Pošto sam pomenut, očito neki ljudi me nisu dobro razumeli povodom prethodnog izlaganja. Naše opredeljenje je potpuno jasno: za nas Evropa nema alternativu. Potpuno nam je svejedno ko čini parlamentarnu većinu - mi ćemo za tako nešto glasati, pre svega poslanici LDP, i ja kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, i Žarko Korać kao poslanik SDU-a, jer mi to govorimo godinama. Taj naš stav je potpuno i kristalno jasan.
Mi smo kritikovali ekspoze premijera zato što je prva tačka u tom ekspozeu opredeljenje za evropsku budućnost Srbije - pa Srbija nema azijsku ili afričku budućnost. To je elementarna logika.
Kao što će, recimo, naš stav u pogledu rezolucije o Kosovu, čak i unutar poslaničke grupe biti različit, jer to je demokratija, to je pluralizam mišljenja. Kao što će stav naše poslaničke grupe povodom gasnog sporazuma, kojim se pokušava častiti Rusija sa par milijardi evra, biti drugačiji. Uopšte nas ne interesuje mišljenje parlamentarne većine, nego ono što je u interesu Srbije i njenih građana. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine budući premijeru, dame i gospodo budući ministri, želim da, u ime Demohrišćanske stranke Srbije, kažem nekoliko stvari o ovom ekspozeu i o budućoj vladi.
U pogledu prioriteta vlade, želeo bih da ukažem da postoje neke, ako hoćete, pojmovne ili semantičke greške. Opredeljenje za evropsku budućnost naravno da je prioritet svih prioriteta i cilj svih ciljeva, ali samo po sebi ne znači mnogo. Srbija je putem evropske budućnosti krenula januara 2001. godine sa vladom Zorana Đinđića. Šta sada znači opredeljenje za evropsku budućnost? Da li imamo neku azijsku, afričku ili nekakvu drugu budućnost?
Neprihvatanje nezavisnosti Kosova je potpuno u redu. S tim se svi slažu, ali je to samo po sebi nedovoljno. To je naš stav. Mi treba da brinemo o budućnosti Kosova i o poziciji Kosova u odnosu na Evropu i na okruženje.
Dalje, jačanje socijalne odgovornosti vlade. Ovde sedi pola ministara iz prethodne vlade. Da li to znači da ste u prethodnom sazivu bili socijalno neodgovorni ili, pak, znači nešto drugo - da će novi partneri, pre svega DS, pojačati tu socijalnu odgovornost? To nas neminovno asocira na vreme najveće inflacije u istoriji čovečanstva, redova za hleb, mleko, ulje, za one kantice i flaše sa benzinom, "devize, devize, devize" na svakom ćošku. Da li je to garancija veće socijalne odgovornosti vlade?
Ova poslednja konstatacija - poštovanje međunarodnog prava, to ne može biti cilj. To nije prioritet, to može biti samo sredstvo ili metod za ostvarenje mahom svih ciljeva. Čak je i izraz "međunarodno pravo" previše širok pojam. U okviru metoda ili sredstava trebalo je biti rečeno - pravo EU, jer mi ne možemo čak ni biti saglasni sa nekim segmentima međunarodnog prava koji pripadaju korpusu anglosaksonskog prava itd.
Samo nekoliko reči o ovom prvom prioritetu - evropska budućnost. Dobro je što je rečeno i to može svako da pozdravi, da taj cilj - kandidat za EU, bude realizovan do kraja godine. Ali, izostavili ste jedan detalj. Taj cilj je vezan za saradnju sa Haškim tribunalom, ili još detaljnije i preciznije, za izručenje Ratka Mladića.
Morali ste da kažete ko će to da uradi, ko će da uhapsi i izruči Ratka Mladića, da bismo bili kandidati uopšte za Evropsku uniju. Već sam počeo da osluškujem kako novi koalicioni partneri pominju da tri preostala haška optuženika više nisu ni u Srbiji, pa ih onda ne možemo ni uhapsiti ni izručiti. Gospodo, Evropa će tražiti da to uradite makar da su na Marsu, a sada vidimo da se stiže i do Marsa.
Valjda se tu pokušava napraviti neka analogija, ne znam, sa Hrvatskom ili Gotovinom, ali Gotovina je sarađivao, Hrvatska je to mnogo elegantnije uradila. Ne verujem da će Mladić pristati na ulogu Tolimira i na onaj nevešti scenario da se Tolimir preko mosta na Drini prebaci u Bratunac, pa tobože nije uhapšen u Srbiji nego na nekom drugom mestu. Toliko o tome.
