Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, član 226.
Juče sam sa ove govornice zatražio da se Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo i Republička radio-difuzna agencija odrede prema emisiji koja je preksinoć, u udarnom terminu, emitovana na Javnom servisu, dakle, na RTS-u, tražeći odgovore na pitanja koja potpuno kompromituju i Javni servis i medijske slobode, a afirmišu zločin i zločince.
Umesto odgovora, danas u nekim novinama sa mnom pokušava da vodi polemiku novinar u pokušaju, sa kojim ja uopšte nisam polemisao. Ne polemišem s izvođačima najprljavijih radova Aleksandra Tijanića.
Zašto taj novinar u pokušaju pokušava sa mnom da polemiše? Zato što sam tražio da se objasni kako je moguće da u udarnom terminu Javnog servisa nastupa čovek koji je član najvećeg kriminalnog klana u Hrvatskoj. To nisam izmislio ja.
Možete pogledati sajtove, i to sajt ''Mladi protiv droge'', hrvatski sajt, gde se govori o kriminalnom dosijeu Iva Pukanića.
Možete pogledati sajt B.A.B.E - budi aktivan, budi emancipiran, gde se govori o nasilju u porodici, a koje čini isti taj čovek. Čak ni to nije važno, važno je ono što je on rekao na programu RTS, gledaocima RTS-a, onima koji plaćaju pretplatu.
Ivo Pukanić je rekao sledeće, molim vas, gospodo radikali, i vi ćete pronaći da je ovo nedopušteno, čovek kaže na programu RTS-a, Ivo Pukanić: "Vi se bavite nekim stvarima koje je davno, davno Evropa prošla.
Mi smo na 400 kilometara od vas, ali, vjerujte, kao da smo četiri tisuće kilometara daleko od Srbije. Mislim da bi se Srbija trebala prestala baviti nekim stvarima i suočiti se sa stvarnošću i budućnosti".
Onda Ivo Pukanić nastavlja: "Nema političke pozadine u ubistvu Zorana Đinđića i da se tu ne radi o političkom ubojstvu, već da se iza toga krije mafijaški obračun".
Onda Ivo Pukanić kaže: "Da nije bilo Gotovine, verovatno bi još trajao rat na ovim prostorima, a ja vam kažem, da nije bilo Gotovine, vi bi još imali Miloševića u Beogradu".
Dakle, to sve poreskim obveznicima Srbije izjavljuje čovek, vređajući Srbiju i srpstvo, vređajući pokojnog premijera, veličajući Ante Gotovinu. Svi ćute. Stoga, mislim da bi trebalo što pre da dobijemo odgovor u ime svih građana koji gledaju RTS.

Dame i gospodo poslanici, član 226.
Gospodine ministre, taman da iskoristim i vaše prisustvo, jer ovo što se događa poslednjih dana u Parlamentu očito postaje trend. Tražim objašnjenje i obaveštenje, u skladu s ovom odredbom Poslovnika, od predsednika Parlamenta i od Vlade u vezi sa tim trendom. Trend ovakvih polemika uzrokovan je najavom predstojećih izbora. Normalno je da Parlament ne može da funkcioniše u predizbornoj atmosferi.
Dakle, ovo je na neki način uvreda, ne samo za narodne poslanike, nego i za građane Srbije, za poreske obveznike. Dakle, pitanja su i očito tu postoje različita objašnjenja. Neki su od vas, uvažene kolege, govorili da moraju biti izbori pre Nove godine, a sada mogu i posle Nove godine. Nema izbora ako se ne izmeni Ustavni zakon, a sada ne mora da se menja Ustavni zakon.
Nema izbora dok se ne donesu svi oni zakoni koji treba da prethode izmenama izbornih zakona, a sada mogu izbori i po starim, odnosno postojećim zakonima. Onda javnost ovako reaguje.
Predizborna kampanja za neke nedefinisane izbore praktično je već počela. Kada je počela nekakva nejasna predizborna kampanja, jer se ne zna kada će, da li će i kojih će izbora biti, u tom periodu i u tom vremenu ne može biti normalnog rada Parlamenta.
Gospodo koji predsedavate Parlamentom i gospodo ministri dužni, ste u što kraćem roku, radi normalizovanja parlamentarnog života Srbije, da obznanite javnosti hoće li biti izbora, kada, kojih, po kojim zakonima, ili neće. Ovo je zamajavanje ljudi, ovo je gubljenje vremena, ovo je potpuno neverovatno. Ovo je virtuelni parlament postao.
Pitao sam nebrojeno puta, i već mi je samom dosadilo, kada će biti doneti ti fundamentalni, strukturni, prioritetni zakoni, a ne da se igramo parlamenta. Kao, zaseda Parlament svakog dana, kao, nešto radi, kao, donosi neke zakone. OK, sve bi nam ovo trebalo, ali nam nešto mnogo pre od ovoga treba.
