Dame i gospodo, narodni poslanici, prvo amandmani nisu identični i zato Vlada nije mogla da prihvati amandman uvaženog narodnog poslanika, gospodina, magistra, Srboljuba Živanovića, a između ostalog i što taj amandman ne podrazumeva srazmerno uvećanje takse, zavisno od visine vrednosti, ponavljam, jer se radi o tarifnom broju 13 - postupak overe potpisa, rukopisa, prepisa i prevoda.
Ima čak i jedna anomalija, recimo, u tom amandmanu gospodina Živanovića predviđeno je da bi za novozaključene ugovore vrednosti do 10.000 dinara trebalo da se plaća taksa od 200 dinara, što je manje od iznosa koji se sada plaća po ovom Zakonu koga menjamo. Dakle, nema argumenata. A, ponavljam - nisu identični amandmani.

Pa evo, samo u jednoj rečenici pokušaću da odgovorim na pitanje uvaženom poslaniku, gospodinu Zlatanu Jovanoviću. Tačno je da je Zakonom o budžetu projektovano da vrednost od oko dve milijarde dinara na godišnjem nivou praktično predstavlja novi sudski, odnosno pravosudni budžet, i to je van konta, van računa Ministarstva pravde, i to ide na unapređenje pravosuđa i direktno se ubrizgava u pravosuđe. Dakle, ne preko zajedničke kase, ne preko budžeta, nego direktno preko te vrste sudskog, odnosno, praktično pravosudnog budžeta za unapređenje rada sudova, za materijalne troškove, posebne namene, i pre svega pobošljanje materijalngo položaja nosilaca pravosudnih funkcija.
Preostalih 50% prihoda, koji se realizuju putem naplate sudskih taksi, ulazi u budžet i vršiće se distribucija, kao što je to činjeno i do sada. Ja sam rekao da nam je želja da se upravo rastereti budžet, što se tiče nosilaca pravosudnih funkcija, materijalnih troškova, posebnih namena, i da onda ono što se vraća pravosuđu iz zajedničke kase, posluži za unapređenje materijalnog položaja ostalih zaposlenih u pravosuđu, a njih je praktično, mimo tri hiljade nosilaca pravosudnih funkcija još 60.000, jer moramo da napravimo jedan balans, jednu nivelaciju, a ne neko da dobija velike plate, a drugi mrvice.
Dakle, takođe, će se ta sredstva trošiti i ona idu na ovaj standardni dosadašnji način, preko budžeta, ka računu Ministarstva pravde.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam predloženi amandman.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni posmatrači, želim da demantujem da ostali zaposleni u pravosuđu neće imati povećane plate. Mi naravno želimo da podignemo nivo slobodnog i nezavisnog sudstva i da afirmišemo, da podignemo plate nosilaca pravosudnih funkcija i da na taj način podignemo stepen njihove odgovornosti.
To je nešto što je potpuno primereno, što je praksa u svim zemljama u okruženju i to nije nikakav izum ovdašnje vlade ili ovdašnjih vlasti. Sa druge strane želim da kažem da najveći procenat povećanja plata zaposlenih u bilo kojim društvenim delatnostima su upravo zaposleni u pravosuđu i to na raznim administrativnim, tehničkim i drugim poslovima.
Dakle, u svakom slučaju, vodi se računa o socijalnom statusu ovih ljudi koji takođe obavljaju jedan težak i odgovoran posao.
Što se predloženog amandmana tiče, mislim da je on racionalan. U ime Vlade Republike Srbije prihvatam predloženi amandman.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim takođe da ovaj predlog ima elemente racionalnosti i u ime Vlade ga prihvatam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da ne razumem nikakvu logičku vezu između dopunskih izbora u Ljigu i povećanja takse za vlasničke listove, ali svejedno u ime Vlade prihvatam ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se radi o jednom konstruktivnom predlogu, odnosno amandmanu, koji ne remeti uopšte smisao predloženog zakona u ime Vlade Republike Srbije prihvatam predloženi amandman.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada ne može prihvatiti predloženi amandman, iz prostog razloga što je česta praksa zloupotrebe instituta odlaganja krivične sankcije, a opet, čitav mehanizam komisije koja to radi, mora da stupi u dejstvo. To je ogroman angažman i bagatelišemo čitavu proceduru.
