Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za repliku pošto me je gospodin Dačić pomenuo u nekoliko navrata.
Da pojasnim još jednom ono što sam prethodno rekao, apelujem na vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, vi ste najodgovorniji da sprečite kršenje Ustava, čak i ovog ustava za koji se glasalo rukama i nogama nekoliko dana, negde se još glasa za ustav, kao što sam čuo.
Slagali ste čak ljude koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, pa kada su se posle pobunili i tražili da ispunite dato obećanje, onda ste dali da se isprebijaju, da se masakriraju u zatvorima i doneli ste taj ustav. Kad bih bio maliciozan i kada bih bio zlurad, rekao bih robijaški ustav, ali šta je tu je.
Gospodin Dačić pomenuo je član 9. stav 2. To je još komplikovanije, jer nije naravno konstituisan Visoki savet sudstva, nije konstituisano Državno veće tužilaca, nije formiran Vrhovni kasacioni sud. Ali, čak kada sve to ignorišemo, nisu izabrane sudije Ustavnog suda sa liste predsednika Republike i Narodne skupštine, nema Ustavnog suda.
Nijedna zemlja ne može biti država ako nema Ustavni sud, ako nema državnog tužioca, ako ima parlament gde se svake srede i petka bira njegov predsednik. O tome treba da vodite računa. Neću se baviti ko je predstavnik predlagača za ove zakone i mene ne interesuje što je gospodin Balinovac bio član JUL-a, prvo DSS-a, pa JUL-a, pa opet DSS-a, to je ono ping-pong, ali to nema veze.
Pomenuo je gospodin Dačić da smo u okviru poslaničke grupe LDP-a insistirali da se dovrši druga tačka dnevnog reda, da na dnevnom redu bude izveštaj državnog pregovaračkog tima, što je bila obaveza po zaključku koji je donela Narodna skupština, pogledajte to, gospodine predsedniče. Vodite računa da se poštuju odluke Narodne skupštine. Mi to do danas nemamo. A znate zašto nemamo?
Pa to takmičenje u patriotizmu palo bi u vodu, videli biste šta znači nadgledana autonomija i videli biste da to nije ništa više od Ahtisarijevog plana, zato nema izveštaja državnog pregovaračkog tima na Narodnoj skupštini.
Apelujem na vas da se ovo povuče sa dnevnog reda iz još jednog razloga. Ustavni zakon, u članu 15, propisuje da će se svi ostali zakoni, ali i ovi koji se predlažu spadaju u te ostale, usaglasiti sa Ustavom do 31. decembra 2008. godine. Ako ne znate koji je danas datum, možemo i to da vam kažemo. Hvala vam, prijatno.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo bih apelovao na predsednika Narodne skupštine da ne prihvati da svesno krši Ustav, odnosno Ustavni zakon. To je vaša sveta obaveza da poštujete Ustav, bez obzira kako je donet, bez obzira koliko je nakaradan, mi o tome imamo svoje mišljenje i to sad nije bitno.
Imamo Ustav koji se koji se mora poštovati, a prvi ko mora da poštuje Ustav je predsednik Narodne skupštine. Ako vi dozvolite teror većine nad manjinom i ako ponovo dozvolite kršenje Ustava, pod velom nekakvih opštih državnih ili nacionalnih interesa, svi zajedno, i kao država i kao društvo, ne možemo daleko dogurati.
Gospodine predsedniče, ovde nije potrebno nikakvo pravničko znanje za tumačenje ove norme, koja je jasna laicima, običnim građanima. Nema tu ni semantičkog tumačenja, znači, pojmovnog, ni ciljnog, ni, što bi stručnjaci rekli, teleološkog, dovoljno je jezički, gramatički da pročitate šta je trebalo uraditi za vreme prvog redovnog zasedanja. To nije urađeno.
Pošto to nije urađeno, vama preostaje jedina mogućnost, da probate za ova dva dana da možda te stvari uradite, imate parlamentarnu većinu, neka Narodna skupština izabere sudije Ustavnog suda, da bi stvar mogla da se pomeri sa mrtve tačke. Ako vi prihvatite da svesno kršite Ustav, vi ste po definiciji najodgovorniji.
Da ispravim gospodina Dačića, pošto sam bio predsednik Ustavne komisije, gospodin Balinovac nije bio član Ustavne komisije, bio je konsultant gospodina Jočića, njemu je i trebao konsultant, budući da je studiranje prava za njega trajalo do 32. ili 33. godine, a kao predsednik Ustavne komisije nikada ne bih dozvolio da gospodin Balinovac bude član Ustavne komisije.
