Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 226 - objašnjenje od Vlade i resornih ministara. Evo o čemu se radi.
Meni se obratilo nekoliko članova u poslaničkoj kancelariji koju imam, nekoliko članova inicijativnog odbora za rešavanje statusa slovenačkih penzija.
Mislim da to treba da podignemo na nivo parlamenta i Vlade, jer se radi o preko 3.000 naših građana koji su godinama uplaćivali doprinose u Fond za socijalno i penziono osiguranje tadašnje Republike Slovenije. Srbija je sa svim bivšim jugoslovenskim republikama zaključila bilateralne konvencije i rešila problem penzija na koje, u tim bivšim republikama, naši građani imaju pravo, izuzev sa Slovenijom.
Moram da kažem da su se ljudi koje tišti ova muka, a ponavljam radi se o preko 3.000 građana, čime Srbija mesečno gubi preko milion evra, godinama unazad obraćali na sve moguće adrese, kucali na sva vrata ministarstava inostranih poslova, ministarstava za rad i socijalnu politiku, i kako u svojim brojnim dopisima i dokumentaciji koju su mi prezentirali kažu da su jedino korektan odgovor dobili od nekadašnjeg ministra za rad i socijalnu politiku, gospođe Gordane Matković, naravno, ministra u Vladi Zorana Đinđića.
Moram da vas podsetim da je Bosna ovaj problem nerešenih penzija sa Slovenijom rešila jednom vrstom ultimatuma Skupštine BiH, čak pretnjom prekidom diplomatskih odnosa sa Slovenijom.
Naravno, ne moramo ići toliko daleko, ali moramo jasno staviti do znanja da nas problem Slovenije i njihova tvrdnja da bi zbog velikih izdataka, naplatom ovih penzija, Slovenija, odnosno njihov Fond penzionog i invalidskog osiguranja maltene bankrotirao. To nas ne interesuje.
Srbija mora da vodi računa, ako je ozbiljna država, o interesu svakog svog građanina. Ovde se radi o preko 3.000 ljudi sa njihovim porodicama, to je značajan deo populacije. Srbija do sada nije pokazala nikakav naročiti interes da se ovim problemom pozabavi, pa apelujem da se ova stvar definitivno pomeri sa mrtve tačke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet član 226. Tražim objašnjenje od potpredsednika Vlade, a i od čitave Vlade, a tiče se neprestanih obećanja da će Srbija u vrlo kratkom roku pristupiti evropskim integracijama, da će potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji.
Želeo sam da podsetim da je Crna Gora juče potpisala taj sporazum i da je, pored BiH, još samo Srbija ostala van tog evropskog koloseka, pošto se danas i juče bavimo terminologijom iz oblasti železnice.
Danas smo čuli od gospođe Kolundžije priču o preuzimanju odgovornosti. Navodno, svi mi iz opozicije smo, odnosilo se na LDP, poslanik sam DHSS, ali svejedno, komotni, a oni koji su na vlasti, oni su odgovorni. Takođe je bilo konstatacije da je pitanje opstanka ove vlade pitanje interesa Srbije.
Mislim obrnuto. Srbiji nema spasa ako je ova vlada bude vodila dalje. To je, uostalom, zadatak opozicije da kritikuje vlast, da ukazuje na propuste vlasti.
Tvrdim da nije odgovorna nego neodgovorna, kada imamo vlast koja ne poštuje ni ustav koji je sama donela, da nije odgovorno nego neodgovorno kada nemamo mnoge najvažnije institucije u ovoj zemlji, poput, recimo, Ustavnog suda. Kada nam je republičko tužilaštvo donedavno vodio penzioner, a sada imamo vršioca dužnosti.
Kada se u parlamentu ne donose najvažniji zakoni iz oblasti odbrane, spoljnih poslova, vojske, čitav set izbornih zakona, čitav set pravosudnih zakona, zakon o denacionalizaciji, nego se protura šarena laža i pravi jedna dimna zavesa za građane Srbije. Čitav oktobar ćemo provesti baveći se ovim dnevnim redom i predlozima zakona koji bi bili značajni u nekim normalnim uslovima i u nekoj normalnoj zemlji, ali pošto smo mi neprestano u vanrednom stanju, ovi su zakoni za nas potpuno trivijalni. Ovo služi za zabavu građana Srbije i za skretanje pažnje sa osnovnih gorućih tema.
Ako imamo rast korupcije, onda to nije odgovornost nego neodgovornost. Ako imamo rast kriminala, pročitajte naslovne strane u novinama svakog dana, gore nego u vreme zemunskog klana, onda to nije odgovornost nego neodgovornost. Ako imamo privredu u kolapsu, onda to nije odgovornost nego neodgovornost.
Završavam, obećali ste i tada ste tvrdili da nećete nikada sa Veljom, evo Velje živog i zdravog, sa Šarančićem, Jocićem, tu su. Tvrdili ste, insistirali ste da mora da bude smenjen šef državne bezbednosti ako se ne ostvari puna saradnja sa Tribunalom. Govorili ste, biće to za tri meseca, Rade Bulatović je i dalje na mestu šefa Bije. Tvrdili ste izbori moraju do nove godine. Nema ništa od izbora do nove godine, neće biti ni raspisani.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Batiću.)
