Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Božidar Đelić, moj nekadašnji kolega iz prve demokratske vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića, pomenuo je odgovornost lidera DOS–a.
Pošto sam bio jedan od članova predsedništva DOS–a, slažem se, odgovorni smo za ono što se događa danas. Da je 5. oktobra urađeno ono što je trebalo, Srbija bi danas bila na vratima Evropske unije.
Srbija se danas, na ovaj način, vraća u 90–tu godinu. Zato je naša odgovornost velika, a naročito onih koji su u noći između 5. i 6. oktobra otišli na kanabe, na Dedinje kod Slobodana Miloševića i poništili rezultate 5. oktobra. Ovo danas oslikava na najbolji način političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića, i to je istina.
Posle svega toga postavljam pitanje našim prijateljima iz Demokratske stranke, jer smo pročitali agencijsko saopštenje Demokratske stranke da izbor Tomislava Nikolića dramatično smanjuje mogućnosti formiranja demokratske vlade.
Pitam vas, dragi prijatelji iz Demokratske stranke, da li će izbor gospodina Tomislava Nikolića za vas značiti da i dalje pokušavate da napravite Vladu sa Demokratskom strankom Srbije. Šta još treba da vam rade? Dokle?
Kao što postavljam pitanje i ovoj novoj koaliciji, šta ovo znači? Ne pitanje zbog nas, nego pitanje zbog građana Srbije. Oni su dosta bili žrtve, dosta su bili taoci neodgovorne politike, demonstrirali su svoju političku volju 21. januara.
Šta imamo od toga? Ovakvu koaliciju. Ali, odgovorite pošteno zbog njih, ne zbog poslanika.
Da li to znači buduću koalicionu vladu SRS i DSS i nekih njima bliskih stranaka?
Da li to znači manjinsku vladu DSS i drugih, uz podršku SRS? Da li to znači nove izbore, posle kojih će biti ozvaničena vlast ove nove, ne više neprincipijelne, nego ideološki i politički bliske, normalne i jasne koalicije?
Dužni ste da date odgovore na ova pitanja građanima Srbije.

Od prethodnih govornika čuli smo da je ova vlada delotvornija od vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića po mnogim stvarima ili u svim segmentima; priznajem da jeste. Delotvornija je kada su u pitanju neispunjena obećanja.
Obećali ste da ćete sačuvati državnu zajednicu, ona se raspala i nikom ništa, kao da se ništa nije dogodilo. Obećali ste brz put u evropske integracije. Poslednji smo na putu ka Evropi. Setite se da je Crna Gora potpisala Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Vizni režim Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija – mi smo definitivno poslednji na putu ka evropskim integracijama.
Uostalom, vi se i trudite da Srbija ne ide u Evropu nego da se okrene na drugu stranu, da postane nekakva ruska gubernija. Nadate se da će Rusija staviti veto. Ništa niste naučili iz lekcija iz istorije.
Sva ta velika očekivanja pala su u vodu. Gledali smo arhivske snimke na RTS–u, tobože krenula ruska prekomorska flota da spreči NATO intervenciju, krenula i još valjda ide da sad nešto spreči.
Dakle, sve što je obećano ništa nije ispunjeno. Obećali ste dalje snaženje institucija, pet institucija. Evo, muku mučimo da druga proradi. Srbija nema Ustavni sud, nema državnog tužioca. Srbija ima tehničku, krnju i fantomsku vladu.
Krnju – zato što mesecima nema ministre finansija, zdravstva, poljoprivrede. Fantomsku – jer je ovo jedina zemlja u svetu gde nikada parlament nije izabrao ministre odbrane i inostranih poslova. Tehnička – jer je samu sebe proglasila tehničkom. To znači radićemo šta hoćemo, odnosno nećemo da radimo ono što nećemo.
Obećali ste borbu protiv korupcije i kriminala. Pa svaki dan ove vlade je nova afera. Pričate o privatizacijama. Svaka privatizacija u Srbiji od početka ove vlade, od marta 2004. godine, jeste kriminal i afera. To će vreme pokazati.
Kako da se borite protiv kriminala kada je koalicioni partner ove vlasti zemunski klan. Dočekali ste šefa tog klana na najvišem državnom nivou, kao da je Buš došao u MUP.
Ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, šef kabineta Vlade, šef državne televizije, šef javne bezbednosti čekaju najvećeg kriminalca i ubicu u ovoj zemlji. I vi pričate o borbi protiv korupcije i kriminala.
Privreda – kolaps, socijalna politika – katastrofa. Srbija zarasta u trnje i korov. U Srbiji više niko ništa ne radi. O kojim vi to dometima i dostignućima pričate, kao da je nastupila kolektivna amnezija ovde.
Konačno, obećali ste perspektive za mladu generaciju. Eno ih pred ambasadama, to je Srbija devedesete i to je delotvorno delovanje ove krnje, tehničke, kriminogene vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, čini mi se da danas u Srbiji na delu ponovo imamo takmičenje u patriotizmu, naravno lažnom, naravno kriptopatriotizmu. Imamo ponavljanje istorije, imamo ponovo uspostavljanje one matrice podela na patriote i izdajnike.
Ponovo čujemo priče o domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima, NATO pešadiji, snagama haosa i mraka izašlim iz mišijih rupa itd, a sa druge strane ponovo se apeluje na jedinstvo. Kad god smo pokušavali da uspostavimo jedinstvo završilo se kapitulacijom. Setite se samo poslednjih 15 godina i pokušaja uspostavljanja nekog vajnog jedinstva. To je jedna od zabluda. Suština demokratije je u različitosti, a ne u jedinstvu.
Istorija se ponavlja i evo setite se takođe da Milošević nije hteo da primi Cimermana, premijer nije hteo da primi Ahtisarija, danas smo čuli, jer je došao u nevreme, odnosno u vreme popodnevnog odmora. To se uvek završi loše.
Imamo i dalje ponavljanje događaja iz prošlosti, setite se vlade nacionalnog jedinstva, odnosno vlade nacionalnog spasa; nije bilo ni jedinstva, ni spasa. Sada se pominje koncentraciona vlada. Setite se arhivskih snimaka tobože ruske prekomorske flote koja je krenula u Jadran da spreči NATO intervenciju. Nikada nije stigla. Sada opet slušamo: ruski veto, rekao mi je Putin telefonom, majke mi, a onda izađe Lavrov i kaže – Putin nikada nije rekao da će staviti veto.
Ako je ova vlada sama sebe proglasila tehničkom vladom, ne može tehnička vlada da predlaže parlamentu donošenje ovakvih rezolucija, jer ova rezolucija nije tehničko pitanje. Ne može tehnička vlada da ima svoje predstavnike u pregovaračkom timu, jer pregovori o Kosovu i Metohiji nisu tehničko pitanje.
Dakle, ta matrica i to vraćanje istorije ponovo imamo na delu i ponovo imamo redove pred ambasadama, ponovo imamo mlade koji odlaze u beli svet. Za samo poslednjih nekoliko dana, čitali ste, menjaju pasoš, menjaju državljanstvo, Eklemović, Puljezević, Šterbik, ljudi su koji su proslavili našu zemlju. Otišla je Nataša Janjić i dobila zlatnu olimpijsku medalju, ali je intonirana mađarska himna. To je problem i to je naličje ovakve nakaradne politike, podele na izdajnike i patriote.
Još nešto da kažem, i pitanje patriotima, ovima koji apeluju na to idilično jedinstvo, hipotetično, šta bi se desilo kada bi Albanci sa Kosova i Metohije odlučili da učestvuju u institucijama našeg političkog sistema ili ovdašnje vlasti? Njih bi bilo 80 ili 90 danas u parlamentu, ima 1.400.000 birača, otprilike bih ih bilo toliko, da jedan broj ne izađe, i to je računica vrlo jasna. Još jasnija, za 15–20 godina imali bi i predsednika parlamenta, i predsednika Vlade.
Pa da li bi to patrioti prihvatili? Naravno da ne bi i naravno da su to prevare, obmane i laži, jeftina mitologija.
Konačno, priča o Ahtisariju i njegovom planu je zamena teza. Nije to Ahtisarijeva privatna stvar, nije on to doneo iz svoje kuće u Finskoj. On je službenik Ujedinjenih nacija.
Iskusili smo to na primeru civilnih administratora na Kosovu i Metohiji, sam sam imao polemiku sa Štajnerom, sa Hekerupom, sa Holkerijem oko stvaranja naših pravosudnih institucija na Kosovu i oko odgovornosti čelnika OVK za ratne zločine.