Mislim da je onaj predlog koji je Vlada dala apsolutno primeren, čak i objektivno je i on skroman. Radio sam to 17 godina i imam dosta iskustva u tim stvarima, tako da mislim da je taksa sasvim primerena.

Pa, budući da je ovde u pitanju očigledno štamparska greška - dva puta je ponovljen član 42. preko amandmana, ali to može da se ispravi, tako da prihvatamo taj amandman. To je više redakcijska stvar, nego pravna.

Dva puta je ponovljen član 42. To je više redakcijska stvar. Vlada taj amandman prihvata.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Poslednje izmene Zakona o sudskim taksama datiraju još iz aprila 1997. godine, kada je poslednji put menjana taksena tarifa.
Sadašnjim noveliranjem zakona koji se nalazi na dnevnom redu ovog cenjenog doma predlaže se usklađivanje sudskih taksi sa promenjenim ekonomskim prilikama, odnosno sa rastom zarada, sa rastom cena u proteklom periodu od pet godina, kao i sa drugim činiocima koji utiču na troškove rada sudova.
Podsećam vas da sudska taksa po svojoj prirodi predstavlja naknadu za troškove rada suda u preduzimanju pojedinih sudskih radnji. Sudska taksa je prihod budžeta Republike Srbije iz koga se finansira rad pravosudnih organa. Usvajanjem zakona o budžetu praktično je prihvaćena ideja koja je sadržana u uakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po prvi put u budžetu Srbije praktično se formira jedan zaseban pravosudni ili sudski budžet.
Dakle, te pare neće se slivati na račun Ministarstva pravde nego na poseban konto iz koga će se onda, po amandmanu Vlade Republike Srbije, 50% prihoda, realizovanih naplatom sudskih taksi, vraćati pravosuđu za unapređenje rada pravosuđa, za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, za materijalne troškove, za posebne naknade. Dakle, Predlog zakona je u direktnoj proporciji sa željom da se afirmiše slobodno i nezavisno sudstvo, u direktnoj korelaciji sa željom da se popravi materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama predviđeno je povećanje taksi koje se plaćaju u sudskim taksenim markama, utvrđivanje novih donjih granica vrednosti predmeta spora na koje se utvrđuje osnovica za obračun sudske takse i utvrđuju se novi iznosi sudskih taksi koje se plaćaju za pojedine radnje u pojedinim sudskim postupcima.
U utvrđivanju novih iznosa taksene tarife i taksene obaveze pošlo se od realne vrednosti iznosa predviđenih važećom taksenom tarifom u vreme kada je taksena tarifa, dakle 1997. godine, stupila na snagu, i od potrebe da se očuva realna vrednost taksi. Pri tome, nastojalo se i da se ne dovede u pitanje ostvarivanje prava na sudsku zaštitu.
Moram da kažem da povećanjem sudskih taksi podižemo nivo pravosuđa, podižemo respekt građana Srbije prema pravosuđu. Ne možemo beskrajno degradirati i devalvirati pravosuđe. Moramo da izađemo iz nekih naših mentalitetnih manira, navika i parametara. Ne mogu se voditi sudski sporovi za sve i svašta. To pripada jednom bivšem vremenu; pripada prošlosti. To je recidiv prošlosti. To se, između ostalog, osujećuje i podizanjem sudskih taksi. Vodiće se oni sporovi koji zaista treba i moraju da se vode.
Saglasno tome je i predloženo povećanje sudskih taksi, koje se razlikuje u zavisnosti od toga da li se sudska radnja obavlja pred sudom opšte nadležnosti ili pred specijalizovanim sudom, kao i od vrste pravne stvari u okviru koje se preduzima odgovarajuća sudska radnja.