Još samo par detalja o nečemu što je postala floskula u poslednje vreme - nacionalno pomirenje. Poštenije je reći, i semantički i teleološki ispravnije, partijsko pomirenje, jer ne možete kazati nacionalno pomirenje ako se mire dve stranke, a pogotovo jedna od njih koja nije reprezent ovog većinskog dela biračkog tela kome recimo pripada SRS. Znači, nije nacionalno nego stranačko ili partijsko pomirenje.
Ako o viziji, perspektivama i budućnosti ove vlade govorimo, imam respekt prema DS i njenim motivima. Siguran sam da oni iskreno žele brz put u Evropu i njene integracije. To je jedini put koji Srbija ima. Takođe, očekujem da se novi koalicioni partner odrekne dela svoje prošlosti, dela Miloševićeve nakaradne, tragične politike, kolona izbeglica, egzodusa, cisterni sa leševima, ubistava na Ibarskoj magistrali, ubistva Stambolića, presuda koje su donesene. Tek tako možemo govoriti o nekoj realnoj budućnosti nove vlade.
Pored simpatija prema prijateljima iz DS, ovde imam i neke lične motive, jer je u ovoj vladi jedan deo mojih dugogodišnjih saboraca, dugogodišnjih saradnika i mojih učenika. Zavisno od ispunjenja ovih uslova će biti moje opredeljenje za podršku ovoj vladi. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 104. Mislim da ste bili dužni da upozorite gospođu Radetu kada je upotrebila niz uvredljivih reči, izraza i ocena za pojedine ljude.
Ne želim da budem ovde branilac ni predsednika Republike, ni pojedinih ministara, ali mi stvarno, gospođo Radeta, smeta da danas, na Ivanjdan, na veliki hrišćanski pravoslavni praznik, vi po ko zna koji put pokojnog premijera, mrtvog čoveka, nazivate mafijaški premijerom. Imao sam sreću i čast da budem ministar u vladi Zorana Đinđića, vladi koju će Srbija praviti od blata.

Gospođo predsednice, reklamiram povredu odredbe člana 27. Poslovnika i člana 104. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Izborom na funkciju predsednika Narodne skupštine vi predstavljate čitavu Narodnu skupštinu, sve poslanike i ne možete govoriti niti se ponašati u ime jedne ili druge poslaničke grupe.
Prema tome, vi ste dužni da zaštitite integritet i pojedinih narodnih poslanika, i Narodne skupštine i svih drugih ljudi čije se ime pominje u negativnom kontekstu za ovom govornicom.
Ovo što je danas izrečeno, a rečeno je pred vama u više navrata, ne da je povreda Poslovnika, ne da je povreda elementarne etike, osnovnog morala, elementarnih hrišćanskih načela, to je morbidno, to je paganski, a vi samo ćutite.
To što ste vi otišli na promociju knjige Slobodana Miloševića i tamo tronuto, maltene ronili suze, što se u nekoliko dana oslobađa Marko Milošević pred požarevačkim sudom za linč pred pripadnicima požarevačkog "Otpora", to ne ukazuje da će to biti jedna reformisana partija. To što se na dan njegovog rođendana ponovo, tobože slučajno, otvara "Madona", a sećamo se jednog rođendana od pre sedam-osam godina, kad ste vi bili na vlasti, pozivnica Marko Aurelije, pa precrtano, pa Marko Polo, pa precrtano, Marko Kraljević, pa precrtano, pa Marko Milošević slavi ne znam koji rođendan.
Prema tome, ako vi verujete da živimo u vremeplovu i ako vi želite da nastavite tim putem i tom matricom, koja je Srbiju dovela dovde gde se nalazi i mukotrpno pokušava da se vrati u zajednicu evropskih država i naroda, onda od priča o reformama nema ništa.
Prema tome, štiteći svoj integritet i želju da se i vi reformišete, morate štititi i integritet političkih komponenata, pogotovo ljudi koji nisu više među živima. Ovde svi treba da ćuteći, i ako treba stojeći, saslušaju kad se pomene ime Zorana Đinđića, a ne da ga svakodnevno vređaju.

Ne znam da li je ova sednica i priča o nacionalnom pomirenju nastavak 8. sednice ili veoma podseća nažalost na 8. sednicu.
Gospodine Nikoliću, kada sam bio ministar pravde niko nije izlazio iz Centralnog zatvora, nije bilo bekstva, nije bilo ubistava, nije bilo samoubistava, nije bilo droge, nije bilo mobilnih telefona. Doživeo sam da me pre 15 dana zove moj klijent pritvorenik. Kako reko, izašao čovek, a on me spokojno zove iz Centralnog zatvora. Događale su se takve stvari kasnije, a u ono vreme to se nije događalo.
