imovinska dobit. Molim vas za malo pažnje.
Jedan od najznačajnijih članova ove vlade je, u dogovoru sa jednom kriminalnom engleskom agencijom i sa jednom svetskom kompanijom, imao zadatak da diskredituje pokojnog premijera Zorana Đinđića. To svi znaju, ali se prave ludi. Zoran Đinđić je navodno bio jedan od članova duvanske mafije. Zahvaljujući kampanji tog čoveka, danas jednog od najuglednijih članova Vlade, Zoran Đinđić je bio stavljen na stub srama, a taj član Vlade je ostvario enormnu imovinsku korist. Gledate ga ovde i on kaže "majke mi, ja nemam ništa, nemam kompletan escajg", nema kuče za šta da ga ujede.
Pa, niko nije lud da drži imovinu ovde. Biće rasprave o tome posebno. Svi oni koji malo savremenije to rade imaju akcije, pa akcije na donosioca, pa će problem ovog zakona biti upravo imovina u inostranstvu, štedni ulozi, gde strane banke garantuju tajnost uloga, akcije gde se ne vidi ko je vlasnik, donese akciju i naplati milione.
Prema tome, suština mog amandmana je da se ne licitira kojim krivičnim delima se može steći imovinska korist, pa će ona biti predmet oduzimanja, jer suština zakona nije krivično delo, nego ono što se stekne krivičnim delom.
Iz raznih krivičnih dela, a mnoga nisu nabrojana u ovom predlogu zakona, može se steći enormna imovinska korist, napraviti ogromna imovina i ona treba da bude predmet oduzimanja, bez obzira na to kako se to krivično delo zove i kojoj grupi krivičnih dela pripada.
Ako budete insistirali, ovo možemo mnogo detaljnije da obrazložimo, što sam ovako učtivo sad pokušavao da kažem. Ne drže ljudi imovinu ovde. Ovde imaju skroman stan, ali zato na nekim egzotičnim destinacijama, kao što je Talahasi na Floridi, postoje lepe vile koje su stečene krivičnim delima.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, argumentacija predlagača je neadekvatna. Objasniću zašto. Svaku pravnu normu možete tumačiti na više načina: pojmovno ili semantički, ciljno ili etimološki, jezički, logički, gramatički itd. To je suština.
Suština amandmana je da se ovde upravo polazi od naziva ovog zakona - Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Da je ovde rečeno - Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela korupcije i organizovanog kriminala, da je to zaista selektirano i limitirano na tačno određeni korpus zaštite, onda bi se još i moglo diskutovati. Ovakvo nabrajanje i selektiranje krivičnih dela je u koliziji sa nazivom zakona. To je jedna dimenzija.
Drugo, u razlozima za donošenje ovog zakona koje je naveo predlagač u obrazloženju zakona imate sijaset kontradikcija. Ovde se kaže da postojeći normativni ambijent u Srbiji, odnosno Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku, omogućava i nalaže oduzimanje imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnih dela, ali ne u punoj meri i samo pod u praksi teško ostvarivim uslovom da se apsolutno dokaže neposredna veza između konkretnog krivičnog dela koje je predmet osuđujuće presude i konkretne imovinske koristi stečene tim krivičnim delom.
U prevodu to znači da se ovim zakonom i ne mora dokazati veza između krivičnog dela i stečene imovinske koristi. To je već protivustavno. To ne može. Onda obrnuto, ako se već Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku predviđa mogućnost oduzimanja imovinske dobiti, ona se odnosi na sva krivična dela, a ne samo ona koja su pobrojana u stavu 2. Krivičnog zakona, pa se dalje navodi da sudovi nisu skloni oduzimanju imovinske dobiti, jer je to, navodno, vankrivična materija. To nije tačno. To je esencija krivične materije.
Treće, što je opet u kontradikciji sa članom 2. predloženog zakona, kaže se da je "česta pojava da i učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito profitnog karaktera..."; objasnite nam kako su to krivična dela protiv javnog reda i mira profitnog karaktera, kako su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom profitnog karaktera.
Život nosi razne, nepredviđene mogućnosti. Krivična dela podrazumevaju razne modalitete koji se teško mogu striktno normirati ako ih ovako pobrojavate.
