Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, odredba člana 226. Poslovnika.
Da živimo u nekoj srećnoj zemlji, danas bi u parlamentu te zemlje bio praznik. Bira se čovek koji na jednoj od najodgovornijih funkcija u jednoj ozbiljnoj državi i ovde bi se sve poslaničke grupe dogovorile oko te ličnosti, a to bi morala da bude ličnost najviših stručnih kvalifikacija i najviših moralnih vrednosti.
Nažalost, ne živimo u srećnoj zemlji. Da živimo u nekoj normalnoj zemlji, vodila bi se polemika između predstavnika vlasti i opozicije u parlamentu, ali polemika o finesama i detaljima monetarne politike, koju treba da reprezentuje guverner Narodne banke te zemlje.
Mi očito ne živimo ni u srećnoj, ni u normalnoj zemlji, i zato ovde polemišemo o čoveku koji je kandidat za guvernera Narodne banke, dakle za jednu od najodgovornijih državnih funkcija, a ne ispunjava nijedan od dva osnovna kriterijuma koji su neophodni za obavljanje jedne tako značajne funkcije. Niti je stručan i kompetentan, niti je čovek visokih moralnih vrednosti.
Moje pitanje je, između ostalog, bilo, da li je moguće da raspravljamo uopšte da na mestu guvernera bude čovek koji je utajio porez, i to svi mi znamo, to čitava javnost Srbije zna, svi građani znaju, ali pošto je to rezultat nekakvog koalicionog dogovora i koalicione trgovine - nikom ništa.
Podsetiću vas na taj detalj, bez obzira što me te pikanterije ne interesuju. Ne može se više kupiti ni plac na Dedinju od 15,5 ari za 380.000 evra. To bi bilo krivično delo čak da je učinio anonimni pojedinac, i on bi se verovatno našao na udaru zakona i verovatno bio na optuženičkoj klupi ili u zatvoru.
Ali, kada to uradi čovek koji je guverner Narodne banke i sada ponovo kandidat za guvernera u još jednom mandatu, to je u realnom svetu nezamislivo.
Setite se one silne medijske polemike, da su se javljali biznismeni Nebojša Mišić, Zoran Drakulić i mnogi drugi, da su tom vajnom guverneru nudili dvostruki iznos novca, ali njemu je pomogao neko i iz uprave prihoda, a i on i uprava prihoda pod pokroviteljstvom iste političke stranke. I - nikom ništa.
Sada svi žmure, ali pošto je to pitanje savesti ili savesnosti, ne možemo polemisati o tuđoj savesti, a da se ne upitamo za sopstvenu savest.
Zbog toga se, gospodo, uvažene kolege iz DS, obraćam vama, ne drugima, nego kolege poslanici DS, koja je to granica, koji je to moralni rubikon, koja je to etička barijera koja se može preći zarad amnestiranja ili aboliranja onih koji treba da budu na optuženičkoj klupi?
Gospodine Vujadinoviću, izuzetno vas respektujem, ali niste smeli da govorite u uvijenoj formi. Rekli ste sve najgore, a nije personalno rešenje. Pa, svaku funkciju obavlja čovek, pojedinac sa imenom i prezimenom.
Moje pitanje vama je, kao ekspertu, hoćete li da glasate za Radovana Jelašića ili ćete se povinovati partijskoj disciplini?
Gospodin Slobodan Gavrilović je u svojoj knjizi napisao štošta o Radovanu Jelašiću. Gospodo, vaš Dragoljub Mićunović takođe. I, da vas podsetim, da je portparol vaše stranke tada, ne znam da li je i danas, gospodin Đorđe Todorović, rekao - prvo, sramotno je da u vreme, kada većina građana jedva spaja kraj s krajem, guverner kupuje vilu; stvarno mislim da je red da nam guverner kaže koliko je stvarno platio i odakle mu toliki novac, ističe portparol DS-a Đorđe Todorović.
Dakle, tako ste govorili u ono vreme, a danas ćutite. Neki od vas su bili u onom pokretu čiji je moto bio "samo vas gledamo", a sada samo žmurite na oba oka.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imamo još nekoliko pitanja za nadležne u policiji i tužilaštvu u vezi sa delovanjem ili bolje rečeno likom i delom Radovana Jelašića.
Dakle, šta se dogodilo sa krivičnom prijavom advokata Aleksandra Lojpura protiv Radovana Jelašića zbog reketiranja jedne banke za dva miliona evra? To je prvo pitanje.
Zašto je obustavljena istraga u čuvenoj aferi "kofer"? Odgovor - zbog Radovana Jelašića. Dejan Simić je u celoj toj priči kolateralna šteta, ali pošto i kolateralna šteta ima jezik, onda je posle završetka istrage i ukidanja pritvora vraćen na mesto savetnika u Narodnu banku, a zatim je pod pokroviteljstvom Radovana Jelašića gospodin Dejan Simić, što je jedinstven slučaj - dajte mi takav primer, da se čovek goni za krivično delo, gde se može izreći kazna od preko 5 godina zatvora, da može uopšte da zasnuje radni odnos - pri tom zasnovao radni odnos na mestu direktora u OTP banci, koja je inače nastala spajanjem i privatizacijom Cepter, Niške i Kulske banke.
Naravno, pošto je Radovan Jelašić promoter banaka koje dolaze uglavnom sa teritorije Mađarske, onda se ponovo vraćamo na temu pranja para preko računa HVB banke u Segedinu, preko računa Hipo-hejvort kompani, plastika Zorana Mitrovića, koji je pred UBOPOK-om iscrpno dao podatke šta se dogovorio sa Bojanom Zečevićem i Mlađanom Dinkićem oko pranja para u toj banci. Naravno, šef UBOPOK-a Mladen Spasić je čitavu priču zataškao.