Gospodine Nikoliću, sve se može argumentovati i dokumentovati. Vi ste izgovorili jednu rečenicu koja je bila vrlo neprijatna aluzija. Vi ste izgovorili pre, gospodin Bajatović je izgovorio posle. Verujem da je i njemu krivo i žao što je izgovorio da je jedan već platio. Vi ste rekli, setite se, i Tito je pred smrt išao na štakama. Da ne ponavljam šta se sve događalo u to vreme.
Zaista, ovakva rasprava neće nas daleko odvesti. Ponavljam još jednom, kada koristite izraz nacionalno pomirenje, to nije ovo što se danas događa. To može biti partijsko ili stranačko, ili delimično partijsko i delimično stranačko pomirenje.

Samo želim da zahvalim gospodinu Ratkoviću što je prihvatio amandman. Ja sam sugerirao, kao neko ko ima iskustva, jer se stvara bespotrebna tenzija.
Zaista, kada se pogleda istovetan tekst, prvi na redu je bio amandman opozicionog poslanika i čini se da je po inerciji odmah odbačen. Lepo se kaže - prihvataju se amandmani narodnih poslanika, tog i tog, u identičnom tekstu itd. Tako da je ovo dobro rešenje. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pola sata traje preganjanje oko toga da li je bilo ili ne kvoruma na sednici Zakonodavnog odbora. Gospođo predsednice, vi ste za to najodgovorniji.
Kada neko sa strane ovo gleda, ovo apsolutno liči na teatar apsurda. U čemu je bio problem da gospodin Ratković pročita ko je bio na sednici Zakonodavnog odbora?
Ako on to nije učinio, onda je trebalo da vi preko stručnih službi zatražite zapisnik, pročitate i sve vreme misterije i ostalih stvari bude otklonjeno. Ovako vi doprinosite toj misteriji, kao javlja vam se da je sve bilo u redu.
Dajte, uozbiljite rad ovog parlamenta, a ne da liči na teatar apsurda. Ko gleda sa strane, on ne može čudom da se načudi. Ovo je najviše zakonodavno predstavničko telo i vi kao predsednik ste za to najodgovorniji i napravite malo reda.

Gospođo potpredsednice, pardon, predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, omaklo mi se pošto sam uložio amandman na ovu novu ustavnu i zakonsku kategoriju prvog potpredsednika ili zamenika vlade.
Jasno je da je ona u suprotnosti sa Ustavom. Jasno je da je ta odredba zakona o vladi u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, član 125. i za laike je jasan - vladu čine predsednik vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Ne kaže predsednik vlade, prvi potpredsednik – zamenik predsednika, još neki potpredsednici i ministri, nego vrlo jasno - potpredsednici.
Odmah se nameće pitanje - kakva su ovlašćenja, nadležnosti, kompetencije ostalih potpredsednika? Zakon to nije regulisao. Šta rade potpredsednici vlade? Ili će oni biti fikusi, ikebane? Jedan potpredsednik je važan, a ostali su reda radi, dekoracija.
Postoji u pravu nešto što se zove tumačenje pravne norme i postoji više vrsta tumačenja pravne norme, pojmovno, ciljno, jezičko, logičko, gramatičko, ili pak semantičko, teleološko, lingvističko, etimološko itd. Ovde vam to ništa ne treba. Ovde prosta logika je dovoljna.
Postojale su vlade, bio sam član jedne od njih, gde je bilo više potpredsednika i bio je svakog dana drugi potpredsednik tzv. dežurni potpredsednik, ali to je nešto što je funkcionalno, što je životno, ali nije nikad institucionalizovano. Ovde se to, mimo Ustava, institucionalizuje. I odmah se postavlja logičko pitanje - šta ako neko pokrene pitanje ocene ustavnosti člana 2. Zakona o vladi i šta dalje ako Ustavni sud odluči da je ova norma zakona protivustavna? Kakve će posledice, odnosno reperkusije biti ako taj prvi, glavni potpredsednik, zamenik predsednika, u okviru tih ovlašćenja i nadležnosti koje mu se protivustavno daju, bude donosio odluke koje će automatski biti protivustavne? Kakve će implikacije svega toga biti?
Jasno je da je u pitanju politička nagodba. Jasno je da je u pitanju politička trgovina i zato mene čudi da su neki ljudi sa ove govornice, inače pravnici po vokaciji, potpuno analfabetski, ili čak politikantski pokušali da kažu - nije zabranjeno Ustavom, pa je dozvoljeno. To u domenu javnog prava nigde ne postoji.
