Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam u malopređašnjem izlaganju rekao da ne vidim šta je vas, posle par izlaganja, ponukalo da sami konstatujete da zakon ne valja. Kaže - nisam ti ja rekao, čoveče božiji. Liči mi na ministra. Dakle, ne valja krucijalna odredba zakona, to ste sami rekli.
Gospodine Šormaz....

Pa, bar vi ne bi trebalo nikad ništa nikome da kažete.

Dakle, gospodine ministre, ja nisam mogao to da protumačim drugačije nego nekom novom ljubavlju i simpatijama. Možda nije tako, ali to je moje pravo. Ja sam, takođe, i vi to dobro znate, svedok vaših skromnih pravničkih sposobnosti i skromnog pravničkog talenta, ali sam pretpostavljao da vam je ovo pripremao tim kompetentnih ljudi i eksperata.

Molim? Ministar me psuje.

To liči, gospodine Jočiću, na vas. Normalno, psovke poslanika u Parlamentu su samo jedan korak od obijanja trafika.
Prema tome, stvar je potpuno normalna. Nemojte me terati da pričam neke druge nesimpatične stvari, ali ja to neću, bez obzira na sve, ja vas poštujem. Neko može biti talentovan, neko može biti netalentovan, tu nema nikakvih problema. Možda ste za neke druge discipline talentovani.
Dakle, ja sam samo smatrao da je ovo ustavna odredba, ustavna kategorija i nešto što je evropski standard. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Vučiću, ja vam nikada za ovom govornicom, niti igde drugo, nisam rekao, kao ni bilo kom drugom poslaniku - sram te bilo. Vi ste se meni obratili sa - sram vas bilo.
Prema tome, moje mišljenje, gospodine Vučiću, kada sam izneo nekoliko primera i rekao da na međudržavnoj utakmici vidite zastavu od 50 metara na kojoj piše "Nož, žica, Srebrenica", niste komentarisali.
Ja nisam rekao da taj neko treba da ide u zatvor osam godina, to ste vi iskonstruisali.
Takođe sam rekao da nije u redu da su svima u ovoj državi puna usta priče o Evropskoj uniji, a onda vidite kukaste krstove na zastavi EU. Nisam rekao da onaj ko je to uradio treba da ide u zatvor, ja to nisam rekao. Govorim o jednoj pojavi koja je loša po sve nas.
Da li biste vi, gospodine Vučiću, reagovali da ste videli na nekoj našoj međudržavnoj utakmici kukasti krst na zastavi Rusije, ili Ukrajine, ili Belorusije, oni su vam valjda draži? Ali, to nije razlog da kažete - sram vas bilo.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Rekao sam - to je sramota.)
Prema tome, mi ostajemo pri onoj tvrdnji - ili će zakon ostati u ovom izvornom obliku, ili ga onda preformulišite, gospodine ministre, vi, vaš tim, i nemojte očekivati da ćemo nešto što ste nam danas podneli, a posle 10 minuta rekli da to nije dobro, promeniti. Promenićete ga sami.
Dakle, neka ga promeni MUP, da preciziram.

Suština mog izlaganja od početka je bila da zaštitimo ogromnu većinu navijača koji dolaze na sportske stadione da bi pratili takmičenja, da bi pratili jednu vitešku borbu.
Da li vi gledate utakmice, recimo, španske, engleske ili drugih liga? Prepuni stadioni, jer se ljudi bave sportom, žene, deca, čitave porodice uživaju u radostima života, a ovde jedna manjina često otera te ljude koji, pored skupih karata, pored onoga što prati sportska takmičenja, još doživljavaju neku vrstu mentalne torture i priličan rizik.
Dakle, mi se za to zalažemo i zato sam zamolio gospodina ministra da ostane ova odredba na snazi.
Još nešto, istine radi. Gospodine Cvetanoviću, niste u pravu. Ja nisam bio nikada funkcioner nijednog sportskog kolektiva, kao što nikada u životu nisam bio član nijednog upravnog odbora, jer imam neke svoje principe, ali je taj klub koji ste pomenuli, ''Radnički'' iz Obrenovca, iz druge u prvu ligu ušao posle neviđeno korektnog sportskog nadmetanja i, zaista, sa najvećim kvalitetom u drugoj fudbalskoj ligi.
Kako se radilo i funkcionisalo, to je bilo, stvarno, uz velika odricanja, bez pare i dinara, na mukotrpne načine, ali takvi nemaju šanse.
U savremenom fudbalu, takve ekipe ne mogu da budu konkurentne, jer ovde sport, nažalost, prati nešto što je krupan kapital, ili nešto još gore, veliki kriminal.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se, faktički, za repliku na izlaganje uvaženog kolege.
