Zahvaljujem i javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 115. je najflagrantnija povreda Ustava. Dakle, ako ima primera za povredu Ustava u jednom zakonu, onda je to član 115. Ovde jednog ministra stavljate iznad zakona i dajete mu mogućnost da po svojoj volji i svom nahođenju odlučuje ko će biti privilegovan, a ko neće. Naravno da će biti privilegovani oni sa kojima je on pio viski kada su tobože privatizovani. I slobodno smete da me pogledate u oči, gospodine ministre. Vaš premijer više nikoga ne sme da pogleda u oči, a vi nemate razloga da sledite njegov primer.
Dakle, ko je dao takvo ovlašćenje jednom ministru? To je valjda neka analogija sa pravosuđem – slobodno sudijsko uverenje. Gde postoji na svetu slobodno ministarsko uverenje? Gospodine ministre, u ministarskom savetu Nikole Pašića u Vladi Srbije, koju je čitav svet uvažavao i cenio, ministar finansija je bio Lazar Paču. Nadam se da ste čitali malo istoriju i nadam se da znate koliko je tadašnji zakon o porezima imao članova. Nadam se da to nije bila ovakva zbrka, jer znam i ne okrivljujem vas, vi ste odskora na tom mestu, imali ste prethodnika koji više nije mogao da bude na toj funkciji, ali je pošto-poto hteo da bude na nekoj drugoj, jer to ga oslobađa odgovornosti za sva zla, sve malverzacije i mahinacije koje je činio na mestu ministra finansija.
Radi vaše informacije, sutra ću biti kod specijalnog tužioca, povodom brojnih krivičnih prijava za zloupotrebe Mlađana Dinkića. To, naravno, nema veze sa ovim. Ali, ponavljam, ovo je drastična povreda Ustava. Vladajuća većina može da se ponaša kao Alisa u zemlji čuda i da kaže - šta nas briga. Zato vi nemate Ustavni sud.
Zato nemaju ljudi kome da se žale, zato se ne može ni osporiti da je ovaj član i brojni članovi, kao i ove odredbe o zastarelosti...
Pa, ljudi koji su samo prolazili pored Pravnog fakulteta odmah mogu da uoče da se radi o povredi Ustava. Ne znam koji vam je pravni stručnjak pomagao u pisanju ovog zakona, ali ovo je bruka i sramota. Bolje je da ovo nikad ne bude objavljeno, jer ako dođu neki strani eksperti, čudom će se čuditi kakvi su nam ovi zakoni.
Završeno je Prvo redovno zasedanje, nije izabran Ustavni sud. To ponavljam i stalno ću ponavljati, jer ne može biti pravna država ona koja nema ustavni sud. Naravno, u okviru tog prvog zasedanja trebalo je, to sam juče rekao, to ponavljam danas, da bude izabran, shodno odredbama Ustavnog zakona, guverner Narodne banke Srbije. Ovo je zgodna prilika, pošto je set poreskih zakona u pitanju, da se uvek tim povodom pomene Radovan Jelašić, onaj koji je sličnim primerom pokazao kako ne treba da se poštuju zakoni i Ustav.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 226. Poslovnika. Pošto je tokom prethodne rasprave u više navrata pominjan Specijalni tužilac za organizovani kriminal, krivična odgovornost pojedinaca iz prethodne ili prethodnih vlada ili iz ove vlade, hteo sam da postavim skupštinsko pitanje i da dobijem obaveštenje od Odbora za pravosuđe ili od ministra pravde – kada će definitivno biti prihvaćena k znanju ostavka državnog tužioca Slobodana Jankovića? Čovek je pre godinu i po dana stekao uslov za penziju.
Preko sto tužilaca i sudija steklo je pravo i uslov da ode u penziju. Okružni tužilac u Beogradu je pre više od godinu dana stekao uslov za penziju. Doduše, on je imao onu dvojnu krštenicu, kao nekada crnogorski fudbaleri, pa zavisi kada treba da pokažete ako pravite neki aranžman za neki klub. Zašto to govorim? Zato što teško možemo rasvetliti sve kriminalne afere ako nemamo državnog tužioca. Pominjana je prethodna Vlada. Jeste.
Može se napraviti paralela između prethodne Vlade i zločinačkog udruženja, jer kada neke političke stranke naprave koaliciju sa zemunskim klanom, čijeg šefa čekaju na najvišem državnom nivou sa tajkunima, koji su zaobiđeni u aferama, pa stečajnu mafiju isprovocirao glavni tajkun u ovoj zemlji i finansijer nekoliko vladajućih stranaka. On nije obuhvaćen stečajnom mafijom, on nije obuhvaćen ni duvanskom mafijom, a njegova firma je trgovala duvanom i pare su odlazile na Kipar, kao i pare koje su dobijene privatizacijom njegove banke. Dinkić pije šampanjac. Šampanjac je trebalo da pije kiparski ministar finansija. Srbija od toga nema nikakve vajde. To je bruka i sramota i to je kriminal!
Podneo sam krivične prijave protiv Vojislava Koštunice za organizovanje zločinačkog udruženja, jer onaj ko je ostavio Radeta Markovića na mesto šefa BIA-e, a on spalio arhive, on snosi najveću odgovornost. Rade Marković je umešan u najstrašnije i najmonstruoznije zločine u ovoj zemlji: Ibarska magistrala, ubistvo Stambolića. Vidimo iz medija da će biti optužen i za ubistvo Ćuruvije. On je fan, on je ortak Vojislava Koštunice u praćenju našem, u borbi protiv nas, u diskreditaciji Zorana Đinđića i zato se prvo mora snositi odgovornost.