Konačno, opet pitanje za kolege poslanike iz Demokratske stranke - gospodo, moram da vas podsetim da je moj uvaženi kolega, sadašnji ministar pravde, Dušan Petrović, 30. maja 2005. godine, u intervjuu za Kurir, rekao da se mora ispitati do detalja poreklo imovine...
Mićune, i vi bi trebalo da kažete nešto o Radovanu Jelašiću, ali ovde sa ove govornice.
(Predsedavajući: Izvolite, gospodine Batiću.)
Biranim rečima, kojim ste ga inače ranije pominjali.
(Predsedavajući: Molim gospodina Batića da se koncentriše na poslanike.)
Gospodine potpredsedniče, vi ste dozvolili ovde neku veselu atmosferu, za koju nisam ja kriv.
(Predsedavajući: Ja sam slab prema gospođi Vučić i gospodinu Mićunoviću, izvinjavam se. To sam davno rekao.)
Ne bih da se bavim vašim slabostima, nego da nastavim.
Dakle, Dušan Petrović je pomenuo sve što se tiče Jelašića i Dinkića, i Labusa, i to je učinio Milan Marković, i to je učinio Božidar Đelić, i sad puj pike ne važi, to su divni i časni ljudi, sve im je oprošteno, jer ste sad ortaci.
To ste govorili za Velju Ilića, pa ste sad s njim u Vladi, pa za Jočića, pa sa njim u Vladi, pa za Radeta Bulatovića, pa on je i dalje šef Državne bezbednosti, pa za Dejana Mihajlova, za Balinovca, za Jocića, za Šarančića i sada za Jelašića.
Gde su granice? Šta je cena vlasti? Vlast je prolazna, fotelje kratko traju. Treba se držati svojih principa i stavova, uverenja i načela iz svog programa, koji je zacrtao Zoran Đinđić. Žao mi je što ste od toga odustali.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226. Poslovnika. Koristim priliku i prisustvo ministra unutrašnjih poslova da zatražim par obaveštenja i objašnjenja.
Prvo je vezano, donekle, sa ovom tačkom dnevnog reda, a to je – da li su rasvetljena ubistva nekih od ljudi koji su bili vlasnici fudbalskih klubova, pre svega i ubistvo bivšeg sekretara Fudbalskog saveza Branka Bulatovića, ubistvo vlasnika "Bežanije", "Zvezdare" i nekih drugih klubova?
To je jedno pitanje. Nažalost, manje-više kriminal i kriminalci vladaju našim fudbalom. Ograničiću se samo na fudbal.
Drugo pitanje, odnosno molba za obaveštenje ili objašnjenje, takođe, sa nekom temom koja je danas aktuelna, a to je – da li je zvaničan stav MUP, zna se iz razloga sigurnosti ili bezbednosti, da se pojedini ljudi, koji su pritvorenici u Centralnom zatvoru, drže i dalje u Okružnom zatvoru u Beogradu ili u Centralnom zatvoru, iako su pravosnažnim sudskim presudama osuđeni na izdržavanje dugogodišnje kazne zatvora i trebalo bi da se nalaze, recimo, u "Zabeli" ili "Mitrovici", iz razloga što, navodno, zbog postupaka u drugim predmetima treba da budu dovođeni na sud, pa to može izazvati bezbednosne probleme, da li je to stav MUP?
Isti ti ljudi imaju veoma privilegovan status u Centralnom zatvoru, pišu tamo eseje, romane itd, slave rođendane, čak su neki od njih odlazili kući na proslavu rođendana članova porodice, pa samo da vidim da li je to stav MUP ili stav uprave ili ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno Ministarstva pravde. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Tražim objašnjenje od vas predsedniče, da li ste vi pozvali predstavnike crnogorske opozicije u zgradu Skupštine Srbije, oni drže nekakav miting ovde, ordiniraju, ne znam da li je to povodom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu ili je to nastavak priče o velikoj Srbiji ili nastavak takmičenja u patriotizmu ili lažnom patriotizmu ili kriptopatriotizmu, jer vidim da će to biti tajni državljani Srbije.
To je scenario za drugu verziju ''Balkanskog špijuna'' i to je Ilija Čvorović, ali koliko sam obavešten, gospodine predsedniče, sprema se neka stranačka konferencija za štampu pod krovom Skupštine od strane jedne stranke iz Srbije, ne znam kako se zove, Srpska narodna stranka gospodina Andrije Mandića.
Nemam ništa protiv toga, ali da li vi o tome nešto znate i da li je to u nekoj parlamentarnoj praksi uobičajeno, da dve stranke pod krovom Narodne skupštine drže neku marketinšku konferenciju za štampu. Možda skupljaju priloge za crkvu "Filareticu" ili kako se već zove.
Samo tražim od vas obaveštenje, čak me ni ne interesuje niti imam išta protiv i razmislite da li bi neka stranka iz Srbije mogla da ode u crnogorski ili bilo koji drugi parlament neke ozbiljne države i da tamo sa nekom strankom u zgradi parlamenta drži konferenciju za štampu. Dužni ste odgovor, gospodine predsedniče, i narodnim poslanicima i građanima Srbije, jer nam je dosta takvog marketinga. On nas je i doveo dovde gde se Srbija danas nalazi.

Gospodine predsedniče, objasnili ste mi nešto što svi znaju, da svaka poslanička grupa može da drži konferenciju za štampu i to nije sporno.
Svaki poslanik može da ima goste i to nije sporno, ali mi niste odgovorili na osnovno pitanje – da li jedna politička stranka koja ima svoju poslaničku grupu ili nema, nego ima deo poslanika u okviru zajedničke poslaničke grupe, svejedno, nije bitno, u goste može da zove drugu političku stranu i iz druge države i da onda drže zajedničku konferenciju za štampu i to nije ni prvi ni drugi vaš odgovor. To je nešto potpuno treće.
