Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, jednom prilikom sam dobronamerno rekao da ste vi upadljivo netalentovani za posao koji obavljate. Član 226, a sada i član 27, jer ste vi gospodine predsedniče dužni da se starate o primeni Poslovnika, a ne tako netalentovani, a uz to nekompetentni i neodgovorni, što ste pokazali, da delite lekcije, da upadate u reč. Nijednom rečju i ne govorim ni u čije ime, nego kao poslanik DHSS, jer pominjete jednu stranku, evo vam još jedna stranka, dakle, u ime DHSS niti sam pomenuo kompaniju ''Delta'', ni juče ni danas, niti sam pomenuo ime Miroslava Miškovića. Reagovao sam fenomenološki.
Ako vama gospodine predsedniče Parlamenta, koji ste član DS, ne smeta da se nebrojeno puta za ovom govornicom kaže da je Zoran Đinđić bio mafijaš, da je bio šef mafijaške vlade, a smeta vam kada neko kaže da jedna kompanija ima monopol, da se napadaju Savet za borbu protiv korupcije, Savet za sprečavanje sukoba interesa, Antimonopolska komisija, da je uništena Komisija za hartije od vrednosti, onda, gospodine predsedniče, vama tu nije mesto.
I vreme je da to priznate. Vaše frustracije, vaše neznanje i vašu nervozu možete da lečite na drugom mestu, a ne da upadate u reč narodnim poslanicima.
Postoji Poslovnik, takav kakav je, mi se na njega pozivamo. Umesto da mi odgovorite, umesto da kažete – zakazaće se sednica Parlamenta ili odgovarajućih odbora i tela Parlamenta da se utvrdi ko je taj ko vređa jednu instituciju Parlamenta, ako nećete da pominjete Vladine institucije, vama smeta što neko to pominje, a nije vam smetalo ovo što sam prethodno rekao. E, to je nemoral! To je nemoral, gospodine predsedniče. Zoran Đinđić se zbog toga prevrće u grobu.
Dakle, moramo da stanemo na put ataku i hajci pojedinaca na institucije, koji treba da budu ogledalo Srbije na putu ka Evropi, a ove institucije koje smo pomenuli one to jesu. Zamislite to poniženje koje trpe ljudi na čelu tih institucija, Verica Barać, gospođa Dijana Bajalović, pretnje, uvrede, poniženja, tužbe, krivične prijave – zašto? Zato što su pokušali da ukažu na neke nepravilnosti u ovom društvu i u ovoj vladi, koja ne preza zarad nekih sitnih interesa. Dakle, molim vas, da ubuduće to ne činite, a ako ne možete da radite svoj posao probajte sa ostavkom. Nije ništa strašno.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Poslovnika, i tražim objašnjenje od predsednika, od premijera i ministra finansija. Pitanje je sledeće – da li je normalno da u situaciji kada je jedna kompanija, kao što je kompanija "Delta", u sukobu sa Savetom za borbu protiv korupcije, sa Antimonopolskom komisijom, sa Komisijom za sprečavanje sukoba interesa, potpredsednik Vlade otvara taj glamurozni spektakl u "Delta sitiju"?! Znam da gospodin Đelić, verovatno, zbog opravdane sprečenosti njegovog partnera Siniše Stojičića nije mogao da otvori svoju kompaniju, ali, ipak mislim da to nije u redu.
Zašto sam pomenuo predsednika, iz prostog razloga što je on i predsednik DS. Već je pomenuto, gospodin goran Draganić je predsednik Odbora za pravna pitanja DS. On danas na sva zvona najavljuje krivičnu prijavu i tužbe protiv gospođe Verice Barać, predsednika Saveta za borbu protiv korupcije. Tražim objašnjenje, da li je Savet za borbu protiv korupcije institucija Vlade Republike Srbije, u kojoj DS ima većinu ili neko drugi ima većinu u Vladi Republike Srbije? Možda neka kompanija? Dakle, to je krajnje nemoralno, jer to svi posmatraju i svi gledaju. Inače, avion Vlade Republike Srbije u prošlom mesecu, oktobru, potrošio je više nego što je budžet Saveta za borbu protiv korupcije za godinu dana.
Dakle, pitanje za ministra finansija – da li je plaćen porez za kapitalnu dobit prilikom prodaje "Delta banke" banci "Inteza", kada i koliko? To postavljam zbog sledećeg pitanja – gde su otišle pare dobijene prodajom banci "Inteza", u neku ovdašnju banku ili možda na Kipar, na račun firme "Hemslejd"? Iste one firme koja ima puno veze s onim pitanjem koje je pomenuo i postavio gospodin Maraš, čisto, radi vaše informacije, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih za jedno objašnjenje. Dana 11. oktobra sa ove govornice ukazao sam na određenu torturu, neprijatnosti, probleme koje ima čovek koji se zove Milivoje Andrić i odbornik je u SO Loznica, a pretrpeo je svašta u poslednjih nekoliko godina, pljačku, prebijanje, paljevinu, zato što je otkrio neke veze policije i auto-mafije, zato što je ukazivao, čak i javno, na neke probleme i zloupotrebe na nivou lozničke policije, zato što je čak nekim ljudima u vrhu policije saopštio neka svoja saznanja o kretanju nekih ljudi koji su u jednom poznatom predmetu, jednom od najpoznatijih u ovoj zemlji, osuđeni na pravosnažne kazne zatvora, a u bekstvu su. Ne znam da li je to u korelaciji.