Da pođemo redom, da vidimo koji su kriminalci obezbeđivali mitinge Vojislava Koštunice. Nekoliko njih nije više među živima. To su oni iz onog pamfleta "Vidimo se u čitulji". Ko je obezbeđivao inauguraciju Vojislava Koštunice u "Sava centru" 7. oktobra 2000. godine? Kum, Šiptar i Čume. To treba prvo da raspravimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tema akciza na tečni gas i sirovu naftu vraća nas na jednu temu koja je zaboravljena u okviru ovih priča o raznim kriminalnim aktivnostima ljudi koji su sada na visokim funkcijama i u sadašnjoj Vladi i u prethodnoj Vladi, a to je priča o sirijskoj nafti i ruskom gasu.  To je priča o ljudima koji su se bavili uvozom tih energenata i to je priča o onome ko im je to omogućio. To je jedan od ministara u prethodnoj i sadašnjoj Vladi. To je jedan od ljudi čiji je izbor trebalo da bude obavljen do kraja prvog redovnog zasedanja, a zove se guverner Narodne banke Republike Srbije. Tu priču vladajuća koalicija izbegava, iako je to obaveza po Ustavnom zakonu.
Dakle, tim ljudima koji se bave uvozom energenata isti taj guverner Narodne banke, Radovan Jelašić, omogućio je da trguju sa onim parama koje su dobijene prodajom ''Mobtela''.
Sada vas pitam, kako je moguće da pojedinci na tržištu plasiraju pare koje su dobijene prodajom ''Mobtela''?
Isti ti pojedinci su otkupljivali blagajničke zapise i zaradili milione i opet im je to omogućio onaj čovek koji je trebalo da bude izabran za guvernera ovde u Narodnoj skupštini, a ne da se zloupotrebljava Ustavni zakon.
Ta priča opet o "Evroaksiz banci" i tadašnjem guverneru, pa ministru finansija, pa ministru privrede, neminovno vodi ka Nacionalnoj štedionici i zloupotrebama i kriminalu vezanom za formiranje, a kasnije za privatizaciju, pa za prodaju Nacionalne štedionice. Ta priča, kada već pominjemo PDV, neminovno vodi ka tome zašto se ne otvara rasprava o izboru guvernera Narodne banke i što je, ponavljam po treći put, obaveza po Ustavnom zakonu, da bi se neminovno otvorilo pitanje tzv. "Jelašićeve vile" i utaje poreza od strane guvernera Narodne banke i onog koji je još uvek na tom mestu.
Ovde imam kompletnu prepisku gde mu je gospodin Nebojša Mišić preko svojih advokata nudio da otkupi tu vilu za milion evra i evo, to je taj dopis njegovog advokata. Bilo bi ovo sve senzacionalnije, jeftino i naivno i sticanje olako političkih poena, da se ne radi o ličnosti guvernera Narodne banke. Da li ima demokratske države u svetu koja pretenduje da bude pravna, gde guverner Narodne banke utaji porez i nikom ništa, a njegov savetnik bude uhapšen u aferi "Kofer" i posle toga avanzuje? To se događa u Srbiji. Zato se izbegava da se o njemu povede rasprava u ovom parlamentu, povredom Poslovnika, zakona i Ustava.
Dakle, to je jedna naknadna politika koja čitavu ovu priču, koja jeste životna i značajna, baca u drugi plan. Ali, taj čovek pripada stranci kojoj ništa nije sveto. Evo jedan drugi primer. Jeste da nisu akcize, ali je slično – carine, da vidite kako funkcioniše ta stranka i kako funkcioniše ta vlast.
Ovo je dopis koji je predsednik Skupštine opštine Loznica uputio direktoru Uprave carina, gospodinu Draganu Jeliniću, gde se kaže: "Poštovani, shodno dogovoru, dostavljam vam predlog tri kandidata za prijem u radni odnos na području Carinarnice Šabac". Članovi stranke, navedena njihova imena. Uredno to odobri i parafira gospodin Dragan Jelinić i ti ljudi budu primljeni u radni odnos. To je zloupotreba, to je nepotizam i to je kriminal. Ovim stvarima treba da se bavi tužilac.
Naravno, to je isti onaj čovek koji, kada su prikupljeni potpisi za njegov opoziv sa mesta gradonačelnika ili predsednika Opštine Loznica, promeni Opštinsku izbornu komisiju, ali će se skupiti ponovo i više potpisa, jer ovakve stvari u jednoj iole pravnoj državi ne mogu se tolerisati. Onoga su isključili što je skupljao priloge za rekonstrukciju manastira ''Hopovo'' preko svog ličnog računa. Ali i ovaj će doći na red. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, za momenat ću izaći iz okvira ove teme i po odredbi člana 226. tražiti odgovarajuće objašnjenje i obaveštenje.
Zašto sam se javio za povredu Poslovnika? Zato što sam dobio poziv za sutrašnju sednicu Odbora za Kosovo. Zamislite šta je predlog dnevnog reda – Predstavljanje budžeta za Kosovo.