Da napravim par paralela, pošto su se ovde već javili dušebrižnici, oni koji brinu o socijalnoj strukturi i socijalnoj ugroženosti građana Srbije, koje su oni svojom vlašću doveli do prosjačkog štapa, pa tobože brinu da će sada ta socijalna struktura biti poremećena i ugrožena povećanjem sudskih taksi. To nema nikakve veze. Zašto?
U aprilu 1997. godine, kada je usvojena danas važeća taksena tarifa, prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 707 dinara, a odnos dinara i marke bio je 3,8 dinara za jednu marku. Prosečna zarada u Srbiji u decembru 2001. godine bila je oko 12.100 dinara, a jedna marka vredi 30 dinara. Prema tome, prosečna zarada se uvećala za oko 17 puta nominalno, a odnos dinara prema marki za 8 puta. Zašto to govorim - iz prostog razloga što je prosečno uvećanje taksi koje se predlažu ovim zakonom oko pet puta. Znači, ono je daleko ispod nominalnog uvećanja zarada, daleko ispod uvećanja odnosa dinar-marka.
Prema važećoj taksenoj tarifi, prosečan prihod od sudskih taksi iznosi danas oko 77 miliona dinara, a po Predlogu zakona treba da iznosi oko 393 miliona dinara mesečno. Primera radi, u vanparničnim stvarima takse se uvećavaju trostruko, u predmetima ostavine petostruko, u radnim sporovima četvorostruko, u zemljišno-knjižnim stvarima četvorostruko, u parničnim stvarima zavisno od vrednosti predmeta spora.
Dakle, radi se o jednom usklađivanju. Želim da kažem da se nivo taksene tarife iz 1997. godine ovim predlogom zakona ne dostiže, čak je ispod tog nivoa. Ali, novina je utoliko što sada neće biti nikakvih misterija, nego će direktno 50% prihoda ostvarenih od sudskih taksi da ide za unapređenje pravosuđa.
Ako ste pažljivo čitali Zakon o budžetu, to je Zakonom o budžetu već usvojeno i formira se praktično zaseban sudski, odnosno pravosudni budžet, koji će biti detaljnije razrađen zakonom o budžetskom sistemu koji je na dnevnom redu posle ove tačke dnevnog reda.
Dakle, ako želite podizanje nivoa pravosuđa, ako želite da pravosuđe zaista bude slobodno i nezavisno, nema slobodnog i nezavisnog sudstva ako su ljudi koji treba da obave taj delikatan posao materijalno neobezbeđeni. Samo materijalno obezbeđen čovek može istinski da bude slobodan i nezavisan. Dakle, onaj ko je za slobodno i nezavisno sudstvo, glasaće za Predlog zakona o sudskim taksama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa amandmanima koje smo primili, potpuno je jasno da mnogi poslanici nisu shvatili šta je vrednost predmeta spora, a šta taksa koja se utvrđuje prema toj vrednosti spora. Ljudi su jednostavno identifikovali visinu vrednosti predmeta spora sa visinom takse koja treba da se plati. To su dve potpuno različite stvari. Čak su neki amandmani do te mere besmisleni da bi, ako bi  se prihvatili, taksa bila manja nego što je po postojećem zakonu.
Često se pominje kao ilustrativan primer, recimo, razvod braka i tome slično, pa se misli da je 25.000 dinara taksa na razvod braka, tužba kojom se inicira razvod braka; jednostavno, to nije tačno. Dakle, to je vrednost predmeta spora na koju treba da se utvrdi taksa. Ta vrednost predmeta spora u startu je bila 25.000 dinara, a amandmanom je prepolovljena, utvrđeno je da je 12.500 dinara vrednost predmeta spora. Kada vi pišete tužbu, u tužbi mora da se naznači vrednost spora da bi se prema toj vrednosti odredila taksa. Vi možete da kažete da to ne vredi ništa, ali zato se utvrđuje kolika je minimalna vrednost predmeta spora. Recimo, za tužbe za razvod brakova ta minimalna vrednost biće, na bazi ovog amandmana koji je prihvaćen, 12.500 dinara.