Mogu da kažem da nikada nikog nisam podsticao ni na kakve rušilačke demonstracije, da se ponosim što sam bio član predsedništva DOS-a, da se ponosim što sam bio učesnik događaja od 5. oktobra, da se ponosim što sam učestvovao u rušenju jednog nedemokratskog režima koji je naneo toliko zla jednoj državi, jednom narodu, koji nas je vratio decenijama unazad, da se ponosim što sam bio ministar pravde nakon 5. oktobra u Vladi Zorana Đinđića, da sam srećan što su ''Delije'' učestvovale u događajima od 5. oktobra, ali ih niko nije pozivao i nemate nikakvih dokaza da su oni bilo šta rušili, kidali, palili. Govorim, naravno, kao navijač "Crvene zvezde".
Ponosim se svim tim stvarima i mnogim onim idealima i idejama, željama i stremljenjima miliona ljudi, koji su godine i svoje živote utrošili na rušenje jednog nedemokratskog režima, čije posledice trpimo i danas, koji su deceniju proveli na ulicama, trgovima, po ciči zimi, ledu, snegu, pred kordonima, suzavcima, da bi se Srbija promenila. Svim tim se ponosim.
Žao mi je što su neki naši saborci okrenuli ćurak naopako, žao mi je što je ta mirna demokratska revolucija izneverena, žao mi je što su napravili pakt sa đavolom, odnosno sa našim neprijateljima. Zato i danas Srbija posrće, zato je danas Srbija u blatu, u živom blatu, jer ne može se sve opravdavati širokim koalicionim kapacitetom.
Postoje ideje, postoje ideali, postoje programi, postoji nešto za šta se morate zalagati, principi, stavovi, ubeđenja, načela. Ako to izneverite, izneverili ste ne samo one koje ste vodili i kojima ste nešto obećavali, nego i svoje potomke, svoje pretke i sami sebe. Jedino što sve to što ste vi ispričali nema nikakve veze sa temom koja je na dnevnom redu.
Danas imamo na dnevnom redu nasilje na sportskim priredbama. Mnoge revolucije su završavane u krvi, pa je ceo svet pozdravio epilog tih revolucija. Ova naša mirna demokratska revolucija, srećom, nije imala nikakav krvavi epilog i, ponavljam još jednom, svedok sam svih tih događaja i ničega se ne stidim, svime se ponosim.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu odredbe člana 225. i tražim od predsednika Skupštine da nam objasni da li rad ovog parlamenta uređuju narodni poslanici, da li ovom skupštinom rukovodi predsednik Narodne skupštine, Oliver Dulić, ili bliski prijatelj, onaj koji je nameštao cvet u kosi Mire Marković, JUL-ovski ministar, Marjanovićev izvršilac prljavih poslova, Aleksandar Tijanić. Danas čitamo da on nagoveštava kako će Skupština ubuduće raditi. S kojim pravom?
Podsetiću vas da je to čovek koji je bio bliski prijatelj onih koji su ili po zatvorima ili na poternicama, bliski prijatelj Mirjane Marković, Marka Miloševića, Alije Delimustafića, Damira Fazlića, Hrvoja Petrača, Bogoljuba Karića, Bojane Bajrušević. To je čovek koji je bio na dočeku Legije u zgradi MUP-a.
Obraćam se kolegama iz DS, to je čovek koji je izgovorio onu kobnu rečenicu - ako Đinđić preživi, Srbija neće. Vi, gospodo, ćutite. Dolazi ovde Tijanić da uređuje rad parlamenta, u okviru parlamentarne većine u kojoj DS ima najviše poslanika. Ne može se ćutati; ćutite za sve ono što ste ranije govorili da ćete tražiti da se promeni, i isti taj Aleksandar Tijanić, i Dejan Mihajlov, i Zoran Balinovac, i Jocić, i Šarančić, i Rade Bulatović, i Jočić, ćutite.
Ne može se ćutati zarad fotelja, malo vlasti, mrvica sa trpeze vlasti onoga koji je glavni nalogodavac svega u Srbiji. Mora se ostati dosledan i veran svojim principima, svojoj ideologiji, uverenjima, načelima, stavovima, programima, jer sve je ovo prolazno. Treba pogledati u oči budućim generacijama, treba se setiti ko je tvorac, ideolog i stožer DS. E, taj čovek je najgore mislio o Tijaniću.
Podsetiću vas na rečenicu Bogoljuba Karića da je Aleksandar Tijanić bio plaćen, on se ponudio da to javno kaže i tada je raspisana poternica za njim, bio je zadužen da diskredituje, satanizuje i anatemiše Zorana Đinđića. Vi na sve to ćutite, a taj čovek je počeo da uređuje i rad parlamenta, i to je tragedija. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova tema nas asocira na dve maksime (sačekaću da se vi ispričate), dve maksime onih zelenih ili ekologa. Jedna je - razmišljajmo globalno, a delujmo lokalno, a druga je da bez ekologije nema demokratije, odnosno da bez demokratije nema ekologije.