Ali, njihova politika, Petersenova, Kušnerova i svih je bila apsolutno identična.
Na kraju, glasanje danas nije glasanje o nezavisnom Kosovu i Metohiji. Ovo je glasanje za ovu rezoluciju ili protiv ove rezolucije.
Ova rezolucija mi liči na spisak lepih želja, ali postavljam pitanje: šta će biti ako se te želje ne ostvare, šta će biti pre svega sa Srbima sa Kosova i Metohije?
Da li ćemo ponovo gledati traktorske kolone sa zavežljajima na kojima je natovaren i deo našeg nacionalnog ponosa, dostojanstva, istorije i tradicije i da li će ljudi koji to nude onda snositi odgovornost.
Dakle, ovo je pitanje o tome, a ne podela na patriote i izdajnike.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nije mi poznato ono što je gospodin Pavlović maločas rekao - o kakvom se to pritisku izvršne vlasti radilo? Upravo ono što je sada izneo je u kontradikciji sa tom tvrdnjom. Izbor Jelisavete Vasilić je vršen i nije prošao ovde u parlamentu i to nikakve veze nema sa izvršnom vlašću, niti ju je ona predložila, niti ju je ona birala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku na izlaganje uvaženog narodnog poslanika gospodina Mijailovića i želeo sam da ga obavestim da ja nisam ministar zdravlja nego ministar pravde. Bolje ikada, nego nikada, da to gospodin Mihajlović sazna nakon tri godine. Ali, pominjali ste gospodina Joksimovića. Postoji neka veza između zdravstva i pravosuđa, kada je gospodin Joksimović u pitanju. On je u jednom drugom parlamentu glasao protiv oduzimanja imuniteta Milovanu Bojiću i onemogućio da se protiv njega vodi krivični postupak.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što slušamo dva dana je potpuni paradoks na nivou teatra apsurda. Dakle, svi oni koji su godinama prigovarali protiv vođenja postupka pred Haškim tribunalom i tražili da se postupci vode ovde sada iznose argumente protiv. Dakle, svi se deklarativno  zalažu da se sudi ratnim zločincima. Svi se deklarativno zalažu da se sudi svim ratnim zločincima. Svi su za to da se svim ratnim zločincima sudi pred našim sudovima, ali su oni iz opozicije, koji su ovde govorili, protiv donošenja ovakvog zakona koji upravo omogućava da se svim ratnim zločincima, ma gde bili počinjeni ti ratni zločini na prostorima bivše SFRJ i bez obzira na njihovo državljanstvo, odnosno nacionalnu pripadnost, sudi pred našim sudovima. To je apsurd i to je nastavak priče o lažnom patriotizmu.
Dakle, oni koji su protiv ovog zakona su za to da se našim sunarodnicima i našim državljanima i dalje sudi u Hagu. Glasajte protiv ovog zakona - glasate za Haški tribunal. Dakle, ako glasate protiv ovog zakona, vi glasate za Haški tribunal. Te priče su nešto što je već viđeno. Znamo kako se završilo. Nažalost, neki bi da i dalje nastave da pričaju iste priče.
Još nešto, niko ovo nije sugerirao Vladi Republike Srbije. Ideja za donošenje ovog zakona je apsolutno onoga koji vam se sada obraća sa ove govornice, ministra pravde u Vladi Republike Srbije. Ja sam apsolutno autentični predlagač i ni sa jednim zvaničnikom međunarodne zajednice pre realizacije ove ideje nije razgovarano. Zašto je to učinjeno? Da bismo jednostavno pokazali da imamo jedno novo stanje svesti, da prihvatamo neke evropske standarde, da možemo da izgradimo institucije sposobne da budu kompatibilne sa nekim evropskim standardima i sa nekim evropskim principima.
Ovaj zakon, ponavljam još jednom, odnosi se na sve ratne zločine počinjene na teritorijama bivše SFRJ i odnosi se na sve koji su ih počinili, bez obzira da li su bili državljani neke od država sa teritorije bivše SFRJ ili neke strane države. Šta to znači? To znači da će ovaj zakon omogućiti da se nekim licima, koja su počinila ratne zločine na štetu građana Srbije i srpskog naroda, sudi ovde. Možda direktno, možda u odsustvu, a vi ste protiv toga. To uslovljava pitanje realizacije naknade štete itd. Neko ili neće da čita zakon ili neće da razmišlja o onome što je u zakonu napisano. Ovaj zakon omogućava čak i da se albanskim ratnim zločincima, za koje po hiljaditi put ponavljam da su najveći u Evropi posle Drugog svetskog rata, sudi ovde. Ja sam tražio od Štajnera da se predaju našim pravosudnim organima Tači, Čeku i Haradinaj, jer postoje optužnice, a postoje čak i presude za terorizam, za napad na ustavno uređenje i za genocid koji su oni počinili.