Valjda je to trebalo da bude pre donošenja budžeta, nego post festum, kao, tobože, brinemo o Kosovu.
Kad sam već uzeo reč o tome, da podsetim da nam Državni pregovarački tim, koji je na to bio obavezan još pre tri meseca, kada su završeni pregovori u Beču, shodno Rezoluciji koju je na Prvoj sednici Prvog zasedanja donela ova Narodna skupština, bio obavezan da podnese Izveštaj o rezultatima pregovora, da je Državni pregovarački tim apsolutno ignorisao svoju obavezu prema Parlamentu i da do danas taj Izveštaj mi nismo dobili.
Vladajuća koalicija ili, bolje rečeno, Vlada je otišla korak dalje. Ona je napravila nekakav tajni plan. Pazite, u Evropi u 21. veku imamo tajne planove i taj tajni plan je prosleđen Putinu. Mi ne znamo šta u tome piše, šta u tom planu za rešavanje sudbine i statusa Kosova i Metohije piše. Da li mi to zvanično postajemo nekakva provincija ili gubernija Rusije ili autonomna pokrajina Rusije? Da li se to ponovo vraća ona priča o konfederaciji Rusija – Belorusija – Srbija? O čemu se tu, zapravo, radi?
Valjda prvo narodni poslanici moraju da vide kakav je to predlog, da daju zeleno svetlo za taj predlog. Vlada Republike Srbije se stavila u službu predsednika Rusije i Parlamenta Rusije. Verovatno će o predlogu Vlade prvo raspravljati Parlament Rusije. Tako se ne vodi odgovorna državna politika. Onda ne treba da se čudimo što nam se događa, po pitanju Kosova i Metohije, ono što nam se događa, jer ovi kvazinacionalisti, kriptonacionalisti, jednostavno nam prodaju maglu, neprestano ponavljajući svoju brigu za Kosovo i Metohiju, ali ne objašnjavajući građanima Kosova i Metohije šta se, ne daj bože, jednog dana može dogoditi. To je neodgovorna politika.
Podsećam da to zaklinjanje u Rusiju da će sačuvati našu kolevku, jeste račun bez krčmara. Pa, prestonica carske Rusije je bio Kijev. Kijev je danas prestonica Ukrajine, nije više Rusije. Rusija se odrekla svoje kolevke, ona se samo nadvlači kanapa ili konopca sa Amerikom zbog svojih interesa.
Da se ne upuštamo sada u tu geopolitiku. Državni pregovarački tim, Vlada Republike Srbije, ministar za Kosovo, bili su dužni da narodnim poslanicima, izabranim predstavnicima građana Srbije, podnesu Izveštaj i kažu šta u tom planu piše, prvo ovde.
Jedan moj prijatelj aforističar, Ilija Marković iz Novog Sada, poslao mi je jutros aforizam i kaže: "Oni koji su čitali ruski prevod "Kockara" od Dostojevskog, očito sve stavljaju na jednu kartu", a tako hazardiranje sa sudbinom dela državne teritorije i građana koji tamo žive, ne može se dobro završiti.

Ne znam da li je gospodin Baralić imao potrebu da me pominje. Govorio sam o poziciji Rusije.
Naravno, tačno je to što ste rekli, što se tiče naše pozicije na Kosovu i Metohiji. Međutim, vi ste upotrebili izraz "ono što mi hoćemo", svrstavajući se valjda uz Vladu kojoj ste u prethodnom sazivu davali podršku.
Ja ne znam šta mi hoćemo, jer Vlada vodi državnu politiku po definiciji, a treba da odgovara Parlamentu. Mene jedna druga stvar brine. Plašim se da će se temom Kosova baviti i parlamenti nekih drugih zemalja, jer me na to upozoravaju i podsećaju iskustva iz prošlosti. Bio sam poslanik u nekoliko saziva ovog parlamenta i sad sam pokušavao da iniciram raspravu o budućnosti Kosova i Metohije. Sve je to ignorisano i vi se toga sećate. Sve je to ignorisano, pa smo zbog toga imali paralelne institucije i Remzija Koljgecija, kao predsednika nekakve Vlade Kosova i Metohije i Jusufa Zejnulahija, kao predsednika parlamenta Kosova i Metohije i Bujera Vukošija kao predsednika vlade u izgnanstvu Kosova i Metohije, ali se Parlament Srbije tom temom nije bavio.
Ja samo želim da nametnemo pitanje odgovornosti da nam se ne dogodi da zakasnimo u svemu tome i da jednoga jutra saznamo da je Savet bezbednosti ili serija pojedinačnih priznanja utvrdila i odredila budućnost Kosova i Metohije. Onda da ne slušamo žalopojke danima ovde u Parlamentu i opet takmičenje o patriotizmu, kada bude kasno. Uvek treba ići u susret događajima. Nikako ne idemo u susret događajima ako Državni pregovarački tim nije uradio ono što je bila obaveza po Rezoluciji ovog parlamenta.
Ja samo upozoravam šta se može dogoditi. Pominjem iskustva iz prošlosti, što se tiče Rusije. Ne daju nam za pravo, odnosno Vladi koja u to veruje, ne dajemo joj za pravo, jer svako brine o svojim interesima. Sećate li se one velike priče – kreće Ruska prekomorska flota da spreči NATO intervenciju i onih arhivskih snimaka sa tadašnje TV bastilje, a i danas nije mnogo bolja, s obzirom na to ko je vodi, možda još putuje, a nikako da stigne.
