Ali, uspostavili smo malopre nove kriterijume u pogledu dužine trajanja povrede Poslovnika. Uspostavljen je kriterijum od sedam minuta i ja ću se vrlo pedantno držati tog kriterijuma.

Nemojte mi upadati u reč, ometate me, dosad bih završio. Ne morate uvek da demonstrirate svoju inteligenciju. Hajde, nekada je sačuvajte u sebi, mnogo bolje zvuči kada je prećutkujete.
Dakle, završavam. Za gospodina Dulića, šta će biti sa izborima, a podsećam ovu stranu vladajuće koalicije da je danas premijer upozorio EU da nema pristupa Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji bez Kosova. Znači, ili cela Srbija ide ka EU ili ne ide uopšte, ide u savez sa Rusijom i Belorusijom, tamo je naša "srećna" budućnost.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman izaziva brojne polemike i dileme i postavlja brojna pitanja.
Ta pitanja odnose se na proste činjenice. Da li je država Srbija davala saglasnost do sada za otvaranje diplomatskih predstavništava, kulturnih misija, ekonomskih centara, informativnih centara na Kosovu i Metohiji? Da li je neka strana država, ili međunarodna organizacija uopšte, od Srbije tražila saglasnost da otvori diplomatsku misiju, konzularno predstavništvo, kulturni centar, informativni centar, ekonomski centar na prostoru KiM? Nisam čuo. Da li je Republika Srbija uložila protest nekoj stranoj državi zbog toga što, mimo saglasnosti, znanja i obaveštenja države Srbije, otvara DKP, informativne, kulturne i druge centre na KiM? Nije.
Dakle, kako onda Srbija pretenduje da bude suverena na čitavoj svojoj teritoriji, odnosno na delu koji se naziva Kosovo i Metohija? Ako se tamo bez saglasnosti, čak bez znanja, bez obaveštenja, bez pitanja otvaraju razne misije i predstavništva, onda je potpuno jasno da onaj ko to dozvoljava, ili ko se za to uopšte ne pita, i nije suveren na tom delu državne teritorije.
Ali, mi imamo jedan obrnut slučaj. Čini mi se da je Srbija počela sama da otvara sedišta, predstavništva nekih institucija KiM u Beogradu.
Evo mog pitanja. Gde je sedište Muzeja KiM? U Beogradu. Gde je sedište lista "Jedinstvo"? To je jedini srpski list na KiM. U Beogradu. Gde je sedište Pokrajinske biblioteke KiM? Gde je sedište Uprave prihoda KiM? U Beogradu. Gde je sedište Fonda za PIO? Opet u Beogradu. Gde sede direktori ili predstavnici tih institucija KiM i primaju platu 200%? U Beogradu. Gde sede direktori 40 zdravstvenih centara sa KiM i primaju takođe duple plate? U Beogradu.
Dakle, mi smo sami, danas, pre nego što je iko priznao nezavisnost Kosova i Metohije, sve izmestili sa KiM. Sedišta svih tih institucija ove države u odnosu na njen deo koji se naziva KiM nalaze se u Beogradu. Nemojte onda da se bavimo lažnim patriotizmom, jeftinom patriotskom demagogijom i licemerjem. To je sve licemerje. To je sve politika duplih aršina.
I još nešto, da iskoristim priliku, do Kosova je opština Kuršumlija. Znate li, gospodine ministre, da je granica između opštine Kuršumlija i KiM dugačka 109 kilometara? Znate li da na toj granici ima oko 15 sela? Znate li da tri sela više nemaju nijednog stanovnika? Znate li da od tih 15 sela na granici između opštine Kuršumlija i KiM ima ukupno oko 300 građana? Tamo Srbija polako umire, tamo Srbija polako nestaje, ne mora niko da nam uzima ništa.
A onda se ljudi koji protestuju, rezervisti iz tog kraja, pretvaraju u Palestince i Kurde i oglušuju se svi o njihove zahteve. Ne kaže se - ajde bar da razgovaramo, da nađemo neki zajednički jezik - nego bahato, arogantno, bez ikakvih argumenata, umesto da Srbija brine, motiviše, mobiliše i stimuliše ljude koji tamo žive. Tamo, prvo vam otpadaju točkovi od Prokuplja do Kuršumlije, tamo više ne može normalno da se dođe, a onda sve pusto. Polako Srbija umire.
Država, ako želi da bude suverena, pogotovo mora da vodi računa o pograničnom području. Mora da vodi računa, da poštuje ljude koji tamo žive. Ja sam juče, na mitingu gde je bilo preko tri hiljade ljudi, poručio i sada, gospodine ministre, ne znam da li vas interesuje, apelujem na Vladu i tražim, kao narodni poslanik DHSS, da se jedna od narednih sednica Vlade održi u Kuršumliji, tu pored Kosova, da se vidi kako ti ljudi žive, da se vide njihovi zahtevi, da se vidi ambijent. Kako da se brani KiM kada se napušta Kuršumlija i dižu ruke od Kuršumlije?
Očekujem odgovor za predstavništva, i za ove duple plate, i za institucije KiM čiji direktori sede u Beogradu i primaju platu 200%. Naravno da onda ovim rezervistima ne može da se plati ništa. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mnogi ljudi u Srbiji, koji su godine proveli na trgovima i ulicama pred kordonima i pendrecima, suzavcem, iščekujući bolju evropsku demokratsku Srbiju, doživljavaju raspravu na ovu temu kao ružan san.