To ima implikacije i po odnose Srbije sa Crnom Gorom ili sutra sa nekom trećom državom. Vi omogućujete jednu novu praksu. Ne može nijedna poslanička grupa da zove pripadnike stranke iz neke druge države i da onda, zajedno ovde, pod krovom Narodne skupštine drže konferenciju za štampu. Recite mi, gde to piše u Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu Poslovnika u članu 226. i tražim obaveštenje i objašnjenje od Vlade povodom najnovijih događanja oko koncesionog ugovora koji se odnosi na autoput od Horgoša do nigde.
Dakle, prvo pitanje: kako se zove koncesionar? Drugo pitanje: ko zapravo gradi autoput? Treće: ko odgovara za posao vredan milijardu evra? Četvrto pitanje: ko je obavezan na plaćanje koncesione naknade? Peto pitanje: ko odgovara za održavanje autoputa onda kada on bude završen? Šesto pitanje: koje su obaveze plaćanja koncesije? Sedmo: kako će se tarifirati putarina? Osmo: koja je dinamika radova? Deveto: kakve su garancije za to date? Deseto: koji su ovdašnji tajkuni, miljenici vlasti, u stvari pravi koncesionari za izgradnju autoputa od Horgoša do nigde?
Takođe, postavljam pitanje i tražim objašnjenje od nadležnog tužioca – kada će biti pokrenut postupak zbog zloupotrebe službenog položaja protiv guvernera Narodne banke Radovana Jelašića zbog više krivičnih dela, utaje poreza, privatizacije Nacionalne štedionice, manipulacije deviznim rezervama zemlje, manipulacije oko para od prodaje "Mobtela" koje se nalaze na računu "Euroaksis banke" u Moskvi, kao i dela deviznih rezervi zemlje koje praktično službe za promet?
Znamo da su najveći ovdašnji tajkuni, poput Vojina Lazarevića, najveći akcionari "Euroaksis banke". Lično sam bio u prilici da dva puta u VIP salonu aerodroma Hitrou posmatram dogovore i razgovore guvernera Jelašića i Vojina Lazarevića.
Dalje, treba da se preispitaju malverzacije oko blagajničkih zapisa i milijardi dinara ili miliona evra koje su preko te manipulacije zaradili opet isti tajkuni.
Konačno, da se preispita uloga guvernera Jelašića kada se radi o aferi "kofer". Dejan Simić, koji je očito pod direktnim uticajem Radovana Jelašića, na preporuku Radovana Jelašića postao je direktor OTP banke. Gledam jutros reklame te banke, na čijem čelu je direktor protiv koga se vodi krivični postupak za izuzetno teška krivična dela. Jelašić je morao da ga preporuči, da ne bi objasnio njegovu ulogu u aferi "kofer".
O svemu tome ćemo do detalja obavestiti i narodne poslanike i građane Srbije kada ovde na dnevni red dođe izbor guvernera Narodne banke. Ono što smo govorili za Balinovca, to će biti veća radost u odnosu na priču o kriminalu Radovana Jelašića. Posle toga ne verujem ni da će familija za njega da glasa. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Rašeta je pominjala Bruna Vekarića.
(Predsedavajući: Gospođa Radeta.)
Izvinjavam se. Pominjala je Bruna Vekarića, mog nekadašnjeg saradnika i čoveka koji je zaista izvanredan pravnik, ali nisam njegov branilac, nisam njegov punomoćnik i nemam namere da branim gospodina Vekarića zbog toga što je gospođa Radeta ovde izrekla. Reagovao sam zato što se ne mogu na takav način vređati ljudi koji nisu prisutni. Ne mogu se uopšte sa skupštinske govornice vređati ljudi izrazima: idiot, nesrećnik itd. To je već stvar nekog elementarnog reda, jednog civilizacijskog nivoa. Prema tome, možete da kritikujete i Bruna Vekarića i bilo koga drugog, ali ipak, zbog poštovanja parlamenta, zbog poštovanja građana Srbije koji prate ove debate, treba se uzdržati od takvih izraza.
Gospodine predsedavajući, javio sam se ne da bih replicirao gospođi Radeti, jer ona nije meni ništa govorila nego sam se javio povodom povrede Poslovnika. Moje pitanje je, po ko zna koji put, kada će i da li će Srbija dobiti Ustavni sud? Ovo je jedina zemlja u Evropi, zapamtite, jedina zemlja u Evropi – to je, nažalost, i naša bruka i naše poniženje, jer se ovde, u ovoj prostoriji, biraju sudije Ustavnog suda – koja nema Ustavni sud. Namerno koristim izraz zemlja, ne može da bude država, ne može nikako da bude pravna država i to je problem.
Koje su reperkusije toga što Srbija nema Ustavni sud? Pa, uzalud usvajamo sve ove zakone. Svaki od njih treba da bude podložan oceni ustavnosti. Set zakona koji su sada na dnevnom redu, ovako analfabetski menjan raznim amandmanima koje je Vlada prihvatala, vrvi od povreda Ustava, pogotovo zakon o državljanstvu i zakon o putnim ispravama.
Nisam se javljao za reč, jer se ne vredi javljati za reč. Te zakone su pravili ljudi čiji je nivo pravničkog znanja takav kao da nikad nisu prošli pored Pravnog fakulteta, ne da nisu bili unutra, ili na prvoj godini, nego kao da nikada nisu prošli.
