Završavam. Dakle, tražim odgovor na ovo pitanje u ime Sindikalno-radničkog pokreta, koji predstavlja polovinu od 1.700 zaposlenih u ''Želvozu'' u Smederevu. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuo bih se samo na nekoliko detalja koji se odnose na zakon o budžetskom sistemu i tiču se budžetskih prihoda i budžetskih rashoda. Izneo bih nekoliko plastičnih primera s tim u vezi.
Jedan se tiče prihoda koji se stiču prodajom nekretnina. Danas smo u prepodnevnom delu sednice čuli hvalospeve o epohalnom poslu koji je napravljen prodajom Robnih kuća Beograd, pa da malo pokvarim tu idilu.
Ovo je današnja presuda Trgovinskog suda u Beogradu, danas primljena, 14.12. u 15.15 časova. Tom presudom utvrđuje se da tuženik, Akcionarsko društvo Kompanija RK "Beograd" iz Beograda itd., nema pravo svojine nad nepokretnostima i tu su tri najekskluzivnija objekta u Knez Mihailovoj ulici. To je pod jedan u dispozitivu ove presude.
Pod dva, određena je privremena mera pa je zabranjeno otuđenje ili opterećenje tih nepokretnosti. Pod tri, utvrđuje se da je ništavna registracija, upis podataka subjekta Akcionarskog društva za trgovinu Kompanije RK "Beograd" u stečaju, registrovana kod Agencije za privredne registre itd.
Dakle, svaka privatizacija i prodaja ovde je afera i kriminal. Prilikom prodaje Robnih kuća Beograd čuli smo oprečne izjave direktorke Agencije za privatizaciju, koja je tvrdila da će eventualno obeštećenje vlasnika nacionalizovane imovine biti obaveza budućeg kupca. Kupac je rekao: ja sam sve kupio, sve platio i sa tim nemam nikakve veze; a sud je rekao: to što je prodato a nalazi se u Knez Mihailovoj ulici i nije vlasništvo Robnih kuća i ne može biti predmet otuđenja, opterećenja, odnosno prodaje. Dakle, vidimo kako funkcioniše aktuelna vlast.
To sam, inače, ovde već jednom iznosio. Trgovinski sud u Beogradu je već jednom doneo identičnu presudu i identičnu privremenu meru. Istog dana uložena je žalba, istog dana je stigla u Viši trgovinski sud, istog dana Viši trgovinski sud je ukinuo presudu, vratio je na ponovno suđenje, da bi pošto-poto brže-bolje omogućio ovakvu nelegalnu i neregularnu prodaju.
Onda je išla, po prijavi bivših vlasnika, Komisija za sudski nadzor Ministarstva pravde, pa utvrdila niz manjkavosti u postupku pred Višim trgovinskim sudom. Epilog je ovo što sam vam sad pročitao. To je prva stvar.
Druga stvar. Opet se tiče prihoda i pokušaja da se privatizuju, i ovde ćete čuti takođe jedan kuriozitet, mnoge firme, odnosno sva društvena preduzeća, a posebno firme, odnosno kompanije iz bivših Republika SFRJ. Sećamo se da je već otuđena imovina mnogih od njih, "Varteksa", "Jugoplastike", "Hromosa", "Kraša" itd. Ostalo je jedno preduzeće sa prostora bivše SFRJ, odnosno sa prostora Hrvatske, koje je zapalo za oči tajkunima.
Radi se o "Borovu", koje u Srbiji ima fabriku "Boreli" u Somboru i 140 prodavnica u 50 gradova na najboljim mestima, to svi od nas manje-više znaju, u najstrožem centru ovih gradova, sa preko 30.000 kvadratnih metara, što po prostoj računici ima realnu tržišnu vrednost između 80 i 100 miliona evra. Svojevremeno je, Uredbom Vlade Srbije, od 1992. do 2000. godine, ta imovina "Borova" data na čuvanje "Boreliju", ali je zaboravljeno da su sve bivše republike SFRJ potpisale i ratifikovale međunarodni Sporazum o sukcesiji koji svakako ima veću snagu od svih ovih unutrašnjih pravnih akata.
Doduše, mi imamo i slučaj, o tome ću posebno da pričam, firme "Putnik", gde je doneta presuda Arbitraže u Parizu koja se ovde ne poštuje, pa je Vlada donela zaključak koji je upravo potpisao potpredsednik Đelić da se vrate pare investirane u "Putnik", pa te pare ni do danas nisu vraćene.
Ali, da se vratim na "Borovo". Dakle, firma "Boreli", koja je neka vrsta sukcesora ili sledbenika, doduše neregularnog, firme "Borovo", sistemski se urušava, otpisuju se porezi i doprinosi, mnogi lokali se izdaju itd. I onda je najavljena privatizacija firme "Boreli", odnosno "Borova", bez obzira što se radi o hrvatskoj imovini, sa obrazloženjem da se i u Hrvatskoj prodaje imovina naših preduzeća itd.
Sada imamo to što sam rekao da je kuriozitet, što govori o dvojnom moralu koji je ovde postao pravilo, dakle, "Borovo" je tužilo i "Boreli" i državu Srbiju. Da čudo bude veće, pravni zastupnik "Borova" koji je u ime "Borova" tužio državu Srbiju i firmu "Boreli" je narodni poslanik vladajuće koalicije i sedi ovde među nama. Svako može reći: to nije u suprotnosti sa kodeksom advokatske etike, ali ako ste advokat, pa još i narodni poslanik, a u ime hrvatske firme tužite državu Srbiju, onda tu ima malo problema sa moralom, zar ne?
Dakle, na to treba obratiti pažnju, jer se nešto što je atraktivno i ekskluzivno brže-bolje pokušava preko noći prodati.
