Dame i gospodo, gospodine ministre, pokušaću da vam objasnim apsurdnost ove odredbe zakona da svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta. Vi ste malopre komentarisali da će se građani obraćati pismeno. To je u kontradikciji sa ovom odredbom ove pravne norme. Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, nema pismenog uvida u spise predmeta i vi to znate.
Zašto je to apsurdno? Ova konstatacija da je to u vezi sa slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja, tako mali Perica zamišlja slobodan pristup informacijama. Po toj logici u krivičnim predmetima bi to moglo da bude isto. Od javnog značaja je kako će biti presuđeno u predmetu za ubistvo Zorana Đinđića. To je raskršće Srbije, ili će se okrenuti ka Evropi ili će se okrenuti ka nekom azijatskom tamnom vilajetu, u kome se već duboko nalazi. Po toj logici, svaki građanin može da traži da izvrši uvid u spise premeta.
Nemoguće je, tehnički je nemoguće, jer čim ovo bude usvojeno, pošto ignorišete naš amandman, dokazaću vam prvog dana kada se konstituiše Ustavni sud da je to nemoguće.
Evo zašto: evo, DHSS, tako mala i skromna, organizovaće da svi ljudi koji su potpisali inicijativu, a ima ih 20.000, za izmenu Zakona o radiodifuziji radi ukidanja TV pretplate, jer neće da gledaju ''48 sati svadba'' i da još plaćaju to, dođu u Ustavni sud, po 200-300 svakog dana. Gospodine ministre, vi znate da je to nemoguće.
Postoje pravila o kućnom redu. Ko će da pusti te ljude, da njih 200-300 traži uvid u spise predmeta, jer je DHSS pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o radiodifuziji zbog TV pretplate preko brojila? Ja vam obećavam da će tako biti. Kako će se to organizovati? Kako će da izvrše uvid u spise predmeta? Dovešćete čitavu situaciju do apsurda, paralisaće se rad Ustavnog suda.
Nešto što sam vas pitao tri puta, a niste mi odgovorili. Molim vas za malo pažnje, da čujete razrešenje ovog pitanja, pošto nije odgovorio ministar, ja ću odgovoriti. Gospodine ministre, tri puta sam vas pitao, kada ste bili prisutni i kada niste, da li je tačno da bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić, koji je od 10. oktobra prošle godine u penziji, prima i danas platu predsednika Ustavnog suda, koja je, po nekim saznanjima, oko 230.000 dinara. Niste odgovorili na to.
Zašto niste odgovorili? Zbog odgovornosti Vlade i vaše odgovornosti što je to tako.
A zašto je to tako? Ustavni sud je septembra prošle godine doneo odluku kojom se konstatuje ispunjenost uslova za penziju Slobodana Vučetića. Ko je trebalo da sprovede tu odluku? Vlada Republike Srbije. Da li je Vlada Republike Srbije sprovela tu odluku, obaveštavajući o tome Administrativni odbor Narodne skupštine? Nije. Prema tome, dame i gospodo, Slobodan Vučetić je i danas predsednik Ustavnog suda Srbije. I danas. Odgovorite ako nije tako, gospodine ministre.
Slobodan Vučetić je demonstrirajući savesnost i poštenje rekao – ja sam u penziji, ali vi mu niste dali da i po efektima tog statusa bude u penziji i njemu, naravno, tako savesnom, časnom i poštenom, nije smetalo da prima i dan-danas platu predsednika suda, jer ste mu vi to omogućili. Za to vreme, to je amandman gospodina Šajna, on kao predsednik Ustavnog suda i danas tumači sve. Imate kolumne, prima honorare za te kolumne, brani ovaj nakaradni Ustav, brani Vladu i vama to odgovara.
Gospodine ministre, pošteno bi bilo... Ovde se od nekih stranaka koje su neosnovano primile, navodno, ne odnosi se na DHSS, više para iz budžeta nego što je trebalo traži da vrate pare, pa bi bilo pošteno da i predsednik Ustavnog suda, zato što mu je Vlada to omogućila, vrati razliku između penzionerske plate i plate predsednika Ustavnog suda. Molim vas da mi na ona tri prethodna pitanja i ovo današnje pitanje i konstataciju odgovorite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da ovo nije intonirano lično na vašu adresu i vi znate, vama i meni i svim prisutnim poslanicima to je jasno; jasno mi je takođe kakve su ingerencije i nadležnosti ministra pravde, svojevremeno sam bio u toj poziciji, to je takođe svima opštepoznato. Gospodine ministre, ja ne mogu da se obraćam nekom drugom, jer vi ovde predstavljate Vladu. Vi zdušno branite zakon o Ustavnom sudu.
Rekao sam i postavio sam ta pitanja; znam da sedite u Vladi neobaveštenih, da je to već vaš problem, nije moj, postavio sam pitanja na koja se odgovor mogao dati za sat vremena. Znam da je taj odgovor neprijatan, ali nema razloga, i na neprijatno pitanje moraju se dati odgovori. Neprijatan je pogotovo u vremenu kad već deset dana štrajkuju zaposleni u pravosuđu koji imaju petnaest ili dvadeset puta manju platu od predsednika Ustavnog suda. Vrlo je nepopularno sad dati takav nepopularan odgovor.
Gospodine ministre, čak i da niste ministar pravde, čak i da ne predstavljate Vladu po Predlogu zakona o Ustavnom sudu, vi ste član Vlade. Ta vlada nije izvršila odluku Ustavnog suda iz septembra prošle godine.