To onaj ko prolazi češće pored Pravnog fakulteta to zna, a nekmoli neko ko je završio pravni fakultet, ko je po vokaciji pravnik, advokat i sl, on to ne sme da govori i na taj način obmanjuje javnost.
Nama je jasna namera, nije to trebalo institucionalizovati. To je čak moglo čak da se uradi, ali bez institucionalizovanja.
Još jedno pitanje - ima li taj potpredsednik ili zamenik predsednika i zlatni glas? To nigde nije rečeno. Hajde da vidimo. Po tom načinu tumačenja ne piše da je zabranjeno, on u svemu zamenjuje predsednika vlade, šta je sa zlatnim glasom kad tu nije predsednik vlade? Da li zamenik predsednika ima i na to pravo? To se niko nije pitao.
Plašim se da ćemo daleko dogurati na ovaj način. Na kraju još nešto, kao poslanik DHSS želim da se izvinim čitavoj javnosti i posebno poreskim obveznicima Srbije za sedam sati lakrdije danas, samo zato što je neko neodgovoran u obavljanju svog posla. To skupo košta poreske obveznike Srbije. Ako se po jutru dan poznaje, to neće valjati. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 105 – održavanje reda na sednici. To se odnosi na vas, gospođo.
U toku čitave današnje debate čuli smo niz kvalifikacija i diskvalifikacija od strane pojedinih govornika na račun drugih kolega poslanika. Čuli su se izrazi – lopovi, lopuže, mali, dežmekasti, đubre itd. Vi nijednom rečju niste pokušali da, u skladu sa ovlašćenjima predsednika Parlamenta o održavanju reda na sednici, reagujete. Na taj način se vređa dostojanstvo Parlamenta.
Predlog zakona ima niz nedostataka, ali se o njima može argumentovano govoriti. Ovde imamo na delu nešto što je iz vremena onog filma Akira Kurosave "Rašomon", može plastično da se dočara u radu ovog parlamenta, kako se iste stvari ili isti ljudi posmatraju i vide na različite načine. Dok je poslanik za koga je rečeno da je nizak i dežmekast bio na drugoj strani, onda je valjda bio visok, vitak, elegantan. Za njega su važili svi superlativi. A sada je sve naopako.
Nije vreme ni za priče o nekakvim filmovima Kurosave ili nekog drugog. Srbija se nalazi u ozbiljnoj situaciji.
Nije vreme za individualne diskvalifikacije bilo koga, za vređanje ugleda i dostojanstva pojedinih poslanika i Parlamenta, jer sutra ćete, gospodo, možda, verovatno biti na istoj strani, a onda će ovo biti upisano u nečije biografije kao jeftin pokušaj da se neki ljudi diskvalifikuju.

Zahvaljujem. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici...
(Predsednik: Izvolite, gospodine Batiću.)
Čekam da vi završite sa ćaskanjem, pa da počnem. Dakle, zbog takvih stručnih rasprava smo ovde gde i jesmo, mislim na Srbiju.
Takođe, mislim nešto najpre proceduralno. Ne može da stoji ovakav predlog odluke – odobrava se određivanje pritvora. Može samo – odobrava se oduzimanje imuniteta. Da li će ono što tužilac predlaže, a to je pritvor, biti određen od strane nadležnog suda, o tom potom. Naravno, inače pozdravljam borbu protiv kriminala svih vrsta i pogotovo pozdravljam borbu protiv kriminala onih koji su najodgovorniji da se zaštite država i društvo od kriminala, a to su nosioci pravosudnih funkcija, posebno tužioci.
Ono što mene iznenađuje je uloga vršioca dužnosti Republičkog tužioca. Kriminal u Srbiji cveta na sve strane, a pogotovo cveta, nažalost, unutar vladajuće koalicije i njenih tajkuna. Tužilac ne reaguje, pa me interesuje, da li je gospodin Radovanović privatni, odnosno partijski tužilac jednog dela, pre svega, vladajuće koalicije, a mislim na tzv. ''narodnjačku koaliciju''. Sada se jasno vidi zašto je tužilac Radovanović bio učesnik na konvenciji narodnjačke koalicije decembra 2005. godine, uoči parlamentarnih izbora. Sada vam se vraćaju one slike njegovih srdačnih susreta u jednoj ambasadi, osmeha, lupkanja po ramenima vodećeg tajkuna u ovoj zemlji.