Pre podne sam izneo detalj o firmi "Želvoz", a to će biti priča i ubuduće, fabrici koja ima 1.700 zaposlenih, sa fabričkim halama izuzetno kvalitetnim, na površini većoj od deset hektara, koja je prema procenama vredela 38 miliona dolara, a sada se za milion evra prodaje rumunskoj firmi "Gramped".
Treba videti čime se bavio vlasnik kupca ove rumunske firme, pa bismo veoma lako i lepo mogli da vidimo kakvi su partneri današnje vlasti koja brže-bolje, kao i u slučaju "Magnohroma" o kome smo vrlo mnogo čuli, prodaje ovdašnju imovinu, da ne govorim o odgovornosti ljudi sa železnice, o tome je već ponešto pričano sa ovog mesta, o prodaji, odnosno kupovini lokomotiva preko butika, o onom najskupljem toaletu na svetu, 39 kvadrata za 70.000 evra, zbog čega se plašim da čitava Srbija podseća na taj monumentalni objekat, ali ovo je isto primer jedne potpuno nakaradne privatizacije o kome će tek biti reči.
U okviru onoga što se naziva budžetskim rashodima jeste i nešto što su rashodi za zaposlene. Ovu zemlju potresaju brojni štrajkovi, ali malo pažnje se posvećuje štrajku zaposlenih u upravi. Ovde, u ime njihovog sindikata, želim da upitam predstavnike Vlade da li su upoznati sa činjenicom da zaposleni u opštinskim organima uprave štrajkuju.
Da li znate kako se određuju plate zaposlenih u opštinskim organima uprave? Da li znate kolike su te plate? Da li znate kolike su plate ostalih budžetskih korisnika? Da li će biti doneti propisi koji regulišu položaj zaposlenih u opštinskim upravama? Kada će biti doneti i zašto nisu doneti na vreme, odnosno kada je usvojen i Zakon o državnim službenicima?
Da li znate da od radnika u opštinskim organima uprave pravite socijalne slučajeve sa takvim platama i još gorim penzijama koje se obračunavaju na osnovu tih mizernih plata? Da li znate da kolektivni ugovor nije potpisan više od dve godine iako je predlog postojao?
Da li je u redu ovakva diskriminacija radnika opštinskih uprava i da li se smanjivanje javne potrošnje vrši isključivo smanjivanjem plata radnicima opštinskih uprava, a enormnim povećanjem plata zaposlenih u raznim agencijama i upravama koje je osnovala Vlada?
Imam još puno pitanja, ali čini mi se da ova tema zaista zavređuje pažnju. Ti ljudi su dovedeni na nivo socijalnih slučajeva sa bednim primanjima i ne sme se žmuriti nad tom činjenicom da su ti ljudi, a ima ih mnogo u Srbiji, pretvoreni u građane drugog reda.
Mislim da se puno žmuri u ovoj zemlji i ponovo upozoravam na štrajk vojnih rezervista koji poprima sve veće razmere. Njihov štrajkački odbor će narednih dana organizovati protest ovde pred Skupštinom ili u blizini Skupštine. Oni će na jugu Srbije, a ima ih dovoljno za to, blokirati biračka mesta u vreme izbora.
Niko na to ne obraća pažnju, ili da budem iskren, jedini respekt, jedino interesovanje i jedinu dobru volju pokazao je prilikom susreta sa štrajkačkim odborom pre neko veče ministar Rasim Ljajić, koji nema ovlašćenja povodom njihovog problema, ali bar ima volju i želju da ih sasluša, da njihov problem iznese na nivou Vlade, jer se neminovno mora ići u susret događajima.
Gospodine Cvetkoviću, prošli put sam vam postavio pitanje koje se tiče sredstava predviđenih u budžetu za Savet za borbu protiv korupcije. Odgovorili ste mi da je odobren onaj iznos sredstava koji su oni tražili. Nisam bio tu kada ste dostavili ovaj papir sa njihovim zahtevom za tekuće izdatke i sa beleškom vašeg ministarstva u vezi sa planiranjem sredstava za Savet za borbu protiv korupcije i hvala vam što ste mi to dostavili, jer moramo razgovarati na osnovu papira i dokumenata.
Jedino ste propustili da mi kažete da je Ministarstvo finansija negde sredinom jula, tačnije 18. jula, poslalo uputstvo sačinjeno po donošenju Memoranduma o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za 2008. godinu itd. U tom uputstvu se navodi da se socijalna davanja zaposlenima, nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, troškovi putovanja, usluge po ugovoru i specijalizovane usluge mogu planirati do nivoa planiranih rashoda u 2007. godini i da ukupan zbir zahteva ne sme da prelazi ukupan predloženi obim sredstava dodeljen budžetskom korisniku.
Pošto ste im vi rekli da ne mogu da traže više nego što su to mogli da imaju i imali za 2007. godinu, onda se o tome – znači, nije ovo moja izmišljotina, o ovome sam razgovarao sa predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije gospođom Vericom Barać i te informacije i ovaj papir sam dobio od nje, odnosno od Saveta za borbu protiv korupcije i ovo sam morao da iznesem čisto istine radi.
U svakom slučaju, vama hvala što ste mi dostavili ovaj dokument jer mislim da tako treba razgovarati, za razliku od gospodina potpredsednika koji još nije odgovorio, a obavezan je po članu 200. Poslovnika, na ona dobronamerna pitanja koja sam mu jutros uputio, koja se odnose lično na njega. Za to nije potrebna nikakva priprema u roku od osam dana koja bi bila potrebna za neke druge sfere i za neka druga pitanja. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da nije bilo onakve reakcije potpredsednika Vlade gospodina Đelića, ja se ne bih ni javljao.