Čudom se čudim kakva je to Vlada koja nam predlaže ovakve zakone analfabetskog tipa. Pa, u seoskoj radnoj zadruzi, negde u nekoj nedođiji, ne bi bili predloženi ovakvi tekstovi zakona. Tu se ne vredi javljati, ne vredi gubiti vreme, jer to jednostavno ništa ne vredi. To je problem.
Nailazi nam još jedna stvar koja umnogome zavisi od Ustavnog suda i mogućeg reagovanja Ustavnog suda, a to su izbori. Ovde svaki dan vladajuća koalicija uveseljava građane Srbije pričom o izborima. Jedni u klin, drugi u ploču, a onda se pojavi neko treći da kaže - mi smo u velikom jedinstvu, koheziji, među nama postoji idila, zarekli smo se na večnu ljubav. Građani Srbije se čude, to je uvreda za njihovu inteligenciju.
Još nešto, ako se poštuje Ustavni zakon po pitanju izbora, izbori treba da budu raspisani do kraja godine ili 60 dana po donošenju zakona. Opet, to ne može biti pre kraja godine.
Znači, ako se poštuje Ustavni zakon, izbori mogu da budu do kraja marta iduće godine, najranije. To želite vi iz Demokratske stranke. Vaši koalicioni partneri ne žele ni to. Oni žele da izbora ne bude nikad, jer zašto bi bilo izbora, pa oni vladaju. Vi ste dozvolili da budete marioneta i ne trebaju nam izbori, ali to treba da proceni i oceni Ustavni sud, a mi nemamo Ustavni sud. Nikakav rezultat ne daju ove konsultacije šefova poslaničkih klubova. Ne dolazi na dnevni red ništa. Vidimo da stižu predlozi raznih zakona za buduće sednice i među njima ne vidimo predloge zakona o Ustavnom sudu i o postupanju ili postupku pred Ustavnim sudom.
Prema tome, izgleda da je ovo zamajavanje svih narodnih poslanika i svih građana od strane vladajuće koalicije, jer ako nemamo Ustavni sud, nema zakonodavne aktivnosti, a parlament i predsednik parlamenta treba da budu glavni ustavobranitelji nečega što ste vi nazvali Ustavom, što je daleko od osnovnog akta jedne zemlje po evropskim standardima i što mi iz sve snage kritikujemo, ali ga poštujemo čak i takvog kakav je. To vam govorim u ime Demohrišćanske stranke Srbije i u ime poslaničke grupe LDP.
Gospođo Radeta, izvinite što sam mahinalno permutovao vaše prezime.

Gospodine predevajući, žao mi je što predsednik Skupštine nije ovde jer od njega, shodno odredbi člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine, tražim određena objašnjenja. Približava se kraj današnje sednice, a on se pojavljuje s mene pa na uštap; ja ne mogu da gatam da li će on da dođe ili ne, pa ću ovako preko govornice postaviti ta pitanja. Sada počinjem, pa mi nemojte ovo vreme računati.
Dakle, pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći set pravosudnih zakona, jer je to ogroman posao koji treba da se završi do kraja Drugog redovnog zasedanja? S obzirom na ono što nam predstoji, nema šanse da se završi do kraja, ako već nije na dnevnom redu, recimo, sledeće sednice Narodne skupštine, a nije. Onda ćemo imati pravosuđe u jednom potpuno jadnom, odnosno amorfnom stanju, sa potpuno razgrađenom strukturom i sudijske i tužilačke organizacije, sa nedefinisanim statusom pojedinih sudova koji postoje samo formalno, ali ne i faktički.
Dakle, posle penzionera koji je bio republički javni tužilac, sada imamo republičkog javnog tužioca u v.d. stanju. Imajući u vidu ovaj tempo koji predviđa Ustavni zakon, to može trajati još skoro godinu dana. To je isti onaj gospodin Slobodan Radovanović, inače učesnik mitinga Narodnjačke koalicije 4. decembra prošle godine. Nažalost, okružni tužilac u Beogradu takođe je v.d. i tu smo imali penzionera, sada imamo v.d. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je, shodno odredbi člana 3. Ustavnog zakona – da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra ove godine? Da bi bili raspisani ranije, shodno alternativnoj odredbi Ustavnog zakona, treba da bude donet zakon o predsedniku Republike, o izboru predsednika Republike, o odbrani, vojsci, o spoljnim poslovima i službama bezbednosti, a jasno je da oni ne mogu biti doneti i da posle toga 60 dana nikako ne može biti pre nove godine.
Dakle, da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra? Ako neće, da li će biti promenjen ovaj Ustavni zakon? Ako neće ni jedno ni drugo, kakav će status, odnosno pozicija predsednika Republike biti od 1. januara, odnosno, hoće li Srbija imati legalnog predsednika Republike, držeći se slova Ustavnog zakona?
Treće pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći narodna inicijativa više od 20 hiljada građana, koja datira od pre godinu i po dana, za ukidanje televizijske pretplate? Da ne bi RTS svako veče pretio građanima nekakvim tužbama i da ne rade ono što je inače protivustavno, Demohrišćanska stranka je tu inicijativu podnela pre dve godine. Nema Ustavnog suda i ovo se ne stavlja na dnevni red, taj harač traje i dalje. Ali, nije mi jasno zašto RTS toliko kuka, ako tvrdi da 80-90% građana Srbije plaća pretplatu. Nije tačno, jer nije svima do svadbe. Živeli.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Poslovnika i pitanje za gospodina ministra. Mene interesuje na koji će se način utvrđivati poslovna sposobnost, kad je ona u zakonu postala kvalifikatorna okolnost onih ljudi koji pretenduju da dobiju državljanstvo Srbije, živeli su u inostranstvu i na koji način mi možemo znati da li oni imaju poslovnu sposobnost, odnosno da li im je oduzeta poslovna sposobnost.