Ponovo se danima raspravlja o službama bezbednosti. Ponovo sijaset organa, institucija, sekretarijata, službi i to neodoljivo podseća na vreme ozloglašene Ozne, Udbe, Službe. Tamo gde jačaju službe bezbednosti slabi demokratija. Tamo gde se uvećavaju enormno izdvajanje iz budžeta za rad službi bezbednosti, tamo automatski na drugoj strani slabe demokratske institucije.
Da vidimo šta je nadležnost Saveta za nacionalnu bezbednost, kao što u zakonu piše, između ostalog, da razmatra pitanje iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti. Da li je priča o KiM nešto što treba da bude centralna tema Saveta za nacionalnu bezbednost? Normalno da jeste.
Mi danima trošimo vreme raspravljajući o svemu i svačemu, raspravljajući o službama bezbednosti, i onda se priča o KiM ostavlja na kraju. Parlamenti mnogih evropskih zemalja u više navrata u poslednje vreme bavili su se KiM, ali se njim ne bavi parlament države Srbije, koja tvrdi da je Kosovo njen integralni deo, da Srbija ima suverenitet na KiM, ali nećemo o tome da pričamo. Kad je bila poslednja sednica Odbora za KiM – pre mesec dana. Pa, ljudi, KiM nije tema u ovoj skupštini.
Sada da vidimo kako to izgleda u kontekstu i službi, i Saveta za nacionalnu bezbednost, i ove rasprave, i budućih predsedničkih izbora i priče o ulasku u evropske integracije. Danas je šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio da Evropska unija postigla saglasnost i jedinstvo oko priznanja nezavisnosti Kosova, sa izuzetkom Kipra. Kipar naravno ne može to da učini, jer ima onaj turski deo Kipra, sa Famagustom, i odmah bi oni pretendovali da proglase nezavisnost i da i oni dobiju status države.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner danas je izjavio da je Evropska unija jedinstvena, ali da će pružiti šansu pacifistima u Srbiji da se održe predsednički izbori. To je današnja izjava Bernara Kušnera. Sad slušate naše ministre, koji kao da su stigli sa druge planete. Kažu dvojica ministara spoljnih poslova dve velike evropske zemlje kakav je stav Evropske unije i onda slušate naše zvaničnike koji pričaju nešto potpuno drugo.
Da vidimo onda zašto uopšte raspravljamo o zakonu o službama bezbednosti? Zato što po slovu Ustavnog zakona donošenje i usvajanje tog zakona je jedna od pretpostavki za održavanje predsedničkih izbora.
Danas smo čuli zvanično saopštenje DSS, koja je rekla da će DSS nakon 19. decembra odlučiti kada će biti održani predsednički izbori. Mislio sam da ovde postoji neka vladajuća koalicija, u kojoj je više stranaka koje se dogovaraju o važnim stvarima. Međutim, vidimo da jedna stranka odlučuje kada će biti predsednički izbori, a u nastavku te izjave portparola DSS kažu - zavisno od te odluke, od odluke Saveta bezbednosti, videće se da li će oni uopšte biti održani ili će biti izmenjen Ustavni zakon, pa će onda jednog lepog dana, a možda i kasnije, biti održani predsednički izbori.
Onda pitam zašto se mi zamajavamo, zašto pošto-poto raspravljamo unedogled po onoj narodnoj - kuća gori, a baba se češlja. Vidimo da je i predsednik Skupštine počeo da relativizuje priču o izborima, kao kada se usvoje ovi zakoni videćemo koji je najbolji tajming za održavanje izbora, a do pre neki dan se busao u junačke grude da će on ispoštovati Ustavni zakon i da će, nezavisno od stava koalicionih partnera, raspisati izbore.
Mi sada ovde sedimo, zamajavaju se izabrani narodni predstavnici. Ovo je poruka građanima Srbije, Evropska unija kaže Kosovo će biti nezavisno, predsednik Skupštine kaže raspisaće izbore, koalicioni partner kaže on će odlučiti kada će biti izbori, a mi satima pričamo o službama bezbednosti.
Dajte da pokušamo da napravimo neki red, ali već kada govorimo o izborima, a to je sve povezano sa službama bezbednosti, hoće li biti zakazani izbori do 31. decembra, to je prvo pitanje. Ako neće, hoće li biti izmenjen Ustavni zakon? Ako budu zakazani izbori, šta ako Albanci proglase nezavisnost, a Evropska unija prizna nezavisno Kosovo, hoće li već zakazani izbori biti otkazani?
Da li će se možda formirati vlada nacionalnog jedinstva i nacionalnog spasa, jer DSS to najavljuje. Ajde da jednom prekratimo te muke, da se bavimo onim stvarima koje su goruće u ovoj zemlji, prvo Kosovo, Evropska unija, pa onda izbori.
Pošto vreme curi i pošto izbori verovatno neće moći biti raspisani za 20. januar, nego možda za 27. januar, onda se dosetio pametni potpredsednik Vlade pa nam saopštava da će Evropska unija 28. januara potpisati sa Srbijom Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Baš 28. januara, dan posle izbora.