Međutim, čoveku se dogodila nova velika neprijatnost. Bačene su dve eksplozivne naprave 29. oktobra, pa bih vas molio za objašnjenje ili obaveštenje – šta će se učiniti tim povodom, da se zaštiti njegov integritet, jer on je opozicija na nivou opštine Loznica, ne znam da li to ima neke veze.
Potražio bih i sledeće objašnjenje, shodno odredbi člana 226. Kao što je čitava javnost upoznata povodom slučaja ''Ovčara'' i ne znam da li je to u kompetenciji MUP-a, vodi se postupak i neka lica su optužena, čak i osuđena, ne pravosnažnim presudama ili oslobođena u Haškom tribunalu. Vodi se, takođe, ovde postupak pred Sudom za ratne zločine, protiv onih koji su bili izvršioci ili egzekutori na ''Ovčari''.
Objašnjenje i obaveštenje, gospodine ministre, molim od vas, da li se, ako je to u nadležnosti MUP-a, ispitivala jedna vrlo bitna uloga onoga ko je u bolnici u Vukovaru u noći, odnosno 20. novembra 1991. godine izvršio selekciju ranjenika i za one za koje je rekao da nisu za bolnicu, oni su te noći odvedeni na ''Ovčaru'' i streljani.
Plašim se da se neki od tih ljudi koji su odlučivali danas nalaze na čelu nekih značajnih institucija u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku gospodinu Mihajloviću, koji je obrazlagao razloge odsustva pojedinih poslanika sa sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, koja je održana u Gračanici.
Ja sam sa ove govornice nagovestio gospodinu Mihajloviću više dana unapred da u toj farsi neću učestvovati i zašto. Iz prostog razloga i upozorio sam predsednika Odbora, gospodina Milentijevića, da na sednicu Odbora pozove sve akreditovane novinare u Narodnoj skupštini, a ne da se tamo organizuje neka ''tajna večera''. Tom zahtevu nije uslišeno.
Insistirao sam, takođe, da se prvo sačeka sednica Vlade, jer je bilo planirano da se promene koordinatori i neki načelnici okruga na Kosovu, koji su, dame i gospodo, generatori krize na Kosovu i Metohiji. Oni su tamo zaveli strahovladu, žare i pale i Srbi na Kosovu i Metohiji su obeshrabreni i rezignirani, razočarani, zbunjeni, potpuno u panici.
Razgovarao sam sa više njih i oni kažu – pa mi ne verujemo, ako Albanci preuzmu vlast da nam može biti gore od ovih naših. Oni su generatori zloupotreba, korupcije, nepotizma, kriminala, otvaranja ilegalnih graničnih prelaza, šverca, veze sa albanskim kriminalcima, grade se putevi bez tendera, grade se stambene zgrade bez tendera, otimaju se stanovi. Kosovo je za nekoga postalo majka, a za nekoga maćeha.
Tom Odboru u Gračanici upravo su, kao što je već rečeno, svi oni prisustvovali, da bi kontrolisali šta se tu radi, jer ko drugačije kaže kleveće i laže. Pitajte obične građane, banite na Kosovo i Metohiju, šta misle o onima koji vrše vlast u ime Srbije i o koordinatorima i pojedinim načelnicima okruga. To je prava istina.

Gospodine predsedavajući, gospodine  ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je diskusija otišla u pogrešnom smeru i pomalo me brine da se to ne pretvori, i da se ne stekne takav utisak, u neku hajku protiv jedinog poslanika Albanca u ovom parlamentu. To jednostavno nije dobro.
Nije dobro iz prostog razloga što treba malo više da se pozabavimo sobom i onome što mi kao pripadnici nekih drugih nacionalnosti, pre svega srpske nacionalnosti, činimo i ne činimo, kada je zaštita ljudskih prava i odnos prema nacionalnim manjinama u pitanju.
Jedno prosto pitanje za predsednika Parlamenta: da li zna u kakvom prostoru ovde u Parlamentu sedi gospodin Riza Halimi? U kućici za lift. Da li je to odnos većinskog naroda ili vlasti, ili onih koji rukovode radom ovog parlamenta prema gospodinu Rizi Halimi? Hajde da budemo pošteni. I ako to neko drugi posmatra, kakve će to reperkusije imati. Kakav će onda odnos većine prema jednom pripadniku nacionalne manjine, koja možda većini nije po volji i kakve će to onda refleksije imati. To nije dobro.
Naravno da stvari treba nazvati pravim imenom i naravno da ratni zločini ne mogu imati nacionalni predznak. Ratni zločin ne može imati ime i prezime. Za to sam se borio i to sam iskusio. Zalažući se da su optuženi neki čelnici OVK, zato što su činili bestijalne, stravične ratne zločine. Govorim šta sam radio, prikupljao dokaze, pokušavao da dokažem da to nije nikakva borba za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu, nego zločin i teror.
Neki od njih su optuženi. Haradinaj je optužen. Tvrdio sam to i za Čekua, ali ovdašnji dežurni patrioti su se setili i ćutali godinama da su oni ratni zločinci ili potencijalni ratni zločinci onda kada su postajali premijeri Kosova. To je fakat.
Sledeće pitanje, često je ovde polemisano i u ovom domu, da su neki ljudi pripadnici ili lideri nekih stranaka neovlašćeno posećivali, bez osnova je to tvrđeno u ovom parlamentu, neke ljude koji su se nalazili u pritvoru u Centralnom zatvoru.
Onda postavljam pitanje, pa kako su to neki veliki patrioti na važnim državnim funkcijama, neovlašćeno posećivali i čak davali naloge da se pusti iz pritvora i Fjora Brovina, i braća Mazreku itd. Hajde da samo stvari stavimo u istu ravan, pa onda da se upitamo šta to naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, oni koji rone ili liju krokodilske suze, a za to vreme se bogate, čine na Kosovu i Metohiji.