Kao narodni poslanik DHSS, postavio sam pitanje potpredsedniku Vlade upravo vezano za temu dnevnog reda, a to su izmene i dopune Zakona o privatizaciji, o načinima kako se u Srbiji sprovode privatizacije, o neophodnosti uvida, o poštenim i pravičnim privatizacijama, o transparentnosti, jer je gospodin Đelić neprestano pominjao evropske standarde itd.
Postavio sam gospodinu Đeliću pitanje nemajući ništa lično protiv njega i neću se obraćati pravosudnim organima. Nisam rekao da je gospodin Đelić učinio bilo kakvo krivično delo. Ali, on je obavezan po članu 200. da odgovori na pitanja koja mu postave narodni poslanici.
Evo šta sam ga pitao i koja je to veza. Meni čak ni ne smeta što je zloupotrebio funkciju potpredsednika Vlade i danas se čitavog dana bavio politikom i pričao po pola sata. Kad nemate argumente, onda uporno pričate, ponavljate, nastavljate itd.
Njegov poslovni partner, čovek koji se zove Siniša Stojičić, brat pokojnog generala Badže Stojičića, danas je optužnicom Specijalnog tužioca za organizovani kriminal optužen kao jedan od vođa jedne grupe duvanske mafije. Ja s tim nemam ništa, čoveka i ne poznajem, i to mi takođe nije važno – da li je kriv ili nije, dokazaće se. Ali, preduzeće "Trebič" iz Sokobanje privatizovano je, bilo je u stečaju i prodato za 83 miliona, dokumenti su u Trgovinskom sudu u Zaječaru.
U onom delu koji je pripao gospodinu Stojičiću, kao suvlasnik sa 48%, ja sam to pitao, bila je firma gospodina Božidara Đelića koja se zove "House of Europe Invest b.v." iz Vasenara u Holandiji.
Prema tome, ako se već gospodin Đelić bavi politikom i ako on treba da bude promoter kampanje Borisa Tadića, gospodine Duliću, molim vas da apelujete, iz dobronamernih mojih pobuda, da on u toj kampanji ne učestvuje jer će to biti veliki minus za gospodina Tadića.
Da nastavim dalje, sledom ovih prethodnih misli. Kada je gospodin Đelić gromoglasno najavljivao da će on biti kandidat za premijera Srbije i, verujući u njegovo poštenje i dobre namere, poslanička grupa LDP i ja, kao poslanik DHSS, prihvatili smo da podržimo njihovu kandidaturu, on, da bi otklonio ovo iz svoje biografije, vlasništvo na tom firmom prenosi na firmu "The Galileo limited" sa Devičanskih ostrva.
Ako je put ka evropskim standardima preko Devičanskih ostrva, onda nemam ništa protiv da gospodin Đelić učestvuje u političkim kampanjama, ali će to biti loše.
Ja ću ga ovo pitati uvek kad bude bio u ovoj sali. Svako od nas u životu greši. Mogao je da izađe i kaže: jeste, bio sam ortak sa tim čovekom, to je bila greška. Ili: nisam, lažete poslaniče Batiću, govorite neistinu, ovo su prevare, obmane i laži. Ja bih se izvinio. Ali, o ovome postoje dokumenti u Agenciji za privredne registre. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu odredaba člana 27. i člana 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Mislim da treba da se prekine sednica Narodne skupštine, jer je potpuno besmisleno da u svetlu raspisanih predsedničkih izbora uopšte o bilo čemu razgovaramo. To deluje kao nekakva virtualna priča. Znam da vladajuća koalicija inače dugo funkcioniše poput Alise u zemlji čuda, ali čini mi se da je ovo kraj te bajke i kraj te lažne idile.
Dakle, predlažem da se bar napravi pauza, da se sastanu šefovi poslaničkih klubova, da se vidi može li da se izađe iz ovog ćorsokaka, da se bar po nekom skraćenom postupku izglasa budžet, jer kako mislite da raspravljate o zakonskim predlozima ako u ovoj sali imate tri predsednička kandidata, ako će svi ovi ljudi danas, sutra, prekosutra da krenu u kampanju. Ako je to centralna tema u Srbiji danas, ko će još da se bavi zakonima?
Ovde smo čuli, s jedne strane, da je raspisivanje izbora jednostrani akt, s druge strane, da je to deo nekog dogovora, s jedne strane, da je to u skladu sa koalicionim sporazumom, s druge strane, da je prekršen koalicioni sporazum. Čuli smo da je ovo poštovanje Ustava i Ustavnog zakona, čuli smo da je to kršenje Ustava i Ustavnog zakona. Jedan deo vladajuće koalicije, dve stranke u klin, dve stranke u ploču.
Rasprava o Kosovu najavljuje se posle sednice Saveta bezbednosti. Gospodo patrioti, vi koji obećavate da će Kosovo zauvek biti naše, ''kasno Marko na Kosovo stiže''. Kakva rasprava nakon sednice Saveta bezbednosti? Dakle, sedite, ako možete dogovorite se, ali pošto je izvestan stav EU, onda je jedino potpuno normalno rešenje, pošto ne znamo da li će biti predsedničkih izbora ili će biti otkazani, da li će gospodin Dulić biti predsednik parlamenta ili će biti smenjen, da li će Vlada pasti ili će biti rekonstruisana, znači 1.000 nepoznanica. Mi ćemo, kao, spokojno da raspravljamo o zakonima!
Dakle, u ime DHSS, u ime poslaničkog kluba LDP-a, smatramo da je jedino normalno rešenje raspisivanje izbora na svim nivoima, jer ako ode Kosovo, a svi kažu da će da ode, onda nastaje jedna nova državnopravna situacija, jedna nova ustavno-pravna situacija i onda izbori na svim nivoima. Pa onda, gospodo, ponovo podruke zajedno u ''kozaračkom kolu'', i ''Minhauzeni'' i ''Trnove Ružice'', i ''helanke'' i ''dokolenice'', i ''trutovi'' i ''radilice'', ali nećete dugo. Hvala.