Dakle, to nije pitanje odgovornosti i neodgovornosti, a taoci i žrtve te neodgovornosti su građani Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi gospodine ministre, javljam se po članu 226. i tražim objašnjenje, koje je vezano za ovu tačku dnevnog reda. Naime, tadašnji direktor Narodne kancelarije, a danas ministar bez portfelja, gospodin Dragan Đilas je 15. oktobra 2005. godine, dakle tačno pre dve godine, na današnji dan, uputio pismo predsedniku Vlade Republike Srbije, tadašnjem i sadašnjem, u kojem ga poziva da javnosti predoči ko i na koji način vodi Javno preduzeće "Železnice Srbije".
Gospodin Đilas kaže: "Ja vam se obraćam na ovaj način, pošto resorni ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić već danima ne nalazi za shodno da se obrati javnosti" itd. Onda kaže: "Nadam se da ćete, vođeni moralnim normama i idejom da se od Srbije stvori nekorumpirano društvo u kome će oni koji obavljaju funkcije od javnog interesa biti u službi građana...". "Ja zato i mislim", kaže gospodin Đilas, "da ste najpozvaniji da javnosti predočite ko, kako i na koji način vodi Javno preduzeće "Železnice Srbije", s obzirom da je direktor Milenko Šarančić prošle sedmice izneo niz laži, obmanjujući poreske obveznike, građane ove zemlje, čijim se novcem preduzeće "Železnice Srbije" i finansira".
Đilas u tom pismu pita: "Kako je moguće da se potpiše ugovor o nabavci vozova i lokomotiva iz Slovenije i iz Švedske po hitnom postupku, a da se ignoriše jedino nadležna Direkcija za javne nabavke?" Direktor Narodne kancelarije tvrdi da je direktor JP "Železnice Srbije" jedan od zahteva poslao 31. januara 2005. godine uz rok isporuke od godinu dana, a drugi krajem jula, uz obrazloženje da će tokom letnje sezone biti pojačan saobraćaj. Od lokomotiva i vozova do dana današnjeg ništa nije bilo, navedeno je u pismu u kojem se postavlja pitanje – kako je Šarančić sklopio ugovor 19. jula, a odgovor od drugih ponuđača ko je po zakonu on bio dužan da kontaktira i dobio je tek 12. avgusta.
Takođe, Đilas tvrdi da je direktor JP "Železnice Srbije" Direkciji za javne nabavke najavio potpisivanje ugovora vrednog 2,8 miliona evra, a potpisao ugovor vredan 3,5 miliona, kao i da je vozove i lokomotive kupio od firme koja se bavi prodajom tekstilne robe. To je ona čuvena priča "lokomotiva preko butika", a uz to i ne postoji na prijavljenoj adresi.
Dakle, postavljam pitanje i molim ministra bez portfelja da nam objasni – da li ono što je on tvrdio danas zbog kohabitacije, odnosno koalicije više ne vredi? Šta ćemo danas sa pričom o moralnim normama? Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. i objašnjenje. Mislim da imamo neka prethodna pitanja, a da bismo mogli kompetentno da razgovaramo o ovim tačkama dnevnog reda tražiću objašnjenja i odgovore na ta pitanja.
Naime, da li je tačno da je prosečna brzina vozova u Srbiji danas 44 kilometra na sat, a u Zapadnoj Evropi oko 300 kilometara? Kad ćemo mi onda tamo stići? Da li je tačno da je voz na relaciji Beograd - Niš pre 123 godine išao prosečnom brzinom 45,5 kilometara na sat, a danas, 123 godine kasnije, 44,7 kilometara na sat? Da li je ovo rasprava o vremeplovu, da li je ovo rasprava na temu "dogodilo se na današnji dan"? Kad su železnice u pitanju, mi gledamo nekakve trke železničkih old-tajmera. O čemu razgovaramo?
Izneću jedno svoje iskustvo. Molim vas za malo pažnje. Pre tri meseca sam putovao vozom na relaciji Amsterdam - Groningen i presedao sam u stanici koja se zove, ne znam da li ću tačno reći, Arahen. Vreme za presedanje iz jednog voza u drugi je sedam minuta. Pitao sam čoveka koji je prodavao karte - izvinite, šta će biti ako voz zakasni? Čovek me gleda zabezeknuto, kao, kako može voz da zakasni. To je rezon zapadne Evrope, to je rezon savremenog sveta. Ovde na voz nikada ne možete da zakasnite, jer on uvek kasni više nego što očekujete da može da zakasni.
Konačno, još jednom postavljam pitanje, gospodo iz DS-a, vidim da vas ovo pomalo zabavlja, ali vi ste bili godinama unazad protiv gospodina Velimira Ilića, vi ste bili najgrlatiji kada su u pitanju direktori javnih preduzeća "Srbijaputevi", gospodin Jocić i direktor Železnice gospodin Šarančić.
Evo, ono što sam citirao, samo još jedna rečenica je bila u pismu Dragana Đilasa, tačno pre dve godine na današnji dan, premijeru Koštunici – gospodin Šarančić kaže da je svesno zaobišao tender, jer se na njemu samo gubi vreme, besramno najavljujući još ovakvih nabavki. Gospodo iz DS-a, razmišljajte o tome.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Zamolio bih gospodina ministra da mi odgovori na ono prethodno postavljeno pitanje koje je bilo vrlo učtivo, a tiče se prosečne brzine vozova u Srbiji od 44 km na sat. Radi vaše informacije, to je inače prosečna brzina biciklističke trke "Tur d Frans". Znači, vozovi u Srbiji idu brzinom bicikla. Da li znate, gospodine Iliću, da je to inače sedam puta sporije nego što idu vozovi u zapadnoj Evropi, a čitali smo prethodnih dana u novinama da se planira da se ta brzina sa 300 km podigne na 450 i 500 kilometara. To su fakti.