Ajde da razmišljamo i da deo svoje sudbine i deo svoje budućnosti uzmemo u svoje ruke, a ne kao kockari, da sve stavljamo na jednu kartu, pa da se to posle izjalovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reče prethodni govornik da teško da ima rata bez žrtava, ali je Srbija zemlja u kojoj upravo u vojsci imate sijaset žrtava bez rata. U današnje vreme 42 vojnika su poginula za manje od tri godine, većina pod nerazjašnjenim okolnostima, a matrica odgovora ista - samoubistvo. Većina tih mladih ljudi potiče iz seoskih sredina, jer gradska deca uglavnom se opredeljuju za civilno služenje vojske, iz seoskih sredina gde je taj duh, tradicija srpskog vojnika i vojske usađena u njima. Zastupam porodice pet nastradalih vojnika. Znate šta im od svega najteže pada? To što ne mogu da odaju pomen, jer, kao što znate, crkva neće da činodejstvuje kada je u pitanju samoubistvo. Zamislite bol tih ljudi,  ponovno ubijanje njihove dece, kada ih sahranjuju bez opela. To je ostalo nerazjašnjeno. Garantujem da u skoro polovini ovih slučajeva nisu u pitanju samoubistva.
Dvojica gardista su prvo razoružani, kao što je to rekla nezavisna državna komisija, a potom ubijeni; pošto se danas odomaćio izraz streljani, oni su streljani. Mogu da kažem i zašto. Zato što su se tu skrivali haški optuženici i zato što su videli jednog od njih i onda veo tajne ... A oni koji su učestvovali u falsifikovanju istine o ubistvu dvojice gardista na Topčideru, oni su avanzovali u svojim karijerama. Pogledajte te ljude koji su tvrdili ono što su tvrdili, pre nego što je svoj izveštaj dala državna komisija. Zato mi postavljamo pitanje.
Pre neki dan sam se sreo sa vojnim analitičarom gospodinom Aleksandrom Radićem i kaže da nam predstoji zaista istinska reforma vojske po prvi put nakon 60 godina, ali ovde nema ko da nam to objasni. Kao što je Duško Radović govorio: ''Neće da nam kažu, hoće da nas iznenade''. Valjda narodni poslanici imaju pravo da znaju šta podrazumeva ta reforma vojske da bi eventualno glasali za budžet koji se tiče vojske. To je osnovna stvar, osnovno pravo i osnovno ovlašćenje, osnovna obaveza izvršne vlasti da o tome obavesti izabrane narodne poslanike, narodne predstavnike, najviše zakonodavno telo u ovoj zemlji.
Ali, na to pitanje niko nam ne odgovara. I dalje se veličaju oni ugojeni generali koji su sve bitke izgubili, ali sve privilegije dobili, dobili stanove u ''Cvećari'' od po nekoliko ari, a oni mladi obrazovani oficiri stanuju kao podstanari u nekim straćarama, u nekim ćoškovima, ne mogu da prežive sa svojim porodicama. O kakvom mi budžetu pričamo? Oni koji su se tobož dobrovoljno predali dobili silne pare od tajkuna i tada se kao krug zatvorio. Onda mi pričamo o reformama vojske i onda neki od njih odlaze u Hag, samo što još muzika nije svirala, kao ispraćaj Legije u zatvor. Za to vreme ne znamo imena onih momaka koji su u avionima poleteli da se odupru NATO armadi i dali svoje živote verujući u nekakve ideale, u lažne ideale. I oni graničari na karaulama, zna li neko njihovo ime? Ne.
Oni nisu heroji, i oni koji su poginuli kod bolnice "Dragiša Mišović", i svi drugi koji su izginuli za njihove ratove. Oni uživaju u privilegijama, a njihove porodice ne mogu ni spomenik da podignu, ne mogu ni opelo da daju svojim najbližima.
To je priča o vojsci, a da ne govorim o toj famoznoj "Cvećari", o satelitu "Eros", o lakrdiji oko afere "pancir", sada jure Mileta Dragića za neke mrvice, a oni glavni koji su tamo učestvovali nisu nizašta odgovorni. Zato ponavljam, teško da možemo da pričamo o reformama vojske kada u Srbiji ima više žrtava u vojsci nego da smo, ne daj bože, u ratu.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 150. Poslovnika, koji govori o donošenju budžeta, ali ima još niz povreda Poslovnika.
Odlučivanje u Narodnom parlamentu pretvorilo se u puku improvizaciju. Ne može se tako lakonski prelaziti preko brojnih povreda Poslovnika koje pojedini narodni poslanici reklamiraju. Šta god se kaže argumentovano, osnovano, da je povređen Ustavni zakon, da se mora poštovati Ustavni zakon, da se mora poštovati Ustav, da se mora poštovati zakon, da se mora poštovati Poslovnik, vi prihvatate kao - nema veze.
Ovo je Narodna skupština. Ovo je epicentar, ovo je glavno mesto na kome se moraju poštovati Ustav i zakon.
Gospodine Albijaniću ...

Citirao sam član 150. Znam da je za vašu dedukciju teško da to razumete, ali strpite se, pokušajte da shvatite.