Onda imate današnji izveštaj Karle del Ponte, koja kaže da Srbija ništa nije ispunila, zahteva od Saveta Evrope i Evropske unije da ne pripusti Srbiju blizu Evropske unije i onda se svako normalan pita šta ovi ljudi u parlamentu rade, čime se oni u stvari bave, kakve službe bezbednosti i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Znate koliko je to danas važno? Uopšte nije važno. To je potpuno beznačajno u ovom gorućem trenutku.
Dakle, predsednik Skupštine dužan je da ne igra žmurke više sa narodnim poslanicima, da nemamo ovde igru šibicara, ova nije, ova nije, ajd' pogodi koja jeste. Mi se nalazimo pred delikatnim životnim i istorijskim problemima i ajde da se pozabavimo tim problemima.
Još nešto, onaj ko se zatekne na mestu predsednika Republike, ako u tom momentu, bez obzira kako se zove, Kosovo postane nezavisno, on je dužan da istog trenutka sa te funkcije podnese ostavku, bez obzira što naravno to nije njegova odgovornost. Ono je izgubljeno davno, ali cenu mora da plati onaj ko se nalazi na funkciji predsednika države koja je izgubila 15% svoje teritorije i ne znam koliko građana koji žive na toj teritoriji, bez obzira koje su nacionalnosti.
Zašto to govorim? Zato što ljudi obećavaju da će Kosovo ostati zauvek naše. Imali smo premijera kome je prva tačka koalicionog sporazuma bila očuvanje i jačanje državne zajednice. Raspala se SCG i nikome ništa, on ostaje premijer i dalje. Ako ode Kosovo: kući, u Belanovicu ili na neko drugo mesto, pa razmišljajte šta ste lepo hteli da uradite, ali niste uspeli. To je odgovornost.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tražim objašnjenje, shodno odredbi člana 226.
Prethodno, analogno odredbi člana 27, gospodine predsedniče, molim vas da neprestano ne pridikujete zašto se neko javlja povodom povrede Poslovnika. Dva sata je kasnio početak ove sednice. Kao poslanik DHSS-a, nisam za to odgovoran. Moram da krenem u 9 sati iz Obrenovca da bih stigao ovde na vreme i onda nema sednice. Poslanici iz Poslaničkog kluba LDP-a za to nisu odgovorni.
Hajde da stvari ponovo nazovemo pravim imenom. Zašto nema sednice Odbora za prosvetu? Zašto nema sednice Zakonodavnog odbora? Zašto nema sednice nijednog odbora? Zato što to bojkotuju poslanici G17. Hajde da kažemo pravu istinu. Posvađali ste se u okviru vladajuće koalicije, Dinkić opet traži neke pare, opet borba oko plena, opet radi buvlja pijaca. Nemojte onda nas za to da okrivljujete.
Ono što sam hteo da pitam, tražim objašnjenje od premijera i vicepremijera.
Gospodin Đelić, gde god se pojavi napravi skandal. Bio je u Briselu i napravio je međunarodni skandal. Prvo je Makedoniju, sa kojom imamo dobrosusedske odnose, prijateljske odnose, tradicionalno dobre odnose, nazvao bivšom jugoslovenskom republikom. Naš ambasador u Skoplju pozvan je od strane ministra inostranih poslova Makedonije, jer je uložena protestna nota makedonske države. To je jedan greh gospodina Đelića.
Drugi, još veći, gospodin Đelić je rekao da je tokom akcije na Šar planini i obračuna makedonske policije s albanskim ekstremistima i kriminalcima, akcije koja ima naziv „Planinska bura“, učestvovala i policija Srbije.
Evo, imamo oštre reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije, pa je to što je Đelić rekao u Briselu iskoristio Agim Čeku, da kaže kako srpska obaveštajna služba stoji iza naoružanih formacija na severu Makedonije. Eto kako deluje potpredsednik Vlade.
Nemojte ga nigde slati. Čim nešto kaže, izgovori glupost. Kao što i on i Dinkić obmanjuju građane oko ovih besplatnih akcija, biće, ali do kraja 2010. godine. Ne lipši magarče do zelene trave. Dok prođu izbori, dok prođe mandat, pa će onda da dele akcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pošto se ovaj amandman odnosi na rezervni sastav, ponovo se vraćam na temu koja se tiče rezervnog sastava, apelujući na ministra odbrane da se pokuša pronaći rešenje za rezerviste sa juga Srbije, iz Niškog, Rasinskog, Jablaničkog i Topličkog okruga.
Naime, pošto se približava razrešenje Kosova i Metohije i pošto nam neki ratnici najavljuju uvođenje vanrednog ili, eventualno, ratnog stanja, u svakom slučaju, jačaju tenzije, to će neminovno da uslovi stavljanje u neki viši stepen pripravnosti Vojske i rezervnog sastava Vojske i neki oblik mobilizacije. Nastupila je jedna depresija, rezignacija, ljudi su baš demoralisani, obeshrabreni, rezignirani, potišteni, razočarani i mislim, ako njihovi zahtevi deluju megalomanski i pretenciozno, da bi, možda, trebalo pokušati naći neku meru da se, ipak, svima izađe u susret.