Već sam rekao, za račun nekoga vi možete oklevetati nekog drugog i za to možete dobiti stotine hiljada evra. To smo u praksi imali. Imamo u praksi još nešto - najveći tajkuni u ovoj zemlji svakoga dana izigravaju poreske obaveze pred ovim zakonom. Njihove firme su na Kipru ili na nekim drugim mestima i oni, recimo, nisu obveznici poreza u državi Srbiji. Šta onda? Oni neće biti obuhvaćeni ovim predlogom zakona. Da ne govorimo o lobistima za potrebe stranih kompanija u postupcima privatizacije ovde itd. Znači, modaliteta ima sijaset.
Nije mi uopšte jasno šta je mana amandmana, jer je suština imovina stečena krivičnim delima, kao što piše u naslovu zakona, a ne ovim ili onim krivičnim delom. U suštini, ako je intencija zakonodavca da se oduzima imovina, onda se ona može steći raznim ili, praktično, svim krivičnim delima, s jedne strane. Ako je želja da predmet zaštite bude samo imovina stečena krivičnim delima iz korpusa krivičnih dela koja se odnose na borbu protiv korupcije ili organizovanog kriminala, onda je to tako trebalo da piše, onda treba suziti samo na te dve vrste krivičnih dela.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ako ovo nije štamparska greška i ako je prihvaćen amandman mojih uvaženih kolega gospođe Judite Popović, Kenana Hajdarevića i Nebojše Ranđelovića, onda ću ja biti spreman da povučem svoj amandman, jer je na taj način automatski prihvaćen i deo mog amandmana, a ovde je to napisano. Samo je naslov drugačiji. U obrazloženju piše da je prihvaćen, a u naslovu piše da se odbija. Sada bi bilo korektno da nam to objasnite.
Ja sam otišao korak dalje. Sve ovo meni smeta, jer me asocira na neke događaje iz prošlosti. Rukovodilac jedinica je bio jedan zloglasni rukovodilac jedne još zloglasnije jedinice, koja je po zlu zapamćena u svesti naših ljudi.
Dalje, šta znači "ministar unutrašnjih poslova raspoređuje rukovodioca"? Valjda - postavlja. Gde ga raspoređuje? Da ide negde u inostranstvo? Ne razumem. Ako raspoređuje, ne može da ga rasporedi na to, nego ga raspoređuje na nešto. Takođe, šta znači - pribavljeno mišljenje? To znači favorizovanje uloge policije u ovom zakonu. Šta znači ako tužilac kaže - ne slažem se da taj čovek bude rukovodilac Jedinice za specijalne operacije? Ovo sam namerno dodao.
Bez obzira, ja znam da ste vi u pravu što se tiče ustrojstva MUP-a. Nažalost, pošto su sada reaktivirani ti recidivi prošlosti i u ličnosti ministra unutrašnjih poslova, onda je normalno da postoji jedinica, onda je normalno da postoji rukovodilac i onda je normalno da on nekog raspoređuje, u stvari ga postavlja na to mesto.
Ali, ponavljam još jednom, ako je prihvaćen amandman mojih kolega, onda ja... Ovde piše da jeste.
(Dragan Todorović, sa mesta: Nije.)
Ovde piše da se moj amandman odbija zato što je jedan njegov deo prihvaćen kroz prihvatanje amandmana narodnih poslanika Judite Popović, Kenana Hajdarevića i Nebojše Ranđelovića. To je obrazloženje zašto se, između ostalog, ovaj amandman ne prihvata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. predloženog zakona potpuno negira ono što je trebalo da bude intencija zakonodavca. Član 7. znači vraćanje u sfere ideološko-političkih manipulacija i zloupotreba. Imajući u vidu činjenicu da je ministar policije sticajem okolnosti u ovom momentu Ivica Dačić, predsednik jedne političke stranke, i da će on, kako u zakonu piše, da rasporedi, postavi ili imenuje šefa te jedinice, onda je logično da će i on biti iz njegove partije, jer se traži samo mišljenje tužioca, a ne saglasnost tužioca. Ili, pak, ne da ga postavi direktor policije, što bi bilo elementarno.
