Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226.
Juče sam skrenuo pažnju da je Ustav predvideo kategoriju, ali ne i detalje i uslove, istaknuti pravnici kao preduslov za izbor sudija Ustavnog suda. Ukazali smo na nedostatak podataka u biografijama pojedinih kandidata. Nakon toga održana je sednica Odbora za ustavna pitanja i poprilično olako, bez definisanja kriterijuma, bez ikakvog jasnijeg obrazloženja, rečeno je da svi kandidati ispunjavaju uslove za izbor sudija Ustavnog suda.
Već sam juče rekao i ponovo skrećem pažnju da, podrazumevajući neke minimalne kriterijume pojma - istaknuti pravnik, samo dvoje od ovih 20 kandidata sa obe liste mogu se, nategnutim tumačenjem tog pojma, podvesti pod kategoriju - istaknuti pravnik.
Problem je druge vrste, takođe, što zakon predviđa da će se sudije birati na vreme od devet godina. Gospodine ministre, jedan od kandidata je već penzioner. Petoro od predloženih 20 kandidata iduće godine će biti penzioneri, 2008. Samo dvoje od 20 predviđenih kandidata mogu, ne govorim maliciozno nego dobronamerno, dočekati da budu sudije čitav mandat od devet godina.
Šta je onda suština ideje? Suština ideje je da se trenutno izaberu, jer šestoro su članovi političkih stranaka, od ovih 20. Znači, partijski sud, drži vodu dok majstori odu. Pa što onda mi sve ovo radimo?
Znači, još jednom bih insistirao da definišemo kriterijume i da na bazi tako definisanih kriterijuma se napravi još jedna trijaža na nivou Odbora za ustavna pitanja, jer u protivnom ovo je potpuna farsa.
Dakle, samo apelujem da imamo jedan kvalitetni sud, iovako je krnji.
Za vas pitanje, gospodine ministre, kada će se na dnevnom redu, pošto očito da vremena do nove godine više nema, naći set zakona o uređenju pravosuđa ili organizaciji pravosuđa, koji su po Ustavnom zakonu morali da budu na dnevnom redu Drugog zasedanja. Nema vremena fizički više.
Prema tome, da budemo objektivni i pošteno kažemo - ljudi, ne možemo da ispoštujemo odredbe iz Ustavnog zakona zbog toga i toga.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, objašnjenje i apelujem na vas da preduzmete nešto povodom štrajka zaposlenih u pravosuđu. Juče sam dobronamerno na to skrenuo pažnju jer, sticajem životnih okolnosti, imam nekih iskustava na tom planu, situacija se ne menja. Nažalost, ona se pogoršava. Ovo je više pitanje za ministra finansija, ali neminovno i za ministra pravde.
Dakle, nije objašnjenje, gospodine Petroviću, kada vi kažete da ima mnogo zaposlenih u pravosuđu. To treba da bude stvar strategije, pravosuđa u budućnosti, ali to ne objašnjava težak materijalni položaj zaposlenih danas. Nije objašnjenje ni kada kažete da je težak položaj i zaposlenih u organima uprave.
Potpuno je tačno, ali to nije objašnjenje. Na to vaše objašnjenje mogu da postavim pitanje - šta je sa direktorima javnih preduzeća, koji imaju platu koja je kao godišnja ili dvogodišnja plata zaposlenih u pravosuđu? Savetnici, savetnici ministara, da ne govorim o tajkunima, da ne govorim o jednom letu aviona, a ima sijaset potpuno besmislenih letova. Jedan let kao svi zaposleni u sudu što zarade u toku meseca. Ako pravimo poređenje te vrste, otići ćemo daleko.
Danas su zaposlene u beogrdskom pravosuđu podržali predsednici svih pet beogradskih sudova i predsednik Okružnog suda i ta kampanja se nastavlja. Bio sam u okružnom zatvoru u Beogradu. Počelo je i tamo komešanje. Samo skrećem pažnju, apelujem i molim da se nešto hitno preduzme, jer napraviće se potpuna anarhija i haos.
Odlazim tamo, po poslu koji obavljam, i meni je neprijatno jer sam poslanik u ovom parlamentu, nemam odgovor, ne želim čitavu situaciju da politizujem. Juče niste odgovorili na ono što sam vas pitao - koliki vam je dug ostavio ministar Stojković? Potpuno razumem vašu poziciju, ali moramo da razumemo i zahteve tih ljudi jer, ponavljam još jednom, kad narod gleda kako se neki u Srbiji bogate, valjda i oni imaju porodice, imaju decu, razmišljaju kako će da prežive i šta će da rade sutra. Hvala.