Kolika je taksa za brakorazvodne parnice bila do sada? Bila je, praktično, 650 dinara, a sada će biti 1.500 dinara, jer je zakonom predviđeno da je preko 10.000, od 10.000 do 100.000, taksa 1.000 dinara plus 4% na vrednost predmeta spora. Ako je minimalna vrednost predmeta spora 12.500 dinara 4% na to je 500 dinara i osnovica je 1.000 dinara, to je 1.500 dinara. Dakle, da otklonimo te sumnje i dileme - taksa na tužbu za razvod braka biće praktično 1.500 dinara, a do sada je bila 650 dinara, i to je to realno uvećanje.
Drugo, moram da kažem - što se tiče paralele, što se tiče uporednog zakonodavstva - ovo su najniže takse u ovom delu Evrope, najniže od svih zemalja u tranziciji. Da kažem takođe kolike su zarade nosilaca pravosudnih funkcija: najniže prosečne zarade sudije u čitavom regionu su u Makedoniji, oko 1.100, 1.200 maraka; u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH su oko 2.500 maraka; tolike su otprilike i u Hrvatskoj; u Sloveniji je to čak preko 4.000 maraka.
Dobro, mi nemamo takav standard, mi nemamo taj nivo, ali mi moramo da podignemo nivo pravosuđa. Kada je nova vlada konstituisana i kada je počela da radi, prosečne plate sudija u januaru prošle godine bile su nešto ispod 200 maraka. Sada su one u proseku oko 500 maraka. Ovo obećanje se odnosi, između ostalog, i na sudske takse, sa vraćanjem samo 20% sredstava naplaćenih sudskim taksama u pravosuđe, obezbediće se plata u proseku od oko 1.000 maraka.
Ponavljam, ljudi u pravosuđu su bili demoralisani, apatični, depresivni. Ta priča o korupciji ima iste proporcije u pravosuđu, kao i u mnogim drugim društvenim delatnostima, u prosveti, zdravstvu, javnim službama itd. Prema tome, mi hoćemo da motivišemo ljude i njihovim platama.
U pravosuđu je zabranjeno da se obavlja bilo kakav drugi posao, znači ljudi u pravosuđu ne mogu da rade ništa drugo sem da budu tužioci ili sudije. Ne mogu da drže časove popodne kao profesori, ne mogu da imaju privatnu ordinaciju kao lekari, stomatolozi itd. Prema tome, njima je to jedini izvor prihoda. Da ne bi bilo hipokrizije i da ne bi bilo nepotizma, ti ljudi moraju biti motivisani i mobilisani da rade, zato moraju imati pristojne zarade. Zato je to motiv kojim smo se mi rukovodili kada smo, između ostalog, odredili ovaj nivo sudskih taksi. Hvala.

Nije mi namera da repliciram, ali samo da podsetim kolegu Cvetkovića da svi procesni zakoni nisu u nadležnosti republičkog parlamenta, nego upravo u nadležnosti Savezne skupštine. Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, znači procesni zakoni, donose se na saveznom, a ne na republičkom nivou.
Druga stvar, naravno da neće čitavo finansiranje pravosuđa da ide iz sudskih taksi. Po amandmanu Vlade Republike Srbije 50% sredstava naplaćenih iz sudskih taksi vraća se pravosuđu i, naravno, ne sva na povećanje materijalnog statusa nosilaca pravosudnih funkcija, nego orijentaciono oko 20%. Moramo da rekonstruišemo, adaptiramo, obnovimo zgrade sudova, da modernizujemo pravosuđe u smislu kompjuterizacije i svega ostalog. Dakle, ima puno stvari za unapređenje rada pravosuđa, koje nisu samo poboljšanje materijalnog položaja.