Prema tome, ako ste član te vlade neobaveštenih, to ne isključuje vašu ličnu odgovornost, koje objektivno i nema, ali molim vas da date odgovor na ovo pitanje. Građani Srbije su frustrirani kad se o ovakvim stvarima diskutuje i da mi je odmah dat odgovor, ne zbog mene, ja ga znam, nego zbog građana Srbije, ne bismo ovo ponavljali u više navrata.
Ponavljam još jednom, ja vas respektujem, ne odnosi se na vas lično, ali vi predstavljate Vladu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 200. Još pre 10 dana postavio sam pitanje ministru pravde vezano za kolaps u saobraćaju. On se nastavlja, on poprima još veće razmere. Jedna grana vlasti u Srbiji danas ne funkcioniše. Kuća gori, a baba se češlja. Kao da to nikom ne smeta. Ljudi traže svoja elementarna prava, ljudi koji su pretvoreni u građane drugog reda i onda im se zamazuju oči nekakvim ponudama koje nemaju nikakve veze sa realnošću. Dakle, moramo imati odgovor na pitanje hoće li se izaći iz ove agonije u kojoj se nalazi pravosuđe Srbije.
Rekao sam da, kao poslanik DHSS-a, apelujem na sudije, tužioce, stručne saradnike, pripravnike da se solidarišu sa zaposlenima u pravosuđu, jer ti ljudi pošteno i odgovorno rade svoj posao. Nema ih previše, ima ih malo, nedovoljno. To je zamena teza. A direktori javnih preduzeća imaju po 30-40 puta veće plate nego oni. Da li je to priča o humanom društvu, o solidarnosti, o odgovornosti?
Zahtevam da se oglasi predsednica Vrhovnog suda, da se oglasi republički tužilac. Oni su na vrhu piramide pravosuđa, na vrhu sudijske i tužilačke organizacije i oni ćute. Ne sme se ćutati. Ministar pravde je preduzeo neke korake da se razreše neke sudije i videćemo kakvi će efekti toga biti.
Šta ćemo sa Vrhovnim sudom? Šta ćemo sa sudom koji je presudio po tužbi "Delte" u upravnom sporu protiv Komisije za zaštitu konkurencije? Te sudije treba da budu predmet razrešenja. Zašto? Zato što se u presudi, u obrazloženju pozivaju na nešto što je nezabeleženo u analima pravosuđa, na studiju o pravnim aspektima koncentracije, primer "C market", Pravnog fakulteta u Beogradu. Osećam sramotu, osećam nelagodnost, jer sam na tom fakultetu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Sramota me je što su ovu studiju potpisali neki ljudi za koje sam verovao da su se zajedno sa mnom borili za jednu drugačiju, evropsku i demokratsku Srbiju. Pošto mi vreme izmiče, javiću se ponovo za reč, da dovršim ovu priču, gospodine Albijaniću. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz DHSS-a zalažemo se za poštovanje, jačanje i afirmaciju onih institucija koje predstavljaju tekovinu moderne evropske civilizacije i modernih evropskih država, a između ostalih to su one koje bi, pre svega, trebalo da poštuje, ceni, čuva, pazi, bodri, snaži Vlada Republike Srbije, kao i Savet za borbu protiv korupcije, Savet za sprečavanje sukoba interesa i antimonopolska komisija, odnosno Komisija za zaštitu konkurencije.
Molim za malo pažnje, 10. jula 2006. godine Komisija za zaštitu konkurencije donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije između "Primera C" i "C marketa".
Znate da je tome prethodio onaj čuveni sastanak Milana Beka, Slobodana Radulovića i Miroslava Miškovića, pod pokroviteljstvom premijera Koštunice, što je bio razlog za hajku i histeriju, koji je tim povodom Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju dao i analizirao, a meta je predsednica Saveta gospođa Verica Barać. To je jedna priča i o njoj ne bih sad polemisao. Nadam se da će biti formiran anketni odbor i da će se o tome raspravljati.
Međutim, da bi bilo izvršeno spajanje ili koncentracija, neophodno je bilo odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije ili antimonopolske komisije. Taj zahtev je odbijen. To je prva ravan. Kompanija „Delta“ obraća se, i to je ono što je mene frapiralo, pošto podnosi tužbu kojom pokreće upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, Pravnom fakultetu. Jedna privatna kompanija obraća se Pravnom fakultetu! Pravni fakultet, postupajući po zahtevu jedne privatne kompanije, što je nesvakidašnji presedan, pravi studiju o pravnim aspektima te koncentracije. Pazite, to ne bi bilo strašno, ali se ta studija prilaže uz tužbu Vrhovnom sudu. Dakle, nije Vrhovni sud u postupku eventualnog veštačenja angažovao Pravni fakultet, niti može Vrhovni sud da angažuje bilo koga da mu daje pravno tumačenje, pravničko veštačenje. To je nezabeleženo u analima sudske prakse.
Ta tužba, sa ovim prilogom, studijom Pravnog fakulteta i još jednom analizom koju je na volšeban način napravila Privredna komora Srbije, ne dostavlja se drugoj strani, tuženoj komisiji za sprečavanje konkurencije, a onda Vrhovni sud, koji usvaja tu tužbu „Delte“, u obrazloženju presude pominje i tu analizu i ovu pravnu studiju. Ovo je nepravna studija. Ovo je bruka i sramota. Ovo je poniženje jedne institucije koja ima izuzetno veliki ugled na ovim prostorima (evo, završavam), Pravnog fakulteta.