Jedno pitanje: da li vam je poznato, gospodine Iliću, a taj podatak sam dobio od direktora Direkcije za imovinu, da se 18% državne imovine nalazi u posedu železnice. Osamnaest posto. Da li vi znate koliko je to para? U mnogim gradovima to je u centru gradova, od Beograda, pa redom, recimo, bivša trasa pruge popularnog "Ćire", zaraslo u trnje i korov, deponija smeća. Zar nije bolje da se to proda, nego da se uzimaju skupi krediti i da se zaista u nekoj perspektivi, možda dalekoj, i napravi neka brza železnica u Srbiji.
Ovako, čini mi se da bi najbolje bilo da se postojeća železnička mreža pretvori u muzejski eksponat, da dolaze turisti iz celog sveta i, pošto više nema Divljeg zapada, da se podsete kako se nekad na Divljem zapadu odvijao železnički saobraćaj, a i Bili Kid je tu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, pokušavajući da odgovorite na moje pitanje izneli ste neistinu. Video sam da vam je vaš saradnik suflirao dok sam ja govorio, ali opet ne valja. Nije problem što ste izneli neistine, to vi radite svaki dan, nego je problem što ne znate detalje o ovome. Nije tačno da postoje u Evropi samo dve pruge na kojima železnice idu brzinom većom od 150 kilometara na čas. Problem je u tome što ste neobavešteni, a to je u skladu sa premijerom i Vladom kojoj pripadate. Malopre sam pomenuo kojim sam vozom išao, a putovao sam i vozom, recimo, Rim - Napulj i vozom Pariz - Brisel. Svuda se tu saobraćaj odvija mnogo brže. Gospodine Iliću, predložio bi vam da na kompjuteru preko Google-a uđete na sajt brzih pruga, ako znate šta je to, i da se onda informišete o tome ...
(Predsedavajući: Gospodine Batiću, molim vas, sa uvažavanjem prema ministru.)
Gospodine Albijaniću, vama bi najviše priličilo da budete kondukter u ovim brzim vozovima Velje Ilića. Nemojte neprestano poslanicima upadati u reč, vi na to nemate pravo; pročitajte mi odredbu Poslovnika koja vama daje za pravo da vi ćaskate sa poslanikom koji govori za govornicom. Ništa neprijatno nisam rekao na račun gospodina Ilića i sve vreme diskutujem isključivo o onome što je tema dnevnog reda.
Rekli ste, gospodine Iliću, da prosečnu brzinu, za koju sam rekao da je na nivou brzine biciklističke trke Tour de France, usporavaju neke male pruge, odnosno neke između malih mesta. Gospodine Iliću, da li je tačan podatak da je prosečna brzina na pruzi Beograd - Niš 44,7 kilometara na sat? To je jedna od najdužih distanci i jedan od najdužih putnih pravaca u Srbiji. Nažalost, tačno je.
Nešto što nema veza sa vama, ali ima sa Demokratskom strankom, evo, jedno nagradno pitanje za naše kolege iz DS-a ili pak predstavnike DS-a u Vladi gde čine većinu – da li ćete ponovo glasati da direktor "Železnica" bude gospodin Šarančić? Onda pitanje za tužioca – šta je sa kupovinom lokomotiva i vagona preko butika?

Član 226. Tražim objašnjenje i obaveštenje. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što danas na dnevnom redu imamo predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, ali me je to ponukalo na nešto drugo.
Da se malo primiri šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke, pa ću ja nastaviti. Gospođo Kolundžija, to vam se dešava, stvarno nema smisla da sa vašim poslanicima... Da li ćete ih sprečiti da diskutuju i umirivati, šta ćete raditi, radite u poslaničkom klubu, ali nemojte ovde, nema smisla. Vi ste bar neko ko poštuje red i ko je uvek imao takve manire, ali pokvarili su vas ovi oko vas.
Dakle, ovo me je ponukalo na nešto drugo, da dobijem objašnjenje od Vlade, pogotovo onog njenog dela koji je činila i čini tzv. narodnjačka koalicija koja je pre izbora tvrdila da će nam porasti standard. Na bilbordima je pisalo – Srbija, srećna i zadovoljna, plodna i rodna. Setite se njihovih bilborda. Kako onda objašnjavaju da su u Srbiji životne namirnice najskuplje u regionu, da su u Srbiji osnovne životne namirnice 22% skuplje nego u Sloveniji sa kojom sada ratifikujemo ovaj sporazum, u Sloveniji gde su plate 2,5 puta veće nego u Srbiji i četiri puta veći bruto nacionalni dohodak.
Nemojte nam pričati o srećnoj budućnosti. To je bruka i sramota. Dakle, u vreme ove vlasti, i to prema rezultatima evropske statistike, Eurostata, nije to improvizacija Vladana Batića ili Demohrišćanske stranke Srbije nego je najmerodavnija institucija u Evropi objavila te podatke, ponavljam još jednom, da su u Srbiji osnovne životne namirnice najskuplje u regionu. To je jedna stvar.