Radi vaše informacije, gospodine ministre, pre nekoliko dana, neki rezervisti su naplatili svoja potraživanja, one tužbene zahteve koje su realizovali presudama. Samo dvojica od njih, imam papire, ali ne bih da pominjem imena, mogu vama to da dam, naplatili su preko milion dinara iz budžeta Srbije, iz kase Ministarstva odbrane. To onda izaziva podele, razočaranja itd.
Ovde imam službenu belešku sa sastanka u Vladi Srbije 2. novembra, gde je konstatovano i predloženo štrajkačkom odboru da se, zbog teškog materijalnog položaja stanovništva, porodica rezervista sa područja Topličkog okruga, u narednom periodu, preko Ministarstva rada i socijalne politike, opredele određena materijalna sredstva, shodno članu 9. Zakona o socijalnoj zaštiti. Visina naknade biće određena na sledećem sastanku radne grupe.
Dakle, ti ljudi se pretvaraju, odlukom i voljom Vlade, u građane drugog reda, u socijalne slučajeve, njima se nudi socijalna pomoć. Tako se ne rešavaju problemi, pogotovo u ovim vremenima koja su, u svakom slučaju, poprilično dramatična.
Pokušavajući da na bilo koji način pomognem tim ljudima, a njihova delegacija iz Prokuplja, Despotovca i Blaca je i danas bila kod mene, deset dana sam pokušavao da dobijem šefa kabineta predsednika Republike Srbije, gospodina Rakića. Svaki dan sam ostavljao poruku, s molbom da mi se javi, da bih upriličio taj sastanak, jer ipak je predsednik Republike institucija kojoj oni mogu, bar, da iznesu svoje zahteve.
Ne mogu da dobijem šefa kabineta, pa mi se, onda, u ponedeljak, javio gospodin Radujko, ne znam koju funkciju vrši, valjda, generalnog sekretara predsednika Republike, i obećao da će do kraja nedelje biti upriličen sastanak predsednika Republike s delegacijom rezervista, kome uopšte ne moram ja da prisustvujem, ja sam tu nevažan. Nema odgovora ni dalje.
Neću da iznosim njihove pesimističke prognoze, ili, pak, njihov revolt. Oni kažu da idu izbori raznorazni, neka dođu ti ljudi iz vlasti, ne imenujući bilo koga, u Prokuplje, Kuršumliju, neka održe miting.
Ne treba stvarati tenzije, ne treba pošto-poto negirati njihove zahteve, utoliko pre što su stotine miliona dinara otišle iz budžeta Srbije, iz kase ove države.
Ponavljam po stoti put, ne može nekome da se bude majka, a nekome maćeha. Ne mogu se ljudi pretvarati u građane prvog i drugog reda, ili neko mora krivično da odgovara i da završi na robiji. Nemaju oni ambicije za nekim astronomskim naknadama, ali se moraju ti ljudi ispoštovati, a ne, kao što im je ponuđeno, da dobiju tretman socijalnih slučajeva i socijalne pomoći, pogotovo, ponavljam po treći put, u ovim teškim i vrlo delikatnim vremenima.
To je moj apel. Nisam se još nigde pojavio kao advokat, možda neću ni biti, da bi mi se pripisivalo da zloupotrebljavam skupštinsku govornicu iz tog razloga. Ako budem, nikada neću naplatiti ni dinar, kao što to nikada do sada nisam ni činio od ljudi čiji su zahtevi životno, ljudski i politički potpuno opravdani.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su normalne polemike povodom odredbe tačke 9. člana 11. o ovlašćenjima predsednika Republike, između ostalog, o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije na osnovu odluke Narodne skupštine.
Međutim, pre nego što budemo razmišljali o upućivanju pripadnika Vojske u multinacionalne snage i operacije, treba da razmislimo o pozicije Vojske ovde, u zemlji, ili vojnih obveznika, ili, naravno, vojnih rezervista. To pričam zbog već poznatog razloga i situacije dvostrukih aršina za vojne rezerviste Topličkog, Jablaničkog i Nišavskog okruga, ali to ne bih pominjao, te dvostruke aršine i kako se ljudi u Srbiji dele na građane prvog, drugog ili entnog reda, nego imamo jedan problem.
Upravo u vreme ovih ratnih pokliča, čudi me da gospodin Krasić nije predložio da na čelu tih multinacionalnih snaga bude Aleksandar Simić, pošto on, inače, poziva u ratove i sukobe, pa mi se čini da bi mogao da zauzme neko mesto na čelu tih nekih naših kontingenata u okviru multinacionalnih trupa, dakle, u vreme tih ratnih pokliča, dele se pozivi na jugu Srbije, niko ih ne prima.
Ti ljudi su već jednom, odazivajući se na poziv otadžbine, krenuli u vreme pogibija, stradanja i smrti, u vreme NATO intervencije; izigrani su, obijaju pragove, potucaju se od nemila do nedraga i nema nikakvog odgovora, ili ima, onako, arogantnih i bahatih odgovora. Tako se s ljudima, s vojnim obveznicima, sa bivšim, ali i budućim rezervistima ne postupa.
Pomenuo bih još nešto što, možda, nema direktne veze s ovom temom, ali je globalno i geostrateški povezano s čitavom pričom, a odnosi se na sledeće.
Prema najnovijim navodima, rusko-italijanski gasovod, tzv. ''Južni potok'', zaobići će Srbiju, ići će preko Rumunije, kako je to objavljeno na sajtu "Enerdži observera". Naime...
