Samo da završim.

Ne. Samo nemojte da mi upadate u reč...

To ne zavisi od Ministarstva unutrašnjih poslova, to zavisi isključivo od vas.
Bio sam ministar. Imao sam čast da budem ministar u vladi Zorana Đinđića. Ako se vi ne sećate, ja se sećam da je moto te stranke na jednim izborima bio ''Pošteno''. Ovo nije pošteno, nije pravedno.
Zoran Đinđić nikad nije imao telohranitelje kada je putovao po Evropi i svetu, a bio je mnogo ugroženiji od vas. Nije imao po nekoliko savetnika jer to plaćaju poreski obveznici Srbije. Jednom prilikom sam zajedno sa Zoranom Đinđićem bio u Budimpešti. Morali smo ranije da se vratimo. Vraćali smo se sami. Ja sam vozio, on je sedeo pored mene. To je istina.
Nemojte sada prebacivati na tobože ministra unutrašnjih poslova i neophodnost obezbeđenja. Ako je to tako, čak da je to tako, šta će vama trojica savetnika na svim ovim putovanjima?
Pošteno je da se kaže: zaneo sam se, grešio sam, neću više, moramo svi da stegnemo kaiš, nema smisla, treba mi jedan čovek. U redu je da vam neko asistira, ali ne možete da vodite svitu. Deset članova delegacije u Njujorku: pet vodite vi i pet poslanika. To nije pošteno.

Gospodine Duliću, vi ste predsednik Skupštine i nemate pravo nikome da delite nikakve lekcije.
Da li ću ja reklamirati povredu odredbe 226, 100, ili 127 – to je moje poslaničko pravo. Kad nemate argumente i ne možete da odgovorite na pitanje, onda posežete za tom jeftinom retorikom, ljutito, bahato, neodgovorno – da li ja imam pitanje.
Odgovorite koliko koštaju vaša putešestvija po belom svetu. Vodili ste tri savetnika u Njujork. Reč niste rekli u Njujorku. Šta će vam savetnici? I treba da se kaže – to košta 30.000 dolara, 40.000 dolara – to je pošteno.
Samo vi dobacujte. Ne obraćam se vama, obraćam se onima koji gledaju.
Kad oni koji čame ispred suda u Kuršumliji po ledu i snegu da bi naplatili 30.000, 40.000, 50.000 – to je problem. Kada neko drugi ima telohranitelje, to je najveće zlo ovog sveta. A kada ih vi vodite, i sada prebacujete na Jočića, to nema nikakve veze.
Dobio sam odgovor od kolege, ministra, gospodina Petrovića. Tri puta sam ga pitao, dok je bio ovde, da li Slobodan Vučetić i dalje prima platu predsednika Vrhovnog suda od 230.000 dinara, a u penziji je godinu i nešto dana. Znate šta sam dobio kao odgovor? Nije ministar pravde za to nadležan jer Ministarstvo pravde nije korisnik tog dela budžeta. Pa, to nije odgovor. Treba pogledati istini u oči i, ma koliko bila neprijatna, reći – to je istina, grešio sam, nije pošteno, neću više.
Prema tome, gospodine Duliću, ja sam i rekao, ja sam pripadnik opozicione DHSS. Svaku grešku stranaka vladajuće koalicije javno ću iznositi, jer je zadatak opozicije da bude korektiv vlasti. Ako vi smatrate da ovo nije greška i da treba putovati svuda sa ogromnim brojem ljudi oko sebe, onda je to vaše pravo i ja vas u tome ne mogu sprečiti. Ali, neka o tome prosuđuju građani Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 27. Poslovnika. Ovlašćenja i obaveze predsednika parlamenta su, između ostalog, i da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine je tokom prethodne sednice flagrantno kršio i čak derogirao odredbe članova 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine nekakvim tumačenjem koje ni po jednom od poznatih tumačenja pravne norme ne može biti takvo kako nam ga je on protumačio. Ni jezičkim, ni logičkim, ni gramatičkim, ni ciljnim, ni pojmovnim tumačenjem ne mogu se eliminisati i derogirati odredbe članova 225. i 226.
Predsednik parlamenta je to obrazložio efikasnijim radom parlamenta i tobožnjim poslaničkim pitanjima na kraju svake sednice. Danas smo čuli da je predsednik parlamenta rekao da je ono što se događalo u petak pobeda parlamentarizma. To nije tačno. To je bio sumrak parlamentarizma. Ne trijumf nego debakl, ne pobeda nego poraz. Zašto? Zato što su poslanici izabrani narodni predstavnici i zato što su poslanička pitanja u stvari glas naroda, pitanja građana, pitanja naroda.