Postavio sam brojna pitanja predsedniku Parlamenta o Ustavnom sudu, da ne ponavljam, itd., itd. Nova godina se približava, nema šanse da ti zakoni budu doneti. Tražio sam i da predsednik Parlamenta na dnevni red stavi narodnu inicijativu koju je organizovala DHSS za izmenu Zakona o radiodifuziji, kojom bi se ukinula TV pretplata, jer TV pretplata treba da postoji za javni servis, a ne za javni VC. Tamo nema pretplate.
Dakle, žao mi je, ali ne sme se dozvoliti da članovi hrvatskog podzemlja, preko tog programa, vređaju Srbiju i srpstvo i onda da izađe ''paževa služavka'', koja glumi novinarku, i da ona nekome deli lekcije. Treba nam da se izjasnimo o ovim osnovnim stvarima, u interesu Srbije i njenih građana. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, član 226.
Tražim objašnjenje od Vlade i republičke Radio-difuzne agencije - kako je moguće da sinoć, u udarnom terminu, na RTS-u, tzv. javnom servisu, za koji građani plaćaju pretplatu, a onima koji ne plaćaju preti se tužbom, bude emitovana emisija čiji je cilj da se veličaju zločin i zločinci, da predstavnici medija tumače, sa medijske strane, tobože, mega-intervju Milorada Ulemeka Legije, čoveka koji je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora i protiv koga se vodi postupak za još više najtežih krivičnih dela, da predstavnici medija relativizuju, devalviraju i opstruiraju ono što je predmet rada tužilaštva i suda?
Pošto je to bilo nedovoljno, u pomoć je pozvan, niko drugi nego Ivo Pukanić, vlasnik mafijaškog glasila ''Nacional'', Ivo Pukanić, koji je član zločinačkog udruženja Hrvoja Petrača, čoveka koji je najveći kriminalac u Hrvatskoj i sada čami u zatvoru u Hrvatskoj.
Ivo Pukanić je, zajedno sa kriminalnom organizacijom FIA, sećate se da sam je pominjao, za potrebe Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera Narodne banke, tražio, tobož, naše pare na Kipru. Oni su bili zaduženi da satanizuju Zorana Đinđića i on je sinoć pred gledaocima RTS-a, pretplatnicima, ponovio da je Zoran Đinđić mafijaš, da je kriminalac, jer je tada cilj bio da "Nacional" neprestano ponavlja da je Zoran Đinđić jedan od šefova ''duvanske mafije''. Umesto da danas, kada je otkriveno gde su kraci i ko su članovi ''duvanske mafije'', umesto da Ivo Pukanić bude u istrazi ili na optužnici, poternici, on je gost, sinoć, na programu Javnog servisa Srbije.
Da vam kažem još nešto. Sinoć je Ivo Pukanić rekao ne samo ovo o Đinđiću, nego da je Srbija, po svemu što radi i gde se nalazi, 4000 kilometara istočno, ili daleko od Hrvatske, da je Gotovina veliki heroj, da nije bilo Gotovine, još bi trajao rat, da nije bilo Gotovine, još bi ovde vladao Milošević. Taj čovek je sinoć držao lekciju Srbima u Srbiji, preko programa Javnog servisa.
Dakle, to je nemoralno, ali valjda je to normalno u zemlji gde je na čelu Javnog servisa njegov prijatelj, onaj koji je izgovorio antologijsku rečenicu - ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće.
Gospodo i dragi prijatelji, gospodine Markoviću, članovi DS-a, obraćam se vama, vi sve to gledate, slušate, ćutite i na kraju glasate, a Zoran Đinđić se prevrće u grobu. To je sinoć bilo na programu RTS-a.
Treba dići glas, jer to nije bila politička debata, gde se često upotrebljavaju nekorektne reči, teške reči, skrnave pokojnici itd, to je bilo na programu RTS-a.
Kada se već pominju ovde neke familije i porodice, možda ima grešaka ili grehova, ali sada je na čelu tog istog servisa čovek koji je bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića i paž Mire Marković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, član 226.
Kao narodni poslanik, tražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, od predsednika Odbora za ustavna pitanja i od Vlade, u skladu sa preambulom Ustava, po kojoj su svi državni organi dužni da zastupaju i da štite državljane Srbije na Kosovu i Metohiji, u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.
Molim da mi vratite vreme.
O čemu se zapravo radi? Dame i gospodo, pre nedelju dana, Pregovarački tim Srbije, sa par ministara iz Vlade, u Briselu. je dobio dokument pregovaračke trojke, predstavnika Evropske unije, Rusije i Amerike. Taj dokument su oni sakrili od očiju ovdašnje javnosti. Taj dokument je platforma za nezavisno Kosovo, a svi ćute i svi pokušavaju da se o tome ne diskutuje.