Zašto je za vas to teško? Zato što ste maločas rekli da nije bilo kvoruma na sednici Odbora za finansije, i nikom ništa. Ne može tako da se zaključuje. To je pogrešno zaključivanje, gospodine Albijaniću. Ono što bi trebalo da se uradi, na to sam vas više puta upozoravao, o tome govori član 9. Ustavnog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi još nemamo Ustavni sud. Svaka rasprava o zakonskim predlozima je izlišna. Ovaj set zakonskih predloga neminovno će zadirati u donošenje brojnih pojedinačnih akata, koji mogu biti predmet ocene ustavnosti. Na Ustavnom sudu se može tražiti donošenje privremene mere, to su razni zakoni iz oblasti poreske politike koji tište pojedince, fizička i pravna lica, koja mogu tražiti zaštitu pred Ustavnim sudom. Njega nema. Vi nam objašnjavate, biće ga, ali red poteza je obrnut.
Znamo šta treba da se uradi, gospodine Albijaniću, prvo da se konstituiše Ustavni sud, to je prethodno pitanje.
Drugo, Vlada se sa krajnjim nipodaštavanjem odnosi prema Parlamentu, prema narodnim poslanicima. Ovde je trebalo da sede svi ministri, i potpredsednik, i premijer, da pokažu i svoj osećaj odgovornosti i poštovanja Narodne skupštine. Toga nema.
Novo nepoštovanje je u tome što nema mišljenja Vlade povodom amandmana narodnih poslanika. Oni su čitali budžet, podneli amandmane, Vlada to ignoriše. To je jedan ignorantski odnos i nepoštovanje Parlamenta, kao najvišeg organa zakonodavne vlasti, od najvišeg organa izvršne vlasti.
Pročitajte Ustav, Vlada odgovara Parlamentu. Ovde Vlada ne odgovara nikome. Ne interesuje je Parlament. Dakle, Ustavni sud, ministri, stav Vlade o amandmanima, mišljenje Odbora za finansije, napravite ga da bude većina, a ako je nema trenutno, održite Odbor za finansije. Nemojte povređivati Poslovnik u radu Zakonodavnog odbora.
To su preduslovi da se raspravlja o ovoj i drugim temama. Sve drugo je mimo Poslovnika, mimo zakona i mimo Ustava. To je ono što ne sme da se radi u Parlamentu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman ima tri vrste primedaba, ili prigovora, ili predloga. Jedna vrsta se odnosi na predložena smanjenja rashoda po pojedinim stavkama. U Izveštaju Vlade navode se razlozi odbijanja te vrste amandmana, na strani 8, 1. stav.
Drugi se odnose na povećanje rashoda za rad Saveta za borbu protiv korupcije, za finansiranje opštinskih sudova, za Fond za mlade talente, za subvencije u poljoprivredi i za zgrade i građevinske objekte u okviru razdela Ministarstva zdravlja.
Gospodine ministre, molio bih objašnjenje. U stavu 2, na strani 8, samo je navedeno šta ja predlažem a nema nikakvog obrazloženja o stavu Vlade i da li je taj deo amandmana odbijen.
Treća kategorija predloga odnosi se brisanje svih sredstava opredeljenih za avio-službu Vlade i za Kancelariju Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava itd.
Da se vratim na prvi deo predloga po ovom amandmanu, a odnosi se na smanjenje rashoda kod pojedinih korisnika, jer mislim da se ovde pare poreskih obveznika troše kao Alajbegova slama. Na šta se odnosi predloženo smanjenje rashoda?
Prvo, na troškove kabineta predsednika Republike. Pošto je o tome već govoreno, da bismo bili racionalni, ne bih to ponavljao. Drugi predlog odnosi se na smanjenje troškova kabineta predsednika i potpredsednika Vlade.
Dame i gospodo, gospodine ministre, podsetiću vas da troškovi ova dva kabineta iznose milion evra, preko 80 miliona dinara. Za jednu siromašnu Srbiju, to je previše.
Pogledajte stavke troškova putovanja, tu nešto nije u redu. Troškovi putovanja potpredsednika Vlade su skoro 100.000 evra, a predsednika Vlade - 2.500 evra. Ne znam da li je potpredsednik neki Brzi Gonzales ili Guliver, a predsednik - puž ili kornjača, ili Sfinga koja se nigde ne pomera. Naravno, problem je trošenja ovih para. Koliko je to prosečnih ličnih dohodaka, koliko penzija, plata, dečjih dodataka, novih radnih mesta?
Još frapantnije trošenje sredstava predviđeno je kada je u pitanju stavka - Generalni sekretarijat Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se, pre svega, Poslaničkoj grupi Demokratske stranke, čiji su ministri izabrali Dejana Mihajlova ponovo za generalnog sekretara Vlade. Ako se ne sećate, to je isti onaj čovek koji je prozivao Zorana Živkovića i Borisa Tadića da kažu ko je ubio Zorana Đinđića, ako ne kažu, on će reći. Pošto vi imate većinu u Vladi, glasovima vaših ministara je izabran za generalnog sekretara Vlade, taj isti čovek. To je vaš problem, naš problem i problem poreskih obveznika Srbije je što se za njegov rad izdvajaju ogromna sredstva.
Pogledajte troškove putovanja u Razdelu - Generalni sekretarijat Vlade, 69 miliona dinara. Još malo, pa milion evra. Podsetiću vas da su troškovi Ustavnog suda Srbije manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova, da su troškovi tužioca ili Tužilaštva za ratne zločine manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova.
