Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi posmatrači, bilo je u više navrata pomena zašto je svojevremeno povučen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Iz prostog razloga što se moralo sačekati donošenje paketa pravosudnih zakona, da bi postojala neka korelacija, neka logična veza između ostalog unapređenja i finansiranja zaposlenih u pravosuđu, a pre svega nosilaca pravosudnih funkcija, da bi se raspravila ta situacija sa pravosuđem, odnosno sudskim budžetom, i da to ne bi visilo sa jedne strane. To je jedan razlog, primarni razlog.
S druge strane, nije tačno da nisu neke odredbe izmenjene i da nisu neke stavke u pojedinim tarifnim brojevima smanjene. Dakle, toliko što se toga tiče.
Ne bih ponavljao ono što je već rečeno. Tvrdim odgovorno da je visina sudskih taksi koje su predviđene ovim zakonom apsolutno na nivou a možda čak i ispod onoga nivoa koji je bio 1997. godine, kada je poslednji put izvršena izmena.
Bilo je konstatacija da to neće doprineti efikasnosti pravosuđa, da neće doprineti pozitivnim promenama u pravosuđu. Moram da kažem da ovo nije izolovan stav Ministarstva pravde. Ovaj predlog zakona je rađen u potpunosti u dogovoru sa nosiocima pravosudnih funkcija. U njegovoj izradi i u dogovoru oko visine pojedinih taksi učestvovali su predsednik Vrhovnog suda, Društvo sudija i Udruženje tužilaca, dakle, one su po meri pravosudnih organa.
Mi moramo da podignemo nivo pravosuđa. Između ostalog, podizanjem sudskih taksi ne smemo da dovedemo do toga da se pravosuđe do te mere devalvira, da sudski postupci budu do te mere bagatelni da izgube svaki smisao, da nema nikakvog respekta prema pravosuđu. Takođe tvrdim da najugroženiji slojevi neće biti posebno diskreditovani odredbama ovog zakona. On ide proporcionalno, upravo prema vrednosti spora.
Dakle, nije to ništa što je izuzetak. A, kada se pomenu reforme pravosuđa, one su započete na pet koloseka. Nova zakonska regulativa - tu je urađeno puno toga, kadrovske promene u pravosuđu - moramo da odvojimo žito od kukolja, moramo da odstranimo iz pravosuđa one koji su ga iskompromitovali, one koji su učestvovali u montiranim političkim procesima, koji su se obogatili u pravosuđu, koji su na razne načine zloupotrebili tu najvišu funkciju u jednoj zemlji.
Treća vrsta reformi je direktno vezana za sudske takse, za podizanje materijalnog, organizacionog, tehničkog i svakog drugog nivoa pravosuđa; stvaranje jednog ambijenta za afirmaciju slobodnog i nezavisnog sudstva.
Dame i gospodo, pre nekoliko dana, posle više decenija, Vrhovni sud Srbije dobio je svoju zgradu. Bila je bruka i sramota - ponavljam po ko zna koji put - Srbija je bila verovatno jedina zemlja u Evropi u kojoj Vrhovni sud te zemlje nije imao svoju zgradu. Zgrada je obnovljena iz donacija. Ne možemo samo da se baziramo na donacijama, ne možemo da se baziramo ni na budžetu, koji je skroman, restriktivan, jer, nažalost, ova vlada je nasledila prazne fondove, prazne kase. To je naše nasleđe od bivšeg režima i onda moramo da iznalazimo formule, da podignemo nivo pravosuđa.
Edukacija - govorio sam da su ljudi bili demoralisani, depresivni, tačno tako. Jednostavno, ne može neko sa 150 ili 200 maraka, neko ko brine o egzistencijalnim problemima, kome je ugrožena osnovna egzistencija, da se posveti potpuno jedinom poslu koji sme da radi, a to je sudijska ili tužilačka funkcija.