Gospodine predsedavajući, vi vršite diskriminaciju prema DHSS i prema meni kao poslaniku DHSS. Tri puta ste me prozivali, pa ste me vraćali, imao sam prednost kao poslanik DHSS, javljajući se po Poslovniku, u odnosu na gospodina Ivicu Dačića, niste mi omogućili da govorim, ali sam tolerantan pa vam opraštam.

Dačić je govorio šest minuta. Razumem...

To vas ne opravdava, gospodine predsedavajući. Odnosi se na gospodina ministra i mislim da nema potrebe da vi odgovarate na stvari koje se ne tiču vašeg resora, bez obzira što se odnose na Vladu.
Ali zaista, evo, doživeo sam i to da Ivica Dačić, kao šef poslaničke grupe SPS, podržava moj predlog kao poslanika DHSS, da pregovarački tim položi račune Skupštini Srbije o onome što radi. To traže i poslanici drugih stranaka, ali odgovora nema.
Moj prijatelj, aforističar Ilija Marković iz Novog Sada, povodom ovog pametnog predloga da status Kosova bude uređen na Hong Kong, napisao je jedan aforizam - koliko je Srbija daleko od Tokija, znate ono Srbija do Tokija, toliko Kosovo od Hong Konga.
Da se vratim na ono što je vezano za vas, gospodine ministre, odnosno za vaš resor i za ovu temu dnevnog reda.
Postavio sam više pitanja i bilo bi dobro da nam na to odgovorite. Šta po vama predstavlja ustavna kategorija ili ustavni pojam - istaknuti pravnici, i da li je ona ispoštovana na listama kandidata za sudije Ustavnog suda?
Odgovor na drugo pitanje - da li ljudi koji po zakonu o PIO treba da budu u penziji, već sada mogu da budu kandidati za sudije Ustavnog suda? Da li ljudi koji će iduće godine biti penzioneri treba da budu izabrani za sudije Ustavnog suda na period od devet godina?
Da li je normalno, i tu je gospodin Dačić u pravu, da stranački, partijski ljudi, članovi stranaka, budu sudije Ustavnog suda i neće li onda to biti partijski, a ne ustavni sud?
U pravu je gospodin Dačić da je većina kandidata...

Dakle, većina tih ljudi su bili članovi SPS-a, sada su članovi nekih drugih stranaka. Ne mogu stranački ljudi biti sudije Ustavnog suda. To je bar, valjda, i pticama na grani jasno; članovi stranaka. Već je dovoljno glupo što stranke predlažu, ali još i to da budu članovi stranaka, pa to nema smisla.
Nešto što može da bude sugestija, gospodine ministre, oko one teme koja je neprijatna, a tiče se štrajka u pravosuđu. I pitanje i sugestija.
Budžetom je predviđeno i te pare valjda stižu, ili recite šta se sa njima događa, za 1.100 projektovanih, planiranih zaposlenih u apelacionim, upravnim i kasacionim sudovima, te pare su predviđene budžetom. Da li one iz budžeta stižu u Ministarstvo pravde i mogu li se te pare preraspodeliti na zaposlene u pravosuđu? To je jedno pitanje. Na ove koji rade, koji nisu virtualni radnici, zaposleni u virtualnim sudovima.
Drugo, može li se bar u projektovanom budžetu za iduću godinu, pa da na taj način amortizujete ta nezadovoljstva, u onom odeljku koji se tiče sudskih taksi, izdvojiti veći procenat za zaposlene u pravosuđu?
Mislim da bi to rešilo problem, jer je sramota da neki direktori javnih preduzeća imaju četiri hiljade evra platu, a zaposleni u pravosuđu 200 evra, odnosno da direktor javnog preduzeća ima 20 puta veću platu od nekoga ko radi u pravosuđu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, ovde smo od nekih poslanika vladajuće koalicije čuli prave ode ovom predlogu zakona. Jedan od njih je ustvrdio da je ovo zaokruživanje pravno-institucionalnog sistema Srbije. Bilo bi lepo da je tačno.