Da li je on to osnovao turističku agenciju, konkurenciju "Džoli tursu" ili "Kon-tikiju"? Bilo bi smešno da nije žalosno, ovako je, nažalost, tragikomično.
Vladina kancelarija za saradnju sa medijima, nisam čuo nijedno slovo, nije se oglasila od kako je formirana, opet milion evra, odnosno, da budem precizan, nešto manje od milion evra, 73 miliona dinara, znači 900.000 evra.
Podsetiću vas da postoje dve kancelarije za odnos sa medijima, jedna premijerova, jednog dela Vlade - u liku Srđana Đurića, koji se svake večeri oglašava, i ona druga, oficijelna, koja, iz ne znam kojih razloga, ćuti. Još nešto da vas podsetim, ta kancelarija za saradnju sa medijima, prema projektu o budžetu, treba da troši 10 puta više nego Biro za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića. Nađite budžete za 2002. i 2003. godinu, pa ćete videti da je istina ovo što sada govorim.
Sledeća stavka tiče se Saveta za borbu protiv korupcije. Ono što sam govorio za dva kabineta, projektovana sredstva, ili rashodi za njihov rad, šest puta su veći od onoga što je planirano za Savet za borbu protiv korupcije. Ne može se tako u Evropu.
Troškovi putovanja Dejana Mihajlova su pet puta veći nego ono što treba da se izdvoji za Savet za borbu protiv korupcije.
Zašto je to tako? Zato što se želi potpuno marginalizovati Savet za borbu protiv korupcije. On je ikebana, da se može pred predstavnicima i zvaničnicima raznih međunarodnih institucija reći - imamo mi Savet za borbu protiv korupcije. On je za premijera zadnja rupa na svirali, jer on treba da služi raskrinkavanju brojnih afera i zloupotreba vlasti.
Pokušavao je to da uradi Savet za borbu protiv korupcije i napravio kompletan izveštaj za Nacionalnu štedionicu i dostavio ga Tužilaštvu, ali, naravno, pošto je jedan od ministara i prethodne i sadašnje vlade na vrhu piramide zloupotreba u aferi ''Nacionalna štedionica'', nikom ništa.
"Knjaz Miloš", "Meridijan houm", slučaj "Satelit Eros", "Keramika Kanjiža", "Jugoremedija", "Veterinarski zavod", privatizacija brojnih banaka, "Kargo centar" na aerodromu, češki dug, "Sirijska nafta", ruski gas, privatizacija "Mobtela", stanovi "Cvećara", afera "Kofer", afera "Jelašić", kupovina lokomotiva preko butika, afera "Novosti", ''drumska mafija'', koja je u vrhu vlasti, pa se premijer pre neki dan slika sa nekim od šefova te mafije, prilikom otvaranja deonice puta preko Zlatibora.
''Prosvetna mafija'' je bila u vrhu vlasti, ali do nje se nije došlo. ''Duvanska mafija'', vrhovi duvanske mafije su tajkuni koji danas vladaju Srbijom, pa kad se otvori priča o kiparskim parama, onda ćete doći do gospodara Srbije, bivših i današnjih gospodara Srbije i njihovih "of šor" kompanija na Kipru. Te "of šor" kompanije i te pare na Kipru su, pre svega, od trgovine duvanom.
Ja sam protiv Mlađana Dinkića zbog toga podneo krivičnu prijavu, čekam da dođe ovde, da vidimo ulogu fantomske kriminalne agencije FIA, Lord Armstrong, Džesika Degrasija, Vukašin Volf Minić, da vidimo kuda idu kraci te mafije i tih zloupotreba. Zato nam ne treba Savet za borbu protiv korupcije i zato se za njega izdvajaju mrvice i zato sam uložio ovaj amandman.
Predložili smo, takođe, da se ukine avio-služba Vlade. Ne znam da li je to druga avio-kompanija u Srbiji posle JAT-a, znam da ni mnogo bogatije države i vlade nemaju svoju avio-službu i ne znam čemu oni silni troškovi putovanja u svim razdelima ako će postojati avio-služba Vlade. Jedan od predloga je da se drastično smanje rashodi za BIA.
Dame i gospodo, jadna je država u kojoj su izdvajanja za BIA, za tajnu službu, a zamalo da se zbog toga ne formira Vlada, ista kao izdvajanja za Narodnu skupštinu, za najviše zakonodavno telo u ovoj zemlji - preko tri milijarde i 300 miliona dinara. Tu imate vrlo diskutabilnih kategorija, specijalna davanja zaposlenima, specijalizovane usluge.
Da li to podrazumeva i plaćanje ovih ''spavača'' na spisku BIA, koji se oglašavaju ovih dana po novinama, da li to podrazumeva i njihove novine i novinare? Neki novinari su službena glasila BIA.
Jel to podrazumeva i plaćanje istih onih koji su se, recimo, mesecima trudili da opstruiraju proces suđenja ubicama Zorana Đinđića, treći metak, druga ulica, drugi atentator, ledeni metak, foto-robot, neprestano zamenjujući teze i pokušavajući da dokažu da su drugi ubili Đinđića, a ne oni koji su ga ubili?