Ova poslednja maksima pokazuje da je u Srbiji upravo nažalost takva situacija. Nažalost, Srbija je poslednja zemlja koja potpisuje, to ste i sami u uvodnom izlaganju rekli, Kjoto protokol.
Pre nekoliko dana videli smo da je ona poslednja zemlja koja potpisuje sporazum CEFTA. Toliko o intencijama, o nastojanjima, o željama da pristupimo evropskim i svetskim integracijama. Dakle, one su uglavnom deklarativne prirode, faktički malo toga se realizuje.
Želeo bih da vas podsetim da je u Srbiji, pošto sam se time intenzivno bavio u vreme opasnosti koju je moglo da prouzrokuje postojanje TDI u baznoj hemiji u Bariču, prvi zabranjeni miting bio 29. maja 1990. godine. Ponavljam, prvi zabranjeni miting, jer su želje i ciljevi tog mitinga bili da se taj potencijalni Bopal skloni iz neposredne blizine Beograda.
Gospodine ministre, želeo bih da pohvalim vaša reagovanja povodom zagađivanja pojedinih rečnih tokova, jer uvek želim da kažem istinu, bez obzira na političke i druge razlike. Reagovali ste promptno, brzo, podneli krivične prijave i zaista to je nešto što je novo i čini mi se da tako treba raditi.
Mislim da je opasnost od globalnog zagađivanja vazduha i to tiho ubijanje građana Srbije mnogo veća od onog pojedinačnog pomora riba u pojedinim rekama u Srbiji.
S tim u vezi želeo bih, pošto živim u toj sredini, da vas podsetim i da vas pitam, na koji način će Kjoto sporazum, kao nešto što pripada onome - razmišljajmo globalno - biti realizovan u onom segmentu koji kaže - delujmo lokalno.
Evo jednog primera, pošto živim u Obrenovcu, a poznato vam je u kakvoj je poziciji Obrenovac, opterećen kružnim rasporedom postrojenja termoelektrana "Nikola Tesla" A i B, deponija pepela i šljake, industrijskih zona Barič i kolubarske elektrane i toplane. Dakle, kakve su perspektive Obrenovca? U procesu proizvodnje struje termoelektrane godišnje sagore u proseku 21 milion tona uglja lošeg kvaliteta, od čega ostaje četiri miliona tona pepela.
Gospodine ministre, ne znam da li vam je poznato da je bio jedan akcident pre 20 ili više dana na pepelištu Termoelektrane A. Bio je mrak u po bela dana. Da li znate da ljudi u okolini, naselja Mladost, Breska, Krtinska, Urovci itd, da je njima u zamrzivačima pepeo. Svaka biljka koja se posadi u korenu, u onom jezgru svom ima pepela.
Štetne posledice su tragične, jer to se reperkutuje u odnosu na oboljenja, oboljenja respiratornog trakta. Najugroženija populacija su, a to je najtragičnije, deca, zatim dolazi onaj deo populacije koji čine devojke između 15 i 25 godina života, a onda i svi drugi udišu taj crni Obrenovački vazduh.
Broj obolelih je dramatičan, od oboljenja respiratornog trakta, bronhitis, bronhijalna astma, razni oblici bronhitisa i astme. Povećan je, i to dramatično, broj kancerogenih oboljenja ždrela, pluća, materice, dojki itd. Enormno neuporedivo više nego bilo gde.
Molio bih vas da nam objasnite kakve će biti neposredne posledice ili direktni efekti, i ima li ih, potpisivanja i ratifikovanja Kjoto sporazuma, gde smo, ponavljam, ponovo nažalost, poslednji, kao i kada je u pitanju CEFTA, po te konkretne navode koje sam izneo, a u ovom slučaju se odnose na teritoriju opštine Obrenovac.
Takvih primera ima sijaset, jer građani kada slušaju ove termine Kjoto protokol, ratifikacija itd, njima mnogo toga nije jasno. Oni hoće da znaju da li će biti obezbeđeno da nema više pepela - da elektrofilteri budu zamenjeni savremenim, modernim - koji će trovati građane Srbije, jer svakodnevno tone i tone, 219 tona dnevno izlazi pepela kroz dimnjake termoelektrana. Podaci su dramatični.
Molio bih vas još jednom, na kraju ponavljam po treći put, da vidimo praktične efekte potpisivanja i ratifikacije Kjoto protokola za građane Srbije. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pripadnici svih parlamentarnih stranaka, danas sam saznao da postoji jedna nova, to je koalicija DS i Boris Tadić. Šala na stranu, reklamiram povredu člana 225.
Gospodine ministre, malopre sam vam postavio neka pitanja. Na njih nisam dobio odgovor, pretpostavljam da možda čekate kraj rasprave, pa da svim poslanicima odgovorite na postavljena pitanja, ali biću slobodan da vam postavim još jedno pitanje.
