Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv organizovanog kriminala, kao pošasti savremenog čovečanstva koja je zahvatila i Srbiju, jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije.
Sistem poremećenih vrednosti, sprega vrhova bivšeg režima sa krupnim kapitalom i kriminalom, učinili su da je i u vremenu koje je za nama Srbija sve više podsećala na neku balkansku "banana republiku". Kao odgovorna vlast, Vlada Republike Srbije ne želi da ova zemlja podseća na Kolumbiju, niti Beograd, Novi Sad ili Niš na Bogotu, Kali ili Medelin.
U borbi protiv organizovanog kriminala, kome su doprineli i korupcija, i hipokrizija i nepotizam u pojedinim delovima javnog sektora, kao i sasvim blaga kaznena politika, sporost, neefikasnost i tome slično, Vlada Republike Srbije svesna je činjenice da on predstavlja pretnju izgradnji demokratskog društva zasnovanog na principima vladavine prava i pravne sigurnosti.
Kao izraz odlučnosti u suzbijanju svih pojava organizovanog kriminala, predlaže se donošenje jednog posebnog zakona koji bi regulisao organizaciju, ovlašćenja i položaj posebnih organizacionih jedinica u državnim organima, nadležnim da otkrivaju i gone počinioce krivičnih dela organizovanog kriminala.
Ovaj zakon je preduslov efikasne borbe protiv ekspanzije ove opasne pojave u društvu i prvi korak ka kompletkom ustrojavanju posebnih državnih organa koji će se u perspektivi baviti borbom protiv organizovanog kriminala. Dakle, zakonom se nastoje poboljšati i institucionalizovati postojeća organizacija i oblici borbe, ne narušavajući sistem pravosudnih i policijskih institucija koje su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala. Zato ovaj zakon predstavlja temelj budućih zakonodavnih rešenja, a predložena zakonska rešenja proći će kroz svoju proveru u praksi.
Postojeći sistem pravosudnih institucija i drugih organa koji se bave otkrivanjem i gonjenjem učinilaca najtežih krivičnih dela protiv života i tela, javne i državne bezbednosti, nije opremljen potrebnim sredstvima i nema obučene kadrove za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Sadašnja zakonodavna rešenja ne daju mogućnost da se jedinstvenim zakonom reguliše ova oblast, jer, nažalost, procesno-pravna regulativa je u nadležnosti saveznog parlamenta.
U cilju očuvanja i afirmacije pravne države i poštovanja propisa, uprkos činjenici da druga federalna jedinica propise na saveznom nivou, pre svega kada je reč o Zakonu o krivičnom postupku, uopšte ne poštuje, predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, želeći da ipak poštuje ono što je predviđeno odredbama saveznih propisa, pripremila je dva predloga zakona, od kojih je jedan danas na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala; drugi predlog smo uputili Saveznoj vladi, kao formalnom predlagaču u Saveznoj skupštini, a to je zakon o posebnim pravilima postupka.
Ta dva zakona, ovaj koji danas treba da usvojimo i budući, odnosno postojeći Zakon o krivičnom postupku, u koliziji su. Da ne bi bilo te kolizije, neophodno je da se donese poseban zakon koji bi regulisao ovu oblast sa procesno-pravne pozicije, a tiče se borbe protiv organizovanog kriminala.
Taj drugi zakon predstavljaće posebnu krivično-procesnu materiju koja će regulisati postupanja nadležnih organa u otkrivanju i gonjenju učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala; on uvodi nove institute, poput prikrivenog islednika, kontrolisane isporuke, svedoka saradnika opštužbe, privremenog oduzimanja sredstava imovine za koje postoji osnovana sumnja da su predmet izvršenja krivičnog dela iz sfere organizovanog kriminala, posebne mere zaštite svedoka, čak i mogućnost tajnog prisluškivanja, snimanja itd, što je karakteristika svih savremenih evropskih zakonodavstava u ovoj oblasti.
U periodu koji je prethodio izradi zakona o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, predstavnici država članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država ukazali su da je efikasno suzbijanje organizovanog kriminala i krivično gonjenje učinilaca krivičnog dela terorizma jedan od najznačajnijih preduslova za očuvanje stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope.