Dame i gospodo, šteta je što ministar odlazi jer imam jedno pitanje o načinu trošenja budžetskih sredstava, prilično maćehinskom, a tiče se sume od 40 miliona dinara, koja je iz Fonda za razvoj Mlađan Dinkić praktično poklonio Kombinatu Trepča. Kombinatu koji ne radi praktično sedam godina, nema pokretanja proizvodnje, sve se rasprodaje, sve se uništava, sve se ruši, ali pre neki dan je Kombinat Trepča održao nekakvu svoju proslavu, ne znam u ime čega i zbog čega. Najviše priznanje je dodelio premijeru gospodinu Koštunici.
Evo ilustrativnog primera kako se troše te pare. Kombinat Trepča imao je vlasništvo na poslovnom prostoru u Knez Mihailovoj ulici od 229 metara kvadratnih, dakle na najekskluzivnijem mestu u Beogradu.
Direktor Kombinata Trepča, bez odluke upravnog odbora, a predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine je inače član Upravnog odbora Kombinata Trepča, dakle direktor Trepče, bez odluke upravnog odbora, bez da je sproveden postupak oglašavanja ili licitacije, zaključuje ugovor sa kupcem, koji prodaje ovaj ekskluzivni prostor po ceni od 2.200 evra po kvadratu, što je dva do tri puta jeftinije od realne cene poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici.
I što je dodatno interesantno, dakle kao da je njegova svojina, nema tendera odnosno licitacije, nema odluke upravnog odbora, čovek prodaje kao da je njegovo privatno vlasništvo, po ceni koja je dva do tri puta niža od realne, a onda u tom nazoviugovoru kupoprodajna cena treba da se uplati na žiro račun jedinstvene organizacije sindikata Trepča.
Pazite, taj fenomen. Kakve to veze ima, kako se troše pare kao Alajbegova slama? Onda, 70.000 evra je prva rata, a kaže ostatak kupoprodajne cene platiće se u osam jednakih rata, a nema ni kad počinju ni kad se završavaju, ali ima ovlašćenje kupca da može odmah da se uknjiži.
To je priča o trošenju budžetskih sredstava, to je priča kako se država rasprodaje na doboš, to je briga o Srbima sa Kosova i Metohije, da ne govorim o kriminalu vezanom za prodaju olovnog koncentrata Trepče. Ovde ima ljudi koji su članovi upravnog odbora, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju član upravnog odbora Trepče, pa bi bio red da nam povodom rasprave o budžetu ilustrativno objasni kako se maćehinski troše budžetska sredstva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, mislim da me gospodin Krasić pomenuo u pogrešnom kontekstu u svakom slučaju.
Prvo, jedan sam od retkih ljudi na političkoj sceni koji je imućan ušao u politiku. Neke nije imalo ni kuče za šta da ujede kada su počeli da se bave politikom, onda su se neki, posle nekoliko godina, prisetili da su imali, ali ne bih time da se bavim. Priča o heklerima, takođe, nema nikakve veze sa mnom. Činjenica je da je policajcima koji su me pratili jednom bio obijen auto, uzeto neko oružje, pronađeno, vraćeno, itd. Nemam ni telohranitelje, nemam ništa, nije bitno, ali se zato osećam da mogu mirno i spokojno da spavam.
Ono zbog čega sam se javio za reč je sledeće – i dalje tvrdim da je potpuno besmisleno održavanje sednice parlamenta u novonastalim okolnostima, kada više ne znamo da li postoji vladajuća koalicija. Postoji na papiru, ali faktički ne postoji. Videli smo i danas tumačenja predsednika parlamenta, da je ispoštovan koalicioni dogovor, da su se stekli uslovi i da su, u skladu sa Ustavnim zakonom, izbori raspisani.
Takođe, videli smo drugi stav, da nije ispoštovan koalicioni sporazum, da se nisu stekli uslovi i da je protivustavno. Vidimo poprilično prenaglašeno pozivanje predsednika parlamenta na Ustavni sud. To mi liči da njegova opcija ima većinu u Ustavnom sudu, pošto smo inače rekli da je to partijski sud. Dakle, partija ili grupa partija ima većinu u Ustavnom sudu.
Međutim, ima drugi problem koji sam i danas spomenuo. Izborne radnje su počele da teku od momenta raspisivanja izbora. Do ovog momenta, Ustavni sud nije konstituisan. Tu je već problem. Tu je stvar za jedan ozbiljan Ustavni sud.
Plašim se da nećemo stići do ovih tačaka dnevnog reda, jer je potpuno izvesno da će, ako ne danas i sutra, odmah nakon 19., sednice Saveta bezbednosti, krenuti predizborna kampanja. Onda o zakonima, pogotovo ovim zakonima koji su šarena laža, slatka prevara, dimna zavesa i magla neće biti reči. Onda je pitanje ko će da deli plen od ovih predizbornih zakona.
Da vidimo prvo ko će biti predsednik parlamenta, hoće li se održati Vlada, hoće li biti rekonstruisana Vlada, pa onda da nastavimo zakonodavnu delatnost.
Rekao sam i danas pre podne, u toj kampanji možete zajedno i Trnova ružica i Baron Minhauzen, i trut i radilice, i helanke i dokolenice.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Batiću. Čuli smo stav.)
Ono što bih na kraju rekao gospodinu Krasiću, nije problem koliko ko ima para, problem je ako izneverite one koji su vas stvorili, jer ne možete biti istovremeno u vladi Vilija Branta i onoga ko je bio pre Vilija Branta.