Dakle, zašto se ne procesuiraju članovi vladajuće koalicije iz same Vlade i zašto se te krivične prijave ne odbace. Podneo sam nekoliko krivičnih prijava, ilustracije radi, protiv gospodina Mlađana Dinkića, protiv direktora RTS, Aleksandra Tijanića, sa obiljem materijalnih dokaza. Podneo sam ih u vreme kada je Slobodan Radovanović bio specijalni tužilac za organizovani kriminal, kada je bio nadležan da postupa po tim krivičnim prijavama. Do danas one nisu videle svetlo dana. Tražim da ih makar odbace, da bih mogao preuzeti gonjenje. Od tih krivičnih prijava prošle su dve i po godine, nema odgovora na pitanja, niti se po njima postupa u smislu procesuiranja, niti se one odbacuju.
Gospodin Radovanović selektivno vodi postupke protiv pripadnika tzv. "duvanske mafije". Neki od njih do danas nisu procesuirani. Najveći tajkun, gospodar Srbije, umesto da sedi na optuženičkoj klupi i dalje je ugledni biznismen. Jedan od članova "duvanske mafije" počeo je da se pojavljuje, izašao je iz mišije rupe i u nekim televizijskim emisijama zabavnog karaktera priča dogodovštine iz svog detinjstva i mladosti, zato što tužilac Radovanović i dalje ćuti.
Lično sam zamolio gospodina Radovanovića da se pokrene sa mrtve tačke slučaj "Topčider". Dobio sam obećanje da će nakon veštačenja u laboratoriji FBI to u kratkom roku biti učinjeno. Ništa, kao ni "kiparske pare", kao ni HVB banka, kao ni Nacionalna štedionica, kao ni sijaset drugih stvari.
U vreme tužioca Radovanovića uvedena je nova praksa. Hapšenje ljudi pred kamerama i sa lisicama na rukama. Nemam ništa protiv da bilo ko bude uhapšen, da bilo ko bude procesuiran, ali hapsiti ljude, seiriti se nad njihovom sudbinom, žigosati ih na najsramniji način, to je zloupotreba funkcije! Može bar tužilac Radovanović da kaže policiji da se to ne sme činiti.
Dakle, ako je kriv, neka odgovara, ali ne mora se nikom narušavati dostojanstvo, njegova porodica stavljati na stub srama. Imamo sijaset primera za to. Pomenut je ovde Rade Terzić. I šta je od toga bilo? Tresla se gora, rodio se miš.
Dakle, imamo pre neki dan gromoglasnu najavu tužioca Radovanovića da će on inicirati pokretanje postupaka i procesuirati Tačija, Sejdiua itd. "Kasno Marko na Kosovo dođe". Bavite se vi, tužioče, onim stvarima koje možete da obavite ovde u vrhu vladajuće koalicije, među vodećim tajkunima u Srbiji, a nemojte se igrati pravosuđa! Nažalost, to je slaba vajda. To podseća na onu farsu od suđenja Bleru, Klintonu, Goru itd. Od toga nema vajde.
Konačno, čuli smo tužioca Radovanovića kako će biti procesuirani, krivično ili prekršajno, svi oni koji su učestvovali u ovim neredima 21. februara. Izgleda da još niko nije procesuiran. Ali, neka pitanja treba postaviti i ministru Dušanu Petroviću. Dokle će iz CZ-a svaki dan da stižu izveštaji, poruke, knjige, memoari? U CZ-u ima više mobilnih telefona kod pritvorenika, nego u mobilnoj telefoniji. To se događa u CZ. Više mobilnih telefona nego u Takovskoj, gde je glavna pošta.
Ministar Dušan Petrović ode u Moskvu da potpiše protokol o saradnji sa ruskim ministarstvom pravde – u tom momentu Rusi donesu odluku o davanju azila Marku Miloševiću i Mirjani Marković, i Dušan Petrović potpiše protokol. Juče je potpisao zahtev za ekstradiciju, pa nije se ni osušilo mastilo, Rusi su odgovorili – nema od toga ništa. Ti Rusi koji nas toliko spasavaju i hvale, i slave smrt prvog demokratskog premijera Srbije, Zorana Đinđića. Onda, ovdašnja Vlada umesto da traži izvinjenje od Moskve i da traži da se naš ambasador povuče na konsultacije ćuti, ćuti, jer će navodno Rusija da nam spase Kosovo. Kako ga je spasla, svi vidimo. Hvala.

Neverovatno je ko sebi daje za pravo da priča o sistemu vrednosti, oni koji su potpuno uništili iole normalan sistem vrednosti u ovoj zemlji.