Otvoren je po prvi put u istoriji pravosuđa u Srbiji jedan reprezentativni centar za edukaciju. Mi smo u Evropi, u 21. veku, i moramo da primamo znanja savremenog, evropskog zakonodavstva, modernog evropskog pravosuđa. To je naša obaveza. Obezbeđena su sredstva od 2,4 miliona evra za edukaciju. I, konačno, povećana je efikasnost pravosuđa. Takse koje su na dnevnom redu su u funkciji afirmacije ovih osnovnih reformskih ciljeva.
Srbija će imati slobodno i nezavisno sudstvo. Ona ima izvanredne mlade pravničke potencijale, kao retko koja zemlja u svetu, i nemamo mi brige za perspektive srpskog pravosuđa. I ovaj zakon je upravo u funkciji te budućnosti i tih perspektiva. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je prihvatila amandmane na ovaj član narodnih poslanika Đorđa Mamule i Petra Cvetkovića i zato ne možemo prihvatiti predloženi amandman, mada su delovi tog amandmana identični sa amandmanom pomenutih kolega.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tipičan primer zamene teza. Znači, radi se o osnovici za utvrđivanje vrednosti, a ne o taksi koja je povećana 40 puta. Treba samo pažljivo pročitati zakon i ne treba obmanjivati javnost da je taksa toliko povećana. Znači, nije istina.

Dame i gospodo, javljam se zaista u najboljoj nameri da otklonimo ove dileme i prazne priče da se takse povećavaju 40 puta. Ovo je jedan od tipičnih primera. Za sporove ovakve vrednosti, gde je osnovica bila po ranijem, postojećem zakonu 250 dinara, plaćana je taksa 100 novih dinara. Znači, do 500 novih dinara taksa je tada bila 100 novih dinara. Imajući u vidu kurs marke u to vreme, to je bilo 30 i nekoliko maraka tada kada je donet ovaj zakon; 3,8 je bila marka, i lako je izračunati.
Danas je na sporove vrednosti do 10.000 dinara, a to je ovaj slučaj, taksa 1.000 dinara. Opet trideset i nekoliko maraka; dakle, to je upravo najbolja potvrda onoga što je rečeno - da je zadržana ista relacija u odnosu na platežnu moć.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja se čudim zaista ljudima koji ne ulože toliki trud da pročitaju tekst zakona. Ovde se radi o upravnim i upravno-računskim sporovima. Imate tarifni broj 28. Nisu, gospodo, u pitanju ni travnjaci, ni guske, nego upravno-računski sporovi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uz sav respekt prema podnosiocima amandmana, moram da kažem da Vlada ne može da prihvati predloženi amandman, jer predloženo uvećanje taksi nije u skladu sa promenjenim ekonomskim okolnostima i povećanim troškovima rada sudova u proteklih pet godina.
Evo jednog ilustrativnog primera zašto je neprihvatljiv ovaj amandman. Visina takse na tužbu pred sudovima opšte nadležnosti za, recimo, utvrđenu vrednost predmeta spora od 20.000 dinara po važećem zakonu iznosi 800 dinara. Po predlogu koji je danas na dnevnom redu, iznosi 1.800 dinara. To je uvećanje takse nešto malo više od dva puta, za pet godina, što ćete priznati da je u najmanju ruku primereno, čak vrlo skromno. Predlagač amandmana predlaže taksu u iznosu od 900 dinara. Jednostavno, to nema smisla. Izračunajte, to je prosta matematika.
