Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kad sam u neko gluvo doba noći primio ovaj Predlog zakona o ministarstvima, jer se pravi jedna tako kozačka, hajdučka, ponoćna, vampirska vlada, verovao sam da možemo amandmanima da popravimo taj tekst, odnosno Predlog zakona o ministarstvima.

Kad sam nakon toga pogledao, vidim da ne vredi. To je sve šuplje kao sito i to ne vredi, nikakvim popravkama ne može da se popravi ovaj zakon o ministarstvima, odnosno o tajkunima, koji vladaju Srbijom, imaju svoje predstavnike, nažalost, i u parlamentu, imaće ih i u vladi, tako da povlačim i ovaj i sve druge amandmane koje sam podneo, uz još jedan komentar.

Svaki brak kada se zaključuje, bar u početku, u tom braku ima malo ljubavi. Ovde mi nije jasno kako se pravi jedan brak u kome nigde nema ni trunke ljubavi, samo puki interes.

Doduše, svedoci smo i takvih brakova, kada se mlada devojka uda za nekog starog, bogatog, zbog interesa. Ovde nema ljubavi, očito je da postoji samo puki interes. Znamo i ko je mladoženja, onaj koji živi u prošlom vremenu, u istoriji, u mitu, znamo i ko je mlada i znamo kako će se to završiti.

Znate, kao ono na svadbama, obraćam se mladinoj strani – biće to lepo i idilično neko vreme, ali ostaje taj beleg da se mlada udala za nekog starca pri kraju političkog života.

Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se ova rasprava juče i danas pretvorila u najobičniju farsu.

Ovde se radi ne samo o flagrantnim povredama Poslovnika, nego i Ustava. Na koji način se donosi zakon o ministarstvima? Mislim da je potpuno iluzorno da produžavamo ovu polemiku, jer su prekršeni i Ustav i Poslovnik.

Dakle, vreme je, znate ono – la comedia e finita. Ovo je jedan džentlmenski sporazum da se formira vlada. Zakon ni u načelu nije donet u skladu sa Poslovnikom. Rasprava o amandmanima se vodi reda radi, bez upuštanja u esencijalne stvari pojedinih odredaba zakona i znamo svi kako treba da se završi.

Ddakle, mislim da je potpuno iluzorno da produžavamo ovu imitaciju rasprave o Predlogu zakona. Nema potrebe. Ssmatram da je vreme da pređemo na ono što predstoji, a to je da se kruniše taj brak iz računa. Hvala.

Dame i gospodo - daj čoveku vlast da vidiš kakav je, to je  stara narodna umotvorina koja vrlo dobro može da se odnosi na kandidata za mandatara Vlade.
Ekspoze koji smo dobili na početku sednice je šarena laža. Ovde je pravi pledoaje i pravi ekspoze - vlast po svaku cenu, makijavelizam bez granica.
Sećam se vremena kada je sadašnji mandatar i njegova stranka, čiji sam tada bio član, ali smo bili u dubokoj opoziciji, za neke lidere stranaka dosadašnje koalicije tvrdio da su islamski fundamentalisti, ali kada je vlast u pitanju - ništa ne smeta, možemo sa svima. Plašim se da je u pitanju politička ksenofobija, politička introvertnost, i to ne sluti na dobro.
Podsećam na još nešto, kandidat za mandatara je jedan od glavnih tvoraca pamfleta da je Zoran Đinđić povezan sa surčinskim klanom, sa zemunskim klanom, i znamo kako se to završilo. Da se nije tako završilo, on ne bi danas ni bio mandatar.
Ustav, za koji se tvrdi da je veliko dostignuće, donet je na način da se o njemu nije vodila rasprava u Parlamentu. To je jedini ustav na svetu da se o njemu nije raspravljalo u Parlamentu. Onda je usledilo ono famozno glasanje od dva dana, nisu glasali jedino oni koji su žurili na autobus.
Obećavano je osuđenicima da će biti doneta amnestija, skraćene kazne. Ništa od svega toga nije bilo. Imali smo onda, najzad, izbore, pa onda četiri meseca obmane građana, zamajavanja. Na kraju se ispostavilo da je presudna BIA. Ili Srbija, ili BIA, i odlučila je BIA.
Da li BIA vlada ovom zemljom, da li službe bezbednosti, tajne službe i danas vladaju ovom zemljom? Jel to datira još iz onog vremena, od 6. oktobra, kada uprkos zahtevima svih lidera DOS-a nisu smenjeni ni Pavković, ni Rade Marković, niko? Da li je to nastavak te agonije i te politike?
Ne bih da budem neučtiv, ali za ono što je rečeno o Srbiji, da je pravno uređena država, neću da kažem da je glupost, ali nije korektno, jer nije istina. Zamislite, reći to za državu u kojoj nema ustavnog suda, u kojoj nema državnog tužioca, u kojoj nemate okružnog tužioca u glavnom gradu, u kojoj pravosuđe funkcioniše potpuno protivustavno, jer je drugostepeni sud apelacioni sud. On je trebalo da počne da radi 1. januara. Nije bilo Skupštine da bi se prolongirao taj rok. Nije bilo ustavnog suda da bi se donela privremena mera, i onda kažemo - pravno uređena država.
Na kraju, večeras ćete zakletvu polagati pred potpredsednikom Socijalističke partije Srbije. Ne želim ništa ružno da kažem i uvažavam gospodina Mrkonjića, a za mandatara to nije nikakav problem. On je i bio na vlasti prethodne tri godine uz pomoć SPS-a. Čudim se svojim prijateljima iz Demokratske stranke, da to njima neće smetati. Čudim se, takođe, nekim svojim kolegama iz Vlade Zorana Đinđića što će sedeti u ovoj vladi i što će u svoju biografiju upisati da su bili ministri u Vladi Zorana Đinđića i u Vladi Vojislava Koštunice. To je nespojivo, a to se nikada dobro ne završava.
Hvala.