Evo vam plastičnog primera. Gospođo ministarka, vi se sećate onog vremena našeg zajedničkog rada i kako je to izgledalo. Podsetiću vas. Pronađeni su milioni na računima u švajcarskim bankama tadašnjeg predsednika Vlade, predsednika Skupštine i jednog ministra koji je sad direktor neke moćne privatne klinike. To dobro znate. Mi nismo imali mehanizme, nismo imali adekvatnu zakonsku regulativu, nismo imali čak ni dovoljnu političku volju i uzalud smo se nervirali.
Znači, zar je realno očekivati da će ministar policije, ako se na udaru mogu naći ljudi iz njegove partije, a ovi su bili upravo eminentni članovi SPS-a, ili neke druge stranke sutra, koji će iz svoje partije imenovati rukovodioca te specijalne jedinice, zar je realno očekivati da će oni da vode finansijsku istragu protiv svojih članova? Pa neće. Ili protiv svojih sponzora, a to su danas u mnogim partijama najveći tajkuni u ovoj zemlji, a oni treba da budu meta ovog zakona?
Zbog toga je logično, da bismo se odmakli od ovih mogućih ideološko-političkih zloupotreba, da neminovno u izboru rukovodioca, kako je to u zakonu napisano - jedinice (a mene to podseća na rukovodioce jedinica za specijalne operacije i na sva ona zla bivšeg vremena), mora da bude pribavljena ili saglasnost tužioca ili da njega imenuje direktor policije uz mišljenje tužioca. Ovako jednostavno ne ide, jer to remeti svrhu zakona uopšte. Ovo je alfa i omega ovog zakona. Ako tako ostane, onda smo džabe krečili. Molim vas da jednu od ove dve stvari prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, odredba člana 7. u suprotnosti je sa evropskim standardima, sa evropskim zakonodavstvom i u apsolutnoj suprotnosti sa stavovima Saveta Evrope kada je u pitanju nezavisnost organa u borbi protiv korupcije i kriminala. U apsolutnoj. Organi, institucije za borbu protiv korupcije i kriminala moraju biti apsolutno nezavisne od svih vrsta vlasti, a pogotovo od izvršne vlasti. Ovde imamo apsolutnu zavisnost, ovde imamo jedan potpuno vazalni odnos, a to je ono što ne sme da bude intencija zakonodavca.
Sami ste rekli da je suština ovog zakona oduzimanje imovine stečene krivičnim delima iz sfere korupcije i organizovanog kriminala. Mislim da imamo situaciju da će o tome odlučivati ministar unutrašnjih poslova i rukovodilac jedinice koga on izabere. Znači, umesto nezavisnosti i depolitizacije - apsolutna zavisnost i politizacija.
Borba protiv korupcije mora da bude borba protiv belih okovratnika, protiv kriminala, pre svega, u vrhu vlasti. Na ovaj način to se apsolutno sprečava. Imamo vladajuću većinu koja je rezultat jedne neprincipijelne koalicije. Imate jedan sistem spojenih sudova i ako jedan sud iz tog sistema izvučete cela se konstrukcija ruši.
Šta to u odnosu na ovaj zakon i ovu predloženu odredbu člana 7. znači? Znači da nema govora da se pokrene postupak protiv bilo kog sponzora, donatora, člana ijedne od stranaka vladajuće koalicije, jer pada Vlada, to je prosto.
Podsetiću vas da je ovde naša poslanička grupa nekoliko dana istrajavala na tome da se formira anketni odbor koji bi utvrdio kako posluje firma gospodara Srbije. Dame i gospodo, svi ste ćutali, i vi sa desne strane ste ćutali ...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Nismo smeli.)
...onako, kao malom Radojici mogli smo klince pod nokte da vam zabijamo, niste smeli to ime da pomenete.
Dakle, kako sada očekujete da on bude predmet, ili neko drugi, govorim potpuno simbolički, hipotetički, nekakve finansijske istrage i oduzimanja imovinske koristi? Kako, kada je njegovim avionom pola Vlade išlo na utakmicu u Monte Karlo? Sve sam rekao, rekao sam na koji su aerodrom sleteli - Alonga blizu San Rema, jer je bio zauzet aerodrom u Mondelijeu kod Kana.