U cilju unapređenja međunarodno-pravne saradnje u gonjenju izvršilaca krivičnih dela organizovanog kriminala, kao svetskog problema broj jedan, SRJ je ratifikovala niz međunarodnih konvencija.Tako je donela zakone o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog kriminala i dopunskih protokola, evropske Konvencije o suzbijanju terorizma, zatim rimskog sporazuma o Međunarodnom krivičnom sudu, kao i Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom za krivična dela i krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenja na teritoriji bivše SFRJ. SRJ se obavezala da će doneti i posebne propise u cilju kodifikacije i kompletnog uređenja ove oblasti, dakle borbe protiv organizovanog kriminala.
Krivično-pravna konvencija Saveta Evrope u svom tekstu navodi da će svaka potpisnica konvencije usvojiti takve mere koje mogu biti neophodne da bi se obezbedilo da lica ili institucije mogu biti specijalizovani u borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, tu se podrazumeva i borba protiv korupcije.
Predloženi zakon o suzbijanju organizovanog kriminala, da pojednostavim njegov naslov, u skladu je sa Ustavom SRJ i Zakonom o krivičnom postupku, sa republičkim Zakonom o javnom tužilaštvu i drugim pravosudnim propisima u Republici.
Ovim zakonom organizacija i nadležnost organa u suzbijanju organizovanog kriminala uređeni su po ugledu na druge zemlje, koje već više godina uspešno vode borbu i bave se suzbijanjem svih oblika organizovanog kriminala. Dakle, ne upuštajući se u analizu pojedinih odredaba, jer će u toku rasprave biti mogućnosti da se njima bavimo, želim, kao rezime, da konstatujem da će ključne institucije prema ovom zakonu imati za cilj samo jedno - suzbijanje organizovanog kriminala i uključivanje u borbu protiv terorizma.
Prednost koju će ovi, novoobrazovani, organi imati u odnosu na već postojeće ogleda se u znatno širim ovlašćenjima koja su zakonom tačno određena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojislav Šešelj je pričao štošta, ali nije se bavio zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Moram da kažem da je postojeći Krivični zakon potpuno sinhronizovan sa modernim evropskim zakonodavstvom. Nije problem ovde visina zaprećene kazne, već je problem visina izrečene kazne. Dakle, sve ovo što je premijer govorio. Većina kazni koje su izrečene u sudskim postupcima je na ivici ili čak ispod zakonskog minimuma. To je nedostatak kaznene politike, koja vuče svoje korene iz vremena za nama, iz vremena bivšeg režima.
Normalno je da je bila blaga kaznena politika kada je većina bivših ministara upletena u kriminal, vršila krivična dela. Pokrenut je postupak protiv tih bivših ministara. Normalno je, kada je sud bio jednostavno servis izvršne vlasti, kada nije bilo nijedne jedine reči o slobodnom i nezavisnom sudstvu, kada je sud bio produžena ruka bivšeg režima i kada se sudilo po nekakvim drugim aršinima, a ne po odredbama Krivičnog zakona.
Takođe, moram da podsetim da nije tačno ovo što je izneto i što se tiče procesnog zakonodavstva, Zakona o krivičnom postupku. Već je rečeno da je on u ingerenciji Savezne vlade i Saveznog parlamenta. Već je rečeno da je Vlada Republike Srbije po hitnom postupku tražila od Savezne vlade da se donese zakon o posebnim pravilima krivičnog postupka, upravo da bi bio sinhronizovan sa ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu.
To nam nedostaje, to nam je neophodno. Institucija specijalnog tužioca, institucija posebnih nadležnosti, to je prisutno u svim društvima koja se istinski bore protiv organizovanog kriminala. Gospodine Šešelj, možete da pročitate odredbe brojnih evropskih zakonodavstava koja poznaju instituciju specijalnog tužioca, van institucije redovnih tužilaca, da ih uslovno tako nazovem.
Još nešto, gospodine Šešelj, vi ste upravo denuncirali gospodina Sretena Lukića. Vi očito imate želju da se udvarate Karli del Ponte. Vi ćete očito moći da budete dobar insajder u postupku, ali vi ste, upravo sa ove govornice, iznošenjem državne tajne koja vam je bila poznata u momentu dok ste bili potpredsednik Vlade Srbije počinili krivično delo odavanja državne tajne.