Da ispravim gospođu Natašu Jovanović, pardon gospođicu, nije to bio jedan politički transfer gospodina Balinovca.
On je bio prvo član DSS-a, pa prešao u JUL, bio savetnik Aranđela Markićevića, pa pomoćnik i zamenik Dragoljuba Jankovića, pa kada je ta koalicija pala sa vlasti, kada je DSS došao na vlast, on se ponovo vratio u DSS.
Još jedan detalj, gospođo Kolundžija, obraćam se vama kao ovlašćenom predstavniku predlagača, ne možete reći da neophodnost donošenja odluke povodom privremenog finansiranja nameće obavezu za ovo zasedanje. Zašto? Ne možete vi jedno kršenje prava da ispravljate drugim kršenjem prava, znači, da nepravom ispravljate nepravo, jer to ne postoji. Znači, ovo ne može danas da bude na dnevnom redu. Može, ali onda priča o demokratiji nema nikakve svrhe. Ovo je povreda Ustava i ovo je teror većine nad manjinom.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smo uskraćeni odgovora na pitanje zašto se na dnevni red stavljaju zakoni koji treba da se usaglase, po odredbama Ustavnog zakona, do 31. decembra 2008. godine. Drugo pitanje, zašto na dnevnom redu prvog zasedanja nisu bili oni zakoni koji su, opet po članu 5. Ustavnog zakona, trebalo da budu? Vi ste potpuno obrnuli red poteza.
Šta je razlog tolike žurbe? Zašto se pošto-poto želi raspravljati i odlučivati o predlogu za izmenu i dopuna ova četiri zakona? Šta je glavni motiv? Da li to da jedino Vlada vlada u ovoj zemlji, da ona poukida akte svih organa lokalne samouprave, i tu nema nikakve zaštite jer nema Ustavnog suda, da li možda da se osujeti mogućnost da 20 poslanika, koliko to po odredbama još uvek važećeg Zakona o Vladi, može tražiti, odnosno predložiti razrešenje Vlade ili pojedinih ministara?
Evo, naša poslanička grupa će to odmah da uradi na nekoj od narednih sednica. Očito postoji bojazan od istine koju bi rekli, a čudi me da je gospodin Boško Ristić pokušao da objasni neobjašnjivo. On se u stvari opredelio na neko novo računanje vremena, pre i posle Vlade. Znate ono, pre i posle Hrista, ovo je pre i posle Vlade.
Onda bi se drugo zasedanje proglasilo za prvo, jer je prvo posle konstituisanja Vlade. Ne može tako, Ustavni zakon je vrlo jasan.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitavu današnju sednicu karakteriše brojno kršenje odredaba Poslovnika. Predsednik Narodne skupštine pošto je doživeo na neki način poraz, povukao se sa mesta predsedavajućeg, bez objašnjenja šta je značio njegov pokušaj da se utvrdi kvorum, šta znači nastavak sednice. Znam da je vanredno zasedanje, ali zašto je onda pokušavao da obezbedi kvorum? Dakle, nije dobro počelo, ne može se tako raditi.

Član 104.
Još nešto da kažem. To što gospodin Balinovac kao službenik Vlade nastupa pred ovim parlamentom, to je uvreda Narodne skupštine , to je uvreda narodnih poslanika, to je uvreda svih onih koji su se borili za demokratsku i evropsku Srbiju do 5. oktobra 2000. godine.
Zašto? Svedok sam toga. Setite se famoznog Zakona o informisanju. Setite se gašenja pojedinih medija i oduzimanja roto-mašina i svega ostalog.
Kao ministar pravde u prvoj demokratskoj vladi Zorana Đinđića i sada se obraćam pre svega poslanicima Demokratske stranke.
Imao sam pravo po današnjem zakonu da pokrenem postupak za razrešenje sudija za prekršaje i pokrenuo sam postupak za razrešenje jednog broja sudija za prekršaje, koji su se isticali u primeni Zakona o informisanju.
Saslušavao sam ih, pošto je to bilo predviđeno procedurom. Jedan broj njih je sa suzama u očima govorio da ih je na to terao gospodin Balinovac, da je on bio supervizor tadašnjeg režima, da je bio Višinski tadašnjeg diktatora. On sada nastupa, i njega ste gospodo iz DS na nivou Vlade izabrali za, kako se to danas kaže, direktora.