Kada je to već tako i kada imamo u vidu odredbu člana 124. Ustava Republike Srbije, po kojoj Vlada odgovara parlamentu za vođenje politike Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih akata i za rad organa uprave, onda je bio elementarni red i elementarna obaveza, po Ustavu i po Poslovniku, da ovde bude čitava Vlada, sa izuzetkom onih ministara koji možda imaju neka putovanja i neke neodložne obaveze.
To se nije dogodilo. Na početku sednice bilo je desetak ministara, u Vladi koja ima 25 članova uključujući predsednika, potpredsednika i ministra bez portfelja. To je već bila uvreda za parlament, uvreda za građane koji su želeli da postavljaju pitanja.
Ne omalovažavajući nijednog ministra, ovde nisu bili ministri koji su, po definiciji, na čelu najvažnijih resora, kojima, opet po definiciji, narodni poslanici treba da postave najviše pitanja, ministri odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, ekonomije - niko nije bio tu. Bilo ih je sat vremena desetak, pa onda dva-tri, uključujući i gospodina Markovića, i na kraju je ostao samo Božidar Đelić koji je onako kao Kalimero kukao i plakao. Laže i maže pokušavajući da odbrani neodbranjivo.
Odgovorno tvrdim i, živi bili pa videli, nikada više na dnevnom redu neće biti tačka Poslanička pitanja. Zašto? Zato što su se proveli kao bos po trnju, podvili rep i pobegli.
Tako da to nije nikakav trijumf parlamentarizma. To je bila šarena laža i molim predsednika Skupštine da ubuduće poštuje Poslovnik i nastavićemo sa praksom koju dozvoljava ovaj poslovnik, a to je, između ostalog, i pozivanje na odredbe članova 225. i 226. Hvala.

 Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 200, a može i 226. Poslovnika.
Pre neki dan sam pomenuo jedan problem nad kojim vlast žmuri, a tiče se vojnih rezervista Topličkog okruga. Dozvoljava se da ti ljudi, koji su se odazvali na poziv otadžbine, nisu dezertirali, nisu se krili, sada podsećaju na one tužne likove iz pripovetke Laze Lazarevića ''Sve će to narod pozlatiti'' ili - sve će to vama bog vratiti.
Dakle, oni traže ono što je njihovo elementarno pravo, svoje dnevnice, jer su na poziv otadžbine napustili svoje kuće, svoja imanja, svoje porodice, svoja radna mesta, a onda kad traže ono što je njihovo pravo, onda to nikog nije briga. Onda imate jednu potpuno nakaradnu sudsku praksu. Pojedini su tužili, u stvari hiljade njih je tužilo, u Prokuplju skoro 3.000, u Kuršumliji skoro 2.000, Blace, Kruševac, Niš, ali i širom Srbije. Pojedine tužbe su usvojene, presude donete, dnevnice naplaćene. Jedan predsednik opštine, iz redova stranke vladajuće koalicije, naplatio je svoje ratne dnevnice. Ostale maltretiraju kad su videli da će se to omasoviti. Onda Građansko odeljenje Vrhovnog suda izlazi sa nekakvim stavom o nenadležnosti pojedinih sudova, o eventualnoj zastarelosti, mada to nije naknada štete nego dug.
Dakle, imamo potpuno haotično stanje: negde se zakazuje, negde se ne zakazuje, negde se presuđuje, negde se odbacuje, neki su naplatili, neki nisu naplatili. To je ružna slika o Srbiji. Zašto? Zato što treba imati samo malo dobre volje, malo morala, malo poštovanja prema tim ljudima, jer nisu oni bivši rezervisti, oni su rezervisti možda i budući. Nadamo se da neće biti besmislenih ratova koje će voditi generali koji su sve ratove izgubili, ali su sve privilegije i beneficije dobili.
Dakle, ajde da vidimo, pošto od Kuršumlije i niže od Kuršumlije ima narodnih poslanika koji svaki dan lažiraju i falsifikuju putne naloge, glume da putuju i da se vraćaju, i naplaćuju hiljade evra, a oni čuče na kiši, ledu i snegu.
Najnovija informacija: Vlada kupuje 40 luksuznih automobila. Šta će im to? Evo jednog svežeg primera. Pre neki dan je delegacija Narodne skupštine išla u Njujork. Dame i gospodo, devet članova delegacije, od toga predsednik Skupštine - dva savetnika, dva telohranitelja. Šta će Duliću u Njujorku telohranitelji? Ko koga pravi ludim? Bio sam, sticajem okolnosti, ministar u onoj Vladi, u onim teškim vremenima. Nikad, nigde, na desetinama putovanja u inostranstvu nije mi palo na pamet da vodim jednog jedinog telohranitelja, a rizici su bili mnogo veći.