Javio sam se povodom amandmana, nisam po Poslovniku.

Neću iskoristiti čitavo vreme, samo da kažem ponešto o ovom gasovodu, jer je on važan geostrateški, i ima veze i sa pozicijom naših vojnih snaga i sa pozicijom odbrane ove zemlje.
Dakle, prema najnovijim navodima, do toga će doći jer su italijanska kompanija "EMI" i ruski "Gasprom" preliminarno došli do zaključka da trasa, umesto kroz Srbiju, treba da prolazi preko Rumunije, zatim Mađarske i Češke. Urednica tog sajta posvećenog energetici, gospođa Pištalova, smatra da je odluka o ''Južnom potoku'' već doneta, a da će Ministarstvo energetike Srbije uskoro dobiti zvaničan odgovor "Gasproma". Takođe, smatra se da je ta priča završena na štetu Srbije i da za to nije kriv "Gasprom", nego Vlada Srbije.
Po njenom mišljenju, glavni krivci su bivši ministar energetike Radomir Naumov i njegov saradnik, koji i dalje sedi u Ministarstvu, gospodin Milutin Prodanović. Zašto? Zato što su Rusima, bukvalno, poklonili firmu "Jugo-gasprom", a narod su lagali da će ta firma, u stvari, graditi ''Južni potok'' kroz Srbiju. To nije učinjeno i na tom sajtu se dalje navodi da će tek onda kada to bude tema u Parlamentu, Rusija početi ozbiljno da shvata i posmatra Srbiju.
Mislim da bi to trebalo da bude tema, jer, kako se ovde navodi, na godišnjem nivou gubi se 200.000 miliona evra. Ko laže i obmanjuje građane Srbije?
Povodom onoga što je gospođa Radeta pomenula, i ja sam dobio neki vrlo neuverljiv, odnosno ne odgovor, nego zaobilaženje odgovora od gospodina ministra pravde Dušana Petrovića.
Nažalost, predsednik Ustavnog suda Srbije i danas je penzioner Slobodan Vučetić, koji i danas, dok o ovome polemišemo, uredno prima platu od 230.000 dinara. U upravnom odboru je "Službenog glasnika", da se malo poprave njegove finansijske sposobnosti.
Uzgred, koristim priliku da apelujem na predsednika Republike. Koliko mi je poznato, lista od 10 kandidata je verifikovana i ne znam šta čeka predsednik Republike da izvrši izbor pet od tih 10 kandidata, da bi blokada Ustavnog suda bila prevaziđena, da bi on mogao da funkcioniše i da bi sijaset stvari koje se nalaze na dnevnom redu, najzad, videle svetlo dana. Između ostalog, i narodna inicijativa, odnosno inicijativa da se proglasi protivustavnom odredba u Zakonu o radiodifuziji koja se tiče televizijske pretplate.
Skoro 50 posto građana ove zemlje ne plaća televizijsku pretplatu. S pravom, jer je to protivustavni harač. To je inicijativa koju je Demohrišćanska stranka Srbije pokrenula pre više od dve godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226, vrlo ću kratko. Tražim objašnjenje od ministra za Kosovo i Metohiju, ministra finansija, predsednika Vlade.
Najaktuelnija priča u Srbiji danas je priča o Kosovu i Metohiji. U više navrata, potencirao sam kako oni koji u ime Srbije vrše vlast na Kosovu i Metohiji, to rade pretvarajući obične građane u građane drugog reda.
Obratila mi se grupa zaposlenih, grupa radnika preduzeća "Kosmetprevoz". To je firma koja je nekada imala sedište u južnoj Mitrovici, posle rata su prešli u severnu Mitrovicu. Imala je 170 radnika. Obnovili su rad, sve do pre dve godine, kada je na čelo te firme došao čovek koji je, inače, bio poslanik u ovoj skupštini, da ne pominjem ime, promenio je stranačke boje. Onda je bio zamenik ministra saobraćaja u Vladi Kosova i Metohije, bio je predsednik opštine Zubin Potok, pa je dobio donaciju, pa je formirao svoje transportno preduzeće "Kolašinpromet", pa je sve linije koje je držao "Kosmetprevoz", koje su bile rentabilne, između ostalog, i prevoz đaka, preneo na svoje privatno preduzeće.
Firma "Kosmetprevoz" je, praktično, ostala bez posla, pa nije plaćao rate za četiri autobusa koji su uzeti na lizing, iako su ostale da se plate još samo tri rate, pa je kreditor oduzeo ta četiri autobusa i onda je firma dovedena u potpuni kolaps. Devet meseci radnicima nije plaćena plata. Cilj je da "Kosmetprevoz" potpuno atrofira, u čemu je i uspeo.
Firma je, praktično, prestala da radi, ljudi nemaju od čega da žive, nalaze se na ivici egzistencije. Nameravaju, kako pišu u ovom dopisu, da se svi isele sa Kosova i Metohije, da nađu neko utočište za sebe u Šumadiji jer, kako kažu, valjda će tu i za njih biti jedan komad proje, zbog onih koji ovako upravljaju i ovakav zulum, u ime ove vlade i ove vlasti, vrše na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, čini mi se da ovaj amandman ima svoju logiku, jer zaista je nedorečena odredba stava 1. člana 88 - zajednički predlog za proglašenje ratnog ili vanrednog stanja utvrđuje se na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana.