Bilo kako bilo, na sednici Odbora za trgovinu, održanoj juče, pitao sam, tu su kolege koje su prisustvovale toj sednici, predsednicu Komisije za sprečavanje konkurencije (pardon, opet za sprečavanje, jer Vlada želi da sprečava, a ne da bodri konkurenciju) gospođu Dijanu Bajalović da li je uprkos postojanju ovog rešenja o odbijanju, odnosno uprkos nepostojanju saglasnosti da se izvrši koncentracija kapitala ona izvršena. Odgovor je – da, čak se stavljaju nove firme na prodavnice „C marketa“. To znači nepoštovanje institucija, to znači da postoji neko ko je iznad zakona i iznad prava ...
(Predsedavajući: Kolega Batiću, završite.)
Završavam. Protiv toga se borimo, i želimo da to svi saznaju, mi iz Demohrišćanske stranke Srbije. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se diskusija otela kontroli bez razloga. Mislim da je gospođa Pešić isprovocirana nekim neistinitim navodima, jer nije rečeno samo to što je pročitano iz knjige kao iskaz svedoka o Hrtkovcima, nego je ona pominjana kao komunistički otpad, saradnik i izdajnik, zajedno sa Vukom Draškovićem, itd. Nije korektno prema dami, ženi, kolegi poslaniku.
Svi mi vremenom, dozvolićete, menjamo svoje stavove. Ako ja vama kažem sada da je na izborima devedesetih Vojislav Šešelj podržavao moju kandidaturu za narodnog poslanika, to će zvučati kao neverovatno, ali tako je bilo, to je istina. Ako kažem da sam govorio na protestnim večerima kad je bez razloga bio uhapšen Vojislav Šešelj, to možda nekom ne odgovara, ali to je istina. Setite se, gospodine Nikoliću, da sam se ovde borio protiv vandalskog pokušaja nekakvih paravojnih formacija da iznesu fizički Tomislava Nikolića iz Skupštine. To je istina, bez obzira na razlike u stavovima.
Neki ljudi su bili mnogo prisniji, čak rodbinski povezani, sa Vukom Draškovićem, nego Vesna Pešić koja je, kao predsednica Građanskog saveza, bila u Koaliciji "Zajedno" itd. Nije ona bila član Saveza komunista, neki drugi jesu bili članovi Saveza komunista. Nije ona govorila za Miloševića da je najveći kriminalac i izdajnik, neki su drugi govorili da je najveći kriminalac i izdajnik. Nije ona organizovala demonstracije ispred američke ambasade za skupljanje dobrovoljaca, nego neki drugi, za borbu protiv iračke gamadi itd.
Znači, hoću samo da kažem, kroz vreme ljudi menjaju svoje stavove, svoja opredeljenja, svoja ubeđenja. To nije razlog da se sa toliko žuči, bez razloga... Imamo zajedničkog protivnika, nadam se da bi trebalo da ga imamo, a to je aktuelna vlast, ne treba se sad prisećati i etiketirati bez razloga nekog ko je celog života bio borac za slobodu i demokratiju, a to je gospođa Vesna Pešić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je amandman veoma dobro argumentovan, već je dovoljno reči rečeno o sadržaju amandmana i ne vidim razlog zašto jedan racionalan, celishodan amandman nije prihvaćen. Samo par amandmana je prihvaćeno, tamo gde je Vlada trebalo kapom i šakom da prihvati dobru nameru poslanika, od kojih su mnogi veći pravni eksperti od onih koji su pisali ovaj jako loš tekst zakona o Ustavnom sudu. Međutim, taj inat koji preovladava u svima očito je uzeo danak i ovde kada je reč o zakonu o Ustavnom sudu.
Gospodine predsedavajući, niste me razumeli, javio sam se po Poslovniku, ali svejedno, imamo još sedam-osam minuta pa ću iskoristiti ovo vreme, jer je maločas ministar pomenuo argumente koji ga rukovode pri podnošenju predloga, inicijativa za razrešenje pojedinih sudija. Hvala bogu da u današnje vreme ministar ima to ovlašćenje.
Kada sam po nekadašnjem zakonu, kao tadašnji ministar pravde u onoj prvoj Vladi Zorana Đinđića 2001. godine, imao samo mogućnost pokretanja inicijative, tada je bilo drvlje i kamenje da je to mešanje u rad nezavisnog pravosuđa, pa je moja inicijativa za razrešenje oko 220 sudija, koji su učestvovali u izbornim krađama, u montiranim političkim procesima, u korupcionaškim aferama ili čiji rezultati rada su bili tragično loši, naravno, brže-bolje odbačena.
Ali, pošto je ministar pomenuo da se mora voditi računa, između ostalog, i o povredi interesa građana Srbije, evo, gospodine ministre, jedne presude Vrhovnog suda koja flagrantno utiče na kršenje interesa građana Srbije. Posledice jedne ovakve presude su da su osnovne životne namirnice u Srbiji najskuplje u jugoistočnoj Evropi. Sad ćete postaviti pitanje - kakve veze imaju životne namirnice sa ovom presudom? Imaju, jer ova presuda legalizuje monopol u Srbiji, a pošto je legalizovan monopol u Srbiji, onda su i životne namirnice u Srbiji, za koju se nekad pričalo da može da hrani pola Evrope, najskuplje u ovom delu Evrope.