Reprezentacije, Đelić se šeta, drži ga Boris Tadić za ruku, da ga svi vide, da vide da je preživeo Skupštinu, otvara šoping centre, salone automobila. Bolje da je primio te rezerviste, te ljude koji traže mrvicu - da se ispune njihovi zahtevi i da Srbija plati svoj dug prema njima jer su oni svoj dug prema otadžbini ispunili. Hvala.

Dame i gospodo, član 27. i član 77.
Kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, zabrinut za sudbinu i budućnost Kosova i Metohije, u više navrata sam zahtevao da se zakaže posebna sednica ovog parlamenta, čija bi jedina tačka dnevnog reda bila Kosovo i Metohija. Sramota je da o tome raspravljaju parlamenti drugih zemalja a ne i Narodna skupština Republike Srbije.
Tražio sam, takođe, od predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, da se zakaže sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, posebno nakon nemilog događaja, jedne diverzije ili sabotaže ili ko zna čega, koji se dogodio našoj koleginici Stojanki Petković. Nema sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, ali zato čitamo iz novina razne ponižavajuće predloge - Hongkong, Olandska ostrva, biće posle i Foklandska, biće i Galapagos, naslušaćemo se svega i svačega.
Danas se pregovara u Baden-Badenu, a on je poznat jedino po kazinu i po ruletu. Kako se ova vlast ponaša, očito su Kosovo stavili na rulet. Ministar za Kosovo i Metohiju mi je, povodom nekih pitanja o parama iz budžeta Srbije i o parama iz budžeta Kosova i Metohije, odgovorio prilično nemušto. To nije pravi odgovor. To je onako blanko prepisano čime se bavi budžet Srbije, a uputio me je, ministar za Kosovo i Metohiju, da se, kao narodni poslanik Srbije, obratim predstavnicima UNMIK-a. UNMIK finansira, po ministru Samardžiću, samo privremene institucije na Kosovu i Metohiji.
Gospodine ministre, hoćete li još malo da ćaskate, da ja sačekam, da se ne bih nadvikivao?
(Predsedavajući: Molim vas, malo pažnje.)
Ako ni vas ni uvažene kolege narodne poslanike ne interesuje sudbina i budućnost KiM, onda je to problem. Ja sam pitao vrlo jasno: šta je sa parama, gde su pare, ko je raspisao tendere za nekakve nepostojeće puteve, ko je raspisao tendere za zgrade u Kosovskoj Mitrovici, koliko je para iz budžeta Kosova i Metohije, tog mrskog, albanskog, primila bolnica u Kosovskoj Mitrovici?
Dame i gospodo, da otkrijemo i otvorimo karte. Jedan naš kolega narodni poslanik je iz Kosovskog fonda, potpomognutom od strane vlade Luksemburga, uzeo donaciju od 192.000 evra. Ne znam da li je pitao Putina i Rusiju. Ovamo pljuje po NATO, po Americi, po Zapadnoj alijansi, ali su mu drage njihove pare. Šta ćemo tu sa problemom patriotizma?
Znači, ovde imamo dvojni moral, ili bolje rečeno - nemoral. Ako Narodna skupština ili Odbor za KiM neće da razgovaraju o onome što se dogodilo našoj koleginici od strane nekih koji se u naše ime kao dahije ponašaju na KiM, onda je to vrhunac nemorala i onda se plašim da će takva biti i budućnost Kosova i Metohije. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, nekoliko pitanja. Pošto nema premijera, obratiću se potpredsedniku.
Da li je Vlada dobila od Saveta za borbu protiv korupcije memorandum od koga je sve počelo, memorandum o spajanju, da uprostim zbog obične publike, Delte i Ce-marketa? Da li je ovo uobičajeno u zemljama tržišne ekonomije, u zemljama zdrave konkurencije, u zemljama evropskih integracija za koje se toliko zalažete?
Da li smatrate normalnim da Pravni fakultet pogazi svoju tradiciju, sve norme, svu etiku, svaki moral (među njima su i neki naši saborci, zbog čega me je sramota) i na zahtev kompanije Delta daje pravničko tumačenje da nema monopola kompanije Delta, to pravničko tumačenje prihvata Vrhovni sud i ono postaje sastavni deo presude?