Drugo, tražim od ministra unutrašnjih poslova gospodina Jočića, a povuklo me je prisustvo gospodina Cvetkovića jer sam to pomenuo svojevremeno, nema veze sa pitanjem i sa gospodinom Cvetkovićem... Svojevremeno mi je odbornik u Skupštini opštine Loznica gospodin Milivoje Andrić dostavio podatke, prezentirao sam ovde taj papir, o zloupotrebama i nepotizmu predsednika opštine Loznica vezanom za zapošljavanje na nivou Uprave carina preko tadašnjeg generalnog direktora Uprave carina gospodina Dragana Jerinića. Prezentirao sam taj dokument i te podatke.
Direktor Uprave carina je smenjen. Predsednik opštine Loznica će još malo biti predsednik opštine.
Nije to tema, nego, čoveku koji mi je dostavio ove podatke događaju se najneprijatnije stvari.
Prvo mu je još ranije, jer je opozicija i na republičkom i na lokalnom, opštinskom nivou, 2005. godine postavljena eksplozivna naprava ispred kuće, 2006. godine dogodila se teška krađa, 2006. je pretučen, a pre nekoliko dana su mu zapaljena dva automobila ispred kuće. Jočić je obavešten, šef policije je obavešten.
Zašto oni koji javno, otvoreno iznose svoj opozicioni stav i govore istinu moraju da trpe takve posledice i šta je policija tim povodom preduzela? Hvala.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, cenjene dame i gospodo, gospodine ministre, član 226. Žao mi je što tu nije predsednik parlamenta i sekretar Skupštine, ali tražim jedno obaveštenje i objašnjenje. Dobro je što je tu prisutan ministar finansija, jer i sa njim ima veze.
Svaki dan u raznim sredstvima informisanja pratimo izveštaje o zloupotrebama narodnih poslanika, kada je u pitanju naplata dnevnica, putnih troškova, uvećavanje navodne kilometraže, hotelskih smeštaja itd.
Nažalost, to je istina. Ne smemo da žmurimo na to. Pojedini poslanici koji to čine bacaju ljagu na sve narodne poslanike. Narodni poslanici treba da budu na neki način putokaz, kako hoćete, svetionik, uzor za građane koji su ih birali, a ne da na najtrivijalniji i najsramniji način zloupotrebljavaju tu funkciju.
Neću pomenuti nijednu stranku, nijedno ime, ali bih apelovao na sve poslaničke grupe, na sve lidere stranaka da provere to. Da li je normalno da neko kada se završi sednica Skupštine u 18 časova tobože putuje 400 kilometara, pa se sutradan vrati i bude u 10 sati na sednici, i tako danima, a onda se pomeri ta kilometraža, uvećava. To je proverljivo na onim deonicama gde postoje naplatne rampe.
Gospodine ministre, angažujte budžetsku inspekciju. Moram da kažem da sam kao predsednik DHSS-a pre dve godine podneo krivičnu prijavu, nemajući ništa protiv Predraga Markovića i Marka Danilovića, koji je tada bio sekretar Skupštine, ali fenomenološki, ako se laže, krade, kako onda može biti ovo najviši predstavnički dom jedne zemlje, a to se radi, nažalost.
Hajde da pogledamo istini u oči, da priznamo da je 200.000 dece u ovoj zemlji na ivici gladi, hajde da se suočimo sa tom istinom.
Primam ljude u svoje poslaničke kancelarije svake subote, susrećem se sa tužnim sudbinama i zato nema niko pravo da od njih, unesrećenih građana Srbije, iz njihovih praznih novčanika, od poreskih obveznika ove zemlje, uzima još nešto da bi sebi napravio više. Molim i predsednika Skupštine i sekretara i ministra da se izvrši jedna opsežna provera i da se ovakva praksa više ne dozvoli.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram odredbu člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine i tražim objašnjenje. Zašto ovde nisu svi ministri sa premijerom na čelu, kada se raspravlja o korupciji? Vlada je, sa premijerom na čelu, epicentar i generator korupcije u ovoj zemlji.

Nemojte više da mi upadate, gospodine Albijaniću.

Nemojte da vam se više dogodilo da me prekidate, jer onda ću biti neprijatan prema vama, a do sada sam bio veoma učtiv prema vama. Na šta to liči?
Da li ja imam pravo da kritikujem Vladu? Ja nisam rekao ni da je lopovska, ni da je zločinačka, ni da je kriminalna.
Rekao sam da je Vlada generator korupcije u ovoj zemlji i to ću vam, kada budem govorio u ime poslaničke grupe LDP, kojoj pripadam kao poslanik DHSS, obrazložiti do detalja, a sada to trpite.
Prema tome, niste vi portparol Vlade, vi dajete reč poslanicima u skladu sa Poslovnikom. Sada mi izbrišite vreme da počnem da govorim i nemojte da mi upadate u reč, gospodine Albijaniću. Ne morate uvek da demonstrirate svoj nivo, niste obavezni, to je ovaj umetnički deo programa.
Dakle, zašto ministri nisu ovde? Zašto rodonačelnik korupcije, Mlađan Dinkić, nije ovde?

Nemojte da me prekidate. Zašto rodonačelnik korupcije u ovoj zemlji, Mlađan Dinkić, nije ovde? A zašto to kažem?
Zašto to kažem, gospodine Albijaniću, znam da vi to teško možete da shvatite. Posle sednice ćemo da sednemo napolju pa ću ja polako, reč po reč, vama da objašnjavam da i vi možda jednog dana razumete zašto sam ovo rekao.
Ovo sam rekao iz prostog razloga što je 1. decembra 2004. godine gospođa Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, uputila pismo premijeru Vojislavu Koštunici u kojem ukazuje na zloupotrebe i nezakonite radnje Mlađana Dinkića. Kada budem govorio u raspravi sve ću vam to do detalja objasniti.