O čemu se ovde radi, gospodine ministre? Komisija za zaštitu konkurencije donela je rešenje o zabrani koncentracije „Primera C“ i „C marketa“, da bi sprečila stvaranje monopola. Kompanija „Delta“ podnosi tužbu Vrhovnom sudu i pokreće upravni spor. To je, samo po sebi, normalno. Ali, nije normalno, gospodine ministre, ono što je uradio, na našu sramotu, Pravni fakultet u Beogradu. Postupajući po zahtevu, ne znam da li ste to u svojoj praksi videli, kompanije „Delta“, Pravni fakultet izradio je studiju o pravnim aspektima. Dakle, Pravni fakultet u Beogradu...
Znam, gospodo iz vladajuće koalicije, ovo vas ne interesuje, jer ste juče izglasali da nije bilo pritisaka na Komisiju za zaštitu konkurencije, a predsednica Komisije samo što nije plakala i kukala naglas. Dobro, ne morate ni da slušate. Mogli ste možda nešto više da naučite, ali očito, neko oseća zadovoljstvo i u neznanju.
Dakle, Pravni fakultet obavlja pravničko veštačenje. Znate da postoji jedan sudija kome su se svi smejali, poznati, a čak i sada advokat, koji je svojevremeno kao istražni sudija naložio pravničko veštačenje. Dakle, Pravni fakultet, na našu bruku i sramotu, nas koji smo diplomirali, magistrirali i doktorirali na tom fakultetu, na zahtev jedne firme pravi studiju. To bi bilo moguće da se ne koristi u sudskom postupku, ali se Pravni fakultet ovde bavi, i vređa Komisiju za zaštitu konkurencije, bavi se predmetom, a to nije uradio sud, tražeći da se veštači, čak i tako potpuno virtuelno pravničko veštačenje, nego jedna privatna firma.
Žao mi je i stid me je što su neki naši saborci za evropsku i demokratsku Srbiju i neke naše bivše kolege potpisali ovu studiju, ali dolazimo do onoga što je tema za vas, gospodine ministre.
Tu studiju, koja nije ni dostavljena u službu u kojoj se pokreće upravni spor, drugoj strani, u ovom slučaju tuženoj Komisiji za zaštitu konkurencije, valorizovao je Vrhovni sud. Vrhovni sud u svojoj presudi uvažava tužbu, a krunski argument je pravničko tumačenje Pravnog fakulteta.
Sada zamislite u kakvoj zemlji mi živimo, kada sudije Vrhovnog suda urade ovako nešto. Nema tu ni suda, ni prava, ni pravde, ali zato ima monopola i zato ima povrede najvitalnijih i najegzistencijalnijih interesa građana ove zemlje.
Ja vas zato, gospodine ministre, molim da razmislite može li se protiv takvih koji postupaju po naručenim presudama pokrenuti postupak za razrešenje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vrlo ću kratko, propustio sam malopre, kada sam se javio za reč, ovaj član 200.
Postavio sam pitanje pre nekoliko dana, nije u vašoj direktnoj nadležnosti, ali jeste vezano i za temu i za ovaj amandman. Tiče se pitanja da li je tačno da bivši predsednik Ustavnog suda i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda od skoro 230.000 dinara, u vreme kada zaposleni u pravosuđu štrajkuju zbog bednih i mizernih plata. Znači, ništa ne tvrdim, samo pitam da li je to tačno ili nije, a vezano je i za ovaj amandman, jer je bivši predsednik Ustavnog suda, i dok je bio predsednik i sada, neprestano komentarisao sve što se može komentarisati. Možda ovi naknadni komentari idu u nekakav naknadni staž, zbog čega i dalje prima naknadno tu astronomsku platu od 230.000 dinara. Da nije tužno, bilo bi smešno.
Druga stvar, gospodine ministre, neće biti razrešen nijedan od sudija čije ste razrešenje predložili. Evo, ja vam sad unapred dajem tu informaciju. Jer, lažna solidarnost na nivou suda, pogotovu na nivou Vrhovnog suda, uticaće na to da će reći - ne može se razrešiti sudija koji je čak i napravio grešku u pojedinačnom predmetu ili u pojedinačnom slučaju, to treba da bude serija grešaka u više predmeta i više situacija. Sve će se završiti opomenom. Živi bili, pa videli.
Gospodine ministre, takva će biti odluka Velikog personalnog veća, ali moj apel je da se brzo krene u reizbor sudija u Srbiji, jer je to jedini način da se odvoji žito od kukolja, a vezano je i za ono što sam prethodno izneo za ovom govornicom. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku ne znajući da sam prvi na listi. Neću potrošiti mnogo vremena po Poslovniku, nije direktno povezano sa tačkom dnevnog reda, ali je u uzročno-posledičnoj vezi.
Reklamiram povredu odredbe člana 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine, povodom pitanja koje sam pre nekoliko dana postavio ministru pravde gospodinu Dušanu Petroviću, a odnosi se na štrajk zaposlenih u pravosuđu.
Situacija se pretvara u potpunu anarhiju, u potpuni haos, u potpuni kolaps. Ništa se nije promenilo. Noćas su bili neki pregovori koji nisu dali rezultat. Ono što je ponuđeno sindikatima pravosuđa jeste da 2000 ljudi dobrovoljno prihvati socijalni program na nivou 200 evra po godini staža. Taj predlog je odbijen i danas sudovi u Srbiji ne rade. Finansijski izražena šteta je ogromna; šteta koju kao država trpimo i poruka i slika koju emitujemo je katastrofalna.