Gospodine Krasiću, ne bih da se bavim likom i delom gospodina Đelića. Rekao sam kad su bila na dnevnom redu poslanička pitanja, mene je gospodin Đelić razočarao onog momenta kada je 30. avgusta o. g. na svečanoj javnoj sednici Vlade, pred novinarima, rekao da je Vojislav Koštunica prvi istinski demokratski premijer Srbije, a njegova vlada prva većinska demokratska evropska vlada.
Mislim da čovek koga je stvorio Zoran Đinđić kad to izjavi, to dovoljno govori o njemu samom i ne bih se više bavio likom i delom gospodina Đelića, plašim se da, ako dođe do raspada vladajuće koalicije, da će se njegovim likom i delom baviti neke druge institucije. Ali, to opet nije moja briga i nije moj problem.
Ovde je problem ono što je na dnevnom redu, a to su privatizacije koje su sa ovom i prethodnom vladom afere i kriminal. Polemisano je o onim nekadašnjim privatizacijama, obećavana preispitivanja, pominje se neprestano Sartid. Zaista ne znam detalje o tome, jer iako sam bio član vlade nisam se time bavio. Ali, onaj ko je preispitivao privatizacije vlade Zorana Đinđića i Vlade Zorana Živkovića, sadašnji premijer, otišao u isti taj Sartid da pusti u rad visoku peć i samim tim potvrdio da je ta privatizacija valjda u redu, ali neka se i tim stvarima bave nadležni organi, ako tu ima nekih zloupotreba.
Potrajaće ova rasprava, pa ćemo izneti sijaset detalja o krađama, aferama i zloupotrebama vezanim za privatizacije u vreme prethodne vlade i u vreme ove poslednje vlade. Poslednja od njih je ''Voda voda'', u koju su umešani i neki od ministara u ovoj vladi.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, član 226, pitanja za ministra za Kosovo i Metohiju, unutrašnjih poslova i prosvete.
Da je sreće danas bi ovde bila čitava Vlada, sa premijerom na čelu, pa bih direktno postavio ova pitanja pomenutim ministrima. Kada je bila na dnevnom redu tema poslanička pitanja takođe je bilo par ministara. Gde je Božidar Đelić? On je juče obećao da će danas čitavog dana prisustvovati sednici Narodne skupštine. Je l' se tako ispunjavaju obećanja? Je l' se tako obmanjuju narodni poslanici i građani Srbije?
Ali, stalno potenciram priču šta je sa Odborom za Kosovo i Metohiju, šta je sa pričom o Kosovu i Metohiji, molim vas malo pažnje, sa onim što sadrži budžet u odnosu na Kosovo i Metohiju. Prekjuče je ministar za Kosovo i Metohiju otvorio kancelariju Ministarstva u Kosovskoj Mitrovici. Plašim se da je pomalo kasno.
Danas imate na naslovnoj stranici "Politike" i drugih novina idiličnu sliku, gde ministri Velimir Ilić i Dragan Đilas, onako uz rakiju proslavljaju polaganje kamena temeljca za kuće za raseljene u Zubinom Potoku. Pa da vidimo šta će biti sa Kosovom, da nije to slika samo za izbore? Mene je ta idilična slika, te bratske ljubavi i sloge ministara Ilića i Đilasa prosto ganula, počele su suze da mi naviru na oči, kada vidim kakva to ljubav cveta među njima - valjda je oduvek postojala. Ali, kako će srpska deca u enklavama da idu u školu i da žive na Kosovu i Metohiji?
Evo jednog obrnutog primera. Imam poslaničku kancelariju u koju primam građane svake subote. Obratio mi se čovek koji se zove Agim Zeka. Doselio se iz Kosovske Mitrovice u Obrenovac 1. septembra 2004. godine. Radi u EPS-u. Prešao je da radi u TE "Nikola Tesla", ima dve kćerke, one su učenice šestog razreda OŠ "Jefimija", zovu se Ehlijana i Delijana.
Čovek se obratio svim mogućim ministarstvima, svim mogućim institucijama, ta deca su na ivici linča. Vidite pune oči suza, a oni su lojalni građani države Srbije. Znam da kada ovo kažem to zvuči kao jeres, da će masa onih da kažu - pa to se događa i našoj deci koja su pretrpela torture.
Ali, u našoj tradiciji, u našoj istoriji, u pravoslavlju u koje se mnogi zaklinju, mora se pokazati to milosrđe, mora se pokazati ljubav, mora se pokazati dobra volja, mora se pokazati široko srpsko srce. Svaki dan se toj deci dobacuje ona reč koja se čula sa ove govornice u pominjanju naslova jedne knjige, svakog dana, dvema devojčicama.
Vreme je zaista da se uzmemo u pamet i da pokažemo da smo iskreno tolerantni. Ako je neko prihvatio da živi ovde u Srbiji, nadomak Beograda, bez obzira šta se našoj deci događa tamo, moramo zaštiti sve, ali i decu druge nacionalnosti koja žive ovde u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, a ne zato što sam ja povređen onim što je na moj račun izrekao gospodin Rajčić, jer to je zaista do te mere glupost da ne zavređuje pažnju.
Zamolio bih i gospodina Markićevića, kao šefa poslaničke grupe, očekujemo vaše izvinjenje iz prostog razloga što je to ne samo kleveta na moj račun. Znate šta je čovek rekao pa ostao živ? Da sam ja, Vladan Batić, pustio iz zatvora 1.300 albanskih pritvorenika ili zatvorenika i to za pare, da sam za to uzeo novac. Pominjane su i cifre. To je već pitanje metalno stanja zdravlja onoga ko tako kaže. Zašto? Zato što je donet zakon o amnestiji na osnovu koga su ti ljudi pušteni.
Ali, meni to pripisivati, to je više od gluposti. Zašto? Ako je iko u ovoj zemlji vodio borbu da se pred sudom nađu pripadnici OVK, albanski teroristi, onda sam to sticajem okolnosti bio ja.