Postoje zapisnici o tome koje pažljivo čuvam. Zato što gospodin Balinovac nije bio službenik vlade Zorana Đinđića, niti vlade Zorana Živkovića, nije bio službenik vlade u kojoj sam bio ministar pravde, recimo, Žarko Korać potpredsednik vlade, a nakon toga, Čedomir Jovanović potpredsednik vlade itd. On nije bio funkcioner te vlasti.
Još jedan detalj, red je bio da pošto je ovde, između ostalog, na dnevnom redu i Zakon o državnoj upravi, da bude bar prisutan ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili je on neki oktroisani ministar kome je šef gospodin Balinovac. I kada sve ovo govorim, ništa privatno nemam protiv gospodina Balinovca, ali on fenomenološki karakteriše nešto što se nije smelo činiti i on sada nastupa, kao i Dejan Mihajlov, koga su takođe birali ministri u vladi iz DS za generalnog sekretara vlade. Razmislite o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, drago mi je da ste se saglasili sa onim što sam govorio.
Budući da sam poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, znači slažete se sa onim što sam ovde izrekao, ali, pošto sam u poslaničkom klubu Liberalno-demokratske partije, rekli ste da ništa nije tačno. Sve je tačno, gospodine Balinovac.
Nemojte da nas terate da ulepšavamo vašu biografiju, jer ako budemo počeli da iznosimo druge detalje iz vaše biografije, vi ćete sami poželeti da više ne sedite tu. Naš vam je poprilično human predlog da sada napustite sednicu parlamenta, ovog momenta.
Drugo, ovde niko nije pomenuo Vojislava Koštunicu. Ne znam otkud vama da mi preko vas napadamo Vojislava Koštunicu. O vama smo previše fino govorili u odnosu na to šta imamo da kažemo za Vojislava Koštunicu.
Da vidimo šta to nije tačno, gospodine Balinovac. Jeste bili savetnik ministra Aranđela Markićevića? Jeste bili prvo član Demokratske stranke Srbije? Jeste. To znam, jer sam i ja u to vreme bio član Demokratske stranke Srbije.
Dalje, kada je formiran JUL, prešli ste u JUL, gospodine Balinovac. Je l' to nije tačno? Tačno je. Nemojte se onda pozivati da verujete u Boga, jer onaj ko veruje u Miru Marković, ne veruje u Boga. Ona je idolopoklonik i nema onda verovanja u gospoda. Kada već o tome govorimo, da li ste bili kasnije, kada je ministar pravde bio Dragoljub Janković, prvo njegov pomoćnik za normativne poslove, pa ste bili njegov zamenik. Da li je to tačno ili nije tačno?
Gospodine Balinovac, odlazili ste na pojedine rasprave povodom primene Zakona o javnom informisanju.
Dakle, nemojte me terati, gospodine Balinovac, da donosim izjave sudija za prekršaje.
Konačno, kada sam postao ministar pravde, a vi iz JUL-a se vratili u DSS, znate šta su mi rekli ljudi zaposleni u Ministarstvu pravde: ko Boga vas molimo, samo nemojte dozvoliti da se i ovde vrati Zoran Balinovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ova rasprava sve više gubi svaki smisao.
Apelujem, pre svega, na poslaničku grupu DS i ovlašćenog predlagača da prekrati dalje zlostavljanje i narodnih poslanika i građana Srbije, utoliko pre što smo mi u seriji razgovora sa našim kolegama i prijateljima iz DS stekli nedvosmislen zaključak, da i oni misle da je ovo uvreda narodnog parlamenta, da se i oni osećaju nelagodno, da je njima neprijatno, da na neki način iz obaveze lojalnosti prema sopstvenoj stranci ipak sede tu, jedan broj njih neće da glasa i mislim da je jednostavno to sve obesmišljeno.
Što se gospodina Balinovca tiče, mislim da bi najbolje bilo da vi sami prekratite ovo mučenje i građana Srbije, i narodnih poslanika, i sopstveno mučenje.
"To svirepo delo sproveli su Zoran Balinovac, tadašnji JUL-ov zamenik ministra pravde, Balša Govedarica, predsednik Vrhovnog suda i najsramnija ličnost u istoriji privrednih sudova, Čedomir Prostran.
To je dokaz da se nad mojom ličnošću sprovodi genocid, baš onako kako mi je govorio Zoran Balinovac 9. 10. 2000. godine, iznuđujući moju ostavku, koju uprkos svemu nisam dala. Pretio mi je montiranim krivičnim postupkom preko nameštaljki, falsifikovanjem mog rukopisa.