Zaposleni u pravosuđu su na ivici egzistencije. Njihova primanja su na nivou socijalne pomoći. Gospodine predsedniče, imam konkretan predlog: da zatražite od Vlade izveštaj koliko su pojedini ministri od formiranja Vlade do danas u svojim ministarstvima angažovali savetnika po internim konkursima. Oni su budžetski korisnici. Pojedini ministri imaju po 50 savetnika, i više. Ovo je najskuplja i najglomaznija vlada u Evropi - dok drugi nemaju šta da jedu, ne mogu da prehrane svoju decu, ministri umnožavaju savetnike iz dana u dan, iz reda partijskih kadrova. To je nešto što nedopustivo. Ta agonija traje. Sva suđenja se odlažu.
Kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, u ime Demohrišćanske stranke Srbije i kao bivši ministar pravde, pozivam sve sudije, sve tužioce, stručne saradnike, pripravnike da se solidarišu sa zaposlenima, sa administrativnim osobljem u pravosuđu. Ne može Srbija nekome da bude majka, a nekom maćeha. Nije tačno da ljudi u pravosuđu ne rade, oni i te kako puno rade. Svako od nas, pogotovo ljudi koji se bave ovim stvarima, zna da oni zaista puno rade, za razliku od ministara koji troše enormne pare za letove avionima, uglavnom na besmislena putovanja. Bio sam ministar pravde tri godine. Leteo sam isključivo JAT-om, nikad ni biznis klasom. Jesu li oni rođeni u avionu? To je priča o nemoralu.
Vraćam se na temu, samo da još jednom, pošto je na ovom fonu, postavim po treći put pitanje, da li je tačno da bivši predsednik Ustavnog suda gospodin Slobodan Vučetić, koji je 13 meseci u penziji, i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda u iznosu od 230.000 dinara? Da vidimo koliko direktori javnih preduzeća imaju plate? Po 30 - 40 puta više nego zaposleni u pravosuđu. Onda se ovde stvara jedna lažna slika.
Što se tiče predloga kandidata, ponavljam ono što je nekoliko puta rečeno, nije vođeno računa o ustavnoj kategoriji - istaknuti pravnici. Nisu utvrđeni kriterijumi koji bi mogli da daju odgovor na pitanje šta odgovara kategoriji istaknuti pravnik. Mi imamo partijski sud.
Gospodine Duliću, juče sam postavio pitanje i mislim da ste dužni da odgovorite. Jedino su Socijalistička partija Srbije i Vojvođanski poslanici jasno i glasno rekli ko su njihovi kandidati. Vi ste juče, gospodine predsedniče, obraćajući se parlamentu rekli da verujete, da se nadate da su poslaničke grupe predložile svoje najbolje kandidate.
Da čujemo čiji su ovih sedam kandidata. Rekao sam to juče, ponavljam sada, jedan od njih je član JUL-a, bio je predsednik suda, ili bila je predsednik suda u vreme dok je ministar pravde bio član JUL-a. Sestra tog kandidata je predsednik Opštinskog odbora JUL-a u tom mestu. Žena za par meseci ide u penziju. Je l' nam se to JUL vraća? Ovde je Mira Marković imala svoje delegate kada se raspravljalo o temi ko više voli Kastra.
Molim vas da odgovorite, jer poslanici to treba da znaju, koje stranke, koje partije, koji poslanički klubovi su predložili preostalih sedam kandidata. Zašto se stide svojih kandidata? Zašto ih kriju kao zmija noge? Nemojte onda da pričate da nije partijski sud, partijski par ekselans. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Poslovnika i član 9. Ustavnog zakona. Molim vas, gospodine predsedniče, kad reklamiram povredu Poslovnika, za odgovor o onome što reklamiram kao povrede.
Moje prvo pitanje je: na bazi koje odredbe Ustava ili zakona političke stranke, partije, odnosno poslanički klubovi ili grupe predlažu kandidate za sudije Ustavnog suda? Molim vas, citirajte mi tu odredbu zakona ili Ustava.
Drugo, i to sam vas pitao više puta, na koji način je ispoštovana ustavna kategorija - istaknuti pravnik? Ovde niko nije pominjao u dosadašnjim diskusijama kandidate po osnovu nacionalne pripadnosti. Siguran sam da među Bošnjacima ima puno ljudi koji ispunjavaju kriterijume koji bi se mogli podvesti pod kategoriju - istaknuti pravnik. Nezavisno od nacionalne pripadnosti, koji su kriterijumi rukovodili da se utvrdi po tom kriterijumu status kandidata? Posle silnih muka najzad smo došli do saznanja ko je predlagač četvrtog od deset kandidata.
Gospodine predsedniče, i to je moj treći zahtev, molim odgovor, ko su predlagači preostalih šest kandidata? Dakle, javno su do sada rekli: bošnjačka stranka, Vojvođanski poslanici, SPS. Ko je predlagač preostalih šest kandidata?