Da se upitamo da li su neki koordinatori, naši sunarodnici, neki načelnici okruga na Kosovu i Metohiji, ogrezli u kriminal, korupciju, nepotizam, sukob interes. Ljudi iz naše nacionalnosti kukaju na njih na Kosovo i Metohiju. Oni se plaše od Srba na Kosovu i Metohiji.
Hajde da stvari nazovemo pravim imenom, da nam ne bude onda kriv Riza Halimi.
Na to samo apelujem, da vidimo šta je sa tim zloupotrebama oko gradnje puteva bez tendera, oko gradnje dve zgrade sa stanovima bez tendera, oko otimanja stanova profesorima Likovnog fakulteta, da bi ih dobili i u njih se uselili članovi obezbeđenja bolnice u Mitrovici.
(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodinu Batiću.)
Završavam. Oko uzimanja para iz budžeta Kosova i Metohije, ovamo ratni zločinci itd. Hajde da budemo pošteni prema sebi i celom svetu. Hvala.

Apelovao sam da ne bude protumačeno, ovo što se ovde izgovara, da je to hajka protiv jedinog poslanika albanske nacionalnosti. Želeo sam da skrenem pažnju na odgovornost naših ljudi, naših sunarodnika, naše države.
Kad je već pomenuto nekakvo skupljanje para, gospodo, setimo se onog vremena kada je bujao albanski separatizam na Kosovu i Metohiji. Setimo se vlasti koja je u to vreme to omogućila, setimo se da su ovde dolazili novac, logistika, oružje, da je granica bila potpuno propustljiva, da ništa nije preduzeto i da se tadašnja vlast ili tadašnji režim Kosova sećao samo uoči izbora. Onda je Kosovo postajalo kolevka, koren, dno očnog vida itd.
Setite se paralelnih institucija vlasti kosovskih Albanaca, parlamenta i vlade, Remzija Koljgecija, Jusufa Zejnulahua. Setite se kosovske vlade u inostranstvu. Tada država ništa nije preuzimala da to spreči. Prema tome, odgovornost osnovna, inicijalna leži na tom vremenu i ljudima koji su tada vršili vlast. To je jedna stvar.
Druga stvar, treba da se upitamo da li za zločine na Kosovu i Metohiji, pored onoga što sam pominjao i vodio pravi rat i sa Hekerupom, i sa Kušnerom, i sa Štajnerom, tražeći da, ako već Hag nije podigao optužnice protiv nekih Albanaca sa KiM, i ako Srbija ne može da dođe do njih da bi im sudila, da to učini UNMIK-ovo pravosuđe. To je zabeleženo, o tome postoji sijaset dokaza. Isto tako, moramo da priznamo da su neki naši sunarodnici u naše ime činili zločine i da ne može Srbija imati budućnost ako su temelji ove države natopljeni tuđom krvlju.
Koristim da pitam i gospodina ministra - ima li pomaka u otkrivanju ko je odgovoran za Veliko Petrovo Selo, ko je odgovaran za Batajnicu? Je l' ti mozgovi, ti umovi koji su leševe prosipali u svaku reku, jezero ili baru, to je sramota za našu istoriju, za naše pretke, koji su ginuli da bi Srbija postala država. Hajde da se pozabavimo sopstvenom odgovornošću.
Dakle, samo sam na to apelovao, želeći da diskusiju skrenemo u pravom smeru. Hvala.

dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je dobronamerna replika ili nešto što je rezultat nekog mog rada, prakse i delovanja, ili stručnog znanja.
Ratni zločini, gospodine Vasiljeviću, ne zastarevaju, i ne možemo sada oročiti pa da kažemo, šta je bilo bilo je, nema veze, to će sada biti ugledni građanin, poštovani, uvažavani i cenjeni. Nije ovde problem ni suda za ratne zločine ni tužilaštva za ratne zločine kod nas, suda u Hagu, ma šta i o jednom i o drugom mislili, odnosno o njihovom radu, postupanju i ljudima koji ih predstavljaju, ovde je problem stanja naše svesti.
Hoćemo li mi priznati da su neki naši sunarodnici činili zločine i da će za te zločine morati da odgovaraju.
Zato mislim da u perspektivi, u budućnosti, nezavisno od toga do kada će trajati Haški tribunal, a vidimo protiv nekih njegovih odluka i Hrvati se bune, demonstriraju, protestuju, čak više nego mi ovde, dakle nezavisno od toga mi se moramo obračunati pravosudno, preko nadležnih pravosudnih institucija, protiv onih naših sunarodnika i naših državljana koji su činili zločine.
Dakle, mislim da se i vi s tim slažete. Ovo sam rekao iz prostog razloga što mislim da treba afirmisati rad Tužilaštva za ratne zločine i suda za ratne zločine, jer to nas na adekvatan način predstavlja u svetu. Ne upuštam se u njihovo postupanje o pojedinim predmetima, jer ne mogu to da činim, nije korektno mešati se u rad pravosudnih organa, ali mi se čini, a inače sam kao tadašnji ministar pravde, i time se ponosim, tvorac donošenja zakona i formiranja tužilaštva i suda za ratne zločine, upravo da bismo svetu pokazali da smo prošli kroz katarzu i želimo da ti ljudi odgovaraju i da sednu na optuženičku klupu.