Pohvalio sam vas malopre za one promptne i urgentne reakcije povodom pomora ribe, a sada vas pitam, gospodine ministre, da li ste podneli krivične prijave, govorio sam o Obrenovcu, jer tamo živim i to me tišti i pogađa, protiv odgovornih na Termoelektrani "Nikola Tela" za akcidente koji se događaju godinama.
Jer kada oblak pepela prekrije Obrenovac i okolinu, pa usred dana bude noć, kada se uništi godišnja proizvodnja voća, povrća, zaliha hrane i, što je još tragičnije, kada se tiho, polako, danima, nedeljama, mesecima, godinama ubijaju građani Obrenovca, deca koja žive u tim selima i u samom Obrenovcu, to se ne vidi, to nisu mrtve ribe, to se ne vidi odmah, ali to je tragedija ogromna i odgovornost tih ljudi je ogromna.
Ti ljudi imaju svoje ime i prezime, primaju veoma visoke plate za posao koji obavljaju, ali na vama je da uspostavite sistem odgovornosti. Za taj deo zaštite životne sredine, pored ovoga koji je značajan i na koji ste reagovali, ali ovo je mnogo kapitalnije, mnogo značajnije, posledice su mnogo katastrofalnije, posledice po zdravlje i život ljudi. Ljudi tamo žive kao u krematorijumu i vi morate hitno da reagujete. Molim vas da reagujete, jer to je vaša nadležnost.
Za neka druga zagađenja, za medijsko zagađenje Srbije niste krivi vi, za to je kriva Radio-televizija Srbije i Aleksandar Tijanić. On je kreator medijskog i mentalnog zagađenja Srbije, a sada vidimo da ima i podršku u RRA, kojom vladaju nekakvi alkoholičari i pijanci, i moji prijatelj, aforističar Ilija Marković, poslao mi je jedan divan aforizam. Kaže - Raj je bio Bog Sunca, RRA je i bog i batina; ali to već više nije u vašoj nadležnosti.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu, član 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer mi, gospodine predsedniče, niste dali objašnjenje povodom više puta ponovljenog pitanja, tiče se narodne inicijative za izmene Zakona o radio-difuziji radi ukidanja televizijske pretplate. Juče je bilo dosta polemike zbog prekida televizijskog prenosa Narodne skupštine i u toj polemici bilo je nekih pogrešnih izlaganja.
Prenosi sednica Narodne skupštine su tekovina 9. marta i borbe tadašnje malobrojne demokratske opozicije protiv jedne nedemokratske vlasti. To se zaboravlja, pa sad oni zbog kojih su uvedeni televizijski prenosi, zbog kojih je organizovan 9. mart, ispadoše najveći zagovornici borbe za televizijske prenose. To je istine radi.
Još nešto, pogrešio je uvaženi poslanik Slobodan Gavrilović, nisu '94. godine ukinuti televizijski prenosi nego '95. godine.
U pravu je narodni poslanik gospodin Slobodan Gavrilović da su '95. godine batinaši Zorana Simovića ušli u ovu istu salu, zaključana je sala sa ciljem da odavde izbace Tomislava Nikolića, i čini mi se da se narodni poslanik zvala Dušica Nikolić i to je jedan nedemokratski gest. U trenerkama sa revolverima upalo je njih 30-tak i tu je bio haos.
Istine radi, u pokušaju da se solidarišemo i da odbranimo poslanike Srpske radikalne stranke, tu su bili Slobodan Gavrilović i moja malenkost. To je istina.
Televizijski prenosi su nakon toga ukinuti. Opozicija je izašla iz Parlamenta. Godine '97. opozicija nije učestvovala na izborima pa su ponovo uvedeni televizijski prenosi, ali kakvi? Sednice koje su trajale po jedan dan, sednice jednopartijske maltene vlasti, sednice na kojima nije bilo nikakve rasprave nego je bilo besomučnog pritiskanja tastera.
Uzmite stenografske beleške i videćete da je za jedan dan rešavano 10 tačaka dnevnog reda, usvajano po 10 zakona, jer to je bila onako jednopartijska idila.
Još nešto, ovo što se sad najavljuje uvođenjem novog poslovnika i ovo kao da je trening za ukidanje televizijskih prenosa, to je vraćanje Miloševićevog sistema vrednosti, jer to za njim poseže aktuelna vlast i aktuelna koalicija. Hapse se politički neistomišljenici, preti im se, vređaju se, omalovažavaju se, diskredituju se, disciplinuju se mediji, kontrolišu se mediji. RTS jeste javni, ali ne javni medijski servis, nego nešto drugo javno. On je agitprop vladajuće koalicije i sada se preti, ponavljam, disciplinovanjem poslanika i ukidanjem televizijskih prenosa i to je sumrak demokratije.