Na dnevnom redu Skupštine treba da bude jedna jedina tačka, kad već Vlada nema osećaj odgovornosti i nije podnela ostavku, a to je rasprava o Kosovu i Metohiji. Zašto? Pa, u tom dokumentu piše, a sa njim se saglasio i ruski predstavnik, taj koji će zaštititi Srbiju i obezbediti da Kosovo zauvek ostane njeno, dakle, Harčenko, da Srbija, dame i gospodo, više neće biti fizički prisutna na Kosovu i Metohiji.
U tom dokumentu piše - nema više administrativne uloge Srbije na Kosovu i Metohiji. U tom dokumentu piše - Kosovo će ubuduće samostalno pristupati međunarodnim finansijskim institucijama. To znači, MMF-u, Svetskoj banci itd. To može da uradi samo država. Krucijalna stvar u tom dokumentu je odredba da će Srbija i Kosovo odvojenim putevima ići ka evroatlantskim integracijama.
I laicima je jasno šta to znači. Ne sme se obmanjivati javnost. Ne smeju se lagati ljudi. Onda je krunski argument da u tom dokumentu ne piše da će Kosovo biti nezavisno. Nigde ne piše da sad napolju pada kiša, a pada, ili da je dan, a dan je. Prema tome, sadržaj je bitan i o tome se ne sme ćutati, o tome treba da raspravlja Parlament.
Za sutra je zakazana sednica Odbora za Kosovo i Metohiju.
Još pre nekoliko dana insistirao sam da na tu sednicu budu pozvani svi akreditovani novinari Skupštine Srbije. Nisu. Ima li onda ona smisla? Zamolio sam juče i sekretara Odbora da obavesti o tome predsednika Odbora, zamolio da se čujem s njim. Nije bilo odgovora.
Znači, ovo je izuzetno važna i ozbiljna stvar. Uz svo poštovanje dnevnog reda i ovih tačaka koje danas imamo, ovo je neuporedivo važnije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zbog onog pomeranja dnevnog reda u četvrtak i vaše želje da podržite Fidela Kastra, od koga su pobegle i njegova rođena sestra Huanita Kastro i ćerka Alinda Fernandez, nije bilo dovoljno vremena i pomeren je dnevni red, tačka o prosveti. Reklamiram povredu člana 226. i, u skladu s tom odredbom, tražim da ministar prosvete počne najzad da se meša u svoj posao i da pokuša da stane na put Komisiji za akreditaciju, koja je napravila potpunu anarhiju i potpuni haos u oblasti visokog i višeg obrazovanja.
Dakle, želim da vam kažem da se Komisija za akreditaciju, odlučujući o ispunjenosti uslova pojedinih viših škola za dobijanje akreditacije, prvo, oglušila o ocene recenzenata.
Ilustracije radi, u jednoj beogradskoj višoj školi, ocena recenzenta bila je 9, u jednoj školi u unutrašnjosti - 8,33, da bi, potpuno paušalno, Komisija za akreditaciju rekla da je to ocena 5.
Kada je išla da proveri ispunjenost uslova viših škola i prošla svojevrsni inspekcijski nadzor, Komisija za akreditaciju ni u jednom slučaju nije radila u punom sastavu, nikada nije imala tri člana. Po zakonu je morala da ima tri člana i ovlašćenog predstavnika Ministarstva prosvete i sporta. Međutim, oni su potpuno paušalno, odokativno, u krnjem sastavu, u oktroisanom sastavu, odlučivali ko može, a ko ne može dobiti akreditaciju. Mnoge stvari su krivotvorili.
Dalje, Komisija za akreditaciju je prekršila odredbu člana 16. Zakona o visokom obrazovanju, a neki njeni članovi su zloupotrebili položaj. Ona je bila dužna da sve zapisnike, sa primedbama, koje je imala o pojedinim višim školama, dostavi tim školama, da bi oni mogli da se izjasne o njima. Nijedna od 27 viših škola nije dobila nijedan zapisnik.
Četvrto, svojim dopisom Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji je nadređeni organ Komisije, ona je otkazala poslušnost, oglušila se o stavove Nacionalnog saveta, koji je većinu odluka Komisije za akreditaciju poništio i vratio.
Konačno, peto, ona je poslala dopis Ministarstvu, kojim je na neki način podnela ostavku i, šesto, sve predmete sa žalbama prosledila je Nacionalnom savetu, a da ih uopšte nije razgledala. Uz to, neki članovi Komisije za akreditaciju su na sudu...

Završavam.
...u Švajcarskoj, zbog krađe patenata.