Gospodine Đeliću, otišao je ministar Cvetković, gde se nalaze devizne rezerve zemlje? Koliki deo deviznih rezervi zemlje se nalazi u "Evroaksis banci'' u Moskvi, čiji je većinski akcionar Vojin Lazarević? Gde se nalaze pare koje su dobijene od prodaje Mobtela? Da li se slučajno i one nalaze u "Evroaksis banci'' u Moskvi, čiji je većinski akcionar Vojin Lazarević?
Gospodine Đeliću, šta ste hteli da kažete kada ste, otvarajući "Delta siti", rekli da je to državni projekat ili državni interes? To me podseća na onaj trenutak kada je Mlađan Dinkić ispijao šampanjac zbog prodaje "Delta banke" "Banci Inteza", a pare otišle na Kipar, umesto da to čini kiparski ministar finansija.
Gospodine Đeliću, da li imate neke poslovne veze sa jednim od ljudi koji su optuženi za duvansku mafiju? Njegovo ime je Siniša Stojičić. Da li ste u partnerstvu sa njim povodom nekih projekata i nekih poslova i privatizacija u Sokobanji?
Ako niste, zašto ste iz svog kabineta otpustili njegovu pastorku Natašu Čorbić, koja je reprezentativna ličnost, završila je LSI, postdiplomske studije na LSI?
Pošto se već služite, i sada, mobilnim telefonom i SMS porukama, zašto ste joj malopre poslali SMS poruku da, ako se ovo kaže za govornicom, ona kaže da to nije istina? Zašto ste je prvo otpustili, kada ste je prethodno hvalili, a onda strepite da date pravi odgovor na ovo pitanje? Tu nema ničeg ličnog. Ovo su samo pitanja, ja ništa ne tvrdim, ali, jednostavno, mislim da stvari treba isterati na čistac, bez obzira na to ko je u pitanju.

Dame i gospodo, kad nema argumenata, onda se priča deset minuta. Stvarno je žalosno u šta su se neki ljudi pretvorili. Mislim na vas, gospodine Đeliću. Meni je žao. Žao mi je iz prostog razloga što ste dozvolili sebi još nešto. Rekli ste da je ova sadašnja Vlada u stvari prva demokratska vlada. To ste vi rekli, kao što ste rekli da je otvaranje "Delta sitija" državni interes. Doneću vam, gospodine Đeliću, i jedno i drugo. To ste vi rekli i cela Srbija je slušala.
Setite se, gospodine Đeliću, 15. januara 2001. godine zajedno smo se vraćali − ja se vraćao, vi dolazili − kad vas je Zoran Đinđić pozvao u prvu demokratsku vladu. Zbog uspomene na Zorana Đinđića, to nikada niste smeli da kažete. Nikad. A dozvoljavate sebi svašta. Da ne govorim da je žalosno to što ste tvrdili, da ''ili premijer ili ništa'', a sad tvrdite da trenirate za premijera. Ali, to je vaše pravo.
Gospodine Đeliću, i maločas sam rekao, nema ministra finansija, ja sam njemu želeo da postavim pitanja oko deviznih rezervi. Pokušali ste nešto da odgovorite. Znam, bliže je ministru finansija nego vama, znam da je u ingerenciji guvernera, onog koga ste izabrali iako je utajio porez. To je valjda prikaz borbe za evropsku i demokratsku Srbiju. Čovek utajio porez, cela Srbija to zna. Opljačkan sam bio preko blagajničkih zapisa, preko tih mućki sa ''Evroaksis bankom'' i svi znate gde su pare. Što ne kažete gde su pare? Ponovo guverner, jer vas je ucenila jedna od stranaka vladajuće koalicije i to je tako, to svi znamo, ne morate mi to objašnjavati.
Tačno je, gospodine Đeliću, da otvarate i neke druge šoping centre i neke salone, to vam je postao manir. Ne pominjete da je to državni interes, ali, gospodine potpredsedniče, zloupotrebljavate svoju funkciju, pošto te šoping centre i te salone automobila prethodno opremi firma vama vrlo bliske osobe, pa su to takođe zloupotrebe i sukobi interesa. Dno dna. To je vaš odgovor. Odgovorite, pa ću vam reći koja je firma i koja je ličnost.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovo je pitanje za ministra infrastrukture, koji, nažalost, nije prisutan, ali svejedno.