Semantički, nedostaje čiji je to zajednički predlog. Ne znam da li to treba bude ministar i načelnik Generalštaba, ali, očito, u ovom stavu nešto nedostaje.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ima u drugoj odredbi.)
To se samo naslućuje. Da bi norma bila potpuna, čini mi se da nešto nedostaje – ko vrši procenu. Nedostaje, gospodine ministre, ko vrši procenu, taj deo nedostaje. Može se dedukcijom zaključiti, ali to fali. Pošto smo juče čuli ratni poklič savetnika premijera i pošto se približava, očigledno, taj dan ''D'', kada je sudbina Kosova i Metohije u pitanju, moje pitanje je jednostavno, jer je to nešto što je predvidivo.
Juče smo čuli stavove velikih sila, poput SAD-a i Velike Britanije, oni su već rekli da je jedina osnova Ahtisarijev plan, pa je sinoć, zaista, čudno delovala na RTS-u izjava ministra spoljnih poslova. Imate oficijelni stav Velike Britanije, a onda ministar spoljnih poslova Srbije priča šta je on rekao ministru spoljnih poslova Velike Britanije. Hajde da čujemo šta je rekao ministar spoljnih poslova Velike Britanije.
Ja mogu da poželim da Sejšelska ostrva pripadnu Srbiji, ali ko me to pita. Dakle, moje pitanje je jednostavno – ako bude proglašena i priznata od strane velikih sila nezavisnost Kosova i Metohije, da li će u Srbiji biti proglašeno ratno i vanredno stanje, jer to najavljuje gospodin Simić u svojoj jučerašnjoj izjavi?
Ako to već najavljuju, neka onda oni budu na čelu, neka oni budu i njihova deca na prvoj liniji fronta, a ne da se igraju životima tuđe dece. Srbiji je potreban dečiji smeh, radost življenja, pelene, a ne sveže humke i crni barjaci. Toga smo se nagledali. O.K, ako hoće da ratuju, ti veliki heroji, ratnici, junaci - napred, na prvu liniju, sa svojom decom, a ne sa tuđom decom. Kralj Petar i kralj Aleksandar su bili na čelu vojske.
Iz ovoga sledi drugo pitanje. Ako do toga dođe, ili ako dođe do proglašenja vanrednog stanja na delu teritorije, onda je logično da to bude deo koji gravitira ka Kosovu i Metohiji. Moje je pitanje – kako će se sprovesti, eventualna, mobilizacija u Niškom, Rasinskom, Jablaničkom, pogotovo u Topličkom okrugu?
Ti rezervisti više nikada neće da uzmu oružje u ruke. Oni su demoralisani, prevareni, obeshrabreni, obmanuti, rezignirani, razočarani, znači, treba pogledati istini u oči.
Da iskoristim priliku, pošto se uvek nameće pitanje kakva nam je ratna tehnika, kakvo nam je naoružanje, da pitam nešto ministra.
Pre jedno godinu dana, Mlađana Dinkića su morali varioci da vade iz kokpita MIG-a 21, a rekao je da će lično da se založi da se remontuju MIG-ovi 21, baš se sećam dobro tog snimka, ili 29, svejedno. Navodno je četiri miliona remont tih MIG-ova.
Šta je na tom planu urađeno, dade li Dinkić pare, remontovaše li se MIG-ovi, koliko imamo spremnih aviona, ovih koje je Dinkić remontovao? Jer, to smo gledali.
Znači, vlast treba da ispunjava svoja obećanja. Sećam se još kako ga vade iz tog kokpita. Mislim da bi trebao odgovoriti na to pitanje.
Još jedno. Malopre, kad sam pominjao direktora preduzeća "Kosmetprevoz", koji je uspeo da uništi ovo preduzeće, zaboravio sam da kažem njegovo ime, a on je nekad bio kadar SPS-a, više nije, promenio je stranačke boje. Pitajte koje je stranke danas član. Bio je poslanik SPS- a, njegovo ima je Vulović Srđan. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko nedelja zatražio sam informaciju o jednoj temi koja zvuči bizarno, ali pokazuje pravu prirodu ove vlasti - pljačku i lopovluk.
Pokazao sam sa ove govornice tri odluke koje je potpisao generalni direktor "Železnica Srbije" gospodin Milenko Šarančić o adaptaciji i rekonstrukciji staničnog WC-a na železničkoj stanici u Kraljevu. Tu je kamera, to su te odluke. (Pokazuje papire.) Bilo bi smešno, ali je tužno. Adaptacija, odnosno rekonstrukcija staničnog WC-a, po ovim odlukama, trebalo je da košta pet i po miliona dinara.
Verovatno pokušavajući da istraže ovo što sam govorio... Ali, mi poslanici Demohrišćanske stranke Srbije u poslaničkoj grupi LDP imamo, naravno, insajdere i imamo informacije, i ovo je informacija o radovima na adaptaciji staničnog WC-a u Kraljevu, koju je Direkcija za infrastrukturu, Sektor za investicije, dostavila generalnom direktoru. Ta informacija objašnjava šta će to da urade da bi ga adaptirali, pošto je sanitarni inspektor svojevremeno zabranio upotrebu tog WC-a. Ovde se navode i firme koje će da izvode te radove: jedna iz Lešnice, druga iz Loznice i treća iz Sevojna.