Samo da kažem da je ovo što se amandmanom predlaže uređeno Zakonom o krivičnom postupku, dakle krivično gonjenje može da rezultira, ali ne mora da rezultira presudom. Može da dođe do odustajanja od krivičnog gonjenja i zato ne može da stoji odrednica presuđenja.

Mogao bih da se složim sa političkom dimenzijom ovog amandmana, ali formalno-pravno on ostaje kao odredba ovog zakona i člana 2. tačku 1), i treba da ostane iz prostog razloga što nemamo instrumente na saveznom nivou, a to se odnosi na prethodni amandman, kojima bi se izvršilo gonjenje počinilaca krivičnih dela i vodio sudski postupak protiv njih ako se radi o napadu na ustavno uređenje SRJ. Ako je ne bude bilo, lako ćemo promeniti zakon.

Amandman bi imao svoju logiku da je rečeno - protiv terorizma, čovečnosti i međunarodnog prava. Ali, vi predlažete brisanje čovečnosti i međunarodnog prava i uvodite samo terorizam. Niste tako predložili. Ako je izvodljivo, nemam ništa protiv da se ubaci - terorizma, čovečnosti i međunarodnog prava.
Ista je situacija sa ovim drugim delom amandmana. Mislim da može da se briše ova odrednica. Vi ste upotrebili ceo deo rečenice. "Kao najmanja mera", to može da se briše, jer je već rečeno "zatvor od najmanje pet godina", pa nema potrebe dva puta da se govori najmanje, najmanje. Znači, to je prihvatljivo. Mislim da bi se ovo moglo tehnički urediti, bez obzira na malu terminološku manjkavost u amandmanu.

Moram da kažem da amandman ima svoju logiku, ali ona je ispunjena odredbom tačke 4) člana 2, jer za određene stavove krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, otmice, razbojništva i razbojničke krađe, kao što znate, predviđana je kazna zatvara od najmanje pet godina.        Na taj način, na taj deo kvalifikovanih oblika ovih krivičnih dela inkorporiran je u tački 4).

Samo jedno kratko obrazloženje zašto amandman nije prihvatljiv. Zato što se ovde ne formiraju neki posebni organi nego sve ostaje u okviru postojeće institucije i postojećih organa. Dakle, specijalno tužilaštvo je posebno odeljenje u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, tako da je to razlog zbog koga ovaj amandman ne može da se prihvati.

Ne sumnjam u dobronamernost intervencije. Međutim, Predlogom zakona nije predviđena institucija zamenika specijalnog tužioca. Amandmanom ne može da se interveniše u tom pravcu.
S druge strane, članom 6. predloženog zakona rečeno je da će okružni javni tužilac doneti poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Što se tiče pak stava 7, mislim da je amandmana racionalan, međutim, kako je objašnjeno Poslovnikom, ne može da se prihvati deo amandmana, tako da sam načelno saglasan; ako je moguće preko Zakonodavnog odbora moglo bi da bude prihvaćeno.

Kao i u nekim prethodnim slučajevima, problem je proceduralne prirode, jer amandman ima tri stava. Mislim da je ova primedba koja se tiče stava 3. racionalna i mislim da je suvišna ta odredba, ali pravno-tehnički ne znam kako je to izvodljivo, budući da ima još dva dela amandmana, koja ne mogu biti prihvaćena.

Amandman ima svoju logiku, ali nije dovršen, pa ne znam da li može da interveniše Zakonodavni odbor; znači da stoji, do početka rada apelacionih sudova? To bi bio kompletan amandman. Znači, menja se utoliko što će po žalbama odlučivati Vrhovni sud Srbije, do početka rada apelacionih sudova. Taj početak je prolongiran do 1.  marta iduće godine i stvarno se može dogoditi da ostane nerešeno pitanje drugostepene odluke, odnosno žalbe na prvostepene odluke, ko će o tome odlučivati?
Dakle, ako može pravno-teničku redakciju amandmana da odobori Zakonodavni odbor, amandman ima punu logiku; znači, do početka rada apelacionih sudova.

Izvinjavam se, samo jedno malo pojašnjenje. Zakonom o uređenju sudova predviđeno je, zbog finansijskih poteškoća, da se početak rada apelacionih sudova, koji su drugostepeni sudovi, po žalbama podnetim na presude opštinskih i okružnih sudova, postupaju apelacioni sudovi, pošto početak njihovog rada odložen do 1. marta iduće godine, onda sada imamo jedan vakuum - šta ako bude pokrenut postupak, doneta prvostepena presuda, kome će ljudi, okrivljeni, odnosno njihovi branioci, da se žale na prvostepenu presudu?