I eto, rečeno - ispunjeno, što je nezabeleženo u sudskoj praksi. On je od JUL-a pobegao kod Koštunice i učvrstio moje neprijateljstvo sa istim, zbog mog konstantnog prozivanja da je nezakonito izabran za predsednika SRJ.
Do sada sam mislila da sam prognana samo od pravosudne hobotnice, ali sada provereno znam da je u pitanju i politička logistika koju Balinovac, kao visokopozicioniran u DSS-u, obezbeđuje preko Koštunice".
Zamislite da je čak i Milena Arežina, bivši predsednik Trgovinskog ili Privrednog suda, tako govorila o Zoranu Balinovcu, koja je bila njegov dugogodišnji saradnik, pošto je on bio pomoćnik i zamenik ministra pravde, a ona na jednoj od najznačajnijih pravosudnih funkcija u Srbiji.
Gospodine Balinovac, ne bi valjalo ako budemo čitali dalje. Moj apel je, evo ako hoćete iz humanih pobuda, da vi sami dignete ruke od ovog daljeg zlostavljanja i terorisanja narodnih poslanika, kada vam već nije prošao zakon o terorizmu, nemojte terorisati ove ljude koji imaju preča posla od vas.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo
narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, a imam i pravo na repliku na ono što je govorio gospodin Ivica Dačić.
Što se Poslovnika tiče, reklamiram povrede Poslovnika, i to članova od 100. do 105. Ovde su neki narodni poslanici dali sebi za pravo da budu tumači, tutori ili mentori rada nekih drugih poslanika i nekih drugih poslaničkih grupa. Na to, jednostavno, nemate pravo. Nemate pravo da bilo kome držite pridike šta treba da rade ili da ne rade.
Mi govorimo u ime onih građana koji su za nas glasali i u ime onih koji politiku ne shvataju kao seosku pijacu, koji politiku shvataju kao što je nešto stvar principa, ideja, uverenja, ubeđenja i programa i ideologije. Ima onih građana koji, kao ni mi njihovi predstavnici, nemamo široki kapacitet. To je termin koji je sinonim za političku prostituciju koja dominira političkom scenom Srbije danas.
Mi nemamo nikakav problem što je gospodin Balinovac bio član jedne opozicione stranke i onda bio član jedne vladajuće stranke, pa kada je ona izgubila na izborima ponovo prešao u svoju nekadašnju stranku. To je problem njegove stranke.
Mi nemamo ništa protiv toga što gospodin Balinovac u Vladi se nalazi na čelu jedne institucije koju predstavlja. To je problem Vade i to je problem koalicionih partnera u Vladi. I to je problem ne za njegovu stranku ponovo, nego za one pripadnike drugih stranaka vladajuće koalicije koje su to prihvatile, i to se nas ne tiče.
Mi želimo samo da ukažemo, u ime onih građana koji su nas birali, da ne može takav čovek da nastupa pred poslanicima parlamenta, jer mi smo na takav način izneverili poverenje građana koji su za nas glasali.
Pomenuo sam gospođu Arežinu i naravno da smo mi na suprotnim političkim pozicijama čitavog života bili. Ali, ona je do 5. oktobra bila jedan od najbližih saradnika gospodina Balinovca. Kada je ona kao takva mogla o njemu da izrekne ovakve kvalifikacije koje sam citirao iz njene izjave, Miloševića su izdali prijatelji, onda šta očekujete od nas?
Gospođa Plavšić je pomenula da treba da prevaziđemo ovaj nivo diskusije, jer gubimo vreme na evropskom putu Srbije. Gospođo Plavšić, mi smo poslednja zemlja u Evropi i u regionu koja je na tom evropskom putu. Da li će Oli Ren prihvatiti nastavak pregovora o asocijaciji i stabilizaciji.
I ako on to prihvati, opet smo poslednji, zahvaljujući Vladi, prethodnoj i sadašnjoj, koja koketira sa ispunjavanjem svojih međunarodnih obaveza i taj sporazum, bez ispunjenja tih međunarodnih obaveza, nikada neće biti zaključen. Ne zato što smo mi maliciozni, nego zato što je to imperativ EU.
Ne znam na koga ste aludirali kada ste pomenuli da se podnesu tužilaštvu i policiji prijave za nekakve finansijske zloupotrebe. Verovatno je to bila aluzija na neku od izjava predstavnika SRS u povodu Mlađana Dinkića.
Ja sam tu svoju građansku dužnost obavio, i po pitanju Nacionalne štedionice, gde me je Specijalni tužilac za organizovani kriminal obavestio.