Dame i gospodo, pomenut sam nekoliko puta od gospodina Dačića, gospodina Obradovića, gospodina Omeragića.
Ako pravimo paralele između stanja u pravosuđu u vreme dok sam ja bio ministar pravde i danas, mislim da to uopšte nije korektno. Tada su na čelu glavnih pravosudnih institucija bile vanstranačke ličnosti, i državni tužilac i predsednik Vrhovnog suda i okružni tužilac i predsednik okružnog suda. Postojao je Ustavni sud, odlučivao je Ustavni sud. Ovde je pominjano sijaset slučajeva sa političkom konotacijom, koji su rešeni odlukama Ustavnog suda itd.
Malopre sam pomenuo da je ekspoze mandatara šarena laža ili, bolje rečeno, spisak lepih želja. Zašto? Zato što možemo napraviti paralelu sa ekspozeom od 4. marta 2003. godine. Evo šta nam je tada obećano.
Šta su bili prioriteti - očuvanje državne zajednice, a ona se raspala. Da li je premijer podneo ostavku? Nije. Drugi prioritet je bilo Kosovo. Ni tada, ni danas, još nemamo izveštaj Državnog pregovaračkog tima koji je bio obavezan da ga po završetku pregovora u Beču predstavi Narodnoj skupštini i da dobije smernice za dalji rad. Nemamo taj izveštaj. Zaklinjanje u Rusiju je račun bez krčmara. Istorija nas uči da su se ta velika iščekivanja uvek izjalovila.
Pitanje za mandatara - ako ova velika iščekivanja, da će propasti Ahtisarijev plan, da će Rusija staviti veto u Savetu bezbednosti, da će se nastaviti pregovori, propadnu, da li će budući premijer podneti ostavku? To je pitanje odgovornosti.
O Ustavu i institucijama već sam govorio. Mi i dalje nemamo predsednika Narodne skupštine. Napravljena je farsa ili lakrdija i poigravanje i sa narodnim poslanicima i sa građanima Srbije oko izbora predsednika Narodne skupštine. Valjda ćemo večeras dobiti bar Vladu.
U zemlji gde se ponovo gase mediji, gde se ponovo ljudi pozivaju na informativne razgovore zbog verbalnog delikta, gde se vrši progon političkih neistomišljenika, ne može se govoriti o demokratiji. Pitanje je ko, u stvari, formira ovu vladu - tajkuni kojima je stalo da se završi pljačka Srbije, jer treba privatizovati i EPS i NIS i sve drugo, ima tu još dosta para, ili oni koji deluju na političkoj sceni?
Jedno od obećanja je bilo - brz put u evropske integracije. Mi smo i zvanično poslednji na tom putu, a sada slavimo popravljanje viznog režima. To su već dobili i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Albanija. Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji potpisala je Crna Gora. Crna Gora će mnogo pre nas u Evropsku uniju. Za nas je sad i Istok Zapad, treba da čekamo pred konzulatima da dobijemo vize za Rumuniju i Bugarsku.
Svaka im čast. Shvatili su kuda treba ići, a mi s ovom dosadašnjom i budućom vladom, koja priziva Rusiju iz dana u dan, teško ćemo stići do tog puta.
Šta govoriti o borbi protiv kriminala i korupcije? Kako govoriti o borbi protiv kriminala i korupcije u zemlji gde se najveći kriminalac prima na najvišem državnom nivou, dočekuje ga ministar policije, ministar pravde, šef kabineta predsednika Vlade, šef državne televizije.
To nije borba protiv kriminala i korupcije. Počeli smo, čak, da izvozimo kriminal. Najveća pljačka u Dubaiju, pre tri nedelje, izvedena je od naših sunarodnika.
Dakle, ništa ne sluti na dobro, a nadam se da me zbog ovih reči neće ponovo hapsiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, već skoro četiri meseca svi smo taoci jedne bahate, neodgovorne politike. Ovih poslednjih nedelju dana i narodni poslanici odluke donose u neko gluvo doba noći, u vreme vampira ili jutarnjih petlova. Tako je izabran predsednik Narodne skupštine, pa razrešen, tako se bira i Vlada.
Mi nemamo puno vremena. Iskoristite mogućnost što imate parlamentarnu većinu, predložite da prestane rasprava i izglasajte to. Nastavite kršenje Poslovnika, kršenje Ustava, jer je i Zakon o ministarstvima donet mimo Poslovnika i mimo Ustava i za to snose odgovornost oni koji prave ovu vladu u poslednji čas, u minut do dvanaest. Možda računate vreme po Julijanskom kalendaru.
To je ista ona grupacija koja je slavila Srpsku novu godinu ispred Savezne skupštine. Ista ta družina hoće da napravi Vladu zajedno sa voljenim premijerom i popularnom estradnom pevačicom.
Prema tome, računajte vreme po Julijanskom kalendaru, imate još dve nedelje, ali mi ovo sve liči na «otpisane». Neće se naljutiti gospodin Brajović, on je jedini akter iz one prve autentične verzije «Otpisanih».