Apelacioni sud još nije počeo da radi, a rokovi su po Zakonu o krivičnom postupku ograničeni. Znači, do tog vremena nadležan za postupanje po žalbama je Vrhovni sud Srbije. Ako je moguća takva pravno-tehnička redakcija ona je potpuno racionalna, logična i u skladu sa važećim Zakonom o uređenju sudova.

Ono što je preloženo ovim amandmanom obuhvaćeno je u potpuno istovetnoj odredbi člana 18. Predloga zakona. Znači, beneficirani radni staž i to sa istim trajanjem od 16 meseci. Možda je neka greška u pisanju amandmana.

Amandman uvaženog kolege Sikimića bio bi racionalan da se ne predviđa donošenje posebnog zakona koji će na neki način derogirati odredbe Zakona o krivičnom postupku na saveznom nivou; bez donošenja tog posebnog zakona, ovaj zakon bi ostao mrtvo slovo na papiru. Prema tome, taj postupak biće uređen posebnim zakonom, tako da ne bismo smeli da zacementiramo da će biti po ZKP-u.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije pripremila je predlog zakona o izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu početkom ove godine. Koji su razlozi motivisali Vladu da pristupi podnošenju predloga za izmene i dopune pravosudnih zakona?
U predlaganju seta pravosudnih zakona koji su usvojeni nije učestvovala stručna javnost u vreme kada su ti zakoni podneti Narodnoj skupštini. Nažalost, usvojeni zakoni predstavljaju rezultat političke nagodbe i zbog toga su oni na štetu pravosuđa. Ti zakoni su predloženi bez finansijske konstrukcije, bez finansijske analize, tako da s obzirom na materijalne nemogućnosti nisu u jednom delu sprovodljivi. Upravo predlog izmena i dopuna ovih zakona potiče iz Društva sudija, kao i iz Udruženja tužilaca, znači od samih pravosudnih organa; oni su uočili slabosti i nedostatke predloženih zakona i zato su inicirali njihovu izmenu. Dakle, ideja je da predloženi zakoni budu u duhu i po meri pravosuđa Srbije.
Ukazao bih samo na nekoliko osnovnih i krucijalnih izmena i dopuna: predviđena je odredba koja nosi naslov - posebni razlozi za razrešenje - dakle, reč je o regulisanju i normiranju onoga što se u javnosti u poslednje vreme naziva lustracijom. Dakle, o eliminisanju iz pravosuđa jednog broja sudija, odnosno nosilaca pravosudnih funkcija, sudija i tužilaca, a pre svega sudija koji su vršeći sudsku dužnost obavljali one poslove koji nisu dostojni nosilaca pravosudnih funkcija, što ukazuje na njihov nesavestan rad: učestvovali su u prekrajanju izborne volje građana, u falsifikovanju izborne volje građana Srbije na izborima 1996. godine i 2000. godine; učestvovali su u montiranim političkim procesima, upotrebili su razne koruptivne afere; ima tu puno nepotizma i svega onoga što ukazuje da nedostaje onaj esencijalni kvalifikatorni element da bi neko obavljao sudijsku dužnost, a to je savesnost. U ovom slučaju radi se o nesavesnosti.
Dalje, formiraju se četiri apelaciona suda, umesto jednog, sa odeljenjima, kao što je predviđeno u postojećem zakonskom tekstu, čime će se obezbediti veća efikasnost i racionalnost sudijske funkcije. Odlaže se početak rada apelacionog i upravnog suda za narednu budžetsku godinu, pošto je izostala finansijska konstrukcija predloženog seta zakona kada su oni donošeni, nije se vodilo računa o tome da li postoje ili ne finansijske mogućnosti da se ovi sudovi ustroje i počnu normalno da rade. To podrazumeva velika finansijska sredstva, to podrazumeva oko 20 hiljada kvadrata poslovnog prostora, a o tome nije vođeno računa i zbog toga je ovo odlaganje.
Proširuje se sastav posebnih članova javnih tužilaca sa dva na četiri, čime se otklanja prigovor javnotužilačke funkcije da je Visoki savet pravosuđa više sudsko nego pravosudno telo.