Formalno - pravno tačno je da su postupci mogli da se vode i do sada. Imamo normirana krivična dela i ponavljam još jednom da se ovo odnosi na sve, bez obzira gde su počinjeni, na sve ratne zločine. Nema izuzetka da može da se sudi za neke, a ne može za druge. Za najteže i za sve one koji su predviđeni ne samo statutom Haškog tribunala, ne samo Osnovnim krivičnim zakonom, bivšim Krivičnim zakonom SRJ, nego i Ženevskom konvencijom iz 1949. godine.
Zašto ovakvi sudovi, osposobljeni, specijalizovani, profilisani? Potreban je veći stepen bezbednosti, potrebna je ujednačena sudska praksa, potrebno je da se izbegnu pritisci na sud, ovde je vrlo aktivno haško bratstvo. Ti veliki junaci koji se kriju po nekim mišjim rupama i koji su idejni tvorci zavere i pokušaja državnog udara koji se završio smrću Zorana Đinđića, oni će lako izvršiti pritisak na neki sud. Bilo je pritisaka na Okružni sud u Prokuplju i zato je izmešteno vođenje tih procesa u Prokuplju u Okružni sud u Beogradu. To je realnost, to je bila realnost.
Dakle, zato je predviđeno da se to procesuira pred jednim sudom, a upravo procesuiranje pred jednim sudom ukazuje da ne verujemo da će biti puno takvih postupaka, ali želimo Evropi i svetu da pokažemo našu spremnost i našu zrelost da ovaj težak i neprijatan posao radimo sami. Potrebna je specijalizacija, kao što je potrebna i za organizovani kriminal. Mi do pre nekoliko godina nismo imali organizovani kriminal. Do pre nekoliko godina nismo imali ratne zločine. Zakoni koji su pravljeni, Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku, nisu imali u vidu ni organizovani kriminal, ni ratne zločine. I odmah da vam unapred kažem da ćemo napraviti specijalizovane pravosudne organe za borbu protiv korupcije i to uopšte nije nikakva razgradnja pravnog ili pravosudnog sistema. To je upravo želja da se pred licem pravde nađu svi oni koji su se ogrešili o zakon.
Bilo je tu i nekih ružnih konstatacija donacijama preko Ministarstva pravde, da otklonimo to jednom zasvagda. Ni jedan jedini dinar, dolar, cent, marka, nikad iz inostranstva nije ušao u kasu Ministarstva pravde. Jedan jedini protokol koji sam ja potpisao je bio sa nemačkom vladom za rekonstrukciju zgrade Vrhovnog suda, ali direktno je nemačka vlada angažovala izvođače radova, nikakav ugovor sa tim u vezi nije pravilo Ministarstvo pravde. Pomenuo je neko neku grčku donaciju. Bila je neka grčka pomoć pravosuđu, ali ne u vreme ove vlade, nego u vreme one trojne vlade, prelazne, između 5. oktobra i 25. januara. Vršene su neke istrage i te pare su završile u kasi savezne administracije, u kasi bivše SRJ.
Dakle, to su sve racionalni razlozi zašto treba doneti jedan ovakav zakon. Ponavljam još jednom, ko je protiv ovog zakona, taj je za nastavljanje suđenja našim ljudima u Hagu. Hvala.

Uvaženo gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovoga što je rekao uvaženi kolega Jojić samo da kažem nekoliko detalja. Ovaj zakon pruža mogućnost da se sudi svima onima koje je pomenuo gospodin Jojić. Drugo je pitanje realnog odnosa snaga, drugo je pitanje mogućnosti da se neka lica nađu pred našim pravosudnim organima, imamo li mi moći i snage da to realizujemo. Ali, kao i što kolega Jojić zna, postoji mogućnost suđenja u odsustvu. Postoje razni mehanizmi i međunarodne pravne pomoći. Nijedan zločin neće ostati nekažnjen.