Naravno, ne bih se bavio pojedinačnim predmetima. Znam da se za Ovčaru sudilo jednoj grupi oficira u Hagu i ne bih se upuštao ni u analizu te presude, da se nekima za zločine na Ovčari sudi pred našim sudom za ratne zločine, ali evo još jednog pitanja kada je već reč o suđenju za Ovčaru, vi ste me ponukali jer ste to pomenuli, to je pitanje i za Tužilaštvo za ratne zločine, a posredno i za ministra pravde - ko je selektirao, a taj čovek ili grupa ljudi imaju ime i prezime, bolesnike, ranjenike ili prisutne u bolnici u Vukovaru, za koje je rečeno da nisu ranjenici, da ne treba da budu u bolnici, koji su onda tokom večeri odvedeni na Ovčaru i streljani?
Ali, setite se kad analiziramo te zločine onog fatalnog snimka iz Trnova, koga se kao čovek svako od nas mora naježiti kad ga vidi, plašim se da često postupamo po onoj narodnoj - daleko od očiju, daleko od srca. Za zločin mora da se odgovara i bolje je da oni, naši sunarodnici i naši državljani, za zločine odgovaraju ovde, pred sudovima i tužilaštvima ove zemlje. Hvala

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju odbijanja ovog amandmana navodi se da postupak privatizacije podrazumeva tačno utvrđene radnje i angažovanje institucija i stručnjaka, a to je usaglašeno sa sistemskim zakonom kojim se reguliše prodaja državnog i društvenog kapitala.
To lepo zvuči, ali nije tačno da se tako postupa. Primer je privatizacija "Robnih kuća Beograd". Želim da obavestim javnost i vas, gospodine ministre, da se Mreža za restituciju obratila Republičkom javnom pravobranilaštvu da iz privatizacije mora biti izuzeta imovina koja je nacionalizovana i koja se nalazi u Knez Mihailovoj ulici broj 5. Pored Mreže za restituciju, Republičkom javnom pravobranilaštvu obratilo se Javno pravobranilaštvo opštine Stari grad, pa zatim Republička direkcija za imovinu Republike Srbije. Postupajući po tim obraćanjima Republičko javno pravobranilaštvo 26. septembra uputilo je dopis Agenciji za privatizaciju u kome se kaže sledeće – nacionalizovana imovina za koju nije isplaćena naknada se ne može smatrati imovinom pravnog lica koje je koristi, već imovinom Republike Srbije, i ne može biti predmet prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Gospodine ministre, to su činjenice. Lakonsko objašnjenje šefa ili direktora Agencije za privatizaciju da će novi vlasnik da se bavi vraćanjem oduzete imovine je priča za malu decu. Novi vlasnik je već rekao da to neće da radi.
Ima još jedna mala pikanterija. Naslednik vlasnika nacionalizovane imovine gospodin Mladen Komadinić podneo je 3. oktobra tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu tražeći privremenu meru, tražeći da se izuzme zgrada u Knez Mihailovoj. Ovde imamo neverovatan presedan u ovdašnjoj sudskoj praksi, koji na najbolji način potvrđuje da je pravosuđe danas, nažalost, najobičniji servis za izvršavanje zahteva i naloga izvršne vlasti.
Molim vas da malo obratite pažnju na to šta se događalo i ko je vlasnik. Sada ću da vam kažem ko je novi vlasnik.
Dakle, 25. oktobra, pre pet dana, Trgovinski sud u Beogradu usvaja privremenu meru i zabranjuje da objekat u Knez Mihailovoj bude predmet privatizacije. Narednog dana (pazite, narednog dana, pa to ne rade ni najefikasnija pravosuđa pod svodom nebeskim) ukida se od strane Višeg trgovinskog suda ta privremena mera 26.10. Znači, Vlada okom, Viši trgovinski sud skokom. Otvara se prostor da se izvrši ta privatizacija.
Da podsetim na one zahteve radnika akcionara koje, naravno, po običaju svi ignorišu, jer je nekom zapelo za oko da se uzmu "Robne kuće" i prodaju, a tek ovih dana sledi priča, ministre, na koju ćete vi morati da nam date vrlo interesantne odgovore i zbog vašeg angažmana u toj priči oko "Voda vode". O tome ćemo pričati. To će biti bestseler narednih dana. Dakle, zaboravljeni su zahtevi malih akcionara, zaboravljeno je koliko vredi poslovni prostor, magacinski prostor, skladišta, zemljište, ekskluzivne lokacije u mnogim gradovima u Srbiji, neuporedivo više od ovoga što se hvali da je svetska prodaja itd.
To je nešto što je prethodilo onome što se onako lepo upriličilo u "Hajatu", na visokom nivou. Znate, kada je neka manipulacija i malverzacija, to mora da ima jedan snobovski ambijent. Ali, novi vlasnik 66,67% je "Marfin investment grupa". Sada ću da vam objasnim ko je "Marfin investment grupa".
(Predsednik: Gospodine Batiću, pre nego što počnete da objašnjavate, držite se dnevnog reda, napravili ste sjajnu kopču na početku sa tim, ali moje je ipak da vas upozorim da se vratite na tačku dnevnog reda.)
Gospodine predsedniče, molio bih vas da me ne prekidate. Objasnio sam da je ovaj amandman odbijen iz razloga što je Vlada rekla da postupak privatizacije podrazumeva tačno utvrđene radnje i angažovanje institucija i stručnjaka, te da je to u skladu sa sistemskim zakonom kojim se reguliše prodaja društvenog i državnog kapitala. Ovo je bio državni kapital, a nije bio kapital "Robnih kuća", one su bile korisnici. To objašnjavam. Takođe objašnjavam da nije tačno, jeste načelno i tumačeći zakonsku normu, ali u praksi nije tačno kako se to radi, i to je sasvim u saglasju sa temom i tačkom dnevnog reda.