Ministar pravde i republički i javni tužilac postaju članovi proširenog sastava Visokog saveta pravosuđa, jer mi smo već članovi užeg sastava koji objektivno ima veće ingerencije. Ko može više, može i manje, a poenta cele priče je da se na taj način stiče mogućnost da se odlučuje o budžetskim stvarima, poput predlaganja povećanja plata sudijama, sudijskog dodatka i slično što smatramo neophodnim.
Vrši se konverzija statusa zamenika javnih tužilaca, koji se trenutno imenuju od strane Visokog saveta pravosuđa na mandat od 8 godina. Ovim izmenama njihov položaj biće stalan i biraće ih, kao javne tužioce, Narodna skupština Republike Srbije.
Još jednom želim da kažem da su sve izmene i dopune predložene isključivo na inicijativu ljudi iz pravosuđa. Vlada ni na koji način nije htela da utiče, samo je formalni predlagač, jer to ne može biti Visoki savet pravosuđa ili neko drugi.

Dame i gospodo narodni poslanici, odgovoriću na nekoliko primedaba koje su pomenute tokom današnje rasprave.  Pre svega želim da podsetim one koji su to zaboravili, da je predlagač seta pravosudnih zakona koji su usvojeni novembra meseca prošle godine, bila ne Vlada, nego DSS. Želim da vas podsetim takođe, a to sam rekao, da je predlagač ovih izmena i dopuna tog seta pravosudnih zakona Vlada Republike Srbije, ali uz saglasnost i na inicijativu: Društva sudija, Udruženja tužilaca, Vrhovnog suda Srbije, Visokog saveta pravosuđa, koji je sve ove predloge analizirao; dakle, upravo u želji da tim izmenama i dopunama dođemo do zakona koji će biti po meri pravosuđa Srbije i u interesu građana Srbije.
Takođe, pošto je u uvodnom izlaganju predsednika poslaničke grupe SPS-a bilo reči o nekakvim lažnim obećanjima u pogledu ličnih dohodaka, moram da vam kažem da to jednostavno nije tačno. Kada smo obećali, rekli smo da će to biti od početka druge polovine godine, a što znači od 1. jula. Upravo je tako. Dakle, julska plata za nosice pravosudnih funkcija biće u proseku 500 evra. Vlada je o tome donela zaključak još pre mesec dana: to je povećanje od oko 80 i nekoliko posto; plate sudija za prekršaje povećane su za 60 i nekoliko procenata; za stručne saradnika i pripravnike za 32%; za administrativno osoblje 22%. Tražim da se plate administrativnog i pomoćnog osoblja povećaju još više, da bi se napravio neki balans i neka ravnoteža.
Bilo je primedaba na lustraciju. Nema nikakve moralno - političke podobnosti. Da ima bilo kakve hajke, da ima bilo kakve inkvizicije za ovih godinu i po dana od kako nova Vlada vrši izvršnu vlast, ne bi bilo razrešeno samo dvoje ili troje sudija; nema nikakvog pogroma, nema ničega i moram da vas podsetim još nešto: raniji set zakona koji je bio na snazi pre promene vlasti predviđao je razrešenja za slučaj nesavesnosti. Sada neki od vas misle da smo tako brzo postali zaboravni, da se ne sećamo šta se događalo u pravosuđu u vremenu pre ove vlasti. Pravosuđe je obrukano, iskompromitovano, svedeno na najniže grane, jer je prethodna vlast to tako htela.
Najveći stepen nepoverenja građana Srbije postoji u pravosuđe. Ljudi u Srbiji žele da iz pravosuđa odu svi oni koji su ga iskompromitovali, žele da se na optuženičkim klupama nađu oni koji su opljačkali državu i narod. Žele da njihovi postupci, svakodnevni i uobičajeni, budu brži, efikasniji, solidniji, itd. To je zahtev građana Srbije. Njihov moto je preveden u ono rimsko - panem et circenses panem, et justitia - hleba i pravde. Biće pravde u Srbiji, ali zato moraju da odu iskompromitovane sudije.