Dakle, kako objašnjava ovaj papir koji nosi naslov: Pregled aktivnih investicionih objekata? To je papir sa sednice Upravnog odbora ŽTP-a. Između ostalog, da li može da nam objasni šta znači stavka pod rednim brojem 283 - Izgradnja hale "Delta maksi" u Čačku. Kakve veze ŽTP ima sa halom "Delta maksija"?
A ovo je već za Ginisa! Molim vas, slušajte ovo. Ovo je odluka o nabavci materijala i izvođenju arhitektonskih, građevinskih i zanatskih radova na staničnom WC-u u železničkoj stanici Kraljevo. Predračunska vrednost je dva i po miliona.
Ali, nije gotovo. Onda sledi druga odluka, a nju je potpisao mr Milanko Šarančić, on je direktor Javnog preduzeća ŽTP, o nabavci materijala i izvođenju radova na vodovodu, kanalizaciji i termotehničkim instalacijama na staničnom WC-u u železničkoj stanici Kraljevo. Predračunska vrednost je dva miliona.
Pa onda ide treća odluka, o nabavci materijala i izvođenju elektroenergetskih radova na staničnom WC-u u železničkoj stanici Kraljevo - milion dinara.
Kol'ko vidite, još nije završen WC na železničkoj stanici u Kraljevu. Bilo bi smešno da nije tužno. Onaj ko se smeje, on je neodgovoran. Vi se smejete, gospodine iz DS-a, sve vreme. Vama je smešno. Vi se šegačite, dok masa ljudi nema krov nad glavom. Ovo je 75.000 evra za još nedovršeni WC.
Pitanje je: Kako se troše pare poreskih obveznika Srbije, za kakve namene? Namerno sam uzeo ovaj primer jer je on slika i prilika Srbije danas - stanični WC.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DHSS-a dobio sam čitav niz pitanja i mislim da jedno od njih zavređuje odgovor nadležnog ministra, pretpostavljam da je to gospodin Rasim Ljajić, koji se inače uvek odaziva na ovakve inicijative. Ako postoji ministar koji pokazuje želju da udovolji nekim molbama, zahtevima i pitanjima, onda je to gospodin Ljajić.
Pitanje za njega je: Zašto je ukinut princip solidarnosti i uvedeno samofinansiranje zdravstvenog osiguranja nezaposlenih?
Dok smo bili u ratovima i pod sankcijama, kažu ljudi, država je plaćala to zdravstveno osiguranje, a sada, kada se hvale da imaju budžetski suficit, što smo i danas čuli, kažnjavaju porodice nezaposlenih koji su dovoljno nesrećni zbog nemanja svojih prihoda, statusa, nemogućnosti da zasnuju porodicu.
Pitanje je: Da li će se otvarati ambulante za ljude bez zdravstvenih knjižica? Cenzus za dobijanje besplatnog zdravstvenog osiguranja je oko 7.500 dinara, a mesečna naknada za nezaposlenost je 1.700 dinara. Zamislite porodicu sa dvoje nezaposlenih a samo malo prelaze cenzus. To je neuporedivo veći udar na kućni budžet nego poskupljenje životnih namirnica. To je jedno pitanje.
Drugo, žao mi je što nema potpredsednika Vlade, koji je maločas citirao neke strane zvaničnike, nisam tačno razumeo koga, premijere, ministre itd., čini mi se Rusije.
Jedno pitanje za potpredsednika gospodina Đelića. Kabinet makedonskog premijera potvrdio je nedavno navode skopskog advokata Aleksandra Tortevskog da je neimenovani biznismen iz Srbije pokušao da podmiti premijera Nikolu Gruevskog sa tri miliona evra.
Zašto postavljam ovo pitanje gospodinu Đeliću? Zbog toga što je on bio bliski saradnik gospodina Gruevskog, prvo on njegov savetnik, pa gospodin Gruevski savetnik gospodina Đelića, i ovo nije nikakva aluzija na gospodina Đelića, nego namera da potražimo odgovor na pitanje ko je taj biznismen iz Srbije. Zašto?
Tu postoji obrazloženje. Zato što je taj biznismen iz Srbije, odnosno kompanija za koju se tvrdi da je najveća trgovinska kompanija u Srbiji, neću da vam kažem koja, napravio aranžman sa prethodnom makedonskom vladom premijera Vlade Bučkovskog da na jednoj od najekskluzivnijih lokacija u Skoplju izgradi tržni centar. Promenila se vlada, došao premijer Gruevski i pokušao da ostane na snazi dogovor sa prethodnim premijerom.
Bilo bi dobro, zbog građana Srbije, da dobijemo odgovor na pitanje, pošto je to potvrdila makedonska vlada. To nije naivna stvar. Dakle, to je vrlo ozbiljno pitanje koje zaslužuje odgovor. Hvala.