Nisu njima problem egzekutori, nisu njima problem oni koji su povukli oroz, njima su problem politički nalogodavci, jer to je bilo političko ubistvo. Onda treba pogledati ko je najviše profitirao. Oni koji su posle Đinđića došli na vlast. Stvar je potpuno jasna.
Plaćenici BIA su obuhvaćeni ovim enormnim parama koje su planirane i projektovane za finansiranje BIA.
Predložio sam veća izdvajanja za Savet za borbu protiv korupcije da bi Savet mogao na pravi način da uradi ono što treba da radi jedan Savet za borbu protiv korupcije u jednoj demokratskoj evropskoj državi, što Srbija treba, valjda, da bude danas; nažalost, to još nije.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za pravosudne organe. Podsetiću, procentualna izdvajanja su 2,7%. U vreme dok sam ja bio ministar pravde, bila su preko 3,5%. Znači, sada su 30% manja. Mora da se stvori ambijent, da se povrati dostojanstvo nosiocima pravosudnih funkcija, ali da se onda traži odgovornost.
Možda nepopularno zvuči, ali to treba da bude nešto što je, ponavljam, nepopularno nazivano - štap i šargarepa. Oni koji hoće da rade taj odgovoran posao, treba da budu bogato nagrađeni, a oni koji neće i ne znaju da ga rade, ne moraju da rade u pravosuđu i ne moraju biti nosioci pravosudnih funkcija.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za Fond za mlade talente, jer ne možemo govoriti o svetlim perspektivama...

Predsedniče, mogu li da pročitam broj. Ne znam čemu ta nervoza.
...za mlade talente. Ako pričamo o perspektivama za mlade generacije, a ne učinimo ništa na planu da se oni ovde afirmišu, onda će se, kao što to već sada jeste, neprestano povećavati redovi pred stranim ambasadama i onda to ostaje jeftina demagogija i prazno slovo na papiru.
Predložili smo subvencije i povećanje izdvajanja za subvencije u poljoprivredi i, konačno, za zgrade, građevinske objekte u okviru Ministarstva zdravlja.
Na šta nam liče domovi zdravlja, na šta nam liče bolnice, to nije ono što Srbiji danas treba, što treba jednoj normalnoj evropskoj državi, kakva Srbija, s ovakvom Vladom, očito ne može da bude. Hvala.

Znam da gospodin Baralić pripada političkoj opciji koja je godinama opstajala zahvaljujući tajnoj službi: Udbi, BIA, KOS-u i ostalim tajnim službama. Iza te službe, gospodine Baraliću, ostali su grobovi, humke, crni barjaci, nesreća, ratni zločini. Sva zla se vezuju za tu službu.
Nemam ništa protiv, gospodine Baraliću, da postoje takve službe. Prvo, ovo što je predloženo ovim amandmanom nije nikakva demagogija. U to verujem. Tajna služba postoji u svakoj zemlji, i u onima koje su mnogo uređenije od naše, ali je njen rad pod kontrolom parlamenta.
Može li da se kontroliše rad tajne policije u Srbiji? Ne može, gospodine Baraliću. Vi znate da ne može. Prema tome, nikada nemojte veličati naše tajne službe. One su zlo koje je ovoj zemlji donelo toliko nesreća, a ostale su poprilično identične, nepromenjene, čak vaskrsavaju, čak se revitalizuju pod ovom vlašću.
Drugo, nije Vlada koristila, odnosno jedan jedini put je Zoran Đinđić leteo, nacionalni fond su napravili srpski biznismeni, avionom Stanka Subotića-Caneta, nijedan drugi ministar, nikada. Avion Vlade, u vreme dok ste vi bili na vlasti, leteo je svakodnevno s opljačkanim parama i milijardama na Kipar, između ostalog. To je ta razlika koja se odnosi na avio-službu Vlade.
Rekao sam, može da postoji ta avio-služba, ali zašto onda enormni, milionski troškovi putovanja u svakom razredu, ili, možda, Dejan Mihajlov putuje brodovima ili helikopterima, ako to nije avio-služba?

Zamolio bih gospodina ministra da mi da obaveštenje, to je član 226. Poslovnika, povodom onog mog amandmana. Ostao sam uskraćen za odgovor na to pitanje.
Dakle, koji su razlozi odbijanja, ili Vlada ne želi da poveća rashode za Savet za borbu protiv korupcije, za pravosudne organe, odnosno za opštinske sudove, za Fond za mlade talente, za subvencije u poljoprivredi, za zgrade i građevinske objekte pri Ministarstvu zdravlja. Tu se misli na zdravstvene objekte, koji su u jadnom i bednom stanju?!
Možda je to i zato što se ulažu ogromne pare u renoviranje Vladinog objekta u Tolstojevoj ulici broj 2a, koji treba da služi kao rezidencija premijera i, verovatno, onih koji ga opslužuju. Zato su nam, verovatno, domovi zdravlja i bolnice u tako jadnom stanju.
Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram ponovo povredu odredaba članova 219. i 220. Poslovnika. Set zakona koji je na dnevnom redu proizvešće mnoge posledice po građane i biće podložan raznim zahtevima za ocenu ustavnosti i biće neophodno da se donesu privremene mere po tim zahtevima. Kako, kad ni dalje nemamo Ustavni sud?
Vas očito i ne interesuje Ustavni sud. Kako je pozicioniran u predlogu budžeta? Očito je to za ovu vladu zadnja rupa na svirali.