Kažete, šta je bilo sa falsifikovanjem izborne volje?! Kao da je nastupila amnezija kod građana Srbije. Krali ste na izborima. Te sudije su učestvovale u izbornim krađama. Učestvovale su u izbornim krađama. Postoji Gonzalesov izveštaj, ponaosob su pobrojani oni koji su učestvovali u izbornim krađama. Taj Gonzalesov izveštaj bio je osnova za ledž specialis, gde je priznata i verifikovana izborna krađa. U pravu je poslanik Šešelj, ti ljudi su morali krivično da odgovaraju! Propušten je rok za njihovu krivičnu odgovornost, ali nije propušten rok za njihovu nesavesnost, za njihovo falsifikovanje političke volje građana, jer savesnost je moralna kategorija. Ona ne može biti krivično - pravno, ne mora biti krivično - pravno sankcionisana, ali ostaje kao jedna mrlja, kao jedan pečat, kao jedana bruka i sramota srpskog pravosuđa. Ta bruka i sramota moraju da se isprave.
Pitate za montirane političke procese! Bilo ih je koliko god hoćete. Pauk, Osa, Ibarska magistrala, suđenje svim liderima Saveza za promene, Bapsi, Vladimir Nikolić, Vojislav Šešelj je bio žrtva političkih progona političkih suđenja i političkih procesa! Dakle, da ne govorim o besmislenim i karikaturalnim procesima, kao što je suđenje Klintonu, kao što je suđenje pojedinim Albancima. Teroristima treba da se sudi, treba da odgovaraju na strašnom sudu, ali bilo je i onih koji nikakve veze ni sa kakvim krivičnim delima nisu imali. Dakle, bilo je montiranih političkih procesa koliko hoćete!
Šta je sa Ćuruvijom?! Pa, on je bio žrtva tog montiranog političkog procesa! Šta je sa mnogim novinarima, urednicima, vlasnicima nezavisnih medija? Svima je suđeno. Gospodo, to su montirani politički procesi. Oni ljudi koji su vodili te postupke, oni nema šta da traže u pravosuđu. Trebalo je da budu krivično gonjeni. Nije to urađeno, ali neće nikom da padne kruna sa glave. Zašto bi morali da budu sudije, a ceo svet zna kako su se ponašali. Ljudi u Srbiji, kad vide te sudije, kažu - šta se, u stvari, promenilo u pravosuđu?
Neće njih biti u pravosuđu, hteli vi to ili ne, jer oni koji su se iskompromitovali, ne samo u pravosuđu, ja sam zagovornik jedne opšte lustracije, svuda: u diplomatiji, u vojsci i u policiji, oni koji su svoju profesiju i čast i ugled službe iskompromitovali, moraju odatle da odu! To nije urađeno na vreme, ali će biti urađeno, bar u pravosuđu, naknadno, odnosno vrlo brzo.
Uostalom, o svemu tome odlučuje Veliko personalno veće. Moram da vam kažem da ono za ovih 8-9 meseci nije dalo ni jedan predlog za razrešenje. Vrlo se pažljivo, vrlo brižljivo razmatraju predmeti, da se vidi ima li opravdanog osnova za razrešenje ili nema.
Još jednom moram da kažem da su ove izmene koje se tiču lustracije predlog pravosuđa Srbije, jer i časnim i poštenim ljudima, a njih je većina u pravosuđu Srbije, smeta što još uvek moraju da sede zajedno sa onima koji su to pravosuđe iskompromitovali. Oni žele kao maligno tkivo da ih odstrane.
To je upravo zahtev najviših pravosudnih organa u Srbiji, da ovakva forma lustracije bude ispoštovana i realizovana.
Pomenuta je nezavisnost pravosuđa. Nezavisnost pravosuđa podrazumeva nezavisnost u odlučivanju, da izvršna vlast ili zakonodavna vlast tera pravosudne organe na pokretanje postupaka ili na izricanje ovakvih ili onakvih osuda.
Mi smo čuli od nekih poslanika pominjanje pojedinih slučajeva, gde je odlučeno da se sudi ili da se ne sudi. I to je mešanje u pravosuđe, to je mešanje u odlučivanje. Nije mešanje kada vi hoćete da vidite da li neko radi ili ne radi! Rad, red i disciplina moraju da postoje svuda, pa i u pravosuđu! To nije nikakvo mešanje u rad pravosuđa.