Nažalost, nije tačno, jer nama tek predstoji donošenje seta zakona koji uređuju organizaciju pravosuđa, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva. Mi sada pokušavamo da napravimo oktroisani ili krnji Ustavni sud. Mi imamo tužilačku organizaciju Srbije u v.d. stanju. Prema tome, daleko smo mi od zaokruženja pravno-institucionalnog ili institucionalno-pravnog sistema Srbije.
Čuli smo, takođe, da je Ustavni sud institucija sui generis. Očito onaj koji je to izrekao i ne zna šta semantički znači institucija sui generis. Čuli smo i takve ode da je ovo jedan vrhunski kodifikacijski poduhvat.
Sada ćemo se vratiti i glosatorima, i postglosatorima, i naslušaćemo se svega i svačega, ali naravno ovo je jedan skroman zakonski predlog, sa sijaset nedostataka i propusta, koji će se nekako možda u nekoj, ali ne potpunoj, meri amandmanima malo poboljšati, mada sam i dalje skeptik.
Pomenuću samo nekoliko stvari, jer nemam puno vremena. Recimo, sledeće: pitanja odnosa državnih organa i drugih organa prema odlukama Ustavnog suda. Učinjen je neki napor, ali ni kroz ovaj predlog zakona nije ponuđen nikakav adekvatan i efikasan mehanizam za izvršenje odluka suda.
Predlagač predlaže da Vlada Srbije obezbeđuje primenu odluka i to na način na koji svojim rešenjem predloži Ustavni sud. To je novo rešenje, ali ne obećava mnogo. Zašto? Jer nas dosadašnja iskustva sa sličnim rešenjima teraju da imamo neke sumnje, da budemo skeptici i da imamo nedoumice.
Recimo, sada imamo sličnu situaciju sa izvršavanjem mnogih odluka nezavisnih organa. Evo vam situacija Poverenika za informacije od javnog značaja, čije mnoge odluke nisu izvršene, jer Vlada to nije htela, i uzalud to piše i nema nikakve kogentne ili imperativne norme, kojom će se to Vladi narediti da tako mora biti.
Imamo ovde jedan opasan presedan. Obratite pažnju, gospodine ministre, na to. Ustavni sud novim Ustavom dobio je značajna i isključiva ovlašćenja da zabranjuje rad političkih stranaka, sindikalnih organizacija, verskih zajednica i udruženja građana. Podsetiću vas da je šef poslaničke grupe jedne od stranaka vladajuće koalicije ovde javno pravio aluzije: samo kad se formira sud, videćete vi; a mislio je na LDP i Ligu socijaldemokrata Vojvodine.
Zaista, ako imamo jednu ovako uopštenu normu, ta bojazan postoji. Ta bojazan postoji utoliko pre što je ovo partijski sud vladajuće koalicije. Ovde su neke opozicione stranke iskoristile pravo da budu predlagači kandidata, ali, živi bili pa videli, to će biti stranački ili partijski sud vladajuće koalicije, gde se, takođe, ne vodi računa, u okviru onog segmenta koji se naziva - istaknuti pravnici - o onoj referenci koja je potrebna i za sudiju opštinskog suda u najudaljenijem mestu u Srbiji, a to je savest ili savesnost.
Zato na listi i imamo kandidate koji su bili članovi poslednjeg Centralnog komiteta Srbije, gospodine ministre. Ne znam da li vam je to poznato, ali jedan od kandidata sa liste je član poslednjeg CK SK Srbije. Ako vama to ne smeta, to je opasno.
Dakle, partijski sud, koji će imati naslov - Ustavni sud, odlučivaće o mogućnosti zabrane drugih stranaka. Po onoj narodnoj – "ko drukčije kaže, kleveće i laže".

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Tražim jedno objašnjenje od vas, gospodine predsedniče.

Pozivam se na odredbu člana 27, na odredbu člana 197. i 226. Gospodine Duliću, vi flagrantno kršite svoja ovlašćenja predviđena ovim poslovnikom.
Ne znam ko je vaš savetnik, ko je vaš konsultant, ko vam je protumačio da je reklamiranje odredbe člana 226. isto što i poslaničko pitanje koje je regulisano članom 198. To su dve potpuno različite stvari i vi nemate prava da arbitrarno predviđate kada će se šta raditi.
Ne postavljam poslaničko pitanje. U skladu sa odredbom 226. tražim od vas objašnjenje i obaveštenje, a ono se odnosi upravo na dnevni red današnji i onda nemojte tako naivnim pokušajima da sprečavate ono što ste dužni da objasnite.