Ostao je Savet za borbu protiv korupcije, koji je inače smešten u dve bedne prostorije, čiji faks ne radi, čiji je budžet jadan i bedan, što pokazuje odnos Vlade i vlasti prema korupciji kao fenomenu i prema Savetu za borbu protiv korupcije, koji inače u svakoj iole ozbiljnoj zemlji treba da bude visoko institucionalno rangiran. Toliko o tome.
Takođe, drago mi je da je gospođa Kolundžija reagovala. Ali, gospođo Kolundžija, ostavimo prošlost. Znamo šta ko o tome ovde misli. Nebrojeno puta je to rečeno. Ja sam o tome nebrojeno puta govorio. Međutim, moramo da razmišljamo o sadašnjosti ili da iz vizure sadašnjosti vidimo kakva nam je projekcija budućnosti.
U tom smislu, bolje bi bilo da ste odgovorili kako to da je vaš deo Vlade, koji je većinski u ovoj vladi, glasao za izbor Dejana Mihajlova, Zorana Balinovca, Dragana Jočića, Velimira Ilića, Mlađana Dinkića, Radeta Bulatovića, Aleksandra Tijanića, gospodina Jocića, gospodina Šarančića i svih drugih, kada je pre potpisivanja koalicionog sporazuma za njih govoreno sve i svašta, u najmanju ruku da su kriminalci?
Da li vi preko noći i koja je to alhemija da ih vi amnestirate i abolirate?
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Sve su to neki divni ljudi i sada ništa ne smeta šta se događalo, pogotovu sada kada ste postigli dogovor o javnim preduzećima, kada je plen podeljen. Sad ćete verovatno za života da ih beatifikujete, postaće još i sveci.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kako aktuelna Vlada i njeni ministri poštuju ovaj parlament i izabrane narodne poslanike ili predstavnike, a samim tim i građane ove zemlje, potvrđuje činjenica da ovde nema nijednog ministra, a trebalo bi ih, s obzirom na tačke dnevnog reda, biti nekoliko.
U Srbiji, nažalost, imamo slučajeve gde ljudi umiru od gladi. U Srbiji 400 hiljada dece nema adekvatnu ishranu. U Srbiji je 200 hiljada dece gladno ili je na ivici gladi.
U takvoj Srbiji korupcija dominira, ona je u samom svetskom vrhu. U takvoj Srbiji imamo jedan sloj oligarha, tajkuna, vajnih biznismena, novokomponovanih bogataša, onih koji su, faktički, istinski ili pravi gospodari Srbije. Oni imaju svoj uticaj na vlast, imaju svoje izvođače radova u Vladi među ministrima. Zato ovakve razgovore i vodimo.
Da ne bi delovalo da sam ja pristrasan kada je korupcija u pitanju, neću izgovoriti ništa što sam o svemu tome mislim, nego samo ono što su izveštaji, pisma, molbe, urgencije, traženja Saveta za borbu protiv korupcije.
Molim vas da pažljivo saslušate šta oni koji po definiciji treba da se bave borbom protiv korupcije... Jer, Vlada je svojevremeno osnovala Savet za borbu protiv korupcije, obećavala mu stručne službe, kvalifikovano osoblje, obuku osoblja, kako bi mogao što adekvatnije i nesmetano da vrši svoju funkciju, neometano od bilo kakvih uticaja.
Savet je objektivno jedino antikorupcijsko telo u ovoj zemlji.
Bez obzira na pokušaje od strane aktuelne i prethodne Vlade da se njegov uticaj i ugled u društvu osujeti na taj način što će se formirati neka nova ili druga antikorupcijska tela, bez obzira što je ignorisan, sputavan, diskvalifikovan, Savet je ipak jedina antikorupcijska institucija koja traje od 2001. godine i, ujedno, jedina institucija koja, prema izveštaju "Transparentnosti Srbije", ima adekvatan ugled kada je borba protiv korupcije u ovoj zemlji u pitanju. Dakle, neko ko je kompetentan.
Izneću samo nekoliko primera. Savet za borbu protiv korupcije se 1. decembra 2004. godine, preko svog predsednika gospođe Verice Barać, obratio premijeru Vojislavu Koštunici sledećim dopisom: "Savet za borbu protiv korupcije vas moli da stopirate prodaju poslovnog prostora ZOP-a, koji traje već treću godinu, prema ugovoru sa tadašnjim guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem i besplatno ga koristi privatna banka Nacionalna štedionica. U listu Danas 24. novembra 2004. godine objavljen je oglas za prodaju poslovnog prostora i pripadajuće opreme u državnoj svojini, za koji smatramo da je nastavak jednog od najvećih primera nezakonitog raspolaganja državnom imovinom, o čemu ćete se potpuno uveriti u izveštaju o Nacionalnoj štedionici koji je Savet uradio i koji će vam se dostaviti do ponedeljka." Nije bilo odgovora od strane Vlade ili premijera na ovaj dopis predsednika Saveta za borbu protiv korupcije.
Vraćamo se na nešto što je novijeg datuma: 29. septembar 2006. godine, Savet za borbu protiv korupcije je zabrinut zbog porasta korupcije u zemlji.