Zato molim da ministar, u dogovoru sa Konferencijom Univerziteta Srbije, stane na put nedozvoljenim rabotama Komisije za akreditaciju i da se ona razreši, odnosno smeni.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Tražim objašnjenje od predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju - zašto je otkazana sutrašnja sednica, zakazana za sutra u 12 časova u Gračanici, koja je zakazivana i danju, i noću, i preko nedelje?
Pre podne sam rekao da sam insistirao još pre nekoliko dana da na tu sednicu budu pozvani novinari koji su akreditovani da prate rad Narodne skupštine, jer nam ne treba nikakva tajna večera, nego da se jasno vidi i čuje, tamo gde je kolevka srpstva, na Kosovu i Metohiji, za šta se ko zalaže i šta ko hoće da kaže.
Nisu pozvani novinari, to sam rekao pre podne. Onda je službenik koji opslužuje rad tog odbora, ne predsednik Odbora, javio da je ministar za Kosovo i Metohiju sprečen neodložnim obavezama i da se otkazuje sednica Odbora za Kosovo i Metohiju.
Koje su to neodložne obaveze ministra za Kosovo i Metohiju? Valjda je Kosovo i Metohija njegova jedina obaveza.
Pretpostavljam da su, možda, te neodložne obaveze prijem novih savetnika u Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Kojim tempom ih prima ministar, uskoro će imati više savetnika nego što će na Kosovu ostati Srba. To je neodgovornost.
Kad sam već uzeo reč, da kažem još nešto. Kao što primećujete, jedini sam poslanik sa ove strane koji je ušao u salu, i hteo sam to javno da kažem, zbog tobožnje principijelnosti, zbog tobožnje doslednosti, zbog tobožnje načelnosti.
Ovde nekima smeta što Narodnom skupštinom predsedava poslanik SRS-a. DHSS i ja lično, to se već zna, oponenti smo Srpskoj radikalnoj stranci, politički neistomišljenici, ako hoćete, protivnici, ali to je potpuno normalno u političkom životu svake zemlje gde postoje različite političke opcije. Ali, kad jedan deo tih ljudi, principijelnih i načelnih, uz to, vajnih legalista, izglasa šefa Poslaničkog kluba SRS-a Tomislava Nikolića za predsednika Parlamenta, onda im ne smeta SRS. Kad zajedno agituju, što je opet legitimno, da se donese Ustav, onda im ne smeta SRS. Kad dele vlast sa SRS-om u pojedinim opštinama, to znamo svi, onda im ne smeta SRS. Kad se glasa za podršku Rezoluciji o ukidanju sankcija Amerike prema Kubi itd, onda im ne smeta SRS.
Znači, to nije principijelnost, to nije konsekventnost, to nije doslednost, to nije načelnost, to je demagogija i licemerje. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, član 226. Pošto svake subote primam građane u svojoj poslaničkoj kancelariji, dužan sam da u ime njih pomenem neke stvari i da tražim objašnjenje i obaveštenje od Vlade Republike Srbije, ne navodeći pojedinačno primere, jer ti pojedinačni primeri ukazuju na čitave kategorije građana, na značajne delove populacije koje tište ti problemi.
Jedno od tih obaveštenja i objašnjenja je - da li će Vlada Republike Srbije preduzeti nešto povodom više od 130 naših građana koji nisu realizovali pravo na penzije u Hrvatskoj u periodu između 1991. godine i 1999. godine? Obratilo mi se više građana s istom molbom, s istim pitanjem, sa vapajem da se nešto učini na tom planu.
Drugo, isti set pitanja ili sličan, o našim građanima koji su u vreme raspada SFRJ živeli u Sloveniji i imali stanarska prava, bili prinuđeni da izađu iz svojih stanova i izgubili to stanarsko pravo, a godinama su ulagali u stambene fondove. Radi se o 6.000 ljudi i o njihovim porodicama. Upoznao sam neke od njih.
Porodice vojnih lica, njih 13 ili 14, živi u napuštenoj kasarni u Obrenovcu, ispod elementarnog ljudskog dostojanstva, na ivici bede, kao da su Kurdi, kao da su prokleti i odbačeni od celog sveta.
Postavio sam već, prethodno, pitanje o slovenačkim penzijama za 3.500 ljudi. Preko milion i po evra se svakog meseca gubi zato što niko ne preduzima ništa da se to realizuje. Da li ova vlada brine o penzionom fondu Slovenije ili o svojim građanima?