Što se tiče prilika u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, ponosim se onim vremenom kada sam imao priliku da budem ministar pravde, kada je, takođe, bilo zloupotreba, kada je, takođe, bilo grešaka, ali kada u Centralnom zatvoru nije bilo kolektivnog samopovređivanja, nije bilo samoubistava, nije bilo bekstava. Ugrađeni su bili sistemi za blokadu, nije bilo mobilnog telefona, nije bilo pisanja knjiga i memoara, nisu najveći kriminalci obaveštavali javnost šta bi oni učinili i delili lekcije mirnim i normalnim građanima. O tome je reč.
Gospodin Todorović je u pravu da je tadašnji upravnik Centralnog zatvora napisao neku knjigu, ali propustio je da kaže da sam ga, saznavši za to, odmah smenio, jer se takve stvari ne mogu činiti. Čak to ne mogu činiti ni upravnici zatvora, a kamoli najveći kriminalci u ovoj zemlji.
Znači, svaki iole viđeniji kriminalac u Centralnom zatvoru u ovom momentu ima po par mobilnih telefona i to nije greh gospodina Petrovića, to je greh njegovog prethodnika, to je on dobio u nasleđe, takav sistem poremećenih vrednosti, ako je već o sistemu poremećenih vrednosti reč.

Vrhunska zamerka je navodno, to sam bar čuo, što je u nekom mom automobilu, a nije moj nego policijski, u to vreme bio ukraden neki pištolj ili ne znam šta već i to naravno ne ni moj auto, ne ni moje oružje nego policijsko i istog dana pronađeno, ali gospodine Todoroviću, kada već govorimo o oružju i paralelno tim sistemom vrednosti, tim pištoljem, heklerom pred učenicima i studentima nisam mahao ja, nego neko drugi.
Nisam pretio zarđalim noževima i kašikama, nego neko drugi. Nisam učinio mnoge stvari, da se ne vraćamo u istoriju, nego neko drugi. Nisam gasio nezavisne medije, oduzimao roto-mašine, kompjutere, nameštaj, nego neko drugi.
Nemojte, ne valja da mnogo dugo pričamo o sistemu poremećenih vrednosti, jer onda se moramo neprestano vraćati u prošlost, a za neke prošlost nije mnogo svetla.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ima svoju logiku, jer otkako je formirana ova koaliciona vlada i ova kohabitaciono-koaliciono-trgovačko-berzanska vlast, jedini kriterijum je politizacija svega i svačega; da se ne lažemo, od kurira, preko čistačica više niko nigde ne može da bude primljen u radni odnos ako nije član neke stranke. Znači, dajte mi čistačicu u seoskoj biblioteci da nije član neke stranke. To je jedini kriterijum.
Kada već pričamo o politizaciji, hajde da ne minimiziram to na seoske biblioteke, interesuje me da li je politizacija prodaja NIS-a "Gaspromu" i šta piše u sporazumu o saradnji između NIS-a i "Gasproma", a vezano je za teritorijalnu organizaciju. Dakle, kako to da je već utvrđen i datum potpisivanja tog sporazuma, 18. januara u Sofiji, a sporazum, tajni kao "Protokoli sionskih mudraca", obelodaniće se za 50 ili 100 godina. To je tema o politizaciji i depolitizaciji.
Dakle, imamo ministra Dinkića, koji javno izjavljuje da je ovo prodaja u bescenje, za bagatelu, da od Rusa ne dobijamo ništa. U vezi sa funkcionisanjem lokalnih samouprava i teritorijalnih organizacija, pitam po kojim propisima je to određeno i po kojim propisima se isključuje tender za privatizaciju najveće firme u Srbiji? Gde to piše? Da li je to možda božićni poklon Putinu? Pre neki dan ste Miškoviću novogodišnji poklon izručili, a ovo je valjda božićni poklon Putinu.
Da li je to početak kremljizacije, rusizacije, gubernizacije Srbije? Otkud baš u ovom momentu kada, kao, Rusija treba da spase našu kolevku? Nije svoju – Kijev je bio prestonica carske Rusije, a sada je prestonica Ukrajine – nego će našu da spase.
Dakle, da li je to početak kolonizacije Srbije – i to traži objašnjenje, jer je to najvažnije pitanje u ovom momentu – ili, pak, neki članovi Vlade imaju neke interese? Čujemo da su neki vladini tajkuni i neki članovi kabineta od Rusa već uzeli avans od 100 miliona. Onaj ko je najveći akcionar one banke gde se nalazi najviše deviznih rezervi zemlje, a ta banka je u Moskvi... Da vidimo o čemu se tu radi, ko to prodaje Srbiju kao Alajbegovu slamu u bescenje, kao na bubanj?