Drugo pitanje, nisam prisustvovao tom delu sednice kada je bila rasprava u načelu, vi ste, gospodine ministre, rekli da ćete zaštititi podatke o dobijanju državljanstva, odnosno moći će da ih uzme samo onaj ko traži državljanstvo. Da li to znači da ćemo imati jednu kategoriju trajnih državljana? Da li opet uvodimo neki novi scenario za predstavu "Balkanski špijun"? Šta znači tajno državljanstvo? Kako će se demonstrirati, recimo, na izborima? Hoće li ti ljudi biti uvršteni u biračke spiskove? Gubi li se na taj način zaštita i tajnost tih podataka? Gde će oni da glasaju?
Amandmanom koji je Vlada usvojila povređen je Ustav, ali pošto nemamo Ustavni sud, onda ništa od toga ni kada je povreda Ustava u pitanju. Plašim se da se ovaj zakon, odnosno debata o ovom zakonu pretvorila i pretvara u besomučnu raspravu i jedno novo takmičenje u patriotizmu, i mislim da skupštinska govornica ne bi trebalo da bude mesto za to, a pogotovo ne zakonska regulativa.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 225. i još jedno pitanje za ministra. Da li je prilikom prihvatanja amandmana, koji je postao sastavni član zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, vođeno računa o uporednoj praksi kada je u pitanju dvojno državljanstvo, da li je vođeno računa omogućim posledicama za ljude koji bi postali državljani Srbije?
Nije, jer pojedine zemlje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, pa ljudi koji žele, a imali su njihova državljanstva, da steknu državljanstvo Srbije, mogu izgubiti mnoga statusna prava u tim zemljama, između ostalog i pravo na posao, odnosno na rad.
Prema tome, pitam da li je vođeno računa o tome, a po svemu sudeći nije. To je jedna stvar.
Druga, kada sam već za govornicom, da kažem da je nažalost gospodin Tomislav Nikolić, govoreći o izborima u inostranstvu, o nečemu što se događalo u prošlosti i recimo o odnosu prema dijaspori, pomenuo da je DHS slala posmatrače u naše diplomatske misije u inostranstvu da prete kao kontrolori izbore u inostranstvu.
To jednostavno nije tačno, nije tačno iz prostog razloga što smo protiv takvog selektivnog načina održavanja izbora u inostranstvu kao stranka, dakle DHS a priori bili, iz prostog razloga što nikada nismo imali evidentirane biračke spiskove naših ljudi u dijaspori. I ponavljam, bili smo protiv učešća kontrolora na takvim izborima.
Ne sporim da su neke druge stranke članice DOS-a slale svoje kontrolore, ali govorim samo u ime DHS i sada sam upravo to van ove prostorije rekao to gospodinu Nikoliću. Kaže neke stranke, moguće, to ne sporim, vrlo verovatno da jesu, ali DHS nije.
Kada već pominjem dijasporu, još jedna stvar, nema mnogo brige o dijaspori. Imamo neke kongrese, skupove, gde se obećava med i mleko, ali sa druge strane je odnos prema našim sunarodnicima u dijaspori manje-više katastrofalan.
Odmah primećujem nekoliko ljudi iz inostranstva, ma šta ko mislio o njima, koji su pokušali da ulažu ovde, jednostavno došlo je do obračuna sa njima. Neki su, poput Milana Panića, vodili sporove pred arbitražom u Parizu i dobili, Divac je odustao od učešća u onim malverzacijama, čiji kreator je bio Dinkić i njegovi pajtaši, oko privatizacije Knjaza Miloša. Sada smo imali slučaj sa Putnikom i gospodinom Srbom Ilićem, kome Đelić ne želi da vrati koje je uložio u Putnik, a opet je taj spor izgubljen pred arbitražom u Parizu.
Ponavljam samo da taj odnos prema dijaspori i motivacija dijaspore je potpuno neadekvatna, pri čemu još mnogo više nego na onu staru dijasporu mislim na ove ljude koji su godinama unazad otišli mladi, pametni, obrazovani i to je tragedija za jednu zemlju, ali se ponovo zbog ove i ovakve vlasti i Vlade povećavaju redovi pred ambasadama. Toliko, ajde da budemo racionalni i da vidimo šta se dobija, a šta se gubi.

Amandman sam podneo iz razloga što sticanje državljanstva ne može da bude samo privilegija, nego treba da bude i obaveza. Kao što sam prethodno govorio, ovo liči na udvaranje jednom novom potencijalnom biračkom telu i na poprilično politikantstvo, a to je priča o usvojenom amandmanu još više potvrdila.
Suština amandmana je da ljudi imaju neke obaveze, da, recimo, ovde prijave svoju imovinu, da ovde plaćaju porez, jer imamo mnoge ljude, miljenike vlasti, koji su bili crnogorski državljani, prijavljeni su u Crnoj Gori, tamo navodno nemaju biznis i nemaju imovinu, ne plaćaju porez. Ovde ubiraju milijarde, ovde ne plaćaju porez jer su navodno tamo prijavljeni i tamo treba da plaćaju porez. Evidentan je slučaj Vojina Lazarevića. Šta da radimo sa tim ljudima, a imamo još goru situaciju, da ne moraju imati ni ovde prebivalište, niti da su ga imali, sa ovim amandmanom.
Državljanstvo ne može da bude samo privilegija, ono sobom nosi određene obaveze. Želeo sam da se te obaveze potcrtaju. Ako vam je Srbija, gospodo, u srcu, prijavite vašu imovinu ovde, plaćajte porez ovde, i to javno, a ne da budete tajni državljani, Aleksa Čvorović ponovo gazi Srbijom.