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj zakon nosi pogrešan naziv. On više liči na zakon o poljarskim tezgama ili na zakon o buvljoj pijaci, eventualno, na zakon o ministarskim feudima ili latifundijama.
Dakle, ako je po predlogu budućih ministarstava, onda buduća vlada i neće biti kreirana ili skrojena prema potrebama države i građane, nego prema potrebama pojedinih političkih stranaka, pojedinaca i što je još gore, tajkuna, oligarha, stvarnih gospodara Srbije.
Oni su kreatori ove vlade. Oni su se uplašili, oni su strepeli, oni su insistirali, utrošili puno energije, vremena, ali i para da se pošto-poto napravi jedna ovakva vlada. Ona je glomazna, neefikasna, nefunkcionalna.
Naravno, u okviru nje, a videćemo to već sutra, nije se uopšte vodilo računa o stručnosti i kompetentnosti, o onome što jedan kabinet treba da radi u interesu države i građana. To sa ovakvim stvarima nema veze.
Moram da vam kažem da mi je čast i da se ponosim što sam bio ministar pravde u prvoj demokratskoj vladi posle 60 godine, vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića.
Još nešto želim da vam kažem, od 17 ministara u toj vladi: devet su bile vanstranačke ličnosti, a nakon smrti i tragične pogibije Zorana Đinđića, neki od njih su pristupili DS-u. Do tada, to su zaista bile vanstranačke ličnosti.
Sve ovo, naravno, to je na štetu građana Srbije koji će taj skup i glomazni kabinet plaćati iz svojih džepova, iz svojih istanjenih novčanika u vidu carina, poreza, akciza, taksi, jer, ponavljam, nije ovde u pitanju interes građana i države Srbije, nego nekih neodgovornih pojedinaca.
Pomenuto je već da susedne zemlje od kojih su neke članice Evropske unije imaju mnogo manje kabineta, Bugarska – 17 ministara, Hrvatska koja je imala prihod od turizma, pošto vidimo ovde novog stručnjaka za turizam, ima 12 ministara, Crna Gora – 13 i ona kuca na vrata Evropske unije, od koje smo mi daleko, a buduća vlada Srbije – 22 ministarstva.
Kada pogledamo šta znači to licitiranje, partijsko i stranačko, najbolji primer za to je ono što je projektovano kao buduće ministarstvo ekonomije, odnosno kako se tačno kaže, ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Ono je objedinilo bivše ministarstvo privrede, ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, turizam, i zapošljavanje i ima još puno toga. Na dve strane je opisan delokrug rada budućeg ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Imam jedan predlog: mislim da bi iz bivšeg Ministarstva pravde ovom ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja trebalo pripojiti upravu za izvršenje krivičnih sankcija, za nadzor nad zatvorima, za buduće uređenje zatvora, jer uvek treba razmišljati futuristički, uvek treba gledati u budućnost. A kada je o privatizacijama reč, trebalo je poimenično pomenuti neke banke: ''Delta banku'', "Cyprus Popular" banku, "HVB banku", ''Centrobanku'', odnosno danas ''Laiki banku'', ''Evroaksis'' banku, ''Nacionalnu štedionicu'', a biće tu materijala za posao i rad na pretek.
Sa druge strane, zbog tih nagodbi, ministarstvo za dijasporu, obrazloženo je u tri reda i to reda radi. Takođe bih predložio da se uvede kao posebno ministarstvo –ministarstvo za odnose sa tajkunima, ono što se radi ilegalno, sada treba legalizovati, pa da se zna ko u stvari upravlja ovom zemljom. Još nešto, ljudi iz ove tzv. ''narodnjačke koalicije'' ili tzv. ''legalisati'', često se pozivaju na Slobodana Jovanovića.
E pa, Slobodan Jovanović je govorio da Vlada, odnosno kabinet ministara, treba da bude homogena, kompaktna, harmonična, solidarna, a ovde niko nikoga ne može da gleda, ovde ljudima noga nozi dobro ne misli i oni će, kao, da naprave jednu budućnost, i nije tačno.
Nije tačno da su, tobože, građani Srbije odahnuli. To možda iz neke vaše optike, iz neke vaše prizme, iz neke vaše projekcije. Građani Srbije su puni zebnje, zbunjeni, razočarani, zabrinuti zbog pokazane neodgovornosti i zbog toga što će ponovo imati vladu "kilavog Radovana".