Molim vas, malo pažnje zbog nekoliko interesantnih paralela. Dva kabineta, kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade, imaju planirane izdatke veće od onoga što će se potrošiti za potrebe Ustavnog suda. Dva kabineta! Još je veći kuriozitet da Biro za informisanje ili Kancelarija za saradnju sa medijima ima veći budžet od Ustavnog suda. To je vaš doprinos afirmaciji pravne države i vladavine prava.
I još veći kuriozitet – troškovi putovanja Generalnog sekretarijata Vlade su na nivou troškova koji se izdvajaju za potrebe Ustavnog suda. Šta je Generalni sekretarijat Vlade, turistička agencija? O čemu se ovde radi? Nije mi jasno kako se može braniti, pogotovo iz usta gospodina Vlahovića, ovakav budžet.
Još nešto, uz poštovanje ministara koji su prisutni, krajnje je neodgovorna Vlada čiji predsednik, potpredsednici i ministri ne sede danas ovde pred narodnim poslanicima. Budžet je u hijerarhiji pravnih akata posle Ustava drugi po redu, ali očito, kakav ustav takav i budžet – anahron, retrogradan, zastareo, bez perspektivnosti, bez ičega, samo da se otalja.
Još nekoliko detalja smo hteli da pitamo ministre, na to imamo pravo, pogledajte odredbe Poslovnika, da oni to prokomentarišu. Nije ministar Cvetković ministar opšte prakse. Više stavki budžeta odnose se na više ministara i na čitavu vladu.
Pomenuo sam već planirane troškove za kabinet i u vezi sa tim da vam kažem nešto, dva kabineta imaju planirano... Da znate nešto, poštovali biste Ustavni sud, a pošto ništa ne znate onda ga i ne poštujete. Uostalom, izađite ovde pa recite.
Dakle, dva kabineta imaju planirane prihode veće nego što je imala čitava Vlada Zorana Đinđića. Razdeo za Vladu tada je iznosio 140 miliona, Vlahović će se toga setiti, a pogledajte koliko je danas za službe Vlade Republike Srbije – više od šest milijardi. Zloglasni biro, onaj 2002. i 2003, vi ste ga proglašavali zloglasnim, imao je odobrena i dozvoljena sredstva pet do sedam puta manja od sadašnje projekcije troškova vladine Kancelarije za odnos sa medijima.
Pošto nema onih koji treba da nam odgovore na ta pitanja, onda ćemo u nastavku polemike reći nešto više o tome.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredaba člana 226. i člana 98. Gospodine predsedavajući, mislim da treba napraviti pauzu, organizovati sastanak šefova poslaničkih klubova, dogovoriti se da se pozovu premijer, potpredsednik i ministri, jer oni danas treba da sede ovde pred narodnim poslanicima i građanima Srbije da bi obrazlagali i branili Predlog zakona o budžetu.
Moj prethodnik nam je održao lekciju da, navodno, poslanike vladajuće koalicije mesec dana neko maltretira. Ne, dragi gospodine, vi već četiri-pet meseci maltretirate Srbiju i njene građane. Tri meseca u pokušajima da se formira vlada, a vidimo iz Predloga budžeta, iz stavke za BIA-u da je to najvažnija institucija u Srbiji danas, 3.300.000.000 za finansiranje tajne službe. To je antipod vladavini prava, to je antipod pravnoj državi, to je antipod demokratiji. Toga nigde u savremenom svetu nema.
Onda ste dva puta birali predsednika parlamenta u neko gluvo doba noći, voljom vaše vladajuće većine. Onda ste predložili set zakona sa predlagačem koji čak ni vašim poslanicima nije bio po volji. Na kraju smo došli do ovog seta zakona koji su uručeni pojedinim poslanicima u petak predveče bez šanse da ozbiljno prouče tekst jednog od najozbiljnijih, ako hoćete najozbiljnijeg akta koji treba da usvoji Narodna skupština. To je neozbiljnost, to je maltretiranje, to je neodgovornost.
Ali, vama ne smeta što ste u takvoj koaliciji, zaboravili ste i šta ste govorili o guverneru, o generalnom sekretaru Vlade, o sekretaru za zakonodavstvo, o nabavci lokomotiva preko butika, o drumskoj mafiji. Vidimo, pre neki dan, premijer otvara nekih petnaestak kilometara puta u prisustvu vrha drumske mafije i slikaju se i neki vaši poslanici sa njim.
(Predsedavajući: Gospodine Batiću, vreme je isteklo.)
Završavam, ali bih iskoristio, gospodine predsedavajući, pošto sam se već javio za repliku gospođici Nataši Jovanović, mada neću dugo.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte replike. Javili ste se po Poslovniku, pa da privodimo ovu polemiku kraju i da idemo na dnevni red.)
Evo, završavam. Zaista ne mogu da odgovorim gospođici Nataši Jovanović gde se nalazi Vojislav Koštunica i s kim u ovom momentu razgovara. Ona je već rekla šta misli s kim razgovara, ali ja se time ne bih bavio. On bi trebalo danas da bude ovde i zato sam predložio na početku da organizujete sastanak predsednika poslaničkih klubova, da se pozovu premijer, potpredsednik i ministri i da dobijemo izveštaj zašto nisu ovde, da li su zauzeti razgovorima sa sovom ili su na nekom drugom mestu.