Sada vi očekujete da mi svi verujemo u veštice; ne, odjednom će se javiti ministru unutrašnjih poslova da on izabere vanstranačku ličnost na mesto rukovodioca te jedinice za specijalne finansijske zloupotrebe. Naravno da od tog posla nema ništa. Mora se obezbediti nezavisnost toj instituciji. Znači, o tom čoveku treba da odlučuje direktor policije i za njega mora postojati saglasnost republičkog, odnosno državnog tužioca. Ni to nije neka nezavisnost, ali bar pokazuje dobru volju za nezavisnost. Ja vas podsećam, u vreme Vlade Zorana Đinđića polovina ministara bili su vanstranačke ličnosti. Posle su neki od njih, zadovoljavajući svoje finansijske i druge ambicije, ušli u neke stranke.
(Predsedavajući: Vreme.)
Podsećam vas, takođe, da su mnogi direktori javnih preduzeća bili vanstranačke ličnosti. Ovo je stvaranje jednog vazalnog odnosa koji automatski negira ideju o borbi protiv korupcije i kriminala, koja stoji u suštini Predloga ovog zakona.
Dakle, mi još jednom apelujemo da tog čoveka koji će biti, meni se ne sviđa taj izraz, rukovodilac jedinice, šef te finansijske istrage, predlaže direktor policije, uz pribavljenu saglasnost državnog javnog tužioca.
To je neki minimum minimuma da bi ta institucija u budućnosti funkcionisala nezavisno. Jer, ova trenutna konstelacija trajaće najduže do proleća, a ova institucija treba da postoji dugo vremena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovim se potvrđuje da su osnovani svi oni prigovori iz amandmana na član 7. Ne da se ne želi nezavisnost ovih organa i institucija, nego se upravo želi da one budu potpuno politizovane. Ne da nema depolitizacije, nego se potencira politizacija.
Uopšte mi nije jasno zašto smeta odrednica da direktor ne može biti član nijedne političke stranke. A onda, u obrazloženju zašto se odbija taj amandman sve je faktički rečeno, da on u stvari ne treba da bude član nijedne političke stranke: postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima – to ništa ne znači jer svi državni službenici moraju postupati u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima – prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Državni službenik ne sme u radu da izražava i da zastupa svoj politički stav. Zašto onda smeta amandman da ne bude član nijedne političke stranke?
Danas širom Srbije vidimo državne službenike na izuzetno značajnim javnim funkcijama kojima samo što na čelu ne piše da su članovi određene političke stranke, ali nose jedan napadan, nesrazmeran bedž i svaki čovek... Pojavljuju se tako, jer je to valjda uslov, da se u svakom momentu vidi lojalnost toj stranci; pošto nemaju nikakvu ideologiju, bar je lojalnost vođi i gazdi osnovna ideologija. Onda vidite direktore raznih javnih preduzeća, Aerodroma, JAT-a i koga sve ne, sa ogromnom značkom njihove političke stranke.
Čovek se deklariše pred stranim i domaćim partnerima kao pripadnik određene političke stranke, što je ružno i nevaspitano.
Bilo bi elementarno da ovde stavimo ovu odrednicu da ne treba da bude član nijedne političke stranke. Već smo rekli, ministar policije - član stranke; rukovodilac famozne jedinice za finansijske istrage će po definiciji biti član njegove stranke. Nikakve neutralnosti tu nema.
Pročitajte stavove i uputstva Saveta Evrope o tome kako treba da budu struktuirane institucije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ponavljam, ovde se čak zakonodavac plaši da slučajno ne bude neko neutralan. Ovde je poruka: budite članovi vladajuće stranke, nema nikakvih problema; meta, žrtva i tema će biti politički neistomišljenici, njihovi eventualni sponzori, prijatelji itd.
Ne vidim racionalan razlog zašto se ne prihvata amandman koji sam predložio i ja, kao poslanik DHSS-a, i moje uvažene kolege Slobodan Maraš, Judita Popović i Kenan Hajdarević. To je esencija onoga što treba da bude u svim zakonima i svim institucijama za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Hvala.