Ne bih sa vama više o tome da polemišem, ali prekinuli ste me kad sam hteo da objasnim ko je "Marfin investment grupa". Dakle, to je ista ona firma koja je otkupila "Laiki banku". Znate ko je "Laiki banka"? "Sajpers popular bank". A znate preko koga je išlo pranje para i nošenje para u džakovima od raznih kriminalaca i ološa odavde, para opljačkanih od građana Srbije? Preko firmi "Anteksol" i "Braunkort" u "Sajpers popular banku". Ko je organizovao?
Tasos Papadopulos, sadašnji predsednik Kipra. Pa razmislite da li je slučajna poseta ministra inostranih poslova kiparskom kolegi, ovo se upravo obavlja danas i sutra.
Dakle, "Sajpers popular banka" je imala svoju filijalu, koja se zvala "Juropien popular banka", u Atini. Sve pare koje su u džakovima i kesama išle na relaciji Beograd - Larnaka vraćale su se u filijalu "Sajpers popular banke", zvanu "Juropien popular banka", u Atini i one fantomske of-šor kompanije "Braunkort" i "Anteksol" su korišćene za te stvari. Pitam ministra finansija da li su se sad vratile naše pare koje su odavde odnete i opljačkane preko "Sajpers popular banke", preko njenih of-šor kompanija "Braunkort" i "Anteksol", ona je kasnije dobila ime "Laiki", a onda ju je kupila "Marfin investment grupa".
Dakle, to je taj začarani krug, a pogledajte ima li tu i firme "Hemslejd" i njenog vlasnika Milorada Miškovića i pogledajte danas na sajtu B92 da li je šefici, ne znam čega, te firme Delta kompanije, odnosno Miloradu Miškoviću a ne njoj, zabranjen ulaz u SAD i zašto. Otvorite danas sajt B92. Imaćete čitavu elaboraciju, da ne pričam ja danas o tome. Naravno, to će biti tema i za Mlađana Dinkića. I, ono što je uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković rekla, a tiče se načina na koji je otet prostor službe platnog prometa, odnosno nekadašnji SDK da bi se formirala Nacionalna štedionica, da bi se prodala Nacionalna štedionica, da bi se opljačkala Nacionalna štedionica...
Gospodine Matiću, izađite pa objasnite koje godine. Kakva je to glupa aluzija?
(Predsednik: Gospodine Batiću, ne dajte da vas isprovociraju. Izvolite. Molim da se ne dobacuje.)
Gospodine predsedniče, zar verujete da mene gospodin Matić može da isprovocira? On meni služi za zabavu.
Dakle, o tim malverzacijama možda puno stvari može da kaže gospođa Olivera Ilinčić koja je vrlo respektabilna i stručna za ovo. Pozivam je da objasni malverzacije Mlađana Dinkića, ali to će biti tema za neku drugu priču kad ovde bude i ministar unutrašnjih poslova. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  pomenuto je moje ime, da sam pokušavao da razotkrijem misteriju oko odnošenja naših para na Kipar. Ja sam tamo zaista odlazio, ali u to vreme nisam imao nikakve konkretne činjenice, adute i saznanja, sem očiglednih sumnji da je u pitanju višemilionska ili prevara od više stotina miliona ili par milijardi. Tamo me podržavala kiparska opozicija, deo kiparskih medija, ali do konkretnih saznanja o svim transakcijama na relaciji Srbija - Kipar dolazimo preko Haškog tribunala 19. novembra 2003. godine kada je Vlada već bila pala i to Ministarstvo pravde i Republičko tužilaštvo.
Smatrao sam normalnim da se tim stvarima bavi tužilaštvo, a onda ako treba, neka međunarodno-pravna pomoć ide preko Ministarstva pravde.
Tužilaštvo je ćutalo pa sam ja nekih četiri-pet meseci posle, 19. maja 2004. godine, ponovo komplete od pet diskova prosledio, pred kamerama, tužilaštvu želeći da isprovociram da tužilaštvo reaguje povodom toga gde su nestale naše milijarde, milijarde opljačkane od građana ove zemlje. Tužilaštvo je i dalje ćutalo.
Više nikakve mogućnosti nisam imao, sem što sam lično podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su te pare odnosili i protiv onih, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koji nisu hteli da ih vrate, nego je tada specijalni tužilac za organizovani kriminal gospodin Slobodan Radovanović obećao da će se urgentno postupati po tom predmetu.
Danas sam drugim povodom imao prilike da se sretnem sa gospodinom Radovanovićem, sada v.d. republičkog tužioca, povodom ubistva gardista na Topčideru, pa sam iskoristio priliku da ga pitam šta se događa sa predmetom - kiparske pare. Rekao mi je da se na tome radi i da će se njegov naslednik time pozabaviti.
Što se tiče onoga što je gospodin Matić prigovarao i pravio aluziju kada je bila privatizacija Nacionalne štedionice, verovatno aludirajući na vreme kada sam i ja bio deo vlade Zorana Đinđića, tada je formirana Nacionalna štedionica i tada je Mlađan Dinkić objasnio Zoranu Đinđiću da su četiri velike državne banke propale, da su to dinosaurusi koji više ne mogu da funkcionišu, da ih treba ugasiti i da treba formirati jednu respektabilnu, moćnu i jaku državnu banku, i čak joj dao pompezno ime - Nacionalna štedionica.