Moram da vam kažem povodom toga nešto: postoji Zakon o uređenju sudova, postoji Zakon o ministarstvima, postoji sudski Poslovnik koji je još uvek na snazi, postoji Služba sudskog nadzora u Ministarstvu pravde i njen je zadatak da kontroliše da li se radi ili se ne radi.
Ako neko hoće platu od 500 evra, onda mora da mu se nametne princip odgovornosti, mora da se radi! Zašto kamere? Zašto ne?! Svako ko obavlja javnu funkciju podložan je oceni javnog mnjenja! Zašto bi neko prikrivao svoj rad? Sve smo rekli da bude otvoreno, da bude transparentno. Prema tome, nema tu nikakvog mešanja u pravosuđe.
Pomenuto je čak i kako ministar može da proglasi "dan pravosuđa". Kojim je to propisom sankconisano da to ne može, pogotovo kad iza toga stoji i Visoki savet pravosuđa i Savez za reformu pravosuđa? Mislim da je to nešto sasvim pozitivno, da to podseća na našu pravosudnu tradiciju, na nešto što može da bude ponos srpskog pravosuđa i toj tradiciji, na neki način, treba da se vratimo.
Što se tiče sastava Velikog personalnog veća, moram da vam kažem kao ministar pravde koji nije na to uticao, takođe sam nezadovoljan. Činjenica je da se u Velikom personalnom veću nalaze ljudi koji imaju preko 65 godina, i činjenica je da treba da odu u penziju svi koji imaju 65 godina, jer to je ustavna kategorija i to je regulisano, uostalom, i Zakonom o radu.
Pored toga, u Velikom personalnom veću, da paradoks bude veći, nalazi se čovek koji je bio član Republičke izborne komisije, čije je razrešenje traženo i to razrešenje nije realizovano, jer nije postojala većina na Opštoj sednici Vrhovnog suda Srbije; jer, znamo kakav je, nažalost, sastav Vrhovnog suda Srbije, iz kog vremena su te sudije i koje su zasluge morali da imaju, sem časnih izuzetaka, da bi bile izabrane za sudije Vrhovnog suda Srbije.
Tu nema nikave fame, svima je sve jasno, svi u Srbiji znaju da su to postojali posebni kriterijumi i upravo ovo na šta vi aludirate, moralno-politička podobnost.
Nema danas nikave moralno-političke podobnosti, samo ima nametanja principa odgovornosti kao vrhovnog aksioma, bar u pravosuđu.
Nije postojala nikava naredba da bude razrešeno od 50 do 100 sudija. Do sada postoji oko 70 i nekoliko predloga predsednika sudova za razrešenje, upućenih Velikom personalnom veću.
Da ne bih dužio, mislim da su opravdani zahtevi za formiranje trgovinskog suda u Novom Pazaru, za formiranje trgovinskog suda u Čačku i odeljenja trgovinskog suda u Jagodini. Ja ću, kao ministar pravde, da prihvatim u ime Vlade te amandmane, jer život, okolnosti, promet, jednostavno, privredna ekspanzija u tim gradovima, sasvim opravdavaju formiranje ovih sudova, odnosno odeljenja.
Još nešto: pomenut je status sudija sa Kosova i Metohije i, navodno, pritisak da te sudije budu inkorporirane ili implementirane u UNMIK-ovo multietničko pravosuđe.
Bio sam na sastanku sa tim sudijama u Zvečanu: oni su tražili dodatne uslove; učinili smo ogroman napor da se ti dodatni uslovi obezbede; mi smo ih ponovo pozvali, predsednik Vrhovnog suda, ministar pravde, moja malenkost, i ponovo razgovarali sa njima i rekli im je da je na njima da o tome odluče.
Mi smo obezbedili besplatan smeštaj, prioritet u vraćanju njihove imovine, zaposlenje za članove njihovih porodica, zapošljavanje administrativnog i tehničkog osoblja, pored nosilaca pravosudnih funkcija, maksimalno zagarantovanu bezbednost.
Naravno, svako mora da odluči, mada je to po prvi put mogućnost, za ove tri godine, da se neko zvanično vrati i radi na Kosovu i Metohiji, a odluka je, u svakom slučaju, na tim ljudima.
Niko ne želi da vrši bilo kakav pritisak na njih. Mi smo rekli da se eventualno prijave, prijava ne obavezuje, a onda će se kroz proces videti ima li objektivnih mogućnosti za njihovo vraćanje na Kosovo i Metohiju.