Imam dva puta po tri minuta, repliku i povredu Poslovnika.

Nemojte da me prekidate.
Kao i krivična prijava protiv kiparskih para. Pokrenute su obe inicijative, ali o tome sada neću da polemišem.
Još nešto, nije tačno, i naravno može politički da bude simpatično, da oni koji nisu glasali za Vladu ne mogu da pokrenu inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi ili ministru.
Naravno da mogu i naravno da je to jedan od glavnih razloga zašto se ovo pošto-poto stavlja na dnevni red, jer bi naša poslanička grupa, sa još jednom, odmah krenula u i inicijativu za izglasavanje nepoverenja, jer po zakonu za to je potrebno 20 poslanika, još uvek važećem zakona.
Bio sam ministar u vladi Zorana Đinđića, tri dana se raspravljalo o mom poverenju, tri dana. To je pošteno, demokratski. Sedeo sam tu i ljudi su iznosili argumente, odgovarao sam na te argumente, glasalo se i potvrđena mi je pozicija ministra pravde, dakle mogu svakog da pogledam u oči.
Dakle, mi još jednom apelujemo, gospodine Albijaniću, da se obave konsultacije i da se prekine ova farsa od zasedanja, jer mi ćemo, poštujući ukazano poverenje građana, na ovome istrajavati, bez obzira koliko vi budete produžavali trajanje ove sednice.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da mi pominjemo svoje birače jer želimo da ne izigramo njihovo poverenje i na taj način pridobijemo poverenje drugih birača, da ljudi vide da postoje dosledni, principijelni, konsenkventni, koji se neće poigravati sa njihovom izbornom voljom.
Dalje, rekao sam da je Srbija poslednja na putu ka evropskim integracijama. Gospođa Plavšić nije pažljivo slušala. Vlada je odgovorna za to, jer prvo obećanje prethodne vlade je bilo - brz put u evroantlantske integracije, a mi poslednji na tom putu. U setu zakona koji su danas na dnevnom redu prvi je izmena i dopuna Zakona o Vladi. Mi danas pričamo o Vladi i njenoj odgovornosti, odnosno neodgovornosti.
Gospođa Plavšić je dozvolila sebi da napravi nekakvu aluziju na neizručenje četiri generala decembra 2003. godine. Gospođo Plavšić, da vam kažem nešto, možete proveriti, danas ili sutra dolazi Karla del Ponte, mi smo bili postigli dogovor sa Karlom del Ponte da se ovde formira specijalni sud za ratne zločine i da se generali procesuiraju ovde, i niko nama nije ni insistirao na izručenju generala. Mi nismo imali taj problem uopšte.
Dalje, gospođo Plavšić, i predstavnici vaše stranke, pošto ste nabrajali neke bivše ljude iz Miloševićevog režima, i na saveznom i na republičkom nivou, učestvovali su u vršenju vlasti, u onoj pravoj vladi, i Tomica Milosavljević, i Mlađan Dinkić, imali ste ministre na saveznom nivou, potpredsednika Savezne vlade, gospodina Labusa itd.
Dakle, ovde je tema Vlada. Takođe, malopre je gospodin Tomislav Nikolić rekao da nije lepo da se mi maltene seirimo nad gospodinom Balinovcem i zašto to ne radimo kada je Koštunica u pitanju. Neće da dođe. Jedva je došao, onako kao da su ga zvali na izručenje smrtne kazne kada je biran za premijera. Nećete ga više nikada videti. Nemojte nama ukazivati na nedostatak hrabrosti. Čuli ste kada je bio premijer ovde šta smo rekli u ime naše poslaničke grupe.
Na kraju, pošto me gospođa Plavšić isprovocirala, gospođo Plavšić, put u evropske integracije ne vodi preko ukidanja medija, u čemu je značajnu ulogu imao gospodin Balinovac, ne vodi preko donošenja famoznog zakona o borbi protiv terorizma. To je sve suprotno evropskim standardima i ne ide se preko gospodina Balinovca u Evropu. On vodi na neku drugu stranu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se pre svega vama, gospodine predsedniče.
Na početku današnje sednice ukazao sam na povrede Ustavnog zakona, kao i mnogi poslanici koji su tražili da se prekine ova sednica, jer je njeno zakazivanje suprotno odredbama Ustavnog zakona. Na to uopšte niste reagovali.