Ja sam predstavnik DHSS-a, to je jedno...
(Predsednik: Izvinjavam se.)
... drugo, gospodine predsedniče, dozvolite mi samo par opaski koje mi se neće računati u vreme.
Ovde je bilo nekoliko povreda Poslovnika. Ovde je bilo povrede dostojanstva Narodne skupštine tvrdnjom da je pokojni premijer šef mafije. Ovde poslanička pitanja narodni poslanici postavljaju u ime građana, u ime naroda i, nažalost, ako ovde sedi samo jedan član Vlade, onda je to ruganje građanima, odnosno ruganje narodu, onda ta Vlada ne može da pretenduje da bude demokratska.
Sada, ako mi dozvolite, da postavim pitanje.
(Predsednik: Izvolite.)
Ovo su pitanja za ministra pravde i ministra odbrane. Danas mi se obratila delegacija ili predstavnici štrajkačkog odbora vojnih rezervista Topličkog okruga.
Kao što znate, hiljade ljudi se odazvalo mobilizaciji u vreme NATO intervencije, u vreme rata koji je vođen na ovim prostorima. Neki do njih su naplatili deo dnevnica na koje imaju pravo, neki nisu. Većini nije isplaćeno ništa. Neki su pokrenuli postupke, dobili naknade. Drugi su započeli postupke, onda je usledila odluka Građanskog odeljenja Vrhovnog suda i onda se stvar zamajava.
Ti ljudi se pretvaraju u građane drugog reda. Zamislite ružnu i tužnu sliku kad oni spavaju ispred zgrade Vlade. Dok su neki dobili beneficije, stanove, ogromne plate, sve počasti, oni koji su heroji i junaci, generali itd., ti ljudi koji nisu bežali, nisu dezerteri, koji su se stavili otadžbini, kad ih je pozvala, na uslugu, sada obijaju pragove.
Tome mora da se stane na put i njihova elementarna prava moraju biti zadovoljena.
Zamoliću da njihovu delegaciju prime i ministar Petrović i predsednik Srbije gospodin Tadić. Nadam se da će ih razumeti, pogotovo što je on bio ministar odbrane.
A sada nešto drugo. Gospodine Đeliću, kad odgovarate na pitanja, trebalo bi da ti odgovori budu iskreni i pošteni. Kad sam danas rekao da ste za Vladu u kojoj ste sada potpredsednik rekli da je to prva demokratska vlada, vi ste to negirali. Citiraću ono što ste vi rekli, gospodine Đeliću, 30. avgusta povodom sto dana Vlade. Vi ste rekli: ''Vojislav Koštunica je jedini prodemokratski premijer, a njegovi ministri prva istinska većinska proevropska demokratska vlada posle pada Miloševića''. Gospodine Đeliću, ovo je istina. Nađite stenogram sa sednice Vlade. To je bila otvorena sednica Vlade.
Prema tome, ovde niko od poslanika vaše stranke ne reaguje kad se taj isti Zoran Đinđić naziva mafijašem. Gospodine Đeliću, možete nekom drugom da govorite nešto što nije istina. Ja znam i početak i kraj. Ja se nisam promenio.
Recite pošteno, gospodine Đeliću, da li ste od pokojnog premijera tražili da vam se nadoknade troškovi selidbe, pa troškovi spora koji ste imali oko vašeg familijarnog statusa. Kakve priče o zaradama i milionima sa kojima ste vi došli u Srbiju? To možete da pričate nekom drugom, jer ja sam svedok tih događaja.
Kada kažete da su vam ruke čiste, nemojte, zbog nekih ljudi, da pominjem neke firme koje ste vi protežirali, jer bih onda morao da pričam o Citadeli i o nekim drugim firmama i da iznosim milion podataka. To je zloupotreba funkcije. Treba da se stidite, jer Zoran Đinđić vas je stvorio, a sada gazite po njemu.

Ne znam što ste se iznervirali, gospodine Đeliću. Boli vas istina, očigledno. Neću govoriti i upotrebljavati izraze: dno dna, patologija i slično. To govori o vama. Ja se obraćam ne vama, nego građanima Srbije.