Kada već pominjem Sloveniju, elementarne, osnovne životne namirnice u Srbiji, za koju su obećavali da može da hrani pola Evrope, sećate se bilborda narodnjačke koalicije - Srbija rodna i plodna, srećna i zadovoljna, skuplje su nego u Sloveniji. To su zvanični pokazatelji, a, evo, kolega mi kaže, čak neki i u Švajcarskoj, nažalost. Da li je to ono čemu smo težili? Sinoć smo videli jedan prilog da je naše mleko jeftinije u Crnoj Gori za 30% nego u Srbiji. Posle neko kaže nema monopola.
Nekim ministrima je očito ovde stalo nešto drugo, da ih zbog trange-frange kombinacija, Martin Šlaf, preko Bečke berze, predloži za najboljeg ministra pod svodom nebeskim, a mi smo svi naivni, živimo na nekoj drugoj hemisferi, pa ne znamo kakvi su dometi i vrednosti tog ministra. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Podsetiću vas da sam juče sa ove govornice tražio objašnjenje i obaveštenja od Vlade Republike Srbije, resornih ministara pravde i unutrašnjih poslova, da objasne nešto što je postalo vrlo čudna pojava, a to su pretnje kompanije ''Delta'' i Miroslava Miškovića upućene Savetu za borbu protiv korupcije, gospođi Verici Barać, Komisiji za zaštitu konkurencije, Komisiji za sprečavanje sukoba interesa itd.
Sinoć mi se dogodilo da sam dobio dve anonimne pretnje. To ne dovodim u vezu jer to može biti puka koincidencija, može biti i nečija zla namera. Nisam na taj način paranoičan, ali koincidencija je vrlo čudna. Jedna pretnja je bila: šta si danas govorio, nemoj da te proguta mrak! Druga pretnja je bila: bio si već u zatvoru, nemoj ponovo da se nađeš tamo, pazi šta pričaš! I to jučerašnji dan.
Ne optužujem nikoga, neću da se bavim spekulacijama i neću da budem paranoičan. Ali, juče sam tražio objašnjenje da li je Miroslav Mišković izvan zakona i iznad zakona?
Da li on može da preti svima? Da li on može da ima monopol ne samo nad trgovinom nego, nažalost, i nad većinom medija, nego, nažalost, i nad većinom političkih stranaka.
Ko to javno govori? Članovi poslaničke grupe LDP, moja malenkost, kao član te grupe i poslanik i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije. Ostalo - zavera ćutanja.
Kada tražimo da se utvrdi sve ono što je nelojalna konkurencija, što je monopol, što je potpisivanje memoranduma pod pokroviteljstvom premijera kojim se ''Ce market'' prebacuje u ''Deltu'', što je sastanak kod ministra unutrašnjih poslova kojim se bivšem direktoru ''Ce marketa'' obećava abolicija ako pristane da ''Ce market'' pređe u vlasništvo ''Delte''; što postavim pitanje, koje je bilo i u ''Blicu'' i u ''Insajderu'', kako to da su odgovorna lica iz ''Delte'' abolirana ili amnestirana od gonjenja u akciji ''Mreža''.
Evo vam, gospodo, šema akcije ''Mreža''. Tu je ''Delta M'' i njen pandan of-šor kompanija ''Hemslejd'' sa Kipra. To su fakti, to je istina, to su dokazi.
Ministar Jočić odgovorio je poslaniku Slobodanu Marašu, kada je postavio isto ovo pitanje, da nema akta kojim je pred organima unutrašnjih poslova inicirano pokretanje tog postupka. Znači, nema krivične prijave. Pa, kako nema kada imate policijsku akciju ''Mreža'' u samoj policiji?
Pitanja je bilo bezbroj, i oko stečajne mafije i oko mnogih drugih stvari, ali neko je očito iznad zakona. Jer, sinoć je bio glavni gost na proslavi Bije, onako u prednjem čelu. Pre izvesnog vremena, sećate se, gost kod šefa Bije, onako ruku pod ruku sa tadašnjim Specijalnim tužiocem za organizovani kriminal, a današnjim vršiocem dužnosti Republičkog javnog tužioca.

Završavam. Dakle, tako je to u zemlji koja je po korupciji među vodećima u Evropi i svetu. Tako je to u zemlji gde dobijamo izveštaj juče da smo na poslednjem mestu po slobodi medija u jugoistočnoj Evropi. Tako je to u zemlji gde svi ćute. Treba pitati i one političke stranke, koje su vrlo grlate u pogledu nekih drugih ljudi, zašto ćute.
Samo jedna mala opaska, gospodine Stanimiroviću, uz sav respekt i uvažavanje povodom vašeg sinoćnog nastupa u emisiji "Problem" na Studiju B i vašeg čuđenja, razočaranja što recimo parlamentom predsedava gospodin Mrkonjić.