Šta znači priča o tajnim državljanima? On će samo da zna da je tajni državljanin. On se stidi i ne sme javno da kaže - ja sam državljanin Srbije, jer će u Crnoj Gori da se busa u prsa da je državljanin Crne Gore i da nema veze sa Srbijom. To ne sme da se uradi. Ako je negde javnost neophodna, transparentnost, to je onda kad je neko državljanin. On sa ponosom treba da kaže da je državljanin Srbije, a ne da se tamo muva po nekim hodnicima i da kaže da vidim da li ima ili nema i tako dalje.
Ministar Jočić je rekao nešto što je nezamislivo u realnom svetu, da će tajnost biti zagarantovana. Znači, ljudi, mi ćemo imati konspirativne državljane, koji će odjednom da se povampire u nekom momentu. Pa zato nije dugo bio moj pripravnik, kad me već provocirate. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam čime sam isprovocirao gospodina Krasića da me u nekoliko navrata pominje. Niti sam na bilo koji način učestvovao u pisanju ni ovog ni prethodnog zakona, niti imam ikakve veze sa duvanom.
Ali, pošto je gospodin Krasić u negativnom kontekstu pomenuo prethodnu Vladu, pre svega Vladu Zorana Đinđića, čiji sam bio član, ima neke posredne veze sa duvanom, moram da kažem sledeće.
Zoran Đinđić je bio neko ko je želeo da stane na put nedozvoljenoj trgovini i švercu duvana.
Gospodin Milosavljević je svedok tome, mada se čudim, ako budete ljubazni da saslušate objasniću vam, mada se čudim da je i ovaj deo resora gospodina Milosavljevića nije preuzeo Mlađan Dinkić, jer je on posao ministar opšte prakse, preuzeo je delove pet-šest ministarstava, a i čini mi se da je u ovoj zemlji vrlo kompetentan kada je duvan u pitanju.
O čemu se radi? Najrasprostranjenija marka duvana bila je "Monte karlo", na ovim našim prostorima, proizvođač je Japan ili Džapan Tobako. Ovo sam već prošli put pominjao, ali pošto me gospodin Krasić pozvao da malo utvrdimo gradivo. Znači, njima je najviše zasmetalo to spaljivanje cigareta, stajanje na put crnom tržištu cigareta u ovoj zemlji, na čijem čelu je bio Zoran Đinđić.
Glavni promoter Japan ili Džapan Tobaka bila je jedna vrlo diskutabilna firma engleska, koja se zvala FIA, može se prihvatiti ovo da je to deo od onoga mafija, dakle u kojoj su bili lord Armstrong, Džesika Digrasija, Vukašin Volf Minić itd. Problem je što je ta ista firma poslužila Mlađanu Dinkiću, kao tadašnjem guverneru NB one SRJ, da traži pare na Kipru. A u stvari, zajednički imenitelj Japan Tabaka i Mlađana Dinkića u angažmanu FIE, i o tome imam sijaset dokumenata, jeste diskreditacija Zorana Đinđića.
To je onda išlo prema zagrebačkom ''Nacionalu'', prema Hrvoju Petraču itd. Poenta cele priče dalje je što kiparske pare FIA nikada nije našla, Vukašin Volf Minić je, svedočeći u sudskom postupku, priznao koja je uloga FIE bila, zašto je Dinkić potrošio nekoliko stotina hiljada dolara da angažuje FIU, koja ništa nije uradila, jer nije ni trebalo da uradi, nego da kompromituje Zorana Đinđića.
Ali, priča ima i nastavak, Japan Tabako postoji i dalje. Njegov glavni promoter je u Limasolu na Kipru, zove se Isa Auda, sedište hotel "Four seasons" u Limasolu, isti onaj hotel koji se Srbima očito mnogo sviđa, gde je trebalo da budu isplaćene pare u nastavku afere ''kofer'', to je isto to mesto.
Japan Tabako je zainteresovan da kupi ili gradi fabriku ovde, pa je taj isti Isa Auda, inače Libanac koji živi na Kipru, počeo onaj čuveni projekat gradnje Fabrike duvana u Čačku, sećate se one priče. Pa, temelji, i tu je bio neki vladika da blagoslovi Fabriku duvana u Čačku. Šta će od toga biti, to ćemo još čuti, nije ta priča završena.
Dakle, priča ima nastavak, zato što o trošku tog istog Japan ili Džapan Tabaka Mlađan Dinkić, sa svitom novinara, septembra 2000. godine putuje u Japan. U vreme kada je bila ovde delegacija MMF-a, Mlađan Dinkić, a ne neko drugi, otvara fabriku duvana u Senti koju je kupio, odnosno koju je privatizovao i postao njen vlasnik isti taj Japan Tabako.
Zbog toga sam sve ovo pomenuo, da ne govorim da je neki kontraverzni lik Jankovski u Makedoniji bio zadužen za distribuciju ovde, a njegov poddistributer Ekrem Luka, a Ekrem Luka glavni finansijer Ramuša Haradinaja itd. Tako da priča o duvanu ima mnogo krakova.
Sada ima još nešto, završavam, izvinite. Izdate su poternice za nekim švercerima duvana, ali za nekim nisu. Miljenici vlasti, i sponzori i tajkuni neki, izuzeti su iz progona zbog trgovine duvanom, kao recimo Mišković. Plašim se, koliko sam informisan, neke poternice su odbačene, neke ozbiljne zemlje će povodom toga reagovati.