Vidite simboliku, tobože, biće gasovod, koji ima jedan vrlo simpatičan naziv - "Južni potok", pa će "Južni potok" da se ulije u Marićevića jarugu, jer svake godine u toj jaruzi obeležavamo dan Srbije. Potok i jaruga, to je ono što nam se nudi i zato ste valjda i glasali tako zdušno za Rezoluciju.
Ostao sam dužan pre neki dan, pošto sam pomenuo svetao primer Dragoljuba Mićunovića, da kažem da je još jedan čovek ostao veran nekim idealima i nije podlegao partijskoj disciplini, a nisam ga video jer je sedeo iza mene – dakle, Srđan Milivojević.
Ima časnih izuzetaka i ima onih koji drže do onih principa koji su nas okupili u borbi za Srbiju, čije glavne vrednosti neće biti ni potok ni jaruga.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odgovor Vlade na amandman gospodina Stevića je vrhunac licemerja, pokazuje dvojni moral. Jer, zašto ste tako zdušno glasali za Rezoluciju kada u odgovoru Vlade piše... Amandmanom se traži stvaranje uslova za održavanje lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, u odgovoru piše: "Amandman se ne prihvata. Položaj Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i ostvarivanje lokalne samouprave u ovoj pokrajini je veoma osetljivo političko pitanje, te su neizvesni efekti predloženog rešenja u ovom momentu."
Znači, vi ne verujete da će u vreme raspisivanja, odnosno održavanja lokalnih izbora, a pominje se maj, Kosovo i Metohija biti sastavni deo Republike Srbije. Vlada kaže da u to ne veruje, to ovde piše. Što ste onda glasali za Rezoluciju?
Koga vi lažete? Koga obmanjujete? Kakva je to šibicarska vlada? Kakva je to šibicarska koalicija? Što pošteno niste rekli – ne znamo šta će biti, hajde da sačekamo, nemojmo da donosimo 197. rezoluciju koja ništa ne znači i koja nikakve efekte nema.
Dakle, fali osnovni odgovor na osnovno pitanje – šta će Srbija ako Albanci proglase nezavisnost, a SAD i Evropska unija je priznaju? Da li je onda naša perspektiva "Južni potok" i Vladivostok, šta je naša budućnost? Drugo, šta će narod sa Kosova i Metohije, građani nealbanske nacionalnosti, da li im poručujete da ostanu? Ako im poručujete da ostanu, zašto ste im poručili da ne idu na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, pa da se tamo bore za učešće u lokalnoj vlasti, ako im kažete da ostanu ako Kosovo bude nezavisno. Ako im kažete da idu, gde da idu? Svega 10-12% njih, i to uglavnom politička i intelektualna, kvaziintelektualna elita, ima nekakav smeštaj u Srbiji, a gde će sirotinja raja? U zbegove, na traktorske prikolice, u sabirne centre? Gde će?
Ali, evo prostog pitanja, najelementarnijeg sad kad je zima – kako Vlada namerava da, recimo, obezbedi snabdevanje strujom za Staro Gacko, za Batuse, za Šilovo, za Štrpce, za Osojane, za Goraždevac, kako? Kako će to Vlada da obezbedi, odgovorite na to pitanje.
Taj prikaz dvojnog morala veoma se lepo demonstrira na Kosovu i Metohiji. Recimo, primer Trepče, koja je za rukovodstvo i za direktore Trepče majka, za radnike maćeha. Nekima je savršeno svejedno šta će biti, oni već imaju linkove i dilove sa ljudima iz UNMIK-a i njih baš briga kakva će biti sudbina Trepče. Dakle, pominjao sam već rasprodaju ekskluzivnog poslovnog prostora, pominjao sam enormne štete od prodaje olovnog koncentrata, odnosno olovne prašine; procenjuje se da su one između 60 i 100 miliona evra.
Ali, evo vam objašnjenja. Rukovodstvo Trepče, direktori Trepče svoju decu školuju u mrskom Londonu i svakog meseca odlaze u London da obiđu decu. Tražite izveštaj od JAT-a pa ćete videti. Ne znam zašto decu ne školuju u Vladivostoku, u Irkutsku, u Novosibirsku, to bi bilo patriotski, nego u Londonu. Još se provode, seire i pričaju gde su sve bili, šta su sve radili i kako su se po Londonu provodili. Oni drugi, među njima i inženjeri, bračni par inženjera u Trepči, godinama primaju po 30 evra. Gde će oni da školuju svoju decu? Gde je budućnost njihove dece? Njihova deca bi želela da budu u Londonu, ali kako, ne mogu roditelji to da im obezbede.