To što ste dužni da objasnite jeste sledeće: dobili smo pre par minuta spisak kandidata Ustavnog suda koji ste vi potpisali, ali bez ikakvih biografija, samo ime i prezime.
Kako očekujete od narodnih poslanika da o ovome validno raspravljaju i da o tome uopšte odlučujemo, ako nemamo nikakve jasnije informacije o kakvim ljudima se radi. Zašto to kažem? Kada je predsednik Republike dostavio predlog kandidata koje bira Skupština, onda smo iz tih biografija utvrdili, a to ćete čuti u raspravi, da neki od tih ljudi ne mogu da budu kandidati, jednostavno po zakonu ne mogu da budu kandidati jer su ispunili uslov za penziju.
Znači, predlažu nam se penzioneri za sudije Ustavnog suda i dajte dodatno obrazloženje, sa biografijama ovih ljudi, da bi uopšte to moglo da bude na dnevnom redu. Jer inače je ovo sve pretvoreno u farsu, pa hajmo makar da pokušamo da napravimo neki red u tom cirkusu za koji ste vi, gospodine Duliću, odgovorni.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 98. Imam jedan konstruktivan i dobronameran predlog, a to je da prekinemo ovu sednicu dok se ne izađe iz ovog ćorsokaka.
Zašto je ovo ćorsokak, gospodine predsedniče? Jedan sam od onih koji je bar desetak puta sa ove govornice apelovao, insistirao, tražio, zahtevao da se formira Ustavni sud i govorio da je čitava procedura donošenja zakona manjkava ako nemamo Ustavni sud koji može da se pozabavi ocenom njihove ustavnosti. Ali, ne možemo sad po principu - bolje išta nego ništa i daj šta daš da brzopleto pristupimo izboru sudija Ustavnog suda. Zašto?
Prvo, imamo problem u zakonu. Taj problem u zakonu je što je u Predlogu zakona o Ustavnom sudu objedinjena, i to vrlo nevešto, nakalemljena dva zakona: zakon o uređenju Ustavnog suda i zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka. To je fakat. Mi ćemo pokušati amandmanima da napravimo nešto malo korekcije, reda, ali znate, po onoj narodnoj poslovici: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". To je jedna stvar.
Druga stvar. Ni Ustav, ni predloženi zakon ne predviđaju jasnu proceduru izbora sudija Ustavnog suda. Mi imamo jedan pravni vakum, jednu pravnu prazninu, jednu potpunu arbitrarnost i to ne valja.
Treće, predlaganje kandidata za sudije Ustavnog suda od strane Narodne skupštine, a plašim se i od strane predsednika Republike, pretvorilo se u kampanju da se napravi ne ustavni sud, nego partijski sud.
To ne valja, gospodine predsedniče, ne valja čak ni ako političke stranke predlažu kandidate, možda iz reda nekih stručnjaka za ustavno pravo, a kamoli kao što je ova lista, gospodine predsedniče, gde imate istaknute partijske članove. Pa, mi biramo partijski sud?
U svetu sudija ustavnog suda mora biti pravnik najvišeg ranga. Pa čak Ustav, ali ovde ga niko ne čita, u članu 172. kaže da sudija ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima. Odgovorno vam tvrdim da se ovde možda nalazi jedan čovek koji odgovara tom terminu "istaknuti pravnik".
Nemojte dozvoliti da nam se čitav svet smeje, jer umesto ustavnog suda dobićemo partijski sud. To onda nije ništa, a da ne govorim o sijaset stvari, ako dođe do rasprave, to ćemo pominjati u okviru amandmana, ali ovo je apsolutno nakaradno u startu.
Moj dobronamerni predlog, gospodine predsedniče, vama, zato sam i malopre tražio objašnjenje, da prekinete sednicu, da se pokuša da bar dobijemo biografije, da bar ne stoji samo vaš potpis iza ovog predloga nego da se još jednom pokuša, na nivou Odbora za ustavna pitanja i šefova poslaničkih grupa, da izađemo iz ovog ćorsokaka. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, ponovo član 98. Predložio sam, vi na to niste odgovorili, da se prekine sednica da bismo pokušali da izađemo iz ovog lavirinta. Ponavljam još jednom, šta je jedino moguće u ovoj situaciji učiniti, držeći se odredbe Ustava, član 172. stav 6, da se sudije Ustavnog suda biraju među istaknutim pravnicima.