Moja porodica je trpela, svakog dana dobijao pretnje, Ramuš Haradinaj nalazi se tamo na osnovu dokumentacije koju su moji saradnici, zajedno sa mnom, prikupljali o zločinima OVK nad pripadnicima srpske nacionalnosti. Svaki dan sam imao polemiku sa svim koordinatorima, u vreme dok sam bio ministar, Kušnerom, Hekerupom, Holkerijem, Štajnerom, oko tog problema.
Onda neko izađe i izrekne takvu malicioznu klevetu koja nema veze sa zdravim razumom. Ali, gospodine Markićeviću, vi znate da je Čedomir Jovanović dočekao srpsku decu iz Zubinog Potoka i da je par sekundi zakasnio na glasanje o dnevnom redu. Sad vi to koristite kao kapitalnu stvar, da Čedomir Jovanović nije glasao za formiranje anketnog odbora. Mislim smešno, zaista trivijalno. Nije niko bio ni unezveren iz poslaničke grupe u kojoj sam kao poslanik DHSS, a pogotovo niko nije unezveren, kao što ste vi rekli.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik gospodin Rajčić, koji je izazvao ovu polemiku, sada mi se izvinio, tako da se ne bih više bavio tim stvarima. Kaže čovek "nije tačno ono što sam rekao, ali lepo zvuči". Nisam zlopamtilo i ne bih da se bavim time. Svako može da ceni i vrednuje ono što neko kaže za ovom govornicom.
Gospodine Obradoviću, ne znam otkud tolika potreba da se bavite likom i delom Radeta Markovića. Gospodin Ivan Andrić ga je pomenuo samo kao nekoga ko je bio u delegaciji koja je u CZ-u posetila Floru Brovinu. Naravno, bez odobrenja i saglasnosti istražnog sudije. Bili su tu neki savetnici tadašnjeg predsednika SRJ i gospodin Marković.
Istine radi, od ovde prisutnih bio je tu i gospodin Mićunović, pošto sam, sticajem okolnosti, bio jedan od ljudi koji su u svemu tome učestvovali, svi ljudi koji su bili u predsedništvu DOS, od gospodina Koštunice, mislim da je tu prisustvovao i naš uvaženi kolega Meho Omerović, nekim od tih sastanaka, tražili su uporno, danima, insistirali da budu smenjeni Radomir Marković i Nebojša Pavković, ne upuštajući se u ono što su oni činili ili nisu činili, iz prostog razloga što su oni bili simboli jednog režima i jednog vremena koje je nanelo toliko zla građanima ove zemlje.
Uzalud. Dan kada je formirana vlada, Radomir Marković je poslao dopis: "U skladu sa obećanjem i dogovorom, koje sam dao predsedniku SRJ, podnosim ostavku na mesto šefa Resora DB". To je istina. Šta je taj resor? Šta su njegovi eskadroni smrti činili po Srbiji, to je druga stvar.
Dakle, istine radi, svi su bili za to, i gospodin Velimir Ilić, koji je bio član predsedništva DOS-a. I on je, kao i svi drugi, bio za to da se smeni Radomir Marković. To je istina. Evo, gospodin Mićunović to potvrđuje.
Još nešto, gospodine Obradoviću. Vi pominjete otvaranje dosijea. Još pre SPO, DHSS, naša poslanička grupa, podnela je predlog zakona o otvaranju dosije, ali šta vredi kada je u tom vremenu, između 5. oktobra i formiranja vlade, u Institutu za bezbednost na Banjici, upravo pod pokroviteljstvom Radeta Markovića, spaljena kompletna arhiva i svi mogući dosijei, i na taj način, posredno, prikriveni mnogi dokazi i sprečeno da se preduprede neke stvari koje su se događale nakon toga.
Samo još jedna rečenica, dok mi ovo pričamo, po Kuršumliji hapse rezerviste, privode ih i hapse, zato što traže svoja prava. Hajde da malo pričamo o sadašnjosti i budućnosti.
Rade Marković i njegove službe, i njegovi eskadroni smrti, to je ružna prošlost.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada predsednik Narodne skupštine za 15 minuta raspiše predsedničke izbore za 20. januar, čini mi se da od sutra počinje kampanja i da će rasprava o budžetu biti u potpuno ko zna kom planu.
Dakle, gospodine ministre, jednostavno niste imali sreće u ovom izvlačenju, ali to ništa ne zavisi od vas, to neko drugi odlučuje.
U ime DHSS i u ime poslaničkog kluba LDP-a, ako se držimo strogo Ustavnog zakona, doneta su ova četiri zakona koji treba da budu pretpostavka za raspisivanje predsedničkih izbora. Znači, ustavni uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora su stvoreni. Tu se ne može ništa ni oduzeti ni dodati.
Ali, smatramo da je vreme za parlamentarne izbore, za izbore na svim nivoima. Zašto? Zato što sve što se događa u vezi sa Kosovom i Metohijom, sve je to poraz jedne vlasti, sve je to poraz jedne nakaradne i neodgovorne politike, jedne politike koja je propagirala ideju ili sintagmu širokog koalicionog kapaciteta, a to je sinonim za političku prostituciju. Čim postoji prostitucija u politici, onda su bilansi takvog braka, takve kohabitacije, takvog odnosa ovakvi kakve danas imamo.
Zašto to kažem? Zato što na sastanku ministara EU u petak, i zato ova žurba za raspisivanje predsedničkih izbora, biće saopšten stav, jedinstven stav EU o priznavanju nezavisnosti Kosova. Dakle, oni koji su se svaki dan slikali sa zvaničnicima EU i svaki dan, i ovde u parlamentu, i iz zgrade preko puta, i iz zgrade vlade, sa svih medija obmanjivali građane Srbije, da će Kosovo zauvek ostati sastavni deo Srbije, moraju da odu.