Setite se da je počelo od priče o duvanu, pa se završilo pričom o atentatu ili ubistvu Zorana Đinđića, pa je tužilac Radovanović uhapsio Radeta Terzića, pa je pušten Rade Terzić, a za nagradu tužilac Radovanović avanzovao, postao državni tužilac. Kako i zašto? Ali će doći i on pod odgovornost. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Elementarni red i elementarno poštovanje prema izabranim narodnim predstavnicima je da neko u ime predlagača obrazloži ovaj predlog. Ovako to liči na prodaju magle, na lov u mutnom, nešto što treba da bude najtransparentnije, što treba da bude poput Ustavnog suda, svojevrsna kontrola finansijskog poslovanja pokušava se na mala vrata, bez dovoljne argumentacije, obrazložiti, odnosno obrazloženja nema. Valjda je logično da ovde bude ministar finansija. Gospodin Mlađan Dinkić, glavni vinovnik tajkunizacije Srbije...
(Predsedavajući: Gospodine Batiću, upozoravam vas da se na primeren način obraćate ministru Vlade Republike Srbije.)
Molim vas da me ne prekidate. Ovo ste sad učinili. Nemojte da vam više pada na pamet. Ja nisam rekao da je Dinkić kriminalac, nisam rekao da je lopuža, nisam rekao da je opljačkao Srbiju, to neki drugi kažu.
Ali, da je omogućena tajkunizacija Srbije, to je tačno, u vreme kada se on nalazio na poziciji guvernera Narodne banke i na mestu ministra finansija. Da li ... Red bi bio da nam se to obrazloži.
Dakle, gospodine predsedavajući, nisam izrekao nikakvu diskvalifikaciju, niti kvalifikaciju, ali smatram da je to elementarni red.
Takođe, red bi bio da čovek koji takođe slovi za eksperta u ovoj oblasti, potpredsednik Vlade Božidar Đelić – koji se bavi svim i svačim samo ne svojim poslom, tumara kojekuda, bavi se Crnom Gorom, NATO paktom, Amerikom, Kosovom, što nije njegov posao – sedi ovde i da nam to obrazloži.
Pitao bih gospodina Đelića još par stvari.
Zašto je stavio veto? Srbija je pred trgovinskom arbitražom u Parizu izgubila spor sa bivšim vlasnikom agencije "Putnik" Srbom Ilićem i doneta je odluka da se te pare vrate, a pod pritiskom ruskih tajkuna koji su kupili "Putnik", onda je Vlada nevoljno donela zaključak da se to vrati i isplati.
Taj zaključak je potpisao Božidar Đelić i sada neće te pare da vrati i ne da agenciji da se to isplati. Šteta zbog tog nevraćanja, samo za ovih 45 dana, iznosi 30.000 dolara. Možda će neko reći da ovo nema veze sa temom i dnevnim redom, ima i te kakve veze, to je nedomaćinski odnos prema državnoj kasi i državnim finansijama.
Ja ću gospodina Đelića vrlo rado, ali kada bude prisutan, pitati ponešto i o Siniši Stojčiću, poznatijem kao Mali Badža; pitaću ga, takođe, nešto o gospođici Čorbić, ali kada bude bio tu, pa ćemo onda otvoriti vrlo interesantne teme.
Neću da se bavim onom daljom prošlošću i onim režimom koji je Srbiju uništio kao Alajbegovu slamu i koji je prodavao državu na doboš. Tu su sve priče ispričane i potpuno je razumljivo da se tim stvarima bavimo ili moramo da se bavimo događanjima koje danas opterećuju Srbiju zbog njene budućnosti. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine i odnosi se na ministra Jočića.
Pitanje za koje mislim da je prethodno pitanje rasprave o zakonu o putnim ispravama, jeste zašto to nije učinjeno ranije i zašto doživljavamo takva poniženja kada se nađemo na aerodromima u nekoj stranoj zemlji, gde imate šaltere za državljane Evropske unije i šalter za one koji su van, na kome su, uglavnom, naši građani, manje-više, pošto su svi drugi kandidati za Evropsku uniju, imaju beli Šengen i imaju privilegovan status.
Tamo se, maltene, nalaze samo državljani Srbije, i to sa pasošem pretprošle države. SRJ ne postoji više od četiri godine, skoro pet godina, a ona država u koju su se ljudi na čelu ove vlasti zaklinjali i obećavali da će je osnažiti i ojačati, tzv. zajednica SCG, možda je jedina država u svetu koja nije imala svoj pasoš.
Tako, kada se pojavimo sada, mi građani, ili državljani Srbije, putujemo s pasošem pretprošle države.
Zašto to nije urađeno do sada? Petnaest meseci je otkako je Srbija, voljom građana Crne Gore, postala suverena država. Zašto nema svoj pasoš? Ili je još postojala nada da će se napraviti neka nova Jugoslavija.
Sledeće pitanje za ministra. Zašto se toliko dugo čeka? Zašto još šest meseci? Zašto tek do kraja iduće godine? Znači, sedam godina po prestanku SRJ, naši građani će se na granicama pojavljivati sa pasošem SRJ. To, stvarno, nema nikakvo opravdanje. Red je bio da poslanici vide kako će izgledati taj pasoš.
Kada se cela ta priča završi, postavlja se jedno pitanje koje je mnogo značajnije od ovoga. S obzirom na stanje u kome se ova država nalazi, gde će građani Srbije, kada najzad dobiju pasoš Srbije, s tim pasošem putovati?
To je glavno pitanje, jer vidimo da, uprkos velikim obećanjima da ćemo doći na belu šengensku listu, od toga nema ništa, nema ništa do potpisivanja sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, a njegovog potpisivanja nema do izručenja Mladića.
Stoga se građanima, a posebno mladim ljudima, studentima, a 80% njih nema pasoš, umesto toga, nude roštiljijade, kobasicijade, kupusijade i razni drugi vašari, hleba i igara; šta ima da idete u beli svet, da vidite kako žive savremeni ljudi u savremenom svetu.
Dakle, to je problem.