Pokušavajući da obezbedite parlamentarnu većinu dali ste prvo pauzu od dva minuta, pa od 15 minuta, pa prekid sednice, pa ste lakonski konstatovali da nema kvoruma, pa zbog toga nema objedinjene rasprave, nego se vodi pojedinačna rasprava o svakom od ova četiri zakona koja su stavljena na dnevni red. To je već poraz i to je već potpuno iracionalno.
Pa vas je na tom mestu nasledio, odnosno nastavio sa predsedavanjem gospodin Albijanić. Pa je, mimo uobičajenog postupanja, odredio pauzu od sat vremena u jedan sat. Pa smo ga onda tri sata ubeđivali da se obave konsultacije šefova poslaničkih klubova, pa je na kraju to prihvatio. Zatim je odredio pauzu od 15 minuta. Ta pauza je trajala sat vremena.
Onda ste došli ponovo vi i uopšte niste obavestili parlament šta je dogovoreno na tim konsultacijama. Nastavlja se dnevni red. Zatim smo predložili da Vladu predstavlja ili premijer, ali pošto on verovatno nije obavešten o održavanju sednice na kojoj treba da bude Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, makar potpredsednik Vlade ili makar ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je resorni ministar za ove teme, gospodin Milan Marković. Ništa od toga se nije dogodilo.
Izneli smo principijelni stav zašto smatramo da Vladu ne može da predstavlja gospodin Zoran Balinovac, jer je oličavao jednu vlast, jedan režim protiv koga smo se borili i ne možemo da prihvatimo, puj pike ne važi, nije važno, bilo pa prošlo. Ne, nije bilo pa prošlo. Onaj ko je gasio medije, onaj koji se zalagao za zakon o borbi protiv terorizma, ne može da bude predstavnik nikakve vlade koja pretenduje da bude demokratska u ovom parlamentu.
Još nešto, svojevremeno je odbijen zahtev gospodina Zorana Balinovca da bude upisan u imenik advokata. Kako nezvanično saznajemo, advokatske komore su odbile zahtev za upis Zorana Balinovca, bivšeg pomoćnika ministra pravde za vlade SPS, u imenik advokata Advokatske komore. Inicijator postupka je Zoran Balinovac, bivši pomoćnik ministra pravde, koji u ministarstvu radi više godina. On je u inicijativi naveo itd.
Za Advokatsku komoru gospodin Zoran Balinovac nije bio čovek koji je podoban za upis u imenik advokata. Za novu vladu i, pre svega, za naše prijatelje iz DS, on je naprasno postao podoban da bude republički sekretar za zakonodavstvo ili, kako se to danas zove, direktor Sekretarijata za zakonodavstvo. I što je još gore, da bude predstavnik Vlade u parlamentu, u Narodnoj skupštini. Pa čak nema ni vašeg predstavnika, gospodina Milana Markovića, koji je očito oktroisani ministar, a vi na sve to pristajete.
Gospodine predsedniče Skupštine, ponovo ukazujući da je ova sednica zakazana mimo Ustavnog zakona, još jednom insistiramo da se stavi na glasanje naš predlog da se prekine ova protivustavna ustavno zakazana sednica. Pa ako imate parlamentarnu većinu koja će glasati da nije povređen Ustavni zakon i ako hoćete da nametnete teror većine nad manjinom, vi to bar zvanično uradite i neka to vide svi građani Srbije.

Gospodine predsedniče, nebrojeno puta reklamiramo povrede Poslovnika. Vi ste dužni da nam date objašnjenje. Ponovo tvrdimo da nema kvoruma u ovoj sali. Vi sada možete da kažete da ga ima, ako mi date objašnjenje na ovu moju tvrdnju da ga nema. Onda tražim da se parlament o tome izjasni, pa ćete onda videti da li ima kvoruma ili nema kvoruma, da se ne igramo žmure.
Radi objašnjenja, gospodine predsedniče, sada se obraćam građanima Srbije, onima koji nisu imali prilike da od 10,00 sati prate sednicu parlamenta.
Dakle, poštovani građani Srbije, danas su na dnevnom redu Zakon o Vladi, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima i Zakon o budžetskom sistemu. Sve su u pitanju izmene i dopune tih zakona.
Ti zakoni su se našli na dnevnom redu zato što treba da se usaglase sa novim Ustavom. Rok za njihovo usaglašavanje sa novim Ustavom je do 31. decembra 2008. godine, a ne pošto-poto danas. Pre dva dana završeno je Prvo redovno zasedanje Narodne skupštine. Do kraja Prvog redovnog zasedanja, kako to u ustavnom zakonu piše, trebalo je da bude konstituisan ustavni sud, da bude izabran državni tužilac, da bude izabran ombudsman, guverner Narodne banke, poverenik za medije.