Gospodine predsedniče, vi ste potpisali ovaj predlog i normalno je da opozicione stranke, poput Demohrišćanske stranke Srbije ili poslaničkog kluba LDP, koji nisu predložili svoje kandidate, kritikuju listu predloženih kandidata i iznose argumente zašto smatraju da je ta lista neadekvatna. Zaista je vrhunac apsurda kada se poslanici vladajuće koalicije međusobno svađaju i iznose teške reči povodom kandidata koje ste vi predložili. To je zaista vrhunac apsurda. Dakle, ovde je polemika između dvojice poslanika vladajuće koalicije. Kako to onda može biti reprezentativan predlog i reprezentativna lista kandidata?
Četvrto ili peto, zamolio bih da se provere ovi navodi koje je izneo kolega poslanik Meho Omerović.
On je nabrojao brojeve krivičnih spisa i naveo je imena i zaista, ako Skupština sme da stane i ako je to tačno, ja pretpostavljam da gospodin Meho Omerović ima argumente i dokaze za ono što tvrdi, onda bi apsolutno bilo apsurdno ...
(Predsednik: Vreme.)
... da se na listi (završavam) nađe jedan takav kandidat. Ponavljam još jednom, naravno da nikakve veze nema nacionalna pripadnost, jer to niko normalan niti je pomenuo, niti može da pomene.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 27, i tiče se vaših nadležnosti, vaših obaveza i vaše odgovornosti, gospodine  predsedniče.
Prvo, trebalo je da predstavite gospodina Ristića kao ovlašćenog zastupnika predsednika Republike.
Ne znam šta je on reklamirao, u svakom slučaju nije reklamirao povredu Poslovnika. A što se tiče odgovornosti, gospodine Ristiću, za nerad Ustavnog suda, možda DS ne snosi posledice za stanje pre formiranja Vlade, ali u svakom slučaju će snositi odgovornost za ovakav predlog i za ovakav budući sastav Ustavnog suda.
Gospodine predsedniče, pošto ste vi obavezni da se starate o poštovanju Ustava, trebalo je ovaj predlog da vratite predsedniku Republike. Zašto? Zato što Ustav u članu 172. stav 5. kaže da se sudije biraju i imenuju među istaknutim pravnicima.
U svom obrazloženju ove liste predsednik Republike kaže jednu rečenicu: "Smatram da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete na osnovu kojih mogu obavljati funkciju na koju sam ih predložio". Čime je predsednik Republike obrazložio ustavnu odredbu da su ovo istaknuti pravnici? Nema tog obrazloženja. Znači, povređen je Ustav. To je jedno.
Drugo, zakon predviđa da se sudije Ustavnog suda biraju na vreme od pet godina. Troje od deset predloženih kandidata iduće godine idu u penziju. Samo dvoje mogu da ispune uslov da svih devet godina budu sudije Ustavnog suda. Pa šta mi biramo? Em krnji, em partijski, em penzionerski sud. Iduće godine će opet da bude metež ovde. Kada jedan ode u penziju, ne može da se odlučuje dvotrećinskom većinom, za one stvari za koje Ustavni sud treba da postupa dvotrećinskom većinom.
Dalje, gospodine predsedniče, pet od deset predloženih kandidata nemaju položen pravosudni ispit. Znači, mi se vraćamo na nekakav laički sud, na ono vreme onog bivšeg režima kada su bili sudovi udruženog rada, laički sudovi, kada je ekonomista, pokojni gospodin Butulija, bio predsednik Ustavnog suda.
Znači, na ovaj način, a vi ste za to odgovorni, bira se partijski, krnji, penzionerski, laički i potpuno nekvalifikovan, nekompetentan i nestručan sud. Ne možemo praviti ode, gospodine Ristiću, tom sudu, po principu "bolje išta nego ništa", dosad nismo imali, pa sada svako može da bude sudija Ustavnog suda. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospodin Krasić pogrešno protumačio moje reči. Nisam rekao da je pravosudni ispit najvažnija stvar na svetu, ali smatram logičnim, kada ga moraju imati stručni saradnici u opštinskom sudu, da je elementarni red da pravosudni ispit imaju i sudije Ustavnog suda, pogotovo što je proširena nadležnost Ustavnog suda i na ustavnu žalbu.
Biće tu puno postupaka, komplikovanih postupaka, zakon se poziva na primenu različitih procesnih zakona, pa je neverovatno da sudije Ustavnog suda nemaju položen pravosudni ispit.
Zahtevao sam od predsednika Skupštine da predlog predsednika države vrati i da predsednik države obrazloži koji su ga kriterijumi rukovodili da ispoštuje odredbu Ustava po kojoj se sudije Ustavnog suda biraju iz reda istaknutih pravnika. Kao poslanik DHSS-a, neću glasati za ovaj predlog, jer lično poznajem nekoliko stotina ljudi koji više ispunjavaju taj kriterijum - istaknuti pravnik. Istaknuti pravnik, u ovoj bar materiji, pretpostavljam da treba da ima položen pravosudni ispit.
Takođe, Ustav u članu 166. kaže da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ. Kako može biti samostalan i nezavisan, ako sudije Ustavnog suda predlažu političke stranke iz reda svojih članova? Tu nema ni "s" od samostalnosti, ni "n" od nezavisnosti.
Ne znam, gospodine Krasiću, nisam se bavio rodbinskim odnosima predloženih kandidata, ali ne isključujem tu mogućnost da i tu postoji sukob interesa, da postoji nepotizam. Ako, i čujte sada ovo, jedan od najistaknutijih članova Vlade, ovo će biti interesantno, otvara izložbeni salon, pa otvara tržni centar, ne onaj, ali i taj izložbeni salon i taj tržni centar prethodno opremi njegova supruga, odnosno firma njegove supruge, sa najskupljim nameštajem. To je već problem morala; pa onaj što inače voli da otvara tržne centre.