Toga se svi sećamo, ne možemo lagati šta se dešavalo u prošlosti. Čak je u startu Zoran Đinđić naseo na tu prevaru Mlađana Dinkića. Sećate se da je i on uložio neki simbolični novac u Nacionalnu štedionicu. Vremenom se pokazalo da je to u stvari privatna banka prijatelja Mlađana Dinkića, nekih od ovdašnjih tajkuna, na čelu sa Vojinom Lazarevićem, i sve to nije bilo u vreme vlade Zorana Đinđića, nego u vreme prethodne vlade.
Kako je išla privatizacija? Ljudi koji su bili akcionari "Evroaksiz banke", a ranije "Veksim banke" u Moskvi, uzimaju kredit u toj banci, kupuju akcije Nacionalne štedionice, Nacionalna štedionica se prodaje Grcima za osam ili devet puta skuplje, a oni vraćaju kredit i sve pare stavljaju u džep sebi. To je priča o Nacionalnoj štedionici i sa tim nikakve veze nema vlada Zorana Đinđića i niko drugi sem Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, ali sve će doći na red.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 84. Gospodine predsedniče, zaista, način na koji nam je dostavljen materijal za dve naredne sednice je kuriozitet svoje vrste. Ne znam po kojoj to odredbi Poslovnika ste nam poslali materijal za drugu sednicu koja će se završiti odmah nakon prve i za treću koja će se završiti nakon druge. Po toj logici mogli ste da zakažete deset sednica, ali to nigde nije predviđeno Poslovnikom. Zaista vas molim da odgovorite zašto ste prekršili Poslovnik, koji su to razlozi hitnosti, jer takav način postupanja devalvira rad parlamenta.
Inače, do sada imamo sijaset stvari koje nas stavljaju u vrlo neprijatnu poziciju i zbog koje nam drugi, pogotovo oni koji nisu dobronamerni, poput predsednika predsedništva BiH, jednostavno dele lekcije, dele packe i mi doživljavamo bruku, sramotu i poniženje.
Imamo slučaj da danima i mesecima traje priča o tome da li će Srbija parafirati, ne potpisati nego parafirati, sporazum o asocijaciji i stabilizaciji kao neku vrstu predugovora. Kada imate nekog nelojalnog klijenta, nesigurnog, neodgovornog, onda se prvo pravi predugovor. U takvoj je poziciji Srbija.
To su stvari koje ne zavise od vas. Od vas zavise stvari koje se odnose na rad parlamenta, na poštovanje Ustava, na poštovanje Ustavnog zakona i na poštovanje Poslovnika. Već dugo traje agonija da li će biti izbora, kojih izbora, kada, po kom zakonu. Niko ne odgovara, sem što imamo polemiku u medijima.
Sudije Ustavnog suda, Ustavni sud, set pravosudnih zakona i na kraju dobijemo ovaj materijal gde uopšte ne znamo razloge takvog postupanja. Zašto to nije stavljeno u jednu sednicu i u jedan dnevni red? Šta znači to da će biti kada bude? Kao u onoj seriji – Đekna još nije umrla, a kada će, ne znamo.
Gospodine predsedniče, molim vas da odgovorite na ovo pitanje i da uozbiljimo rad parlamenta, jer ne mogu se tako zakazivati sednice. Ponavljam, prekršili ste odredbe člana 84. i očekujem vaš odgovor.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226.
Pošto raspravljamo o Zakonu o osiguranju, želim obaveštenje i objašnjenje od ministra unutrašnjih poslova - kako u Srbiji da se osiguraju i obezbede ljudi koji drugačije misle, koji se bore za pravdu i istinu, koji ukazuju na kriminal i korupciju, na nepotizam lokalnih moćnika, na spregu pojedinih ljudi iz vlasti sa kriminalom i kriminalcima?
Ponavljam, preksinoć su ispred kuće odbornika SO Loznica Milivoja Andrića eksplodirale dve bombe. Druga bomba je eksplodirala maltene pred policajcima. Oni su napravili nekakav uviđaj i pretres u njegovom stanu od nekoliko sati. Zašto?
Zato što jedan častan i pošten čovek mora da beži iz svoje kuće, da se seli zato što je ukazao na spregu nekih ljudi iz policije i auto mafije. Zašto?
Zato što je obavestio ljude iz vrha policije gde se kriju neki osuđenici, osuđeni pravosnažnom presudom u jednom predmetu za koji je čitava javnost ove zemlje bila zainteresovana, a sada su tobože u bekstvu.
Ne bih ovo ni govorio, ali sam pre 20 dana sa ove govornice tražio odgovor od ministra policije, jer se radi o čoveku, ne želim nikoga da optužujem, koji je bio inicijator prikupljanja 8.000 potpisa za opoziv predsednika opštine Loznica, koji je podneo krivičnu prijavu protiv njega kada je neovlašćeno, manipulišući zajedno sa tadašnjim generalnim direktorom Uprave carina, ukazao kako funkcioniše, po principu nepotizma, zapošljavanje na Carini.
Tada sam pročitao da je 2005. godine, ispred njegove kuće u selu Brnjac postavljena eksplozivna naprava. Pretučen je 2006. godine i dogodila mu se teška krađa. Pre mesec dana zapaljena su mu dva automobila. Preksinoć su eksplodirale dve bombe. Zašto? Zato što drugačije misli, zato što se bori za pravdu i istinu, zato što je odbornik opozicije.