Gospodine Stanimiroviću, pa zašto to niste izrazili kada je 13 ministara iz vaše stranke polagalo zakletvu pred gospodinom Mrkonjićem? Čini mi se da ste tada aplaudirali. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je, zbog prisustva Njegove ekselencije gospodina ambasadora, bio red da sednici predsedava predsednik Narodne skupštine. Pogotovo što se ovde manifestuje jedna politička idila koja me veoma podseća na kozaračko kolo, a pomalo i na vremeplov. Ne želim ništa pejorativno da kažem, vidim ovde gospodina Hadži-Dragana Antića, Mira Marković je opravdano odsutna.
Ali, da kažem nešto drugo. Naravno da je svako normalan protiv sankcija i naravno da sankcije ne mogu da donesu ništa dobro. I naravno da sankcije najviše pogađaju običan svet. I naravno da smo i mi bili žrtve tih iskušenja i nečega što sankcije donose. To govorim načelno.
Ali, donoseći jednu ovakvu deklaraciju, mi ne smemo da podržavamo (nema veze što je u pitanju Kuba) nijedan politički režim. Ovde je interes i zaštita građana Kube.
Zašto vam to govorim? Iz prostog razloga, gospodo, jer sam imao prilike da upoznam kubanske emigrante. Milion ih je na Floridi. Milion od jedanaest miliona, i to onih koji su uspeli da pobegnu i da se na razne načine domognu tog blagostanja koje je Kuba donosila, odnosno režim. Ti ljudi vole Kubu, i to veoma. Pate, čeznu. Upoznao sam neke lično i čak sam se sprijateljio s njima. Upoznao sam i Luisa Kontea, koji je najveći živi timpanista i bubnjar na svetu, Endija Garsiju i − ajde da se ne upuštamo u političke razlike između građana Kube. Ovde govorimo o narodu Kube, koji ne sme da trpi posledice izolacije i sankcija.
I nemojmo odmah teške reči, ako neko ukaže da je ta deklaracija u ovom pogledu, potcrtavanja političke dimenzije, manjkava. I profesore Mićunoviću, obraćam se vama kao doajenu demokratije, zaista je tačka 2. stava 3. u direktnoj koliziji sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.
Dakle, Povelja Ujedinjenih nacija predviđa mogućnost, nije to slučaj, ali ne treba da stoji u ovoj deklaraciji, da se u određenim slučajevima mogu uvesti sankcije. Ovako formulisana tačka direktno je u koliziji sa odredbom Povelje, jer se ne može govoriti načelno. Ovde pričamo o građanima Kube ili o kubanskom narodu.
Drugo, ne treba odmah posezati za teškim rečima - patriote i izdajnici, odmah Tači, Čeku, Haradinaj. Gospodine Vučiću, neki ljudi, a među njima i ja, potrošili su godine, uz sve rizike, pretnje, uvrede i neprijatnosti, pokušavajući da dokažu da su čelnici OVK ratni zločinci. Neki od njih su zbog toga u Haškom tribunalu.
Zato ne dozvoljavam da se tako paušalno kaže - vi ste sledbenici te politike, plaćenici ovoga ili onoga. Nikada ničiji plaćenici, samo ljudi koji misle i žele ovde da izraze svoje političko mišljenje. Valjda na to imamo pravo. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, odredba člana 226. Poslovnika i pitanje, koje mislim da treba da zaokupi pažnju građana Srbije, i to je pitanje za Vladu, za ministra pravde, a od kojih tražim objašnjenje i obaveštenje, za ministra unutrašnjih poslova, a to je nesvakidašnja kampanja koju je nezvanični, ali faktički gospodar Srbije, Miroslav Mišković, počeo da vodi protiv svih i svakoga u ovoj zemlji, naravno, disciplinujući medije i, naravno, po onoj narodnoj - ko drugačije kaže, kleveće i laže.
Država ćuti. Da li je ovo neka ''Delta-lend'' ili Srbija, šta je ovo? Dakle, Mišković preti Verici Barać i Savetu za borbu protiv korupcije, svi ćute.
Preti Komisiji za zaštitu konkurencije i svi ćute. Najavljuje da je angažovao tim engleskih advokata da uplaši sve i da niko ne sme ni reč da kaže, i svi ćute.
Kaže - ako izjave prema ''Delti'' dolaze od državnih institucija, zvaničnika političara, tobože, a on je miljenik vlasti, i on je vlast i on je gazda, pa je svoju ženu stavio za nekoga ko će da brendira Srbiju, političara, javnih ličnosti ili medija, svi će biti tuženi. Ovo je objavila ''Politika'' juče i danas, a vi ćutite. Odnosi se na one koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Zašto?