Ako jedan od istaknutih članova Vlade učestvuje u jednoj susednoj državi u privatizacijama nekih javnih preduzeća, u toj susednoj državi, onda ovde više nema ni "m" od morala, tako da ova kategorija, na koju ste vi, gospodine Krasiću, s pravom ukazali, savesnost i moralnost, koja dominira svuda u svetu kada se biraju sudije, koji moraju biti moralni giganti ili moralne karijatide, ovde ne postoji. Mali, jeftini, sitni, partijski interesi buvlje pijace.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 27. i 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, mislim da su uopšte predlog ovih tačaka dnevnog reda i rasprava o njima preuranjeni. Zašto? Zato što je najpre trebalo da bude donet zakon o Ustavnom sudu, proglašen od strane predsednika Republike, objavljen u "Službenom glasniku", pa tek se onda moglo preći na raspravu o kandidatima i izbor kandidata. Jednostavno, lako i prosto, jer svaka od ovih tačaka dnevnog reda i njeno izglasavanje može biti predmet nadvlačenja konopa ili konopca, to se događalo i pre nekoliko dana, jer mi ne znamo gde će i u kom smeru krenuti trgovina između stranaka vladajuće koalicije, pa se može dogoditi da ovaj zakon i ne bude usvojen. Dakle, preuranjeno.
Drugo, ministru pravde, gospodinu Petroviću, postavio sam pitanje na koje mi nije dao odgovor - da li je tačna informacija da bivši predsednik Ustavnog suda, gospodin Slobodan Vučetić, već 13 meseci, otkako je u penziji, i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda? Kako, zašto, po kom osnovu i da li je tačno da je ta plata oko 230 hiljada dinara? Postavio sam mu pitanje: šta sa zaposlenima u pravosuđu, koji opet imaju plate između 9 hiljada i 17 hiljada dinara, i danas štrajkuju? Danas nijedno ročište nije održano nigde i situacija polako postaje haotična i anarhična. Nema odgovora.
Za to vreme koristim priliku da postavim pitanje predsedniku Administrativnog odbora, gospodinu Draganu Todoroviću, na bazi onoga što imamo u dnevnoj štampi - da li je tačno da Odboru nisu dostavljeni izveštaji o zaradama direktora Javnog servisa RTS-a, direktora BIA, direktora Preduzeća za puteve, kolike su te plate, kako ćemo, kada ćemo to saznati, u vreme dok zaposleni u pravosuđu, kao građani drugog reda, primaju nešto što je na nivou socijalne pomoći? Neophodno je, dakle, dobiti odgovore na ta pitanja.
Kolegi Ratkoviću bih predložio da pročita datume rođenja i datume zasnivanja radnog odnosa pojedinih od kandidata, pa će videti da samo troje njih može biti na mestu sudije Ustavnog suda svih 9 godina, kako je to zakonom predviđeno. Tu nam ne treba neka velika matematika. Ima jedan poslanički klub ovde u Skupštini koji se bavi milionima i milijardama, a ovo je jezik malih brojeva.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo član 27. i tiče se vaše obaveze, gospodine predsedniče, da poštujete Ustav, a to poštovanje Ustava pretpostavlja jednu ustavnu kategoriju koja je navedena kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda – iz reda istaknutih pravnika.
Gospodine predsedniče, vaši pokušaji da se poslaničke grupe dogovore oko kandidata za sudije Ustavnog suda nigde nisu utemeljeni ni u Ustavu ni u zakonu. Ako možete da me demantujete, vi recite. Po kojoj to odredbi Ustava ili zakona političke stranke predlažu kandidate za sudije Ustavnog suda?
Šta je trebalo da uradite, gospodine predsedniče, na nivou Odbora za ustavna pitanja? Da utvrdite koji su to kriterijumi koji kvalifikuju pojedine kandidate da budu kandidati za sudije Ustavnog suda ispunjavajući onu ustavnu odredbu da su iz reda istaknutih pravnika, pa tek kad se utvrde ti kriterijumi onda da se napravi jedan široki spisak mogućih potencijalnih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Ovako, gospodine predsedniče, i to vam govorim kao poslanik DHSS i bivši ministar pravde, sve se svelo na licitiranje. Vi ste, govoreći malopre, rekli da se nadate da su poslaničke grupe dale svoje najbolje kandidate. Na taj način, gospodine predsedniče, vi ste javno obznanili da će ovo biti partijski sud, a ne ustavni sud. Nigde na svetu političke stranke ne predlažu svoje kandidate. Da ne govorim o praksi u svetu, da su to zaista najistaknutiji pravni stručnjaci i ljudi koji su moralno potpuno neokrnjeni.
Gospodine predsedniče, ilustracije radi, na ovoj listi kandidata mi imamo jednog člana nekadašnjeg Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Neću ovog puta govoriti ni o potencijalnim penzionerima, ni o pravosudnom ispitu, ali zaista, da se poštovao Ustav i da se učinio napor da se utvrde kriterijumi, sada bismo imali jednu listu kredibilnih kandidata. Ovako je sve po onoj narodnoj - daj šta daš.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo odredba člana 27, koja se odnosi na obavezu predsednika Skupštine da se stara o poštovanju Ustava ili Ustavnog zakona, odredba člana 9, o načinu izbora sudija Ustavnog suda.