Gospodine predsedniče, molim vas da mi odgovorite kada će se na dnevnom redu Narodne skupštine naći narodna inicijativa koja je predata 29. marta prošle godine, dakle, pre godinu i po dana, a ona se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji radi ukidanja televizijske pretplate preko takse na brojilo. Tu je sasvim jasno da su prekršena i najelementarnija uslovna prava, pa vas molim da mi date odgovor na ovo pitanje jer ono će se vrlo brzo ponovo aktuelizovati. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se samo nadovezati na prethodnu diskusiju, ali preko onoga što je tema današnjeg  dnevnog reda a to je Zakon o duvanu, jer i on je vezan za jednu mafiju, duvansku mafiju. Mislim da je danas taj Zakon, to sam i juče rekao, u ime Vlade predstavlja Mlađan Dinkić, jer i on je deo duvanske mafije i o tome sam podneo krivičnu prijavu, neću na tome da se zadržavam, jer je povezan sa "Japan Tabako", jer je otvarao fabriku "Japan Tabako", jer je o trošku "Japan Tabaka" vozio svitu i kamarilu novinara na turneju u Japan kada je ovde bio MMF i vođeni oni teški pregovori sa MMF-om, septembra 2005. godine.
Neću da vam pominjem imena sa egzotičnih ostrva, Libanca koji je glavni promoter "Japan Tabaka" u jugoistočnoj Evropi, neću da pominjem neke likove sa Kosova i Metohije, neću da pominjem kriminalnu organizaciju, koja je tobože tražila pare na Kipru, a bila, takođe, promoter "Japan Tabaka" i bila od istih ljudi plaćena da kompromituje Zorana Đinđića i njegovu Vladu, zato što su spaljivali cigare i borili se protiv duvanske mafije.
Ta borba protiv duvanske mafije danas je selektivna. Kako ćete da me ubedite da nije selektivna? Zašto onda nije uhapšen Miroslav Mišković? Njegova firma "Hemslejd" je i te kako trgovala duvanom. Postoje pisani dokazi o tome. Nije, jer je on jedan od miljenika vlasti, jedan od sponzora, donatora ili nazovimo kako god hoćemo aktuelne vlasti. Isti taj čovek je u stvari kreator, inicijator stečajne mafije.
Zašto? Zato što je nezadovoljan u vezi onoga što se događalo u ''C marketu'' i zato što je hteo da se osveti dotadašnjim partnerima, kolegama i prijateljima, i to je selektivno. Zašto nisu pohapšeni svi oni ljudi koji su pominjani u okviru duvanske mafije. Nekima se i pomoglo da pobegnu, onima sa kojima je Tijanić večeravao i drugovao po kafićima po Beogradu, a to su svi znali. Pa Gradimir Nalić koji je bio svojevremeno savetnik predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ne znam zašto, savetovao je svog klijenta, gospodina Živojinovića, štampa je to sve prenela, da pobegne i on je pobegao. I, nikom ništa. Zašto nije uhapšen, gospodo?
Zato što su tada postojali neki drugi motivi, interesi i dilovi. Čovek je bio član Izborne komisije. Hajde da se setimo svega, da ne zaboravljamo šta je bilo. Šta je bilo sa zaustavljanjem afere ''kofer'' i zašto se sa tim nije išlo do kraja? Zašto su smenjeni ljudi koji su otkrili događanja u energetskoj mafiji i zašto je falsifikovana protivpravna imovinska korist koja je napravljena štetnim ugovorima, opet između Vladinih tajkuna i ljudi koji su bili na čelu EPS-a?
Zašto su penzionisani, smenjeni, suspendovani i najureni, hapšeni, privođeni inspektori koji su časno, odgovorno i pošteno radili svoj posao, da razotkriju taj spektar energetske mafije?! To je selektivna pravda. To je selektivni posao.
Još nešto. Zašto nikada nije razotkriveno ubistvo čoveka u stanici policije na Vračaru? Padobranac iz elitne padobranske jedinice, otišao je, ubijen je, prebijen na smrt! Da li znate u okviru koje populacije ima najviše krivičnih dela? Nažalost, u policiji.
Uzmite statističke podatke najtežih krivičnih dela. Da ne govorim, sve mafijaše koji su preko noći postali ugledni biznismeni i štite ih ljudi koji su pripadnici u policiji, događalo se to i događa se svuda u svetu itd. Ja neću da budem zlurad i zlonameran, ali nemojmo onda da uveličavamo nešto što nije istina.
Šta je bilo sa drumskom mafijom? Hvalite se drumskom mafijom, a šta je sa vrhom drumske mafije, on s jedne strane stoji u Ministarstvu, odnosno sedi u Ministarstvu za infrastrukturu u Direkciji ili preduzeću za puteve, a neki od njih su pobegli, takođe, poput generala Davidovića. Zašto nije uhapšen? Pa, selektivna pravda.

Završavam. Dakle, to su problemi. Umesto toga da bi se pokazala moć, sila i to ne treba nikada da se radi sa lisicama na rukama, na naslovnim stranama, pokazani su oni koji su asocijacija na Zorana Đinđića, na bivšu Vladu, Goran Kljajević i Rade Terzić, možda će ti ljudi biti oslobođeni. To je isto bilo kod politikantske svrhe.