Zato što neki ljudi pokušavaju, poput Verice Barać, časno i pošteno da obave svoj posao. Da li zato što je otkrila da se nedopustivo Vlada, sa premijerom, umešala i pravila nekakav memorandum oko preuzimanja ''Ce marketa''? Da li zato što je čovek koji je na poternici, Radulović, obznanio da je imao sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova, koji mu je obećao da neće biti gonjen, ako ''Ce market'' pripadne Miroslavu Miškoviću?
Zašto i da li, opet pitanje, kakva je njegova veza sa stečajnom mafijom, da li je on ideolog i tvorac procesa i afere zvane ''stečajna mafija''?
Zatim, šta je sa akcijom ''Mreža''? Šta je sa onim kockicama i onom kockicom koja pripada njemu i njegovoj firmi Hemslejd sa Kipra? Gde su otišle pare koje su nastale prodajom ''Delta Banke'' ''Banci Inteza''? Da li su ovde ili su na Kipru? Da li je trebalo da pije šampanjac tadašnji ministar finansija Srbije ili ministar finansija Kipra? Dokle će taj čovek da preti svima koji imaju nešto da kažu. Dakle, tražim odgovor na to.
Tražim i odgovor da li se on nalazi na crnoj listi Stejt Departmenta, a imam taj izveštaj Stejt Departmenta. I kako će onda njegov službenik da brendira Srbiju, gde, u Mongoliji ili na nekim drugim nedefinisanim meridijanima, gde nikada nisu čuli za Srbiju. Svi ćute, ni jedan mediji ne sme to da objavi, jer je zavladala strahovlada.
Završavam, dozvolićete mi još minut samo nešto da kažem.
Želim da u ime DHSS i u svoje lično ime izrazim saučešće porodici tragično nastradalog makedonskog pevača Tošeta Proeskog, Parlamentu Makedonije, građanima Makedonije, i mislim da bi možda i šefovi poslaničkih klubova trebalo da se dogovore, ako to nije učinjeno, pošto sam bio odsutan, da se minutom ćutanja oda pošta čoveku koji nije razdvajao, nego spajao, koji je Srbiju voleo i koga je Srbija volela. Ne moramo uvek biti konvencionalni i pošto-poto to činiti kada su državnici ili neko drugi u pitanju.
Hajde da pokažemo jednu ljudsku dimenziju prema nekome koga su mnogi ljudi u Srbiji voleli i kome je Srbija bila druga otadžbina. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu odredbe člana 27, gospodine predsedniče Skupštine, u kojoj se kaže da predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicom Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim Poslovnikom. Sad vas molim da vratite vreme.
Gospodine Duliću, vi ne postupate shodno ovlašćenjima iz člana 27. ovog poslovnika. Vi ste generator krize ovog najvišeg predstavničkog doma. Vi ste upadljivo netalentovani za posao koji obavljate i vi ste krajnje neodgovorni. Mislim, gospodine predsedniče, da je vreme da pokušate sa ostavkom.
To bi bilo najbolje i prema narodnim poslanicima i prema građanima Srbije. Zašto? Zato što vi flagrantno kršite Ustav, odnosno odredbe Ustavnog zakona, stavljajući na dnevni red ono što nije prioritet i što nije predviđeno rokovima koji se navode u Ustavnom zakonu, a ignorišući ono što je obaveza iz Ustavnog zakona.
Gospodine predsedniče, vi se potpuno bahato i neovlašćeno, mimo odredaba Poslovnika, juče prekinuli sednicu Skupštine, a da za to niste imali nikakvog razloga. Nijednom poslaniku nije izrečena opomena, nijedan poslanik nije udaljen, nije bilo narušavanja reda, a onda ste se vi pojavili odnekle i bahato prekinuli sednicu Skupštine.
Gospodine predsedniče, znam da razlog jučerašnjeg prekida sednice nije polemika između poslanika. Vi ste čitavog dana juče pre podne imali polemiku koja nikakve veze nije imala sa dnevnim redom, pa niste prekidali sednicu. Vama je zasmetalo nešto drugo.
Nije vama zasmetala ni tema koja je na dnevnom redu, ni ministar Ilić, ni polemika, nego ste dobili nalog iz vrha svoje stranke da prekinete sednicu. Jer kako ćete objasniti svojim biračima da se zalažete za nešto za što ste deklarativno, javno, transparentno uvek bili protiv, i gospodina ministra, i direktora javnih preduzeća iz njegovog resora, i zbog ranijeg vremena i zbog sadašnjeg vremena.
Gospodine Duliću, nije ovde bila polemika o vozovima i brzim prugama, nego o moralu i nemoralu, o časti i beščašću, o poštenju i nepoštenju. Završavam, samo da vam kažem nešto.
Drugog aprila ove godine francuska železnica te-že-ve "TGV" postigla je najveću brzinu do sada, 574,8 kilometara na sat, na relaciji Pariz-Strazbur.