Još nešto, uz prihvatanje predloženog rešenja u pogledu izmene stava 8. ovog člana zakona dovela bi se u neravnopravan položaj fizička lica kao stranke u privrednim sporovima. Molio bih podnosioce amandmana da obrate pažnju na to, budući da bi primena tarife na njih zavisila od toga da li imaju položaj suparničara ili ne. Dakle, iz tog razloga je neprihvatljivo. Kada se bude vršila pravno-tehnička redakcija teksta, saglasan sam da treba umesto "privredni", da stoji "trgovinski". Amandman se usvaja ili odbija u celosti, ne mogu delovi amandmana da se usvajaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo celishodan predlog, pogotovu što neće bitnije uticati na smisao zakona, tako da u ime Vlade mogu da prihvatim amandmane narodnih poslanika Milorada Mirčića i Radeta Bajića na član 8, a radi simetrije to će se odnositi i na amandmane na član 9. narodnih poslanika Lazara Marjanskog, Branka Ružića i Zorana Radovanovića. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom parlamentu, od početka višestranačja u Srbiji, bili smo svedoci da su mnogi zakoni, doneti u ovom parlamentu od strane ljudi koji sada komentarišu, proglašeni neustavnim, a nikada niste podigli glas da se raspusti parlament.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman nije prihvaćen jer je rešenje koje je predloženo u zakonu u skladu sa položajem oblika teritorijalne autonomije. To je nešto što, uostalom, ima nit u čitavom tekstu predloženog zakona o lokalnoj samoupravi. Inače, predložena rešenja u ovom zakonu su apsolutno u korelaciji i potpuno harmonizovana sa odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Pored toga, nekakve sumnje da će Savet Evrope dati negativnu ocenu ne stoje, iz prostog razloga što su eksperti Saveta Evrope dali najvišu ocenu Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi. Takođe, eksperti Saveta Evrope su kao konsultanti učestvovali u izradi Predloga zakona o lokalnoj samoupravi.
Što se tiče volonterskog statusa i što se tiče problema u nekim opštinama, nisam čuo da u Kovinu ima nekih problema.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ideja predlagača je da bude u duhu nekih najsavremenih evropskih tendencija u ovom pravcu, po analogiji na tzv. ideju funkcionalnih distrikta, koja je primenjena i primenljiva u Evropi. Međutim, imajući u vidu turbulencije koje su moguće na jugu Srbije i koje su moguće u vezi sa Kosovom i Metohijom, imajući u vidu neophodnost da se napravi nova teritorijalna organizacija i nova regionalizacija Srbije, Vlada prihvata predloženi amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da je predloženi amandman u direktnoj korelaciji sa prethodnim amandmanom, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam i ovaj amandman.

Vlada ne može da prihvati predloženi amandman, jer u Predlogu zakona postoji tzv. pozitivna prezumpcija. Dakle, jedinica lokalne smaouprave utvrđuje nazive, a ako u određenom roku Vlada ne ospori, onda to ostaje kako jeste. Prema tome, budući da je pozitivna prezumpcija, nema razloga da se ovako nešto prihvata i nije ovo materija iz sudske nadležnosti da bi se sudovi u čitavu proceduru uključivali.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedinica lokalne samouprave ima status pravnog lica. Pravno lice može pretrpeti imovinsku štetu određenim radnjama i aktima teritorijalne autonomije ili nekog drugog državnog organa. Po apsolutnoj analogiji, u svim onim stvarima na koje svako pravno lice ima pravo na naknadu štete, tako jedinica lokalne samouprave ima pravo na naknadu štete, ako je oštećeno ili povređeno neko njeno pravo aktom državnog organa ili organa teritorijalne autonomije. Tu nikakve čarolije nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakodnevno se sa ove govornice Vladi Republike Srbije spočitava da je ona odgovorna zato što Srbija nema Ustavni sud. Da bi se ta stvar razjasnila, potrebno je samo malo pročitati Ustav. Nije Vlada Republike Srbije nadležna za izbor sudija Ustavnog suda, ni za predlaganje sudija Ustavnog suda. Sudije Ustavnog suda predlaže predsednik Republike Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik Republike Srbije nije član ni jedne od stranaka članica DOS-a, on je član vašeg dugogodišnjeg koalicionog partnera. Prema tome, priča o Ustavnom sudu nema nikakve veza sa Vladom Republike Srbije.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Pošto se radi o usklađivanju sa članom 19, u ime Vlade prihvatam predloženi amandman.