Možda će Rade Terzić, verovatno, biti oslobođen, ali ta slika ostaće zauvek urezana u svesti njegovih najbližih, njegove dece i u svesti najviših ljudi ove zemlje, on će uvek biti kriminalac. To ne sme da se radi.
Kada dođe dan hapšenja onih koji su tako postupali, lično ću se založiti da ne budu hapšeni pred kamerama i sa lisicama na rukama, da bude zaštićeno njihovo dostojanstvo. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da odgovornim na ono što je pomenula gospođa, poslanik DSS. Dakle, pomenuli ste zašto ja kao ministar pravde nisam preduzeo, u ono vreme kada sam bio ministar pravde, neke korake da se neki od ljudi pripadnika mafije uhapse i tako dalje.
Objasniću vam vrlo prosto. Zato što je u toj Vladi, a ponosim se što sam bio ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića, rekao sam to pre tri godine i vreme mi sve više daje to za pravo, da će tu Vladu bez obzira na njene propuste i greške Srbija praviti od blata i vreme će to tek pokazati, ali, ja sam bio ministar pravde koji nije hapsio ljude, koji nikada nije pozvao jednog tužioca, jednog sudiju, jednog predsednika suda, da utiče, da insistira, da traži da se protiv nekog vodi ili obustavi postupak, donese osuđujuća ili oslobađajuća presuda. Jer to je bilo poimanje države u kojoj će postojati vladavina prava, podela nadležnosti i odgovornosti. To, dakle, nije bio moj posao.
Dalje, na ovo što je pomenuo... (zvono) ... strpite se malo, smirite se, opustite se, dakle, na ovo što je pomenuo uvaženi kolega Krasić na to sam delimično juče odgovorio. Istine radi, ja se veoma faktografski bavim svim onim što radim, evo, ovako, gospodine Krasiću, jer sam to više puta pominjao u sredstvima informisanja, Haški tribunal dostavljao nam je materijale o svim finansijskim transakcijama između Srbije i Kipra u vremenu od 1989. godine do 2000. godine, a 19. novembra 2003. godine Vlada je bila pala. Taj materijal je dostavljen zameniku Republičkog javnog tužioca, jer je za te stvari nadležno Tužilaštvo. Kako smo do toga došli?
Ja sam se veoma interesovao i insistirao na aferi ''Telekom''. Neki od tih ljudi iz te afera danas su, takođe, na vrlo značajnim državnim funkcijama ili su vodeći tajkuni u ovoj zemlji. Ima, jednog od njih možete da vidite danas u medijima povodom jedne druge afere.
Dakle, Karla del Ponte je rekla, da što se tiče Kipra, budući da se kiparska vlast ponaša na jedan hajdučki način, onda ćemo dostaviti svu dokumentaciju, a što se tiče drugih zemalja, Grčke, Holandije, Velike Britanije, Italije, da ja moram da se obratim nadležnim ministrima pravde tih zemalja, koje su svakako ozbiljnije.
Podsetiću vas da je priča o ''Telekomu'' bila aranžman Slobodan Miloševića, Dinija i Daglasa Herda, uz ove tajkune koji su skidali kajmak. U tom aranžmanu Engleska je ozbiljna zemlja pa je odmah makla Daglasa Herda sa mesta ministra inostranih poslova. Italija se mučila sa Dinijem. Ovde se događalo ono što se događalo, dakle, očekivao sam da će Tužilaštvo, pošto sada ima dovoljno materijala, da reaguje. Prošlo je mesec, dva, tri, Tužilaštvo nije reagovalo. Ja, 19. aprila 2004. godine, pred kamerama, ponovo Republičkom tužiocu dostavljam kompletan materijal, pokušavajući da isprovociram reakcije Tužioca da se sa mrtve tačke pokrene priča o kiparskim parama i dalje nastaje ćutanje.
Ja sam podneo krivičnu prijavu, radi vaše informacije, gospodine Krasiću, protiv Mlađana Dinkića i gospodina Labusa i još jednog broja njihovih saradnika. Gospodin Predrag Đorđević, naš biznismen iz Nikozije na Kipru, koji je onako kao crv skupljao materijale i zaista došao do obilja materijala, veoma je upućen u tu situaciju, a podneo sam i ja krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića, naravno odgovornog za nevraćanje para. To sam juče rekao. Odneli su neki drugi. Dinkić nije hteo da ih vrati.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Batiću.)