Niste zapamtili, treba da zapamtite nešto. Znam da ste čuli, ali ništa ne pamtite, a trebalo bi da se stidite što su vaši ministri glasali za Zorana Balinovca, Dejana Mihajlova, trebalo bi da se stidite, jer na taj način ponovo ubijate Zorana Đinđića. To ne smete da radite. Dakle, to je jedan od razloga zašto čitav dan traje polemika na ovu temu.
Drugi razlog je što je za predstavnika Vlade određen direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Zoran Balinovac, čovek koji je pre 5. oktobra bio član JUL-a, savetnik, pomoćnik i zamenik ministara Aranđela Markićevića i Dragoljuba Jankovića. I to nije strašno, ali je strašno što je isti taj čovek bio supervizor u postupcima po Zakonu o javnom informisanju, kada su rigorozno, drakonski kažnjavani i gašeni pojedini mediji.
Tog čoveka ste izabrali za direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i taj čovek danas predstavlja Vladu Republike Srbije. Naš poslanički klub to jednostavno ne želi i ne može da prihvati. Iko od ljudi koji su se zalagali za demokratske promene u Srbiji, ako ima malo morala, časti i savesti to ne bi smeo da prihvati. Ni jedna fotelja nije vredna svih onih želja, nadanja, stremljenja, deset godina na ulicama Beograda po ciči zimi, ledu, snegu, pred kordonima, pendrecima, suzavcem. Zbog takvih ljudi kao što je Zoran Balinovac vreme je da se stidite.

Gospodine predsedniče, vi ste samo glasnogovornik ove skupštine, a vi ste sebi dali pravo da vi budete Narodna skupština. To ne može ni jedan pojedinac, međutim, vi ste očito uzurpirali ovlašćenja koje vam daje Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Ostajemo uporni u zahtevu da se ova sednica prekine i tražimo od vas da, na način kako se inače uobičajeno glasa, proverimo da li postoji kvorum za rad u Narodnoj skupštini.
Tvrdimo da ne postoji. Ostajemo uporni i to ćemo činiti ubuduće, čak i kad počne rad o pojedinim zakonima, da predstavnik Vlade povodom ovih tačaka dnevnog reda ne može biti gospodin Zoran Balinovac. Podsećam još jednom na razloge koje smo pominjali u više navrata tokom dana.
Ovo je knjiga Milene Arežine "Noć prevare, dan izdaje". Milena Arežina je bila predsednik Privrednog suda u Beogradu u vreme režima Slobodana Miloševića. Milena Arežina je smenjena posle 5. oktobra. Šta u ovoj knjizi piše Milena Arežina što ima veze sa ovom sednicom i sa našim insistiranjem da gospodin Zoran Balinovac ne bude ovlašćeni predstavnik Vlade povodom aktuelnih tačaka dnevnog reda.
Kaže Milena Arežina, strana 250: glavni organizatori obijanja mog kabineta 6. oktobra sada su 9. oktobra kod Glavonjica, gde su se zajedno sa njim proizveli u prvi krizni štab koji treba da osmisli kako mene izbaciti. Upravo onako kako mi je rekao Mile Luković-Kum, neposredno pre obijanja kabineta, njima se tog jutra u Glavonjićevom gnezdu pridružio Čedomir Prostran, tadašnji predsednik Vrhovnog privrednog suda, i Zoran Balinovac, tadašnji zamenik ministra pravde, inače kadar JUL-ovog najokorelijeg finansijskog jezgra, čovek koji je preuzeo ulogu agitatora za Kljajevićevo unapređenje, na bazi bilansa svih kriminalnih radnji od 6. oktobra izvršenih uz pomoć Surčinaca.
Balinovac je u sprovođenju JUL-ovih direktiva u pravosuđu bio revnosniji i od samog ministra Jankovića, a pogotovo u kažnjavanju medija. Kaže na 252. strani: najednom upade zajapureni Balinovac, on maltene kleknu, sklopio ruke i, skoro cičeći, kaže - daj ostavku, molim te, to je zbog tvoje sigurnosti.
Je l' se ti to, Balinovče, preko moje glave dodvoravaš novoj vlasti. Neće ti uspeti...''
(Predsednik: Vreme, gospodine Batiću.)
Završavam.
''...On mi tada sasu - nije reč danas o meni, već o tebi, sve ćemo na tebe svaliti. Ja sam se već učlanio kod Koštunice. Ako ne daš ostavku, mogu te ubiti. Surčinci jedva čekaju.''