To nije samo naša ocena, već su do istog zaključka došle i relevantne međunarodne institucije, kao što su Evropska komisija i Svetska banka. Savet traži sastanak sa premijerom, potpredsednikom Vlade i ministrom pravde. Uzalud. Do sastanka nije došlo. Onda se Savet pismom obraća javnosti i građanima Srbije i kaže da Vlada ne reaguje na molbu i predlog da se održi sastanak da bi se sputala zahuktana korupcija, da apel Saveta za borbu protiv korupcije da se uspostavi vladavina zakona i izgrade nove institucije i nova pravila ponašanja primerena demokratskom društvu, čime bi se stvorio ambijent za obuzdavanje korupcije, nije urodio plodom.
Da ne bih čitao sve, Savet za borbu protiv korupcije ukazuje na par fenomena i kažu - Nacionalni investicioni plan je značajan primer zaobilaženja zvaničnih procedura i davanja dodatnih diskrecionih ovlašćenja grupi ministara, što će dovesti do značajnog porasta korupcije u zemlji.
Sprovođenje plana je već počelo, iako ga zakonodavna vlast nije usvojila, niti su ustanovljene institucije i procedure za njegovo sprovođenje.
To svakako doprinosi pravnoj nesigurnosti i daljem jačanju arbitrarnosti i prevage izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom, što predstavlja veoma plodno tle za razvoj korupcije. Onda se u drugom delu govori o načinu privatizacije i pogubnim dejstvima i stvaranju ambijenta za pojavu korupcije.
Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije 17. januara 2007. godine opet obaveštava javnost o sledećem. Tiče se reagovanja i delovanja Mlađana Dinkića. Oni ukazuju da je atakujući na rad Saveta Mlađan Dinkić pokušao da prikrije svoju ulogu u sledećim nezakonitim radnjama. Znači, ovo je dopis Saveta za borbu protiv korupcije, ja o Mlađanu Dinkiću mislim mnogo gore. 1. Upućivanje deviznih rezervi zemlje u nesolidne inostrane banke pod kontrolom domaćih lica - to je priča o "Evroaksis banci" i Vojinu Lazareviću; 2. ustupanje poslovnog prostora, opreme i kadrova bivšeg ZOP-a Nacionalnoj štedionici i drugim bankama, bez naknade; 3. prodaja poslovnog prostora bivšeg ZOP-a privilegovanim zakupcima po minimalnoj ceni, faktički bez javnog nadmetanja; 4. privatizacija i prodaja Nacionalne štedionice; 5. ustupanje isplate stare devizne štednje Nacionalnoj štedionici bez konkursa; 6. davanje lažnih izjava da je isplaćeno 95% stare devizne štednje, ne naglašavajući da li se radi o broju partija ili o iznosu duga; 7. davanje lažnih obećanja o vraćanju novca sa Kipra; 8. urušavanje državnih institucija; pritisak na rad Komisije za hartije od vrednosti, navodno hapšenje sudija i demontaže sudova, senzacionalističke najave velikih afera. Setite se šta je Mlađan Dinkić govorio za aferu "pancir", da je to pljačka veka, na kraju vidimo da je tužilac odustao, da nema nikakvog gonjenja. Ne. Pljačka veka je ono što je radio Mlađan Dinkić i uvek ona narodna...; 9. Sukob interesa i prekoračenje nadležnosti prilikom prodaje Duvanske industrije u Senti kompaniji "Japan tobako". O vezama Mlađana Dinkića i "Japan tobaka" ja sam veoma iscrpno govorio i podneo prijavu specijalnom tužiocu za organizovani kriminal. Pregovori o prodaji Mobtela, koji bi trebalo da budu predmet ozbiljnog istraživanja; podsticanje korupcije kroz Nacionalni investicioni plan i korišćenje budžetskih sredstava u svrhu predizborne kampanje.
Kaže predsednik Saveta za borbu protiv korupcije: Mlađan Dinkić se kao ministar u prethodnoj vladi najviše protivio borbi protiv korupcije i uspostavljanju jasnih pravila i standarda, da bi izbegao kontrolu svog rada i trošenja budžetskih sredstava. Za tri godine njegovog mandata, kao ministra finansija, nije uspostavljena državna revizorska institucija, iako je zakon donet pretprošle godine. Dinkićevi napadi na Savet su počeli posle objavljivanja izveštaja o Nacionalnoj štedionici, o jednom od primera najveće korupcije posle 2000. godine. Izveštaj je dostavljen i Vladi i tužilaštvu, pa očekujemo da će Dinkićeva odgovornost biti utvrđena u sudskom postupku.
Savet za borbu protiv korupcije ponovo se obraća premijeru 4. juna ove godine i ukazuje šta bi bilo neophodno učiniti da bi se stalo na put galopirajućoj korupciji – uspostavljanje javne kontrole državnih finansija, poštovanje međunarodno priznatih pravila o budžetskom sistemu i poštovanje zakonom propisanih obaveza Vlade; problemi u oblasti javnih nabavki... Onda ukazuje na nedostatak kontrole u finansiranju političkih stranaka; monopolizacija tržišta, kroz loše zakonske regulative; usklađivanje propisa i, kao poseban primer, odluka o davanju koncesije za izgradnju puta Horgoš-Požega. Nema odgovora.
Onda sledi dopis, takođe premijeru, od 20. avgusta 2007. godine, koji kaže da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljeno više predstavki i obimna dokumentacija u vezi sa preuzimanjem preduzeća ''C market'', gde se iznose tvrdnje o nezakonitim dogovorima o preuzimanju akcija u vlasništvu malih akcionara u preduzeću vođenih između potencijalnih kupaca, "Delte" i "Laderne B. V.", i direktora ''C marketa''.