Do sada to nisam pominjao, čovek je inače član DHSS, to uopšte nije važno, jer država mora da zaštiti svakog građanina, bez obzira šta govori, kako misli, za šta se zalaže, a pogotovo one ljude koji imaju hrabrosti da ukažu na kriminal, korupciju i nepotizam. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za određenu vrstu replike gospođi Pejici.
Nisam ni rekao da ono što se dogodilo odborniku Milivoju Andriću ima neke veze sa predsednikom opštine Loznica, Vidojem Petrovićem, već sam i rekao da je on na neki način ukazao na spregu nekih ljudi iz policije i automafije, da je ukazao gde se skrivaju pojedini ljudi koji su pravosnažno osuđeni, a ponovio sam da sam svojevremeno pominjao da je on bio inicijator prikupljanja osam hiljada potpisa za opoziv predsednika opštine i da je on podneo krivičnu prijavu decembra prošle godine protiv gospodina Vidoja Petrovića, iz razloga što je smatrao da je zloupotreba zapošljavanje nekih ljudi u tadašnjoj Upravi carina.
Još jedan detalj, tiče se događanja i apela koleginice vezano za Kosovo i Metohiju. Apel je sasvim opravdan, ali sam pre nekoliko dana ukazao da je priča o izborima potpuno sve druge teme stavila u drugi ili deveti plan.
Žao mi je što je to tako, ali je očito da onima koji liju krokodilske suze za Kosovom i Metohijom, to više nije tema, već je tema borba za fotelje, tema su izbori, hteli mi to ili ne.
Da ukažem na još jedan detalj, sećate se da je sednica Odbora za Kosovo i Metohiju bila zakazana, pa se ispostavilo da ministar, iz navodno neodložnih razloga, ne može da ide tamo, pa je zakazana za četvrtak.
Radi informacije, u četvrtak na Vladi treba da bude izbor novih koordinatora, novih načelnika okruga, jer je situacija potpuno alarmantna, iz prostih razloga što je stanje u vršenju lokalne vlasti srpskih predstavnika potpuno neodrživo i potpuno je besmisleno, dok se ta promena ne izvrši, održavati sednicu Odbora tamo.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  mogu da kažem, u ime DHSS-a, da se ovaj zakon ne može popraviti amandmanima.
Njegov osnovni tekst je toliko loš da bi nam trebao potpuno novi zakon. To pokazuje odnos vladajuće koalicije prema državnim službenicima, prema jednoj oblasti, jednoj temi i brojnim ljudskim sudbinama koje zaslužuju mnogo bolji tretman i mnogo bolji status. Svedok sam toga svakodnevno u institucijama u domenu pravosuđa, u tužilaštvima, u sudovima, u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u organima uprave; ljudi koji tamo rade su na ivici egzistencije.
Njihova pozicija je mizerna. Njihov status je bedan. Kada kažete državni službenici, to bi trebalo gordo, ubedljivo i otmeno da zvuči.
Tu imamo jedan paradoks do te mere... Znam da će to zvučati pomalo demagoški i da nije drastično bolja situacija bila ni u vreme kada sam, recimo, ja bio ministar pravde, ali u svakom slučaju je bila apsolutno i neuporedivo bolja.
Svakog dana, bez želje za samohvalisanjem, svakog dana kada odem u sud, tužilaštvo, ljudi se sa nostalgijom sećaju tog vremena i kažu - ovo je katastrofa. Dakle, koliko para toliko muzike. Mladi kolega, zašto ste nestrpljivi? Možete da izađete; inače, kada kažete nešto, to je kao da Njegoš govori. To vam ne sprečavam, ali saslušajte.
Dakle, to je vrlo ozbiljna stvar, ogroman broj ljudi, a mislim da su sve poslaničke grupe dobile ovaj dopis zaposlenih, organizovanih sindikata u organima uprave, u organima pravosuđa, svi se sa tim suočavamo. To je ozbiljna situacija. Međutim, čini mi se da ni ovde nema prave atmosfere. I inače u Skupštini nema prave atmosfere.
Inače, a to sam pitao predsednika Skupštine, doduše nije u tom momentu bio tu, uvaženog gospodina ministra, mislim da je sve što se danas događa u Srbiji i u ovom parlamentu vezano za izbore i ponovo postavljam pitanje, a odgovor zaslužuju da znaju bar narodni poslanici, zaslužuju svi građani Srbije.
Otprilike, ovo se svodi na protek vremena ili gubljenje vremena, a očito ispod površine glavna tema su izbori.
Pitam, a za to je nadležan i odgovor očekujem od predsednika parlamenta, mi dobijamo nekakve odgovore preko sredstava informisanja, ali još uvek šture, nejasne, a kampanja je počela... Govorilo se - izbori do nove godine. Sada se ne zna da li će biti pre ili će biti posle nove godine.
Da li će se menjati Ustavni zakon? Da li će biti donet set zakona koji prethode izbornim zakonima – o spoljnim poslovima, odbrani, vojsci, a onda zakoni o izboru predsednika Republike, gradu Beogradu, pokrajinski itd.
Gospodine predsedniče, hajde da vi presečete tu situaciju. Znam da to ne zavisi u dobroj meri od vas i da zavisi od političke trgovine. Ovo je kao nekakvo nadvlačenje konopca. Sada mi ovde pričamo o jednoj temi koja je ozbiljna, ali vidimo da nema energije za ozbiljnu raspravu. Ili se to svodi na besomučno reklamiranje Poslovnika, ili ovako na jednu apatiju, da nam vreme prođe. Hajde da damo odgovor na to pitanje i da znamo šta da radimo.