Na bazi te odredbe moj predlog je, gospodine predsedniče, da Odbor za ustavna pitanja utvrdi kriterijume koji bi odgovarali ovoj ustavnoj normi. Znači, šta je to istaknuti pravnik. Jer kao što je uvaženi kolega rekao, ima više načina tumačenja pravne norme, od onih jednostavnijih jezičko, gramatičko, logičko, do onih malo komplikovanijih pojmovno ili semantičko, teleološko ili ciljno, a to jasno ukazuje i ova odredba makar jedne reči. Odgovorno tvrdim da ovde eventualno postoji jedan istaknuti pravnik. A drugo, ovo što je rekla gospođa Nada Kolundžija, mislim da ovo treba da uđe u antologiju. Neću reći kakvu antologiju. Gospođo Kolundžija, vi ste napravili paralelu između Ustavnog suda i RIK-a. Vi ste predsednik poslaničkog kluba vodeće stranke u vladajućoj koaliciji. Normalno je da RIK bude izabrana od stranačkih kandidata, ali je potpuno nenormalno da se Ustavni sud i sudije Ustavnog suda biraju između stranačkih, odnosno partijskih kandidata. Jeste, iz prostog razloga što odgovorno tvrdim da na ovoj listi imate istaknutih stranačkih funkcionera i to je katastrofa.
Dakle, da Odbor za Ustavna pitanja utvrdi kriterijum šta su to istaknuti pravnici, da se na bazi tih kriterijuma predlože kandidati koji ne smeju biti stranački ili partijski ljudi, jer ovde biramo Ustavni sud, a ne sud ove ili one partije. Promeniće se odnos snaga, šta će sutra da bude - nije iz moje stranke sudija. To je bruka i sramota pred celim svetom. Dakle, u celom svetu to moraju biti najistaknutiji pravni stručnjaci i moraju biti moralne karijatide, moralni kolosi. Ovde takve ne vidim.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, vrlo ste slavodobitnički najavili ovu tačku dnevnog reda, a onda ste taj slavodobitnički nastup povezali za parafiranje sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Ni jedno ni drugo nije za slavlje, i jedno drugo je sramota i stid gospodine ministre. Zašto?
Zato što ovaj parlament postoji devet meseci, zato što je po Ustavnom zakonu ovo trebalo biti urađeno do kraja prvog redovnog zasedanja, zato što godinu dana nemamo Ustavni sud, zato što je Srbija doživela to poniženje da kao neko neozbiljan, neko kome se ne veruje parafira predugovor kao poslednji u regionu. Pre četiri godine to je učinila Albanija, gospodine Petroviću - Albanija.
Nove zemlje Evropske unije ušle su u šengen, Evropska unija otvorila je granice, Rumuni, Bugari i svi naši susedi slobodno šetaju Evropom, a mi se hvalimo zato što smo potpisali, odnosno parafirali sporazum. Pa to je da se zavučemo u mišiju rupu i nikom da ne pričamo, jer to je poniženje. Ali, da se vratim na ovo što je dnevni red.
Dakle, ovaj zakon, odnosno Predlog zakona o Ustavnom sudu manjkav je i već sam rekao teško se amandmanima može dovesti do toga da to bude Zakon o Ustavnom sudu jedne ozbiljne evropske zemlje. On je manjkav u sve tri svoje celine, oko izbora i razrešenja, oko uređenja Ustavnog suda, a da ne govorim o postupku pred Ustavnim sudom. Tu ima i nekoliko kurioziteta koje ćemo pominjati kada bude rasprava o amandmanima.
Gospodine ministre, da je ovaj zakon na valjan način uredio izbor i razrešenje, možda bi on bio putokaz kako sada da izvršimo taj izbor i razrešenje. Ne, to je jednostavno prepisano iz Ustava i ništa više od toga, zato se nalazimo u ovom lavirintu, i zato se i nalazimo u ovom ćor sokaku.
Evo, pitam vas, da li će se na sudije Ustavnog suda primenjivati Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predviđa opšti uslov za prestanak radnog odnosa, godine života i dužina radnog staža? To je potpuno nedefinisano. Rekao sam vam prethodno, u predlogu predsednika Republike imate kandidate koji po tom zakonu i po tim opštim uslovima jednostavno ispunjavaju uslov za penziju ili će ga ispuniti za par meseci.
Znači, to je potpuno neregulisano i nedefinisano, i zato će to i ubuduće biti problem.