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da osećam nelagodnost i da me je pomalo sramota i stid zbog građana Srbije što sam zajedno sa kolegama iz naše poslaničke grupe prinuđen da učestvujem u ovom vrzinom kolu, u ovim igrama bez granica kojima pojedine stranke vređaju na svojevrstan način građane Srbije. To je tema. Ovo je pitanje odgovornosti i neodgovornosti. Svi građani Srbije su pretvoreni u žrtve i taoce. Nije istine da se, tobože, zbog nekih viših ciljeva i interesa sve ovo radi. To nije cilj ni Srbije, ni njenih građana.

Gospodine Nikoliću, povredili ste, i Nenad Čanak je to pomenuo, odredbu člana 85. Poslovnika koji se tiče vremena zakazivanja sednice.

Može i drugim danima, a ne onim koje je gospodin Čanak pomenuo, može i subotom kada za to postoje okolnosti, ali ne možete da zakažete sednicu u 20,30 časova zato što je predlog podnet juče u 20 časova. Šta da je predlog podnet sinoć u 1,00 čas, znači, noćas bi u 2,00 počela sednica? Ona mora da počne u 10,00 časova, mora da počne pre 18,00 časova, a onda da se glasa i da se odlučuje da li će se produžiti posle 18,00 časova. To jasno u Poslovniku piše. To je jedna stvar. Jedino ako vi mislite da je počelo vanredno stanje koje ste pominjali pre neki dan, ali, koliko sam ja obavešten, nije počelo.

Gospodine Nikoliću, spomenuo sam pre neki dan da ''ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju''. Uvek treba poslušati te poslovice. A sad našim prijateljima iz DS-a, i na njih se odnosi ova poslovica, u ovoj zemlji mora da se uspostavi konačno red. A oni koji ne žele red neka to kažu, nećemo red, hoćemo ringišpil, svakog dana da se vrti, uđi, izađi sa tog ringišpila. Ali, to nije država. Najgore je kada se oni koji ruše državu ovde pojavljuju kao zaštitnici države. Država se brani glasanjem za one stvari koje su realne i koje su moguće, izlaganjem iz ovih rezervi svojih kritika, ali nuđenjem alternative.