Samo još nešto da kažem i završavam. Ovde je pomenuta pravosudna mafija. Dame i gospodo, ta priča o pravosudnoj mafiji jeste vrhunac selektivne pravde i vrhunac beščašća. Neki ljudi su optuženi za potpuno identično krivično delo primanja mita, ali su neki od njih optuženi za to proveli sedam meseci u pritvoru, a neki ni sedam minuta nisu proveli u pritvoru. Zašto? Zato što su im deca na uglednim političkim ili državnim funkcijama, zato što pripadaju jednoj velikoj političkoj stranci čiji su promoteri, zato što su muževi zamenika Republičkog tužioca.
To je priča o selektivnoj pravdi. Predrag Stojanović, čovek teško bolestan, sa parkinsonovom bolešću, sa mnogim drugim bolestima, sedam meseci je proveo u zatvorskoj bolnici. Vreme će dokazati da je on kolateralna šteta u čitavoj priči, jer je član DHSS, da je to odmazda za knjigu i za deo teksta koji je napisao u knjizi o liku i delu Vojislava Koštunice. Vreme će dokazati. Vreme uvek sve dokaže. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se javim i za repliku gospodinu Krasiću i za povredu Poslovnika, član 226. Neću iskoristiti oba vremena, vrlo kratko ću.
Pitanje za ministra policije je – zašto nikada nije pokrenut postupak u vezi sa aferom "češki dug", "sirijska nafta", "ruski gas", "Keramika Kanjiža'', "Jugoremedija", "Veterinarski zavod", "Knjaz Miloš", "Jelašićeva vila", "Meridijanom", "kargo centar" itd, zato što su u svim tim stvarima, naravno i ono od ranije, gašenje četiri banke, Nacionalna štedionica, kiparske pare, to je isti set? Sve je isto, isti ljudi, zato što su to miljenici vlasti, zato što su to tajkuni, gospodari Srbije, a ovo su samo njihovi izvođači radova. Zato ništa nije procesuirano, ali voleo bih da mi to odgovori gospodin Jočić.
Takođe, zašto se nigde ne objavljuje i zašto se to čuva kao Sveto pismo, finansijski deo koncesionog ugovora Horgoš-Požega? Znate zašto? Da se ne bi videlo čiji je tu kapital. Znate zašto – da se ne bi videlo? Da se ne bi videlo da je to opet kapital, uglavnom, ovdašnjih, tih, istih tajkuna, a ne nekakvog bračnog para iz Španije.
Ista je priča kao i za sve ovo. Setite se malo unazad, Nacionalna štedionica, kupuju firme sa nekakvih egzotičnih ostrva, kad ono – Hamović i Lazarević.
Sve ovo, češki dug, sirijska nafta, sve isti ljudi. Zato što sam ja potencirao pitanje Nacionalne štedionice, zato je Stojković dao nalog Jočiću i zato sam bio uhapšen! Onda se Jočić slavodobitnički smejao iako je znao da to nije istina, ali ja mu to ne zameram.
Još nešto, da se ne bi izvukao pogrešan zaključak, pošto sam pomenuo kriminal unutar policije, najveći deo policajaca časno, pošteno, odgovorno, vredno, mukotrpno obavlja jedan ozbiljan, težak, rizičan posao.
Bedno su plaćeni, jadne su im uniforme, nije rešeno njihovo stambeno pitanje, ali jedan manji broj kompromituje. Zamislite one koji su kidnapovali čoveka iz Gostivara, odveli ga na Goč, naterali ga da iskopa raku i streljali ga. To su uradili policajci. To je zabrinjavajuće.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. U Beloj Crkvi lokalna televizija uhvati policajca kako šmrče i onda vlasnik te televizije ima problema, jure ga na sve strane. To je problem policije, to se mora rešavati. Nikada se nije rešavalo ni ono što se odnosilo na kupovinu lokomotiva i vagona preko butika itd, jer postoje miljenici i oni koji su politički neistomišljenici. Jedne treba kažnjavati, drugima treba pomagati.

Hvala. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredaba članova 220. i 221. Poslovnika Narodne skupštine, kao i odredbe člana 27. koja se odnosi na vaše nadležnosti, obaveze i odgovornosti, gospodine predsedniče. Molim vas da odgovorite na ovo što ću pitati, a onda ću verovatno tražiti da se parlament o tome i izjasni.
Više puta sam pominjao sa ove govornice da zemlja koja pretenduje da bude pravna, a nema Ustavni sud, ne ispunjava ni elementarne uslove da bude ozbiljna država.
Gospodine predsedniče, vi ste se nedavno javno, putem medija, založili da se poštuje Ustavni zakon kad su u pitanju predsednički izbori. Ne može Ustavni zakon da se poštuje parcijalno ili selektivno. On se ili poštuje ili se ne poštuje. Vi ne poštujete deo tog Ustavnog zakona, to je član 5. koji se tiče izbora guvernera Narodne banke. Zašto se to ne čini? Zato što postoji neka politička nagodba da to bude Radovan Jelašić. Malo je verovatno da bi ovaj parlament tog čoveka izabrao za guvernera Narodne banke, jer njega karakteriše sve ono što ne treba da budu osobine, vrline guvernera Narodne banke – od utaje poreza, što je nezamislivo u realnom svetu, preko petljanja sa deviznim rezervama zemlje, izdavanja blagajničkih zapisa itd.