Ponovo ponavljam da su morali biti utvrđeni kriterijumi koji odgovaraju kategoriji - istaknuti pravnik. Sada je red da nam predsednik Skupštine obznani ko su predlagači pojedinih kandidata. SPS je glasno i jasno rekla koje je kandidate ona predložila. Poslanička grupa Vojvođanski poslanici takođe.
Šta je sa preostalih 7 kandidata? Ko je njih predložio? Sada izražavam sumnju u verodostojnost predloga. Ne može se niko igrati narodnim poslanicima, kao ono šibicari, ova nije, ova nije, ajd pogodi koja jeste, čas ga vidite, čas ga ne vidite.
Čiji su to kandidati, ko ih je predložio, zašto se oni koji su predložili kriju, ne smeju da obznane da su oni predlagači? Gospodin Dulić je rekao - nadam se da su poslaničke grupe predložile svoje najbolje kandidate. Koje poslaničke grupe, koje kandidate?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo jednog kandidata koji je član JUL-a. Bila je predsednik Opštinskog suda u vreme dok je ministar pravde bio član JUL-a. Sada je u biografiji napisala - nije član nijedne stranke. Njena sestra je bila predsednik Opštinskog odbora JUL-a. Nisam čuo da je JUL brisan iz registra političkih stranaka. Ovde je nedavno Mira Marković imala svog emisara u vreme dok je na dnevnom redu Skupštine bila tačka - ko više voli Fidel Kastra? Čini mi se da se JUL polako vraća na scenu.
Dakle, obznanite čiji je to kandidat, za nekoliko meseci imaće 35 godina radnog staža i ide u penziju. Dakle, član JUL-a pred penzijom, kandidat za sudiju Ustavnog suda. S kim se vi igrate ovde? Ko ima pravo da nas zamajava? To je kao i priča o Hong Kongu, krije pregovarački tim od Skupštine ono što je njegova obaveza, da izveštava Skupštinu o onome što se dešava po pitanju Kosova i Metohije. Onda kao braća Grim, kao Andersen, Hong Kong. Pa ne znaju da i u Hong Kongu i Kini žive Kinezi. Ne znaju da su se oko Hong Konga svi dogovorili, a ovde niko ne može da se dogovori. Hong Kong je jedna od najbogatijih metropola na svetu, a Kosovo jedna od najsiromašnijih. Sve naopako. To je izigravanje i sa izabranim narodnim poslanicima, i sa inteligencijom, zdravim razumom i pameću građana Srbije i to niko ne sme da čini.
Tražim od predsednika Skupštine da obznani koja je poslanička grupa ili stranka predložila kog kandidata, a onda da vidimo da li se to uklapa u ustavnu kategoriju - istaknuti pravnik. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 201. Postavio sam neka pitanja, nisam dobio odgovor. Pitanja su u vezi sa onim što je tema dnevnog reda.
Evo, da postavim još jedno pitanje. Gospodine ministre, da li je tačno da bivši predsednik Ustavnog suda, gospodin Slobodan Vučetić, koji je otišao u penziju pre 13 meseci, i danas prima platu predsednika Ustavnog suda u iznosu od oko 230 hiljada dinara? Ako je tačno, kako je to moguće, kako je to moguće u situaciji kada zaposleni u pravosuđu imaju 15-16 hiljada dinara mesečnu platu? Molim vas da nam date objašnjenje o tome.
Dalje, ovde je pričano, sa puno entuzijazma, o onome što će raditi budući Ustavni sud, između ostalog i nešto na šta je stavljen akcenat, a to je odlučivanje po ustavnim žalbama. Gospodine ministre, pitanje je logično, da li smatrate da su za sudije Ustavnog suda mogli biti birani jedino kandidati koji imaju položen pravosudni ispit? Ovde od ovih 20 više od 10 kandidata nema položen pravosudni ispit.
Nisu bili na sudu ni po tužbi infostana za vodu i đubre i sada će oni da odlučuju o tuđim sudbinama. Nikada nijedan sudski predmet nisu držali u ruci. Da li se mi to vraćamo na vreme suda udruženog rada i laičkog suđenja ili na vreme kada je, recimo, pokojni gospodin Butulija, kao ekonomista, bio predsednik Ustavnog suda? Znači, stručni saradnik u sudu, ne omalovažavam, u najudaljenijem mestu u Srbiji, u Gadžinom Hanu, mora da ima pravosudni ispit, ali ne i sudija Ustavnog suda.
Član 50. predviđa dvotrećinsku većinu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti koju inicira sam Ustavni sud. Ovde imamo izbor članova budućeg oktroisanog ili krnjeg suda.
Ako jedan čovek nedostaje, jer je dvotrećinska većina 10, sada se bira 10 i ako jedan, iz ko zna kog razloga, ne može da postupa i radi, znači da ne mogu da pokrenu postupak i inicijativu. Samo još na kraju nešto, gospođa Suzana Grubješić, gostujući u jednoj emisiji sinoć, čudila se, odnosno nije mogla da objasni ono što sam prethodno rekao, da će ovde za godinu ili dve dana veći broj kandidata steći uslov za penziju. Zašto biramo penzionere za sudije Ustavnog suda, čiji će rok predviđen zakonom trajati devet godina? Znam da G17 ne barata sa malim brojevima, ali može se pročitati u biografijama kada ljudi stiču uslov da odu u penziju.