Onda se dalje dostavlja izveštaj o ''C marketu'', koji se navodi kao tipičan primer nesvakidašnje korupcije, gde premijer ove zemlje organizuje sastanak kome prisustvuje dotadašnji direktor ''C marketa'' gospodin Radulović i budući novi vlasnik ''C marketa'' Miroslav Mišković. Ovde se ukazuje da je prvi sastanak održan (i to Savet za borbu protiv korupcije) kod ministra Jočića, koji je obećao bivšem direktoru ''C marketa'' gospodinu Raduloviću da neće biti krivično gonjen ako se napravi dogovor sa Miškovićem. Dakle, to je, u prilogu pismo Slobodana Radulovića, dostavljeno Savetu za borbu protiv korupcije itd. Drugi sastanak je bio pod pokroviteljstvom premijera.
Onda Savet za borbu protiv korupcije objašnjava o štetnim posledicama monopolizacije i ukazuje na to da su u nekim civilizovanim zemljama mnogo rigorozniji antimonopolski zakoni. U Americi je predviđena kazna zatvora od tri godine i alternativna novčana kazna; u Francuskoj četiri godine i novčana kazna; u Engleskoj pet godina i novčana kazna. Odgovora na ovo takođe nema, jer je u pitanju miljenik vlasti, gospodar Srbije.
Konačno, Savet za borbu protiv korupcije je 3. septembra ove godine ukazao na katastrofalne posledice i izvor korupcije nastao zaključenjem ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega i predložio formiranje vladine međuresorne komisije itd. Ali, sve što je Savet za borbu protiv korupcije tražio, zahtevao, činio, insistirao, nažalost, ostalo je mrtvo slovo na papiru. To na najbolji način potvrđuje kakav je odnos aktuelne vlade ili vlasti prema fenomenu korupcije. Opet, to je najelementarniji uslov za ulazak u evropske integracije i uopšte za napredak ovog društva.
Ponavljam još jednom, sve što sam rekao je u izveštajima, dopisima, tekstovima Saveta za borbu protiv korupcije.

Gospođo Plavšić, nećemo da završimo, tek počinjemo. Završićemo kada se Mlađan Dinkić nađe tamo gde mu je mesto, iza rešetaka, pa ćemo onda videti ko je iza rešetaka zbog činjenice da je jedan bivši član, koji nije član DHSS-a od 2003. godine, trenutno u pritvoru. Ali, videćemo. Kao što je ova vlast i ova vlada hapsila bivšeg ministra pravde, bivšeg šefa javne bezbednosti u vreme vlade Zorana Đinđića, okružnog tužioca, šefa zatvora u Srbiji i ništa od tih postupaka nije bilo. Neki od njih su hapšeni, sa lisicama i pred kamerama. Kad predsednik vaše partije dođe u tu situaciju, lično ću insistirati da to bude i bez lisica i bez kamera.
Što se tiče onoga što sam malopre govorio, rekao sam da ništa od toga nije moja improvizacija, moje mišljenje i moj stav, nego zvanični izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Druga je stvar što danas imamo na sceni podaničko pravosuđe koje neće da reaguje na krivične prijave. Lično sam podneo više takvih krivičnih prijava.
Gospođo Plavšić, za pranje para preko računa u segedinskoj HVB banci, dakle, UBOPOK je sve uradio. Vlasnik te kompanije "Hejvord kompani limitid" sa Devičanskih ostrva Zoran Mitrović je sve priznao, ali to nije procesuirano. Gde se nalazi vaš član i šef izbornog štaba Miroljuba Labusa Bojan Zečević? Kakvu je imovinu stekao u međuvremenu Bojan Zečević? Hoćete o tome da pričamo? Hoćete da vam donesem sve izveštaje UBOPOK-a, na čijem čelu je Mladen Spasić, Dinkićev prijatelj? Zato to nije procesuirano.
Ja sam tražio i sa ove govornice od gospodina Slobodana Radovanovića, koji je tad bio specijalni tužilac za organizovani kriminal, da mi odgovori gde su moje dve krivične prijave protiv Mlađana Dinkića, jedna od 19. maja, jedna od septembra 2005. godine.
Posle dve godine, mogle su da budu odbačene, pa bih ja preuzeo gonjenje. Zašto nisu odbačene ako u njima nema elemenata? Za gašenje četiri banke, za Nacionalnu štedionicu, za kiparske pare, to je pljačka veka. Glavni scenarista te pljačke je Mlađan Dinkić. Zašto to nije procesuirano? Ne zbog mene, nego je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivičnu prijavu za Nacionalnu štedionicu. Ako iz nekog razloga smatraju da su moje krivične prijave nekakav revanšizam, onda zašto niste postupili po onome što je jedan organ, koji je najkompetentniji, a to je Savet za borbu protiv korupcije, učinio.
Što se tiče navodnih afera, videli ste iz izlaganja političkih oponenata bivše vlasti da su (ne želim nikoga da opravdavam ni za aferu Bodrum, ni za aferu Janjušević – Kolesar) navodne afere iz vremena vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića u odnosu na afere vlade koja je na sceni od marta 2004. do danas neuporedive po razmerama. Ovde je svaka privatizacija bila afera, a tamo se neprestano ponavlja tih nekoliko afera. Ponavljam, ne opravdavam ih, nikog ne branim, ali one su potpuno beznačajne u odnosu na ove dosadašnje.