To je pitanje odgovornosti. Odgovornost ima svoj pandan. To je smenjivost. To su dva osnovna načela politike, parlamentarne demokratije koja postoji u svakoj zemlji u svetu. Dakle, na tom sastanku u petak ministri inostranih poslova EU izaći će i sa stavom da neće biti priznanja nezavisnog Kosova sve do momenta dok ne budu održani predsednički izbori u Srbiji, da bi dali šansu demokratskom kandidatu. Ali, imamo stav drugog dela koalicione vlade, DSS i njenog predsednika, odnosno premijera Srbije, koji je rekao, ne, krnja ili prepolovljena Srbija neće biti partner EU i neće potpisati sporazum o asocijaciji i stabilizaciji.
Bilo kako bilo, onaj ko se u momentu kada EU prizna nezavisnost Kosova i Metohije nađe na mestu predsednika ili na mestu premijera, bio to stari ili novi, istog momenta mora da podnese ostavku i istog momenta moraju da se raspišu parlamentarni izbori. To je esencija parlamentarizma, to je osnova demokratije.
Utoliko pre što ni jedno obećanje nisu ispunili, a u preambuli stoji da su dužni da sačuvaju Kosovo. Hajde da vidimo kako će da ga sačuvaju. Ne vrede mitovi, legende, ne vrede gusle.
Dakle, dosta je izbora predsedničkih da bi Koštunica i dalje vladao Srbijom. Bilanse te vladavine vidimo: beda, nemaština, gladni, kriminal, korupcija, nepotizam, monopoli, najskuplje osnovne životne namirnice u jugoistočnoj Evropi, krah jedne politike, institucije nisu zaživele, još nemamo Ustavnog suda.
Pa kako raspisujete predsedničke izbore, a nema Ustavnog suda, kome se može podneti žalba, koji treba da bude regulator i zadnja instanca koja odlučuje o eventualnim nepravilnostima i povredama zakona na predsedničkim izborima.
Vreme je da se polože računi. Ovi koji su do danas bili vladajuća koalicija, jednostavno mora da pred građanima Srbije polože račune za sve svoje promašaje u svim sferama. Srbija je prva u regionu po stepenu korupcije, prva po snazi monopola, prva po procentu kriminala u društvu, prva po svim negativnim bilansima. To je produkt ove i ovakve vlasti. Zato, u redu su predsednički izbori, ali i parlamentarni, odnosno izbori na svim nivoima.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da ponovo kažem i da apelujem na vas, gospodine predsedavajući, nadam se da ste za razliku od predsednika Skupštine vi, ovako kao doajen, neka vrsta glasa razuma.
Dakle, Ustavni sud treba da bude konstituisan 17. decembra. Ustavni sud još nije konstituisan. Sudije Ustavnog suda još nisu položile zakletvu; 17. decembra će biti konstituisan... gospođo, nemojte, smirite hormone, nemojte da budete nestrpljivi.
Nema Ustavnog suda. On nije konstituisan, još četvoro sudija Ustavnog suda nisu razrešena, dosadašnjeg ili bivšeg, kako god hoćete. Zašto to pričam? Zato što izborna radnja počinje momentom raspisivanja izbora i da bi se izjavila žalba na neku od sprovedenih izbornih radnji mora da postoji Ustavni sud. Već sama činjenica da su izbori raspisani danas, a Ustavni sud nije konstituisan, da sudije Ustavnog suda nisu položile zakletvu... položile su, dobro... nije konstituisan, 17. će biti konstituisan. Znači, izborne radnje su manjkave.
Gospodine predsedavajući, budući da će koalicioni partner DSS, ovo su sasvim pouzdane informacije, pokrenuti inicijativu za smenu dosadašnjeg predsednika Skupštine gospodina Olivera Dulića, koji zaista, iskreno rečeno, bolje da je sam podneo ostavku jer se nije snalazio na ovoj funkciji, s tim što je istrošio pare iz budžeta sa gomilom savetnika i telohranitelja za potpuno besmislena putovanja na kojima nije progovorio ni reč.
Dakle, po definiciji, pošto teško da će biti izabran novi predsednik Skupštine, vi ćete opet, kao najstariji od potpredsednika i najstariji poslanik, u ovom teškom vremenu biti vršilac dužnosti ili predsedavajući u ovom parlamentu.
Znam, gospodine Mrkonjiću, da će, zavisno od ishoda odluke Saveta bezbednosti, SPS verovatno vas predložiti kao predsedničkog kandidata ako ste steknu po njihovoj odluci uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora. Takođe se nadam da ćete vi u drugom krugu podržati Čedomira Jovanovića, jer na mlađima svet ostaje, ali mi živimo, nažalost, u teškim vremenima i ovo bi bilo pomalo komično, i pomalo veselo, da nas ne okružuje surova stvarnost u kojoj se Srbija danas nalazi. Uopšte nije vreme za šalu i smeh.
Srbija se nalazi pred gubitkom dela svoje teritorije zbog neodgovorne vlasti koja je obmanjivala građane da će Kosovo ostati zauvek naše. Pročitajte u Ustavu obaveze i zakletvu predsednika Republike. Šta on kaže u zakletvi koju polaže? Kad bude izabran, bez obzira kako se zove, ne aludiram na gospodina Borisa Tadića, on je jedino napravio grešku što je podržavao Vojislava Koštunicu, jer ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. To ćete vrlo brzo uvideti.

Gospodine predsedavajući, vi se već uhodavate u novu ulogu predsednika parlamenta, na radost vaših prirodnih koalicionih partnera SRS i DSS. Uvek sam za to da se uspostavi red, jer u ovoj zemlji mora da se uspostavi konačno red, a oni  koji ne žele red neka to kažu - nećemo red, hoćemo ringišpil, svakog dana da se vrti, uđi, izađi sa tog ringišpila, ali onda to nije država.