Ja sam se zalagao, zalažem se i zalagaću se da se sudi Tačiju, Haradinaju, Čekuu i svima drugima. Ponavljam još jednom, ne samo zato da bi oni odgovarali za svoje ratne zločine, nego i zbog toga da ne bi ispalo da je tobožnja borba OVK ili UČK na Kosovu bila navodna borba za neko nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, jer bi to imalo reperkusije po budućnost Kosova i Metohije. Ako ceo svet bude znao da je to nešto što se stvara krvlju, zločinom, terorom, ratnim zločinima, onda će i pozicija i budućnost biti drugačija, a ne onako kako albanski teroristi žele.
Uostalom, meni ne morate spočitavati promenu stava i promenu optike i mislim da to gospodin Jojić i nije želeo. Reći ću samo nešto da vas podsetim. Ja sam tadašnjoj tužiteljici Haškog tribunala, Luiz Arbur, podneo krivičnu prijavu protiv Havijera Solane. To su preneli svi mediji. Ja te principe i te stavove ne menjam, jer zločin je zločin, ma ko da ga je počinio. Naravno, drugi je problem dokazivanja, svedočenja, izvođenja dokaza, mogućnosti da se neke stvari procesuiraju ili ne. Ali, de fakto, ovaj zakon pruža bar neku dozu realnih mogućnosti da se zločini koji su počinjeni na našu štetu, a pre svega na prostorima Kosova i Metohije, koji je još uvek integralni deo Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore, procesuiraju pred našim pravosudnim organima.
Kad sam već za ovom govornicom, želim da kao ovlašćeni predstavnik predlagača kažem da prihvatam amandman narodnih poslanika Đorđa Mamule i Dragana Jočića na član 2. i amandman istih poslanika na član 3. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nema nikakvih kalkulacija, nikakve trgovine. Uvek prihvatam sve amandmane koji imaju logiku. Juče je bilo o huliganstvu na sportskim stadionima, a prihvatio sam amandmane i poslanika SPS-a i poslanika SRS. Verovatno nećete glasati ni za taj zakon, a to nema nikakve veze. Amandmani kolega Đorđa Mamule i Dragana Jočića imaju logiku. Oni na neki način pojašnjavaju nešto što je i predviđeno zakonom, ali gde može da postoji neka dilema. Da li su svi ratni zločini, odnosno procesuirani za sve ratne zločine obuhvaćeni ovim zakonom, a ovim amandmanom se potvrđuje da jesu. Da li se odnosi na sva lica, bez obzira na državljanstvo i počinioce žrtava, mislim da se i u samom zakonu vidi. Ovde se to čini nedvosmislenim, ovim amandmanom koji sam prihvatio.
Dakle, od viška glava ne boli. To je pojašnjenje već predviđenih normi zakona i to je logika. Ne znam kako očekujete da prihvatimo amandmane, kada ste od prvog do poslednjeg... ne treba da obrazlažete amandmane, recite, protiv smo zakona, a ne da se ovo koristi kao jeftina politička tribina i da po svakom članu predlažete da se briše i na taj način da se briše čitav zakon. To je potpuno iluzorno. To nije nikakav doprinos poboljšanju teksta zakona, korigovanje zakona, što je smisao amandmana. Amandmani se ulažu kada hoćete da popravite nešto u postojećem tekstu, a ne kada hoćete da sklonite tekst. Glasajte protiv toga i to je to.
Što se tiče političke diskusije, ova vlast i ova vlada pokušava da spasi na Kosovu ono što ste, učestvujući u prethodnoj vlasti i prethodnoj vladi, vi učinili. Izgubili ste suverenitet na Kosovu i Metohiji, pa ste se ovde zaklinjali da ako strana čizma kroči na Kosovo i Metohiju, vi ćete izaći iz Vlade, pa ste izašli tri dana, od srede do petka, pa znamo pod kojim ste se uslovima vratili u Vladu. Ne vrede te priče.
Još nešto da vas podsetim. U vreme dok ste bili na vlasti, naoružavano je Kosovo i Metohija. Dolazile su tone oružja na Kosovo i Metohiju. Stvarana je OVK, stvorena je vlada Bujara Bukošija. Ovde ste imali Remzija Koljgecija i Emila Fejzulahua. Stavili ste ih da budu direktori dveju najvećih banaka na Kosovu. Kosova ste se sećali uoči izbora, a onda je postajalo kolevka, koreni, dno očnog vida i tako dalje. Nemojte nama držati pridike o Kosovu. Za stanje na Kosovu kriva je bivša vlast, a vi ste deo te vlasti. (Aplauz.)