To je priča o dvojnom moralu, kao i ilegalni putevi, ilegalni carinski prelazi, zgrade bez tendera, most za nigde. Gradi se most kao čardak ni na nebu ni na zemlji, mesto koje se zove, pazite te simbolike, to bih dodao, "Južni potok", Marićevića jaruga i - most na Dudinom kršu, onako divno, da napravimo sonet jedan.
Ali, taj most ne ide nigde, kao i ova dva puta, ima pet staračkih domaćinstava. Bez tendera, ne zna se ko je doneo odluku, ko je dao avans, ko gradi, u stvari, zna se ko gradi, čovek koji je na čelu Privredne komore Kosova itd.
Da ne govorim o donacijama koje od mrskih zapadnih zemalja primaju neki ljudi iz ove sale, a nisu Putina pitali, patriote. Znači, nema tu patriotizma, njihova jedina ideologija su pare, tako da bih tu njihovu ideologiju mogao da nazovem... Kako da je nazovem...? Oni su paratrioti. Paratrioti, ne patrioti. Onda je normalno što ih ne interesuje amandman kojim se predlaže stvaranje uslova za održavanje izbora na Kosovu i Metohiji.
Mi smo rekli – ja, kao poslanik Demohrišćanske stranke, ljudi iz poslaničkog kluba LDP, iz LSV, SVM i još neki drugi poslanici – da to ne vredi ništa. Vlada potvrđuje da ni ona ne veruje u to što je izglasala, sa onim velikim rečima "čuvaćemo Kosovo kao zenicu oka". Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 200. Pitanje je upućeno ministru Dušanu Petroviću i tiče se rada Vrhovnog suda Srbije i tiče se nečega što sam mu sugerisao, a za šta postoji ustavni osnov, a to je reizbor svih sudija u Srbiji. To je jedini način da se odvoji žito od kukolja.
Pokušao sam 2001. godine da pokrenem inicijativu za razrešenje oko 220 sudija, među kojima su bili i oni koji su pobrojani u Gonzalesovom izveštaju; prekjuče, ili pre nekoliko dana, bila je godišnjica Gonzalesovog izveštaja. Oni koji su učestvovali u izbornim krađama i dalje sude. Nekoliko od njih je avanzovalo i danas su predsednici sudova. Pozdravljam napore i inicijativu Dušana Petrovića da se razreše sudije, ali vidite efekte; nema efekata, kao što ih ni onda kada sam ja to pokušavao nije bilo. U slučaju Ilariona - ništa, u slučaju Pahomija - ništa, čak i one opomene koje su izrečene po prigovorima su stavljene ad akta. Znači, nema odgovornosti, nema konsekvenci, nema ničega.
Jedan od tih sudija... Zašto sam se, pre svega, javio? Zbog najave da će po treći put biti ukinuti presuda ubicama sa Ibarske magistrale, o tome se spekuliše ovih dana i to je nož u leđa pravu i pravdi.
Znači, eskadroni smrti, koji su pod pokroviteljstvom službe sejali smrt po Srbiji, nikako ne mogu pravosnažno da budu osuđeni jer ta služba ima svoje eksponente i u Vrhovnom sudu. Jedan od sudija koji je bio u Veću Vrhovnog suda u slučaju Ilarion i kome je opovrgnuta i opomena svojevremeno je sudio i za Ibarsku magistralu. Da li je to slučajno? Ukazao je na njega i saradnik Dejan Milenković Bagzi. Najzad je otišao u penziju i nikom ništa.
Ali, neka Vrhovni sud presudi, neka oslobodi ubice sa Ibarske magistrale, ali neka reši u meritumu, a ne kao pingpong loptice, što traje i dalje.
U ime prava i pravde mora se to presuditi jer to traje godinama, ali sumnjivo je sve u zemlji Srbiji, gde državni neprijatelj broj jedan, onaj koji je učestvovao u zločinu na Ibarskoj magistrali, ubistvu Ivana Stambolića, ubistvu Zorana Đinđića, prekjuče u završnoj reči ubicama iz zemunskog klana, zapamtite to, veliča i govori ode predsednici Vrhovnog suda Srbije.
Dakle, Ibarska magistrala je vododelnica, Ibarska magistrala je Rubikon – ili će se presuditi tim ubicama ili Srbija ide u anarhiju i haos.