On je čoveka koji je optužen za teško krivično delo, Dejana Simića, vratio na funkciju njegovog savetnika u Narodnoj banci, a potom je, uz njegovu preporuku, čovek kome se sudi za teško krivično delo postao direktor OTP banke. To nigde na svetu nema. Takvog čoveka vi prećutno držite na mestu guvernera Narodne banke, a vi kršite odredbu člana 5. Ustavnog zakona.
U vezi sa članom 9, kao što je više puta pominjano, koji govori o izboru sudija Ustavnog suda, došlo je Prvo zasedanje, počelo je i Drugo zasedanje, a nema ni najave kad će ova zemlja dobiti Ustavni sud.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine predsedniče, juče ste pojedinim poslanicima dozvolili da na ime povrede Poslovnika govore 11 minuta. Ja vam citiram odredbe Ustava i odredbe Poslovnika i nemojte me prekidati.
(Predsednik: Izvolite.)
Možda je ovo neprijatno za vas, ali me saslušajte. Dakle, kada će biti izabrane sudije Ustavnog suda? Nemamo Ustavni sud. Bilo koji zakon da ovde bude donet, pitanje je kako obezbediti ustavnu zaštitu za one koji žele da je traže od Ustavnog suda, koga nema.
Još nešto vam predlažem, zahtevam i insistiram, vezano i za Ustavni sud – da na dnevni red stavite inicijativu oko 20.000 građana od pre godinu i po dana. Ona nije vezana za promenu Vlade, to je inicijativa naroda i ona treba da se nađe na dnevnom redu, vezano za izmenu Zakona o radiodifuziji, za ukidanje televizijske pretplate.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što se sećate, u više navrata, još pre kraja prvog zasedanja Narodne skupštine, insistirao sam na tome da se izvrši izbor sudija Ustavnog suda, bar sa liste predsednika Republike i naročito sa liste Narodne skupštine.
Gospodine Duliću, vi ste neka olaka obećanja davali, bar što se tiče Ustavnog suda. Postavio sam to pitanje juče. Niste dali objašnjenje. Postavio sam ga i danas, niste dali objašnjenje, dali ste opet neko lakonsko objašnjenje na ponovljeno pitanje i insistiranje gospodina Vučića. To objašnjenje je neadekvatno. Shodno odredbi člana 100, mogli bismo tražiti da se o tome izjasni Skupština, ali ste sada, gospodine Duliću, opet nešto obećali. Obećali ste da će na narednoj sednici Narodne skupštine na dnevnom redu biti izbor sudija Ustavnog suda i izbor guvernera Narodne banke.
Zato neću tražiti da se parlament izjašnjava, ali tražim od vas da sami postavite pitanje sopstvene odgovornosti, ako ponovo obmanete i narodne poslanike i građane Srbije.
Gospodine Duliću, recite - ako na sledećoj sednici Narodne skupštine na dnevnom redu ne bude izbor sudija Ustavnog suda i izbor guvernera Narodne banke, podneću ostavku. To je odgovornost, jer, gospodine Duliću, kao predsednik Skupštine vi ste po definiciji glavni ustavobranitelj. Vi, kao predsednik Narodne skupštine, morate u svakoj prilici, u svakoj situaciji da branite Ustav. Ako to ne možete, ako to zbog partijskih, stranačkih, političkih, koalicionih i drugih interesa niste sposobni, onda niste ni zaslužili da budete na mestu predsednika Narodne skupštine. Molim vas da poštujete ono što ste obećali i da ispoštujete dva glavna gesta demokratije, odgovornost i smenjivost.
Pitaću vas i ono što sam vas malopre pitao – kada će na dnevnom redu biti narodna inicijativa od pre godinu i po dana za izmenu Zakona o radiodifuziji, radi ukidanja televizijske pretplate, da ne bi RTS svaki dan pretio građanima Srbije da moraju da plate ono što ne moraju da plate, jer je to protivustavno, ali opet se vrtimo u krug, nemamo Ustavni sud koji će to da kaže.
Konačno, nešto za šta još nije isteklo vreme, ali vas upozoravam da je to vrlo kompleksna materija – kada će na dnevnom redu biti set zakona o sudovima i tužilaštvima, jer sad imamo jedno potpuno podaničko pravosuđe, koje slepo (čast izuzecima, govorim o vrhu pravosudnih institucija), apsolutno servilno izvršava naloge vlasti. Vode se razni selektivni postupci u raznim tzv. aferama. O tome će takođe biti reči. To je tema koja brzo mora da se nađe na dnevnom redu, jer nam je pravosuđe u jednom tužnom stanju, zaposleni u pravosuđu su u izuzetno teškoj situaciji, jer se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Hvala.