Zaboravili ste da ste u Vladi sa onima koji su govorili da je upravo Zoran Đinđić najveći kriminalac i izdajnik, sa onima koji su govorili ''Laki je malo nervozan'', sa onima koji su govorili da je obračun kod hale Limes porodični obračun sa svima onima koji su činili sve da Zorana Đinđića ne bude, udružujući se sa antihaškim lobijem, sa zemunskim klanom, sa raznim tajkunima koji pljačkaju i haraju Srbiju i sa svima onima koji su verovali da, kada Đinđića ne bude, neće ići u Hag, neće ići u zatvor i moći će da pljačkaju Srbiju i dalje. To je ta vaša većinska vlada.
Ne znam šta znači većinska vlada. Vlada Zorana Đinđića imala je mnogo veću većinu nego ova skrpljena da ne kažem kako. U ovoj Vladi noga nozi dobro ne misli. Ovde je Vlada podeljena na dva dela i to i ptice na grani znaju.
Gospodine Đeliću, ne možete meni pričati te bajke. Jer, rekao sam, vraćao sam se sa dočeka Srpske nove godine iz Pariza 15. januara, vi ste dolazili u Beograd, vi ste se meni obratili u avionu.
Znam za vaš standard, za vašu moć u to vreme, u vreme kada je počinjala borba za demokratsku Srbiju.
Gospodine Đeliću, Zoran Đinđić vas je stvorio. Pa, vas familija nije poznavala dok niste ušli u vladu Zorana Đinđića. Zato morate da stojite mirno pred njim, a ne pred onima koji su učinili sve da njega više ne bude i da budete seiz i čauš u takvoj Vladi.
Ovde je počela neka borba oko Rusije i Putina. Evo, da vam kažem, juče je SO Raška donela odluku da proglasi Putina za počasnog građanina Raške. Ne mislim ništa loše ni o Raškoj, ni o građanima Raške. Glasali su za tu odluku i odbornici DS-a. Znači, jurnjava oko lika i dela Putina je počela. Ne omalovažavajući Rašku, plašim se da će Putin biti razočaran, da je postao počasni građanin jednog vrlo malog mesta, a ne neke velike prestonice itd. Vidim da ste i vi počeli da se bavite Putinom, Rusijom itd.
Gospodine Đeliću, umesto izraza ''dno dna'', bilo bi pošteno da odgovorite i na pitanja koja su vam neprijatna.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odredba člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i tiče se ovlašćenja predsednika Skupštine, a povodom poštovanja Ustava i Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, ponovo smo posredstvom medija saznali o novom predlogu našeg pregovaračkog tima o pitanju rešavanja statusa Kosova i Metohije. To je još jedan primer neodgovornosti, neozbiljnosti.
Podsećam da je ova Skupština usvojila rezoluciju po kojoj je pregovarački tim obavezan da je obaveštava o svemu što se tiče statusa Kosova i Metohije. Mi to saznajemo posredstvom medija. Prvo smo imali Hong Kong, a sada imamo Olandska ostrva. Ne želeći da potcenjujem bilo koga, jer ko se time bavio, nije ni bitno, ali tvrdim da 90 posto ljudi u ovom parlamentu, a kamoli građana Srbije, nije ni čulo za Olandska ostrva, a kamoli da zna kakav je njihov status. To pokazuje neozbiljnost.
Samo insistiram da predsednik Skupštine, poštujući svoje obaveze iz Ustava i Poslovnika, zatraži izveštaj i detaljno obrazloženje i zakaže sednicu Narodne skupštine, koja će se u stalnom zasedanju baviti statusom i budućnošću Kosova i Metohije.
Ovde smo, takođe, bili svedoci nemilog događaja koji se dogodio gospođi poslaniku Stojanki Petković. Nema Odbora za Kosovo i Metohiju. Obećali ste, gospodine Milentijeviću, da će biti zakazana sednica. Prolaze dani. Znam da vi imate privatni biznis i svoje privatne obaveze, verovatno ste zauzeti, ali dobro je što je tu ministar unutrašnjih poslova, jer se događaju nemili događaji.
Što se tiče događaja u srpskoj zajednici, od ljudi srpske nacionalnosti, ne znam da li ste vi obavešteni, gospodine ministre, o ilegalnim putevima koji se prave na Kosovu i Metohiji, radi zaobilaženja carinskih, poreskih i svih drugih obaveza.
Pretpostavljam da ste obavešteni da se dogodio obračun između dve kriminalne grupe kod prelaza Brnjak, da je stradao momak srpske nacionalnosti, koji se zove Marko Patrić, da tu postoji jedan švercerski kanal, postoji privatni put, da bi se zaobišao UMNIK-ov punkt. Pojavi se na našem punktu i da bi zaobišli UNMIK-ov punkt, onda idu kroz šumu. To je privatni put i plaća se reket. Ako hoćete da prođete tim putem, platite reket. Zna se i ko ga drži.