Dakle, to je potpuno nepotpuno, ali postupak, ovde ima jedna odredba u članu 8. koja je stvarno kuriozitet i to će verovatno takođe ući u almanah ovako pravničke struke ili zakonodavnih pokušaja.
Kaže se - o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona. Mislim, da nije smešno, bilo bi tužno, ovako je tragikomično.
Da li je to, gospodine Petroviću, recimo Zakon o krivičnom postupku, koji je to odgovarajući procesni zakon? Ne može to pisati u zakonu. Da ste se bar pozvali na Zakon o parničnom postupku ili Zakon o upravnom postupku, pa i nekako. Vi imate sijaset procesnih zakona u ovoj zemlji i onda će da se nekom sudiji Ustavnog suda javi po kom će procesnom zakonu da postupa i odlučuje. Stvarno neozbiljno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je što je na kraju došao Predlog ovog zakona, makar po onoj narodnoj - bolje išta, nego ništa, makar ovako krnji i oktroisani.
(Predsedavajući: Gospodine Batiću, koji član Poslovnika?)
Član 226. Imaćemo Ustavni sud, ali nešto za šta bih zatražio objašnjenje, više od ministra finansija, ali i od ministra pravosuđa, jeste situacija koja se danas događa u sudovima i pravosudnim organima.
Već tri dana zaposleni su u štrajku. Slika je potpuno tužna. Za to vreme iz Evropske komisije stižu nam poruke da je situacija u pravosuđu Srbije katastrofalna. Sindikati najavljuju nastavak bojkota rada. Oni sad to zadržavaju na nekom nivou, valjda po analogiji sa drugim sindikatima, minimalnog procesa rada, pa se radi samo ono što je vezano za privremene mere, za pritvorske predmete i za ranije zakazane uviđaje.
Najavljuju da će napraviti potpunu blokadu. To znači - korak do potpune anarhije i do potpunog haosa. Situacija je apsolutno alarmantna. Znam da ministar nema čarobni štapić, jer bio sam u toj poziciji, ali je bar pošteno da se kaže i to očekujem, gospodine ministre, od vas - šta ste nasledili od vašeg prethodnika, koliko miliona evra duga Ministarstva pravde prema pravosudnim organima?
Da li je to cifra od 10 miliona evra? Sticajem okolnosti bio sam ministar pre njega. Nije ostao ni jedan jedini evro duga. Sanirali smo dug koji smo mi zatekli od oko 10 miliona maraka od Dragoljuba Jankovića. Treba pošteno reći istinu, bez obzira na koalicione partnere - gde su pare?
Zaposleni u pravosuđu zaista žive u jadnim i bednim uslovima, na nivou socijalne pomoći i plašim se da ta situacija može da se nastavi, i plašim se da ta situacija može da postane dramatična. Koliko sam dobio informaciju, ograđujem se, u tri prethodna dana ni jedan jedini dinar nije ušao u budžet iz sudskih taksi.
Koliko sam obavešten, a gospodine ministre, dozvolićete da sam obavešten po prirodi posla kojim se bavim, i nemojte tako ignorantski da se odnosite prema celoj priči jer sam to video u više sudova u Srbiji, gde stoje po hodnicima po čitav dan. Ne znam da li je to beznačajno, minimalno, meni se ne čini tako. Svaki dan sam ova tri dana bio u Palati pravde, puni su hodnici...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Batiću.)
...završavam... zaposlenih i stvarno apelujem da bar kažete šta nas može očekivati na tom planu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo Narodni poslanici, član 226, tražim objašnjenje i obaveštenje i od predsednika Skupštine i od Vlade, a vezano je za Rezoluciju Narodne skupštine od 25. jula ove godine, Rezolucija o Kosovu i Metohiji. Zašto? Zato što je članom 8, te Rezolucije, predviđeno da Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svim važnim stvarima na unutrašnjem i međunarodnom planu, o rezultatima pregovora, o svemu onome što se tiče sudbine, budućnosti statusa Kosova i Metohije. Vlada to ne čini.
Pre dvadesetak dana, onako na mala vrata, potajno, pojavio se dokument pregovaračke trojke Kontakt grupe u 14 tačaka. Taj dokument je platforma za nezavisno Kosovo, jer jedna od odredaba tog dokumenta jeste da Srbija nema više fizičkog prisustva na Kosovu i Metohiji, da je administrativno potpuno limitirana, da će Kosovo ubuduće samo sklapati finansijske aranžmane sa MMF i Svetskom bankom, te da će putevi Srbije i Kosova ka evroatlantskim integracijama biti odvojeni. Vlada nas o tome nije obavestila.