Ako ne bude izglasano ovo, šta će onda biti izglasano? Ništa. Još godinu dana ćete spavati, i još deset godina, pa još 100 godina, kao Trnova Ružica koja čeka princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život. Preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji, ili, brate, sklonite se sa političke scene, idite i spavajte u nekoj bajci. To je rekao za ovom govornicom Zoran Đinđić 28. januara 2003. godine. Setite se njegovih reči.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se najpre povodom replike, a sada reklamiram i povredu Poslovnika. Gospodine predsedavajući, morate da vodite računa o dnevnom redu. Poslednjih sat vremena smo se naslušali svega i svačega, ali ne i onoga što je tema dnevnoga reda, a to je smena predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, ovde se pojedini poslanici bave više Čedomirom Jovanovićem, kao da je podnet predlog za njegovo razrešenje a ne za razrešenje Tomislava Nikolića. To je jedna stvar.
Druga stvar, uopšte nije važno čijim je glasovima pobedila na "Evrosongu" Marija Šerifović. Važno da je to prva pobeda samostalne i nezavisne Srbije, za koju su, inače, jedino bili Demohrišćanska stranka Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Samo da se zna.
Što se tiče Kosova, priča o Kosovu, o izdajnicima itd., jedva čekam raspravu o Kosovu, ali neću na to večeras da trošim vreme, pa da vidimo ko je šta radio i ko šta nije radio kada su Kosovo i Metohija u pitanju. Dakle, mogu svakog da pogledam u oči pa da vidimo ko se borio protiv albanskih separatista, a ko je prećutkivao njihov teror, zločine i separatizam, jer su na taj način opravdavani naši zločini i naš teror, jer su neki naši sunarodnici u naše ime činili zločine i onda se pravila ravnoteža zločina. Ali, to nije tema.
Ono što je danas tema, to je politika šibicara, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš, ova nije, ova nije, hajde pogodi koja jeste. Na to liči priča o izboru i razrešenju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Dame i gospodo...
(Predsedavajući: Molim poslanike da saslušaju gospodina Batića.)
Dame i gospodo, pa kolike su granice moralnog pada, moralnog sunovrata, moralne bede, moralnog debakla, moralne kataklizme onih koji su pre tri dana, imenom i prezimenom, ustali i glasali javno za Tomislava Nikolića, istih onih čiji je moral na dnu, koji su potpisali danas predlog za njegovo razrešenje. Zamislite koji je to moralni debakl! Ljudi se jedino po tome i vrednuju, jer čovek je veliki onoliko koliko mu je velik moral. Dobro, pomenuo sam ja gospodina Pekića, jer je on ideolog ovih bez morala, obraza i časti, a Pekić je govorio – lični je moral osnova svake opšte politike, budimo ljudi, građani i Srbi i nikada nijednu od ovih osobina ne žrtvujmo drugoj; ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina završava sa žrtvovanjem tuđih života.
Dakle, nismo čuli obrazloženje, odnosno čak smo čuli da je Tomislav Nikolić dobro radio svoj posao. Ako tražite nečije razrešenje, onda iznosite njegove greške, propuste, kažete loše je vodio Skupštinu, kršio je Poslovnik, možda je rekao, to je sada politički stav, da Srbija treba da bude ruska gubernija, ili je možda tumačio teoretski ili na faktički način proces uvođenja vanrednog stanja kao neku mogućnost, pa da su bar to bili argumenti. Onda možete da kažete da imaju ljudi argumente, promenili su mišljenje posle nekoliko dana, neočekivano brzo, ali moguće.
Ovako, sve u redu, ali mi smo se dogovorili. Nemojte ni vi, dragi prijatelji iz DS-a, da pominjete državne i nacionalne interese. To je neistina. Nije to nikakav državni i nacionalni interes, ova vlada, na čijem čelu treba da bude isti premijer, to je državno i nacionalno zlo i u to ćete se vrlo brzo i sami uveriti. Hvala.