Na tom putu došlo je do revolveraškog obračuna sa jednom žrtvom. Da paradoks bude veći, jedan od tih kamiona se zaglavio, pa je onda došlo stambeno-komunalno preduzeće iz Zubinog Potoka da ga iščupa. Da nesreća bude veća, jedna cisterna s naftom se prevrnula u jezero. Ne znaju šta će sa njom. Ako vam kažem da jedan taj kamion ili cisterna vredi 10 do 12 hiljada evra, da mesečno prođe između 15 do 20, onda vidite koliki je šverc samo kada je to u pitanju.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, izvinite.
Pošto je Slobodan Vučetić priznao da prima platu predsednika Ustavnog suda od 230 hiljada dinara, gospodine ministre, to je krivično delo, pa je, uzgred, i pitanje: da li će protiv njega biti podneta krivična prijava?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo reklamiram odredbu člana 27. i obaveze predsednika Skupštine da poštuje Ustav, Poslovnik i da, poštujući ono čime su se većina onih koji ovde sede ponosili kao da je Sveto pismo, kao da je Biblija, kao da je Jevanđelje, a to je Ustav Republike Srbije, stavljajući u preambulu velike misli o Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, Kosovom i Metohijom danas se bave parlamenti mnogih evropskih zemalja, ali ne i Narodna skupština Republike Srbije. To je dokaz neodgovornosti i to je poruka da u stvari sve što vrh vlasti radi po pitanju Kosova i Metohije je demagogija, licemerje, obmana, slatka prevara, magla, šarena laža.
Jeste li videli sinoć na Javnom servisu, i oni su zatečeni kada su čuli za predlog da se Kosovo uredi po uzoru na Olandska ostrva. Pa onda, u svojoj arhivskoj dokumentaciji nemaju sliku Olandskih ostrva, pa su našli par stena, nekoliko galebova, par nekih kućica od drveta i evo, to vam je budućnost Kosova i Metohije. Zamislite to licemerje, tu bedu i taj bezobrazluk.
Nisam se zbog toga javio. Maločas me je telefonom zvala, ovo je tužna priča, gospođa Dragana Patrić, majka tragično nastradalog Marka Patrića. On je poginuo u nekakvom sukobu kod prelaza Brnjak. Svi mediji su rekli da je to obračun dve kriminalne bande. I ja sam čak, povodeći se tom informacijom, rekao da su se sukobili nekakvi kriminalci, naši sunarodnici, Srbi.
Gospođa Patrić mi je rekla da je Marko bio uzorno dete, da je bio padobranac, da je prošao čitav rat i da se borio za Kosovo, da se borio za Srbiju.
Pomenula je da ga poznaje i gospodin Aleksandar Vučić, da je čak u jednom momentu, kad je bio nekakav incident, govorim ono što mi je gospođa Dragana Patrić rekla, na Kosovu, kome je prisustvovao gospodin Vučić, da je gospodin pokojni Marko Patrić intervenisao, pomogao je Aleksandru Vučiću.
Nije ni to tema. Šta je tema? Taj dečak je morao nešto da radi. Bio je u obezbeđenju onih koji švercuju na ilegalnim putevima, na ilegalnim graničnim prelazima, gde se zaobilazi carina, i porez, i tržišna, i sanitarna i svaka inspekcija i obaveze, o tome sam već govorio. O tome se ovde ne sme pričati.
Zašto? Zato što se ti prelazi, i što se taj šverc, i ti krijumčarski kanali pod pokroviteljstvom srpskih aga i begova i dahija sa Kosova i Metohije. Neki na žalost sede i ovde. Neki nažalost sede i u ovom parlamentu. To je istina.
Zato kada to kažem na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju onda mi se na vraća na način kako mi se vraća, jer se pokušava zakopati istina. Zato je poginuo mladi Marko Patrić jer je morao da radi. Radio je u obezbeđenju tih nekih likova, koji opet, ubiraju krvavi danak i plen pod pokroviteljstvom nekih ljudi iz naše vlasti.
Zato ponovo insistiram na sednici Odbora za KiM, na kojoj će biti i ministar policije, i ministar odbrane i taj vajni ministar za Kosovo i Metohiju, da ga uhvatimo u međuvremenu dok ne izmisli neka nova ostrva, možda Foklandska, tamo ni nema ljudi ili kornjača sa Galapagosa. To je neodgovornost, to je bezobrazluk, to je licemerje, to je korupcija, to je kriminal. Žao mi je što ministar nije ovde da čuje ovo.