Inače, kada je reč o setu ovih zakona, kao bivši ministar i kao kolega ministra Markovića imam jednu dobronamernu sugestiju. Ne možete, gospodine Markoviću, da kažete, ako zakoni ne valjaju i nisu dobro napisani - nisam ih ja pisao, nego ih je pisao Balinovac.
Onda u drugoj rečenici kažete - ali ja u svemu stojim iza ovih zakona. To je još gore. Bolje da ste prećutali, pa ako je loše i ako ste pisali, nije važno, nego vi priznajete da stojite iza nečega što ne valja. Mislim da vam je argumentacija malo manjkava. Ovo stvarno dobronamerno kažem. Čujem kolege koji sada drvlje i kamenje na Balinovca, a kada smo mi ovde diskutovali, reč nisu rekli; sada, Balinovčevi zakoni, projekti, njegova rešenja itd.
Mislim da je naša greška; ne samo što smo oterali Balinovca, trebalo je da oteramo i njegove zakone. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Gospodine predsedniče, molim objašnjenje kada će se na dnevnom redu naći set pravosudnih zakona, jer je po Ustavnom zakonu predviđeno da to bude do kraja godine. Da li će taj rok biti ispoštovan? Nama treba kredibilno pravosuđe, s obzirom na situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Srbija i dalje nema državnog tužioca. Imala je penzionera kao tužioca dve godine, sada ima vršioca dužnosti.
Zašto to uopšte kažem? Zato što je, kao što je javnosti poznato, prekjuče stigao izveštaj FBI o stradanju gardista u Topčideru. Podsećam vas da je 49 vojnika u poslednje tri godine stradalo i svaki put usledilo je isto objašnjenje - samoubistvo. Ovde je poginulo više vojnika u miru nego u nekim ratovima. Za to neko mora da snosi odgovornost. Izveštaj FBI nije kao naš, jer je po anglosaksonskom pravu to drugačije. Nije dat odgovor po pitanju sudsko-medicinskog veštačenja. Potvrđeno je ono što je suština, izveštaj balističara nezavisne državne komisije to potvrđuje, da se gardisti Jakovljević i Milovanović nisu poubijali, niti je iko od njih izvršio samoubistvo. Dakle, ubijeni su.
U ime njihovih porodica tražim od predsednika i premijera da daju odgovor ko je ubio njihovu decu. Tražim od gospodina Borisa Tadića, koji je u vreme rada nezavisne državne komisije i tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane, krajem 2004. godine, izjavio da zbog državne tajne ne može da kaže sve što zna o slučaju Topčider... Ne sme se niko kriti iza državne tajne. To je državna sramota i državna bruka, to je državni zločin. Apelujem na predsednika da to obelodani.
Gospodine predsedniče, ponovo vas pitam, i molim vas da u skladu sa Poslovnikom date objašnjenje, da li će, kada će, po kom zakonu u Srbiji će biti održani i koji izbori. Zašto? Zato što se u civilizovanom svetu zna kada su fudbalske derbi utakmice, kada su filmski festivali, muzički festivali, a kamoli kada su predsednički izbori. Ne možemo mi ovde da nagađamo kada će to biti i da se javnost i parlament praktično samo time bave. Sve ovo je u senci tog iščekivanja. Ne možemo da čekamo da se vama javi kada će se održati izbori. Kako čitamo po novinama, vama se javlja.
(Predsednik: Hvala, gospodine Batiću.)
Hajde recite, odgovorite da li ćete postupiti po zakonu, kada će i po kojim propisima biti održani izbori. Nije ovo zemlja šibicara, moraju se poštovati njeni građani i poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, član 226.
Pre toga sam hteo da kažem, kao neko ko se godinama zalaže za poštovanje ljudskih prava, pogotovu prava osoba sa hendikepom, da sam imao nameru da predložim da se uvede mogućnost da neko tumači ili prevodi osobama sa hendikepom, mislim na gluvoneme, o čemu se ovde priča, jer sam za pojedine poslanike mislio da, ne daj Bože, imaju tu vrstu hendikepa. Neki su me danas razuverili i dobro je ako nemamo tu potrebu, uz sav respekt prema osobama s tom vrstom hendikepa.
Ono što sam hteo da pitam ministra za Kosovo i Metohiju i ministra prosvete je nešto što je objavljeno u ''Jug presu'', sa čim je javnost upoznao dekan Likovnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Likovni fakultet je, naime, otkupio četiri stana od Univerziteta iz Prištine, koji je izmešten u Kosovsku Mitrovicu, da bi pre desetak dana pripadnici obezbeđenja mitrovačke bolnice upali u ta četiri stana, prema izjavi dekana Likovnog fakulteta, to nije moja izjava, u vreme dok su oni bili na predavanjima, odnosno dok se nisu nalazili u stanovima.
Rektor Prištinskog univerziteta, gospodin Zdravko Vitošević, takođe je izjavio za ''Jug pres'' da nije, navodno, tačna informacija da je došlo do razmene stanova, pa je ponovo dekan Likovnog fakulteta to potvrdio, jer je jedan od ta četiri stana stan u kome je on stanovao.
Ponuda je da, kao, tu budu članovi obezbeđenja mitrovačke bolnice, ne znam od kada bolnica ima obezbeđenje te vrste i tako brojno, a da se gradi zgrada za potrebe zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, pa kada se završi, onda će profesori Likovnog fakulteta dobiti stanove, a za sada, neka se snalaze kako znaju i umeju, pa su oni sada smešteni u dva privatna hotela u Kosovskoj Mitrovici. Mislim da bi bio red da se javnost obavesti i da se ministri izjasne o ovoj javnoj i zvaničnoj tvrdnji dekana Likovnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.