Ja bih verovatno razmislio o predlogu ovog amandmana, ali podnela ga je za mene nepoznata poslanička grupa. Nisam znao da postoji stranka koja se zove SPS-Slobodan Milošević.

Naslušali smo se svačega, štakora, pijavica i ostalog. Ajde da budemo malo realni i da razgovaramo o onome što priliči Evropi u 21. veku. Zašto posebna pritvorska jedinica? Je lÄ vi smatrate da ljudi koji su optuženi za ratne zločine treba da budu u istim prostorijama sa siledžijama, ubicama, otmičarima, dilerima droge? Je lÄ vi takav tretman hoćete za ljude za čiju se sudbinu, tobož, zalažete? Mi nećemo. Mi mislimo da oni treba da budu u posebnom odeljku i da imaju poseban tretman i poseban status. To je razlog.
Prema tome, ako se zalažete protiv ovog zakona, zalažete se da se i dalje sudi u Hagu. Suština cele priče je da se omogući suđenje, ako mora da se sudi, ovde. Suština je da ti ljudi ne mogu biti pomešani sa ubicama itd.
Još nešto, pomenuto je 1.900 Albanaca. Ajde i tu da budemo realni. Nije tačno da su oni amnestirani. Svi koji su bili optuženi za terorizam (član 125.), za genocid, niko nije amnestiran. Bilo je nekih pojedinačnih pomilovanja. Zna se ko je ovlašćen da daje pomilovanja. To je čovek koji je na čelu državne amdinistracije. To je jedan deo.
Drugi deo, 1.600 ljudi je pušteno, ne u vreme Vlade Republike Srbije, nego u vreme trojne vlade.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Kakve to veze ima sa nama?)

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gosti, praktično ja menjam kolegu Dušana Mihajlovića. Želim da u ime Vlade kažem koje amandmane Vlada prihvata:
Amandman na član 2. narodnog poslanika Nebojše Lekovića; amandman na član 3. stav 1. takođe narodnog poslanika Nebojše Lekovića; amandman na član 7. stav 1. tačka 4) takođe poslanika Nebojše Lekovića; amandman na član 7. tačka 1) uz onu ispravku koja je evidentirana, narodnih poslanika Vladimira Dobrosavljevića, Dragana Šormaza i Vukosava Tomaševića; amandman na član 15. stav 3. narodnog poslanika Nebojše Lekovića i amandman na član 23. stav 1. tačka 1). narodnih poslanika Vladimira Dobrosavljevića, Dragana Šormaza i Vukosava Tomaševića.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim gospođi Gordani Pop-Lazić na ovoj intervenciji, ali isto želim da se izvinim parlamentu što sam tom prilikom otišao sa sednice parlamenta. Jednostavno, opšti ambijent je bio takav, proveo sam ovde četiri-pet sati čekajući da počne sednica, pokušao nekoliko puta da govorim i nisam u tome uspeo. Nisam video u tom momentu drugačiji način. Svejedno, poštujući dignitet parlamenta kao najvišeg doma, ja se još jednom izvinjavam za svoj gest.

 Jedna kratka intervencija. Radi se o članu 12. u okviru poglavlja 3. zakona o kome raspravljamo, a tiče se mera koje se preduzimaju na sportskim priredbama povećanog rizika. Koje su sportske priredbe povećanog rizika određuju sportski savezi, a ne određuje policija, bez obzira na rang takmičenja. Prema tome, ovo što je uvaženi narodni poslanik gospodin Krasić rekao stajalo bi kada se ne bi odnosilo na priredbe povećanog rizika, a da li je povećan rizik određuje nadležni sportski savez.

U ime Vlade, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, prihvatam da se briše prvi stav člana 13, jer čini mi se da je u raskoraku sa realnim životom. Ne znam kolika bi administracija trebalo da se obezbedi, kako bi ta lica bila identifikovana. Ne možete tražiti nekom ličnu kartu kad kupuje ulaznice za sportske priredbe. Mislim da je to racionalno i prihvatljivo.

Autentičan amandman je podneo gospodin Plužarević, znači prihvatam taj amandman.