Hajde da raspravljamo u ovoj temi i o tom pitanju, koje je mnogo važnije od forme, ali, kao poslanik DHSS-a u Poslaničkom klubu LDP-a, naravno da ću glasati da najzad Srbija dobije svoj pasoš, da to prvo poniženje makar prevaziđemo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je imala nameru da podrži Predlog ovog zakona, ali, posle ove naknadne izjave ljubavi od strane ministra unutrašnjih poslova, moramo razmisliti dok se ne izvrši ta tzv. korekcija, jer je upravo ova odredba nešto što je civilizacijska tekovina i evropski standard i što je i nas, kao poslaničku grupu, podstaklo da podržimo Predlog ovog zakona.
Cilj svakog zakona ove vrste je dvostruki. S jedne strane, zakon treba da ima preventivno dejstvo, a, s druge strane, treba da ima represivno dejstvo.
Kada je u pitanju ponašanje navijača na stadionu, moramo se uvek setiti onog već antologijskog gesta Margaret Tačer u Engleskoj i setiti se da su stadioni u Engleskoj bili poprište huligana, sa potpunim haosom i sa stotinama i hiljadama povređenih, da su, čak, postojale žice između publike i fudbalskog terena. Onda je Margaret Tačer, svojim ukazom, naložila da se sve to skloni i donese jedan apsolutno rigorozni zakon, pa je taj strah od kazne uslovio da tamo više nereda nema.
Ja sam, inače, zaljubljenik u fudbal, ali je činjenica da našim fudbalom dominira kriminal. U poslednjih nekoliko godina, polovina predsednika, vlasnika i direktora prve lige u Srbiji je pobijeno, a oni koji su danas na delu su okruženi telohraniteljima, više nego ministar unutrašnjih poslova. To samo pokazuje stanje u našem fudbalu, da to i nije tema.
Tema je da sam, recimo, u Engleskoj, imao mogućnosti i prilike, u poslednjih par godina, da gledam nekoliko utakmica i nezamislive incidente na fudbalskim utakmicama. Dakle, na stadionima su nezamislivi neredi.
Gledao sam prošle godine na ''Old trafordu'' meč Mančester-Seltik. Tu je publika bila pomešana, nema žice, kaveza itd. Sačuvaj Bože da je jedan navijač na drugog atakovao fizički i tome slično. Gledao sam na "Vajt hartlejnu" meč Totenhem - Čelzi, isto tako. Tamo ne možete uneti alkohol na stadion i ovo oko čega se ovde vodi polemika. Koka kolu morate da sipate u plastične čaše i jedino sa čašom koja ne može da se baci i leti možete da uđete na stadion. Tako je, manje-više, svugde u Evropi.
Poslednja utakmica koju sam gledao je finale mladih reprezentacija u Groningenu, utakmica Holandija – Srbija, i nikom nije palo na pamet da vređa Srbiju i da vređa naše navijače. Onda dolazimo do toga da nešto treba da bude esencija ovog zakona.
Kad je reč o nedoličnom ponašanju, nije više akcenat na nasilju i fizičkim obračunima, nego, upravo, na zaštiti od nacionalne, verske i rasne mržnje. To je glavni, fundamentalni deo ovog zakona. To nema nikakve veze sa verbalnim deliktom.
U samom Ustavu kategorisan je ovaj institut nacionalne, rasne ili verske mržnje i kažnjiv je, i u osnovnom, Krivičnom zakonu Republike Srbije, i u svim ostalim pratećim propisima, jer ima svoje uporište u samom Ustavu, bez obzira na to što mi ne smatramo taj ustav nekom posebnom vrednošću.
Dakle, to je jedan segment. Drugi je da ne može nama da bude uzor, nekakva paralela, to što navijači u Hrvatskoj uzvikuju – ''Ubij Srbina'' ili ''Srbe na vrbe''. Šta sada, treba i mi da uzvikujemo?
Upravo treba da bude obrnuto, neka Hrvatska to sankcioniše, ako hoće, ili neka se legitimiše pred svetom sa svojim navijačima koji uzvikuju te parole. To nije za nas putokaz.
Za nas je putokaz fudbal, nadmetanje, sport, viteštvo, a ne da zbog nekoliko desetina ili stotina huligana razjurite sve čestite ljude sa stadiona. Zbog toga je, između ostalog, zbog kriminala u našem fudbalu i zbog huliganstva na našim stadionima, tako mala poseta na terenima.
Treće, hajde da budemo iskreni, kod zaprećene kazne, gospodine Vučiću, od jedne do osam godina, može se izreći uslovna osuda. Podsećam vas, kao advokat, to je samo zaprećena kazna, znamo kako je kod nas blaga ta kaznena politika, uglavnom, manje-više.
Prema tome, treba da ostane ova odredba koja, upravo, asocira na neke evropske vrednosti i standarde kojima stremimo.
Jer, ako na međunarodnoj utakmici koju igra Srbija imate parolu od 50 metara – ''Nož, žica, Srebrenica'', to mora da se sankcioniše, inače, onda nemamo put ka Evropi, nego ka nekakvim tamnim vilajetima prošlosti.
Ako predsednik države, bez obzira na to šta ko misli o njemu, bude na jednoj međudržavnoj utakmici - Srbija - Holandija, a na pet metara od njega naši navijači mašu zastavama na kojima je, na zastavi Evropske unije, nacrtan kukasti krst, onda nama nema spasa.
To su stvari kojima treba da se pozabavimo i to su vrednosti koje nas motivišu da glasamo za ovaj zakon. Sačekaćemo da vidimo, gospodine ministre, jer je potpuno apsurdno da vi predlažete ovaj zakon, pa se slažete da ne valja i predlažete Odboru da ga promeni, pokušavajući da se, verovatno, udvarate svom budućem koalicionom partneru.