Dame i gospodo, uspostavljanjem nove parlamentarne većine, koja je rezultirala izborom predsednika Parlamenta i rezultiraće danas izborom potpredsednika Skupštine, Srbija se vratila 10 godina unazad. Upravo 1997. godine uspostavljena je vlast SPS, SRS i JUL. Danas je neko drugi preuzeo ulogu JUL-a, ali po istoj matrici ponašanja, po istom sistemu vrednosti po kome je funkcionisao tadašnji JUL.
U vreme te vlasti - šta smo imali u Srbiji? Bedu, siromaštvo, prazne rafove, kantice s benzinom, enormnu inflaciju. Imali smo inat, prkos, izolaciju, svađu sa celim svetom.
Imali smo zatvaranje medija, drakonske kazne vlasnicima, urednicima, novinarima. Imali smo jednu suludu politiku u vezi sa Kosovom i Metohijom. U to vreme omogućeno je finansiranje albanskih separatista, naoružavanje, formiranje paralelnih institucija vlasti.
U to vreme, sećamo se onog seirenja po Rambujeu, onih osmeha u Rambujeu, one farse oko državne politike u pogledu rešavanja sudbine Kosova i Metohije, ignorisanja predloga grupe G-8, Kontakt grupe, jednostavno, ignorisanja svega normalnog. To se, na kraju, završilo kapitulacijom u Kumanovu. To je bilans te politike.
Setimo se, to vreme je obilovalo brojnim nerasvetljenim ubistvima, haranjem tajnih službi bezbednosti, svojevrsnom tajkunizacijom Srbije, tada se to nije tako zvalo, ali danas je to omiljeni termin. Pravosuđe je bilo pretvoreno u servis aktuelne vlasti za izvršavanje najprljavijih poslova. Setimo se onih farsičnih suđenja čelnicima NATO-a, "Pauka", "Ose" i druge gluposti, druga suđenja. Doživljavali smo elementarno kršenje ljudskih prava. Tako je bilo onda, sa tom koalicijom i tom vlašću.
Plašim se da nam se to ponavlja danas. Opet imamo bedu i siromaštvo, uprkos onim velikim obećanjima aktuelne vlasti. Svedoci smo da u Srbiji, u raznim mestima, ljudi umiru od gladi. To ste svi čitali, to ste svi imali prilike da pratite.
Opet smo svedoci zatvaranja pojedinih medija, gašenja pojedinih medija, pretnji pojedinim medijima, opet imamo lošu politiku o pitanju Kosova i Metohije. Nemamo ni do danas izveštaj Državnog pregovaračkog tima o rezultatima pregovora. To je ignorisanje i uvreda za Narodnu skupštinu.
Konačno, videli smo danas koji su trenutni efekti uspostavljanja nove parlamentarne većine: najveći pad akcija na berzi. Stručnjaci kažu da je neposredna šteta oko pola milijarde.
Ispred Doma Narodne skupštine nije podignuta zastava, iako Srbija treba da predsedava Savetom Evrope. Imamo vize, imamo ponovno odlaganje olakšanja viznog režima, imamo inflaciju, odnosno rast evra. Meni je potpuno normalno i potpuno prirodno uspostavljanje...
Da li možete da mi omogućite da normalno govorim, gospodine predsedniče?

Gospodine predsedniče, vi niste došli do te lekcije na pravnom fakultetu u kojoj se govori da se iz neprava ne može steći pravo. Niste vi kvalifikovani da o tome sudite. Ja govorim o tački dnevnog reda, a tačka dnevnog reda je izbor potpredsednika Skupštine.

Ja sam video da nema više prijavljenih po Poslovniku.

Govorili su svi predstavnici poslaničkih klubova. Prema tome, valjda je normalno da sada reč mogu da uzmu narodni poslanici.

Ako mi dozvolite da završim, ako ne, ja ću prekinuti, pa ću ponoviti sve ovo.

Da li mogu da završim ili da se prijavim, pa da ponovo govorim? Ubuduće dodelite formulare poslaničkim grupama, da bi mogli da se prijave...

Gospodine Nikoliću, vi ste očekivali, verovatno, velike političke poene preuzimanjem funkcije predsednika Skupštine. Ne ide vam to, gospodine Nikoliću. Moj vam je dobronamerni savet - probali ste, videli ste, dižite ruke od toga, biće i vama i nama bolje.
Mogu li sada da dovršim, gospodine Nikoliću?