Sinoć smo preko sredstava informisanja saznali nešto što da nije smešno, bilo bi tužno, a to je tragikomično – ideja da se status Kosova i Metohije reši po uzoru na Hong Kong. Kada bi bio maliciozan, ja bih rekao da nam je ova rasprava možda i bespotrebna danas, o viznim olakšicama i readmisiji.
Neki su umislili da je Srbija Kina, a da je Kosovo Hong Kong pa nam onda ove teme i nisu potrebne, ali te paralele su zaista potpuno analfabetske. Zašto? Zato što se Hong Kong posle sto godina, i više od sto godina, pod vlašću britanske imperije vratio pod suverenitet Kine. Ovde je obrnuta tendencija. Drugo, oko Hong Konga su se svi dogovorili, oko Kosova niko ne može da se dogovori. Treće, Hong Kong je pomorska trgovinska i finansijska metropola sveta, Kosovo je jedan od najnerazvijenijih regiona. Četvrto, Kina je zadržala ingerencije na nivou odbrane, odnosno vojske i spoljnih poslova, odnosno diplomatije, ovde u ovih 14 tačaka Srbiji se to ne dozvoljava.
Dakle, ne bih se iznenadio kakvi su nam pregovarači, ljudi na najvišim državnim funkcijama da su ponudili i Južnu Osetiju, Nagorno Karambah, Abhaziju, jer to mi liči na nedostatak i inventivnosti i realnih rešenja, ali i odgovornosti. Kad već pominjemo ova pitanja, vrlo je interesantno da nam se odgovori u vezi sa ova dva zakona, kakva je situacija po pitanju Albanaca sa Kosova i Metohije i rešavanja viznog režima za njih, kako i na koji ga način oni rešavaju, a takođe, i pitanje readmisije? Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika i objašnjenje od vas, gospodine predsedniče, i od predsednika Vlade, kada će Parlament i Vlada ustati u zaštitu svojih institucija od ljudi koji su gospodari Srbije iz senke, koji imaju svoje ministre i koji su očito većina u Vladi? O čemu se, zapravo, radi?
Tema koja je na dnevnom redu nešto je što treba da bude put ka evropskim standardima, ka evropskoj orijentaciji ove zemlje, ali sve ono što nam se događa je put suprotan Evropi. Ne treba sada glorifikovati parafiranje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. To je izraz nepoverenja. To je predugovor. Sve iole ozbiljne zemlje su davno potpisale ne paraf, nego Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji, uključujući i Albaniju pre četiri godine.
Ali, da se vratim na ono zbog čega sam zatražio objašnjenje u skladu sa odredbama člana 226. Dakle, ugrožena je Antimonopolska komisija. Svedoci smo da pojedini ministri iz dana u dan vode kampanju protiv te Komisije. Svedoci smo jedne sramne odluke Vrhovnog suda povodom žalbe na odluku Antimonopolske komisije. To će biti presedan u sudskoj praksi. Svedoci smo, i upravo smo dobili informaciju, da se preti ljudima u toj Komisiji i to od strane jednog od ministara u Vladi, gospodina Bubala, i generalnog sekretara Vlade, gospodina Dejana Mihajlova, gospodo iz Demokratske stranke, koju je većina ministara u Vladi, vaših članova, izglasala za generalnog sekretara Vlade.
Svedoci smo nesvakidašnje hajke na gospođu Vericu Barać i borbu protiv predsednika Saveta za borbu protiv korupcije. Svedoci smo hajke na Savet za sukob interesa i opet zalaganje, nesvakidašnje, ministra Bubala i nekih drugih, u vezi sa nekim odlukama tog Saveta. Pa, ministar Dinkić je preksinoć na ''Studiju'' B rekao da članovi Antimonopolske komisije nemaju pojma i pošto nemaju pojma neka idu kući.
Pre više od tri godine on je isto takvu hajku vodio protiv Komisije za hartije od vrednosti. Svi podneli ostavku, ona tobože i dalje radi, a te Komisije i ti saveti su nešto što, ako hoćemo u evropske integracije, moramo da čuvamo kao malo vode na dlanu. Dešava se, nažalost, upravo obrnuto i to je put koji nije put ka Evropi nego put daleko od Evrope i od evropskih integracija.