Gospodine Duliću, pošto vam ne ide, predlažem vam da sada polako krenete vozom do Subotice, taman da stignete na vašu omiljenu emisiju "48 sati svadba".

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, reagujući na reklamiranje povrede Poslovnika vi ste sebi dozvolili razne komentare, ali niste odgovorili na ono što sam reklamirao, na povredu odredbi člana 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodine Duliću, mene vaše impresije uopšte ne interesuju i ne možete vi, kao predsednik Narodne skupštine, da kažete da li neko zaslužuje ili ne zaslužuje odgovor. Vi morate da postupate po Poslovniku. Kažem vam da vi ne zaslužujete da budete predsednik parlamenta, jer kršite Ustav, Ustavni zakon, Poslovnik, elementarnu etiku, sve što piše u samom Poslovniku.
Rekao sam da ste upadljivo netalentovani za taj posao i to nije ništa loše, ali ste krajnje neodgovorni. Zašto? Osam meseci, otkako ste predsednik parlamenta, Srbija nema Ustavni sud.
Obećali ste i obmanuli ste i narodne poslanike i građane Srbije da će doći pre nekoliko sedmica to na dnevni red. Vi ste najodgovorniji da se starate o Ustavu i poštovanju Ustava. Vi ste obavezni da predsedavate parlamentom, to je vaš prvi prioritetni, osnovni, glavni posao. Vi to činite povremeno. Sve drugo što radite može da bude povremeno, a predsedavanje parlamentom konstantno.
Neprestano kršite Poslovnik i nemate pravo da se svrstavate ni na jednu, ni na drugu stranu. Od vas tražim odgovor na povrede Poslovnika koje sam reklamirao, a ne vaše impresije, one zaista danas nikoga ne interesuju.
Znam da je ova polemika prilično bolna za stranku koju predstavljate, jer pokazuje lice i naličje, jer pokazuje dvoličnost. Kako objasniti građanima i biračima tu silnu višemesečnu, ako hoćete višegodišnju polemiku i neprestano osporavanje Velimira Ilića i njegovog rada, do ovog nivoa do koga ste sada stigli, da zarad opstanka na vlasti i tobož nekih viših interesa, a ti viši interesi su fotelje i pare, sada morate da se ljubite u usta. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, reklamiram povredu člana 226. Evo o čemu se radi.
Sa iste ove govornice uputio pitanje ministru pravde - da li će nešto preduzeti povodom insistiranja svog prethodnog kolege u opštinskom tužilaštvu u Beloj Crkvi da se pošto-poto pokrene krivični postupak protiv Stefana Cvetkovića, vlasnika nezavisne radio-televizije "TNT" iz Bele Crkve, koji je opet razotkrio, sećate se one afere sa policajcem u Beloj Crkvi koji šmrče heroin i nezavisno od toga, neke finansijske malverzacije, mahinacije i zloupotrebe ljudi u lokalnoj vlasti u Beloj Crkvi.
To sam saznao 1. oktobra ove godine, pošto je DHSS otvorila sedište svojih stranačkih prostorija u Beloj Crkvi, kojima je prisustvovala i lokalna televizija, što je, valjda, normalno. Sutradan sam to izneo za ovom govornicom. Šta se posle toga desilo?
Pošto sam dobio i-mejl od gospodina Stefana Cvetkovića, narednog dana sedam pripadnika MUP u civilu, sa nekakvim volšebnim nalogom, upali su u prostorije TN televizije u Beloj Crkvi, tri sata vršili nekakav pretres, nekakvu premetačinu i, pošto ništa nisu pronašli, a ispred televizije se već okupilo nekoliko stotina građana, pitali su vlasnika televizije da li se sreće sa Čedomirom Jovanovićem, Vladanom Batićem, Nenadom Čankom i Bebom Popovićem i da li mu je poznato ko su ti ljudi, kakve su im namere i zašto ponekad dolaze u Belu Crkvu itd.
Dakle, ovog puta od ministra unutrašnjih poslova tražim odgovor na pitanje - dokle će meta biti ljudi koji se bore za istinu, koji obelodanjuju zloupotrebe u lokalnoj vlasti, finansijske prirode, koje čine odbornici iz njegove stranke; dokle će se zloupotrebljavati policija, zato što je on obelodanio ono što čine pojedini pripadnici lokalne policije?
Navodno, ti koji su poslati nisu bili iz Bele Crkve nego negde sa strane, pa je čak pokušano neko saopštenje preko njihovog centra u Pančevu, da je, navodno, protiv vlasnika televizije podneta krivična prijava zbog nekih finansijskih zloupotreba, pa su brže-bolje to povukli itd. Da li je to ta evropska Srbija do koje treba da stižemo, između ostalog, i brzim prugama?