Gospodo, takav čovek i prijatelji iz DS danas predstavlja Vladu. To je njegov savremenik i njegov saradnik, gospođa Milena Arežina, o njemu napisala.
Vama to očito ne smeta, kao što vam očito ne smeta i što je pre neki dan, istovremeno kad i Zoran Balinovac, za šefa Vladine kancelarije za odnose sa medijima imenovan gospodin Milivoje Mihajlović. On je, inače, bio portparol SPS-a za Kosovo i Metohiju. Toliko o lustraciji, za koju se zalagao Zoran Đinđić, za koju smo se zalagali svi mi.
Vi pravite relustraciju. Vraćate Balinovca, vraćate Milivoja Mihajlovića i uporno hoćete da i mi u tom relustriranju učestvujemo. E pa, nećemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, od nekoliko poslanika iz redova parlamentarne većine čuli smo apel da i poslanici opozicije glasaju za njihovog kandidata za predsednika parlamenta. To mi zvuči kao nekakvo lamentiranje za vremenima jednopartijske države, to je sindrom bratstva i jedinstva i on očito ponovo vaskrsava u ovom parlamentu. I još da pomenete društvenu svojinu, samoupravljanje i nesvrstane, pa da se vratimo u prošlost.
Kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, u okviru poslaničke grupe LDP, po definiciji opozicije i po definiciji višestranačja i parlamentarne demokratije glasaću protiv izbora gospodina Dulića za predsednika parlamenta, jer podsećam da je zadatak opozicije da bude korektiv vlasti.
Formirali ste parlamentarnu većinu. Znamo svi na koji način. Vi ste odgovorni za maratonske sednice, za ponovni izbor predsednika parlamenta, pa ćemo imati ponovni izbor sekretara. Vi za to snosite odgovornost. Sve se nekako događa u nekim kasnim, noćnim satima. Maltretirate narodne poslanike, maltretirate građane Srbije. U ponoć se bira Vlada. U neko gluva doba noći bira se predsednik parlamenta. Verovatno će se i u ovom ponovnom izboru to dogoditi. Dakle, to je vaša odgovornost.
Kakva je sloga, pak, unutar parlamentarne većine? Videli smo jutros, prilikom izglasavanja dnevnog reda. Za predlog Vlade svi su glasali protiv. Za predlog jedne poslaničke grupe u okviru parlamentarne većine, druge dve su glasale protiv. To je vaše jedinstvo.
Za gospodina Dulića smo čuli da nije opterećen hipotekama prošlosti i da je to razlog zašto je predložen za kandidata. Znači li to da su poslanici, drugi poslanici parlamentarne grupe iz koje dolazi, opterećeni hipotekama prošlosti i kojim to hipotekama?
Kaže se da se zalaže za evropske integracije. Pa valjda se svi normalni, koji imaju neku viziju evropske Srbije, za to zalažu?!
Rečeno je i da je osećajan, to je vrlo važan kvalifikativ za izbor predsednika parlamenta. Sam gospodin Dulić je rekao da on želi da vrati dostojanstvo, da želi da se podigne rejting ili nivo parlamenta, jer je sada na izuzetno niskom nivou.
Onda morate na tome da poradite unutar svoje poslaničke grupe. Nismo mi pominjali helanke, ne znam, najlon čarape. Nismo mi pokazivali knjigu koja nosi naslov "Kurva del Ponte i kurva del Koštunica". To su činili poslanici iz vaše poslaničke grupe i na taj način srozavali nivo i dostojanstvo parlamenta.
Gospodin Dulić je takođe napravio par aluzija. Jednu na izmene Poslovnika i to na uštrb parlamenta i narodnih poslanika, favorizujući Vladu.
Druga je aluzija na moguće ukidanje televizijskih prenosa. To su opasne aluzije.
A kako ćemo se ubuduće ponašati u odnosu na, pretpostavljam, novoizabranog predsednika parlamenta zavisi od njegovog odnosa prema više aktuelnih tema, od kojih, da pomenem, recimo pitanje lustracije, otvaranje tajnih dosijea, izglasavanje nepoverenja pojedinim članovima Vlade, formiranja anketnih odbora za, recimo, kiparske pare, u koje je umešan jedan od aktuelnih ministara, do guše, a umesto da bude u zatvoru on je opet ministar, do, recimo, anketnog odbora za razjašnjavanje tragedije i ubistva gardista na Topčideru. Hvala.