Najgore je kad se oni koji ruše državu ovde pojavljuju kao zaštitnici države. Država se brani glasanjem za one stvari koje su realne i koje su moguće, izlaganjem svojih rezervi, svojih kritika, ali i nuđenjem alternative. Ako ne bude izglasano ovo, šta će onda biti izglasano - ništa.
''Još godinu dana ćete sanjati, pa još 10 godina, pa još 100 godina, kao Trnova Ružica, koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život i preuzmite na sebe odgovornost kao realni političari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se sa političke scene, pa idite i spavajte u nekoj bajci.''
Dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege iz DS, ove reči sa ove govornice 2002. godine izrekao je pokojni premijer Zoran Đinđić. Problem je samo u tome što ste se vi, stvaranjem ove koalicije i formiranjem ove vlade, uhvatili u kozaračko kolo sa tom Trnovom Ružicom. Dozvolili ste da trut bude komandant parade i onda vam se naravno sve to vraća kao bumerang.
Čuli ste saopštenje Demokratske stranke Srbije da je odluka Olivera Dulića jednostrani akt. Njima je ušlo već u naviku to "jednostrani akt" To je asocijacija na predstojeću odluku albanskog parlamenta, odnosno parlamenta Kosova sa Albancima na čelu, onda kažu da ste prekršili koalicioni sporazum, jer po tom vašem vrednom i važnom koalicionom sporazumu odluka o svim važnim pitanjima mora se donositi konsenzusom.
Treća stvar koju su rekli je da će svoju odluku DSS saopštiti javnosti nakon sednice Saveta bezbednosti 19. decembra. Ta odluka, dame i gospodo je - rekonstrukcija Vlade. Sve ste prihvatili, uhvatili se u kolo sa trutom i Trnovom Ružicom, prihvatili Velju Ilića, i Jočića i Mihajlova, i Šarančića i ne znam sve, Tijanića i Jocića. Juče vidimo gospodina Đilasa kako uz čašicu rakije polaže temeljac sa Veljom Ilićem, bajka, baš "Trnova Ružica". E, onda cena mora da se plati. Meni je žao što će gospodin Cvetković biti ministar još samo nedelju dana, pristojan je čovek i donekle verziran u ono čime se bavi.

Pohvalno govorim o gospodinu Cvetkoviću, za razliku od većine nekompetentnih, a i nepristojnih ministara, gospodin Cvetković je pristojan čovek.
Dakle, rekao sam malopre, ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Nije problem to što će se to vama dogoditi. Problem je šta će se dogoditi Srbiji i njenim građanima kada bude rekonstruisana Vlada i kada se formalno vratimo u neka vremena od pre 5. oktobra 2000. godine.
Onda ćete, dame i gospodo, vi morati da preuzmete svoj deo odgovornosti zato što ste pravili račun bez krčmara. To nije politika onog čoveka čije sam reči pročitao na početku ovog govora. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Gospodine ministre, nije korektno pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije reći ono što ste maločas rekli da je Savet za borbu protiv korupcije tražio onoliko para koliko je predviđeno budžetom. To nije istina i vi ne smete da govorite neistine. Neću upotrebiti neki grublji izraz.
Upravo sam se čuo sa gospođom Barać da bih proverio ono što ste neistinito rekli. Iz vašeg ministarstva Savetu za borbu protiv korupcije stigao je dopis u kome se kaže da oni mogu računati i raspolagati sa tolikim sredstvima, da ne može više, iz razloga što je budžet restriktivan. Ako nije tako, pokažite vi suprotno papir da je Savet za borbu protiv korupcije to tražio. To je neistina, gospodine ministre.
Drugo pitanje za vas je, ajde da pođemo od nečega što nema direktne, ali ima i te kako značajne veze sa finansijama. Gospodine ministre, to ste dužni da odgovorite građanima ove zemlje: gde su devizne rezerve Srbije?
Hajde lepo da izađete, da kao vaš premijer, koji svakoga sme da pogleda u oči, ali nikoga ne gleda u oči, kažete gde se nalaze devizne rezerve Srbije, u kojoj banci, u kojoj stranoj banci, koliko se deviznih rezervi Srbije nalazi u "Evroaksis" banci u Moskvi, gde su pare od prodaje Mobtela, ali da nam donesete papire. Vi se dogovorite sa svojim savetnikom, ja ću da sačekam. Kada budete govorili, da donesete papire i da to dokumentujete, a ne da izmišljate i da obmanjujete građane ove zemlje.
Šta znači otpisivanje dugova i finansiranje RTS-a? Je l' to restriktivan budžet? Da li je sramno finansirati RTS danas, koji je javni servis, koji ubira prihode tobože ogromne od naplate pretplate građanima Srbije?
Još nešto, gospodine ministre, ono što ste rekli u pogledu PDV za bebi-opremu, to je u najmanju ruku nekorektno, to je uvreda za zdrav razum, za građane Srbije, za patrijarha, koga su prozivali i vukli za rukav. Sada se jadan patrijarh razboleo, sad ni obećanje koje je dato njemu ne vredi.
Ne morate to objašnjavati, gospodine ministre, nego objasnite drugu stvar: kako to da u zemlji u kojoj ste vi ministar finansija bebi-oprema, pelene za bebe koštaju tri puta skuplje nego u Nemačkoj? Pelene u Srbiji, bebi-oprema, hrana za bebe košta tri puta više nego u Nemačkoj. To kada objasnite, pa onda objasnite potrebu da PDV postoji svuda, pa čak i za opremu za bebe. U protivnom, to će biti onako jeftina demagogija koja priliči ovoj vladi.