Dalje, u to vreme ja sam bio ministar pravde, nisam bio ni šef policije, ni šef UBOPOK-a, ni tužilac, i nikad svoju funkciju ministra pravde nisam zloupotrebio. Gospođo Plavšić, vi ste pomešali babe i žabe što se Kipra tiče. Tu je dokumentacija kristalno jasna, i ko je odneo pare, i kako su utajene naše milijarde i ko i zašto nije vratio pare. Taj postupak u kome sam ja svedočio u sudu na Kipru odnosio se na spor jednog pojedinca, našeg biznismena, sa "Laiki bankom", odnosno bivšom "Ciprus popular bankom", čiji je bivši direktor Kikos Lazarides bio desna ruka Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra.
Ništa pežorativno nije rečeno za moje svedočenje. Govorio sam o fenomenu, govorio sam o postupku kako su pare odnošene. Sad vi očekujete da će kiparska država sama sebi da presudi u borbi protiv nekog pojedinca iz Srbije. Naravno da neće, jer u tu aferu umešani su ljudi iz Srbije, ali i ljudi sa Kipra, koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Gospođa Plavšić je govorila šest i po minuta.
(Predsedavajući: Isto kao i vi, verujte.)
Završavam. Dakle, nikad DHSS nije imala nikakvu saradnju sa strankom Bogoljuba Karića. Ne znam kojim povodom ste to rekli.
Drugo, nikad ne treba seiriti nad tuđom nesrećom, jer kolo sreće se okreće. Pogotovo to ne bi smeo da čini Mlađan Dinkić, kojim nikad niti sam bio, niti jesam, niti ću biti fasciniran. Jednostavno, možete da budete fascinirani ljudima koji su dostigli neke visoke domete, koji su stručnjaci vrhunskih vrednosti ili su moralne gromade. Mlađan Dinkić ni jedno ni drugo nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da pođem od kraja. Da biste videli kakvo je stanje u pravosuđu bilo u vreme dok sam ja bio ministar pravde i danas, možete da odete u svaki sud i u svako tužilaštvo, svaku ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija, i od zaposlenih ćete dobiti odgovor kakvo je stanje bilo u pravosuđu.
Mi nismo birali sudije Ustavnog suda po partijskoj pripadnosti, nego je Slobodan Vučetić bio najveći kritičar Vlade i vlasti. Predsednik Vrhovnog suda nije bio član nijedne stranke, tužilac nije bio član nijedne stranke itd.
Što se tiče Nacionalne štedionice, tačno je da je Mlađan Dinkić ubedio Zorana Đinđića za četiri velike državne banke da su atrofirale, da su to giganti koji ne mogu da opstanu i da treba formirati jednu kredibilnu, respektabilnu, ozbiljnu državnu banku i da bi to, tobože, potkrepio, ona je dobila naziv - Nacionalna štedionica. Tačno je da je Zorana Đinđića prevario Mlađan Dinkić, i o tome možemo da polemišemo čitav dan, kao što je, to sam prethodno govorio, angažovao fantomsku agenciju ''FIA'' - lord Armstrong, Vukašin Minić, Džesika Digrasija - da tobože traže pare na Kipru.
Hajde da vidimo koliko je para potrošio Mlađan Dinkić plaćajući angažman te agencije i šta je ta agencija uradila. Ništa, a zašto je angažovana?
Ona je istovremeno bila promoter ''Japan tobaka''. Ona čuvena Dinkićeva rečenica ''Laki je malo nervozan'' odnosi se na to. To je uvreda za pokojnog premijera i o tome više nećemo da pričamo, jer to znaju svi koji su se bavili ovom materijom, tako da se priča o Nacionalnoj štedionici tu završava.
Kasnije se videla veza Dinkića i tajkuna, jer ljudi, evo vam cela konstrukcija, u jednoj rečenici, o Nacionalnoj štedionici, poput Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića imaju akcije u ''Evroaksis banci'' u Moskvi, tamo gde leži deo deviznih rezervi Srbije, što ne može da zna ni ministar finansija gde su devizne rezerve Srbije.
Raspisuje se tender za privatizaciju Nacionalne štedionice, a oni od ''Evroaksis banke'' podižu kredite kao akcionari, privilegovani, kupuju akcije Nacionalne štedionice, a onda se Nacionalna štedionica prodaje Grcima po pet ili deset puta većoj ceni.
Vraćaju pare i milione evra stavljaju sebi u džepove. To je priča o Nacionalnoj štedionici, ali to stoji u nekoj fioci, ne sme da vidi svetlost dana.
Ne bih pominjao ljude koji se nalaze u pritvoru, ponovio sam, to je jedan bivši član DHSS-a, a vreme će pokazati da li je odgovoran. Plašim se da će pokazati da nije odgovoran.
Što se tiče Ministarstva pravde, ja se ponosim onim što sam uradio kao ministar pravde: od zgrade, najreprezentativnije u Evropi, Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, do zgrade Vrhovnog suda, do kompjuterizacije pravosuđa, do dobijanja novih automobila za sve sudove i tužilaštva u Srbiji, do plata koje su 1. jula 2002. godine za nosioce pravosudnih funkcija bile veće nego danas. Idite, pitajte, pa ćete videti.
Što se rejtinga tiče, ja nisam lagao, nisam obmanjivao ljude, nisam se bavio socijalnom demagogijom, nisam plaćao glasove. Rejting je promenljiva kategorija. Što se vas tiče, vreme to neumitno sve više i više pokazuje.