Ovo će svaka zanatska radnja iz Kraljeva ili okoline, predgrađa Kraljeva da uradi za nekoliko dana. Ponavljam, pet i po miliona dinara, sedamdeset hiljada evra. Evo kako to grandiozno zdanje izgleda. Njegova površina je... Ovo je slika od 21. avgusta 2007. (Pokazuje sliku.) Svejedno, a ovo je, navodno, ali ne mogu da verujem, slika od 23. novembra, od pre nekoliko dana, posle mog traženja informacije. (Pokazuje sliku.) Ispade da ništa nije urađeno. Ovo je kao kuća strave.
Ali, da sve ovo zaboravimo. Prema ovoj informaciji, taj objekat koji se rekonstruiše, odnosno adaptira ima ukupno 39 kvadratnih metara. Raspitao sam se kod ljudi koji se bave građevinom. Stanovi se prodaju, ne u centru Beograda, ali u okolini, recimo u Obrenovcu komforan stan sa centralnim grejanjem je između 400 i 550 evra.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ovo je 70 hiljada evra. Moglo je da se završi i da se stave španske pločice, za sedam hiljada evra. Oni su opljačkali preko 60 hiljada evra, opljačkali. Hoće li da reaguje tužilac na ovaj lopovluk? Moglo je da se napravi četiri-pet stanova za železničare.
(Predsednik: Hvala, gospodine Batiću, vreme vam je isteklo.)
Završavam. To je slika i prilika Srbije. Isti oni koji zabranjuju promocije i tribine u Aranđelovcu, oni lažu, kradu, pljačkaju i otimaju, što ovaj primer najbolje potvrđuje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo sam pročitao doslovce ono što u ovim odlukama piše, ali sam, naravno, i proverio. Nije tačno da je stanični WC od železničke stanice u Kraljevu udaljen nekoliko stotina metara. Nije to na drugoj železničkoj stanici, nego na istoj. Udaljen je maksimalno 30, 40 do 50 metara, a kad se izađe iz voza desetak metara bočno.
Drugo, u ovoj informaciji piše do detalja šta je sve trebalo da se uradi. Piše šta je do sada urađeno i šta još preostaje da se uradi. Ilustracije radi, pominje se da treba da se urade unutrašnji pregradni zidovi, armirana betonska ploča, spušteni plafon od vodootpornog gipsa, između ostalog prilaz i kabina za hendikepirana lica, a piše šta je urađeno. Ništa od ovoga što sam pomenuo nije urađeno i ne navodi se da treba da bude urađeno, navodno će još da se uradi stolarija, da se montiraju sanitarije i ugradi odgovarajuća elektro-galanterija.
Još nešto, da je udaljen 100 ili 200 metara i da se stavlja nova vodovodna i kanalizaciona mreža, to je par hiljada evra, čak da je tako, a nije tako. Sve u svemu, ponavljam ponovo, ovo može da košta do 7.000 evra, a ne 70.000 evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 226. tražim objašnjenje od ministra za kulturu i od predsednika Republike povodom sinoćnjeg događaja u Aranđelovcu.
Ja sve te stvari posmatram fenomenološki i principijelno. Dakle, pre 17 godina prekinuta je predstava o svetom Savi. Plašim se da nam se istorija ponavlja. Tada je počelo nešto što se loše završilo. Plašim se da je i sinoć počelo nešto što će se loše završiti. Dakle, uopšte nije važno, što se tiče emisije "Peščanik", nikad u životu nisam gostovao u toj emisiji, sijaset puta su razni negativni komentari bili upućeni na moju adresu, ali ja pokušavam da branim princip.
Ako se u Srbiji u 21. veku pokušava linčovati jedna grupa ljudi koja je došla da iznese neke svoje stavove na jednoj tribini, onda to nije pokušaj njihovog linča, nego je to linč nad javnom rečju, nad vaspitanjem, nad kulturom, nad pravom na suprotno mišljenje.
Srbija zaista iz dana u dan, kao početkom devedesetih, postaje gulag javne reči, medijski geto, koncentracioni logor jednog drugačijeg kulturnog modela, tamnica suprotnog mišljenja. Tako ne možemo napred. To se uvek loše završava.
Ajde da izvučemo neke pouke iz istorije. Ne vrede ovde epovi, mitovi, legende. Ovde svakog dana imamo roštiljijade, kobasicijade, slaninijade, kupusijade i razne druge jade. Hajde da odemo malo u suprotnom pravcu, bez neprestanog potenciranja mitova, legendi. Ostavimo istoriju istoričarima. Manimo gusle. Oni koji su na čelu države slepi su više od slepog guslara Filipa Višnjića. Od nekada lepe manifestacije u Guči napravili su najprimitivniju vašarčinu i onda je proglasili za nacionalni brend, gde su glavni artikli majice sa likom Legije i Ratka Mladića.
Zato pozivam i ministra za kulturu i Borisa Tadića da dignu svoj glas, jer je opasno kada se sprečava pravo na suprotno mišljenje i na javnu reč. To se u Srbiji završavalo ratovima, a posle ratova kapitulacijama.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Gospodine ministre, zamolio bih vas za objašnjenje, a tiče se nečega što u zadnje vreme je bio glavni deo spoljne politike, pregovora o Kosovu i Metohiji. Mene zanima ko je kreator, u najmanju ruku začuđujućih, predloga da se status Kosova i Metohije uredi po uzoru na Hongkong, Olandska ostrva i u poslednjih par dana na južni Tirol, Kataloniju ili Baskiju. Mislim da su ta poređenja, u najmanju ruku, ne samo neadekvatna, nego potpuno nelogična. U Hongkongu i u Kini žive Kinezi. Oko Hongkonga su se svi dogovorili, a ovde ne može niko da se dogovori. Hongkong je trgovinska, finansijska i pomorska metropola, Kosovo je jedan od najnerazvijenijih delova Evrope.
Istorijske okolnosti su potpuno obrnute itd. Dakle, ko je kreator takvih ideja, koje niko u međunarodnoj zajednici nije ozbiljno hteo ni da komentariše?
Dalje, u spoljnoj politici, u diplomatiji, kada je sudbina Kosova u pitanju, ko je dao generalno punomoćje Vladimiru Putinu da Rusija štiti interese Srbije. Da vidimo iskustva iz prošlosti, kada ih je zaštitila. Sećate se onih arhivskih snimaka RTS-a, NATO intervencija, ruska prekomorska flota krenula iz Crnog mora. Da li još putuje? Nikad nije stigla. Ovde neki navijaju sat po Kremlju. Ovde se intonira ruska himna, ovde se slavi Rusija, ovde se priželjkuje da Srbija bude pokrajina Rusije, a onda u okviru te pokrajine Kosovu valjda autonomija.
Dakle, ovde se tvrdi da će Rusija sačuvati našu kolevku. Zašto nije svoju? Pa, Kijev je bio prestonica carske Rusije. Ovde su neki, kada je u pitanju spoljna politika i diplomatija, kao što malopre rekoh, slepi više od Filipa Višnjića.
Ovde se vodi ona politika iz vremena Broza - daj desni žmigavac, a skreni levo. Izgleda, vaš automobil ima još više žmigavaca, pa se da ka Briselu, a ide ka Kijevu, pa se da ka Vašingtonu, a ide ka Kremlju ili ka Moskvi. To je jedna nedosledna, nekonzistentna, nakaradna spoljna politika.
Ovde se za sve osuđuje Vuk Drašković. Taj sporazum koji je on potpisao, a onda ga ratifikovala država, to je jedini realni domet spoljne politike u poslednjih nekoliko godina. Ovde se kritikuju ljudi, a zaboravlja se, i to od strane onih koji se pozivaju na istoriju, da su Dučić, Rakić, Šantić, Crnjanski bili ambasadori Srbije. Pa onda su i Velikić, i Dušan Kovačević i Grujica Spasojević sasvim reperezentativni ambasadori u današnjem vremenu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam nikakav referat, a i ne bih da se bavim prošlošću. Gospodine predsedniče, predlažem da u okviru ovog postupka oko izmena Poslovnika uvedete praksu, radi ubrzanja rada parlamenta, kada već u koaliciji ne možete da se dogovorite, da napisane referate poslanici mogu da predaju u pisanom obliku, bolje nego da nešto pričaju ovde a niko ih ništa nije razumeo.
Ono što sam ja hteo da kažem, to je po članu 226. Poslovnika. Želeo sam, mada mi niste na vreme dali reč, a i ministar je otišao, da upitam, pored onoga što sam govorio o spoljnoj politici u domenu Kosova i Metohije...
Druga najvažnija tema spoljne politike i diplomatije bile su evropske integracije. Ovde su mnogi najavljivali brz ulazak u Evropsku uniju i druge evroatlantske integracije, a stigli smo do parafiranja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Paraf znači predugovor.
Predugovor se zaključuje kada prodavac nema poverenja u kupca, pa prvo napravi predugovor, pa on mora da ispuni sve obaveze, pa tek kada ispuni sve obaveze, onda ide ugovor. Potpisala ga je posle nekoliko dana i Bosna i Hercegovina, ali to je samo mali početak. Albanija je Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji potpisala pre pet godina.
Srbija mora da učini mnogo više na planu borbe protiv korupcije, monopola, kriminala. Ponovo su crne hronike pune; ubistva, eksplozije, razbojničke krađe na sve strane.
Ovde pravosuđe nije nezavisno. Ovde danima pitamo kako je moguće da bivši predsednik Ustavnog suda i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda od 230 hiljada dinara, ali malo mu je to, pa je postao član Upravnog odbora „Službenog glasnika“, da se malo pomogne teška materijalna situacija Slobodana Vučetića.
Dok tako radimo teško da ćemo prići EU, pogotovo što ovde imamo jednu opštu rusifikaciju Srbije, što nam se događaju onakve stvari kao sinoć u Aranđelovcu. Hteo sam da kažem, istine radi, da je Boris Tadić osudio to što se sinoć dogodilo u Aranđelovcu, pokušaj da se spreči javna reč, pravo na suprotno mišljenje. To su sve stvari koje nas udaljavaju od evropskih integracija i o tome je nešto trebalo da nam kaže ministar spoljnih poslova. Hvala.