Moram da kažem da će iz ovih sredstava deo da se koristi za povećanje plata nosilaca pravosudnih funkcija. Njih je oko 3.000 u Srbiji, a u pravosuđu u Srbiji radi 19.000 ljudi. Oni će se i dalje finansirati iz budžeta i dobro je, jer će budžet biti delimično rasterećen i onda će moći da se podignu plate zaposlenih u pravosuđu uopšte, a ne samo nosilaca pravosudnih funkcija, jer ne može se napraviti disproporcija između nosilaca pravosudnih funkcija i ostalih zaposlenih.
Što se tiče visine, znate šta - najviše su pogođeni oni koji će voditi sporove ogromne vrednosti. Oni se uglavnom vode između firmi u privrednim sudovima. Dakle, tu se vodi računa o socijalnoj kategoriji. Za sporove male vrednosti male su takse, a za sporove velike vrednosti veće su takse i to je prosta logika. Dakle, oni koji nemaju mogu da se pozovu na siromaško pravo i neće uopšte da plate takse. Dakle, sve je to iznivelisano, iznijansirano i, ponavljam još jednom, 1997. godine (kada je poslednji put promenjena taksena tarifa), takse su bile više nego što su danas po ovom predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa uvaženim poslanikom, gospodinom Petrom Jojićem, koji je upravo potvrdio glavne smernice, inicijative i strategiju koju ima Ministarstvo pravde. Jedino u svemu tome štrči zašto se ne prihvata Zakon o sudskim taksama, ali, naravno, visina taksi i  opterećenje građana koje pominjete mogu biti adekvatan argument zašto zakon neće dobiti podršku od strane poslanika SRS. To je sasvim korektno.
Želim samo da ponovim još jednom - procesni zakoni nisu u nadležnosti republičkog nego saveznog parlamenta. Ovo što pominjete - kakvo pravosuđe imamo, kakvi su nam nosioci pravosudnih funkcija, uz jednu malu ispravku - nisu one nepune 3.000 koje sam pomenuo, samo sudije, nego i tužioci, dakle, svi nosioci pravosudnih funkcija. Toliko ih imamo u Srbiji. S druge strane, to je nasleđe prošlosti. Imamo 200.000 predmeta u postupku. U svakom od tih predmeta imate dve strane: tužioca i tuženog, predlagača i protivnika predlagača, a da ne pominjem druge procesne uloge u svakom od postupaka koji se vodi. Na svakoj od tih strana ne mora biti samo jedan čovek, nego može biti dvoje, troje ili više ljudi. Uzmimo da to bude nešto više od jednog. To je 500.000 ljudi koji neposredno učestvuju u sudskim postupcima. Ako uzmete u obzir da svi oni imaju porodice, praktično, to je dva miliona ljudi. Zato nam je potrebno mnogo efikasnije pravosuđe. Potpuno se slažem.
Svojevremeno sam pokrenuo inicijativu za razrešenje jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija, da ne bi bilo montiranih političkih procesa, da ne bi bilo izbornih krađa i da ne bi bilo neznalica i nesposobnjakovića u pravosuđu. Onda tu treba biti dosledan. Onda to treba reći kako treba, a ne, kada to pogledate, ispadne kao da sam pokrenuo inicijativu da se promeni patrijarh, ne daj Bože, ili neki episkopi. Dakle, slažem se potpuno sa vama. Ljudi čiji je procenat uspešnosti 20 ili 30%, kojima se od pet presuda potvrđuje jedna ili koji vode te maratonske sporove, nemaju šta da traže u pravosuđu. Upravo i ovaj zakon treba da bude podsticaj da se te stvari izmene. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsedavajuća, gospodin Marko Jakšić me je podstakao da kažem i par stvari koje nisu u direktnoj korelaciji sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, kao što ni on nije govorio o tome, ali su životno značajne za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Nema potrebe da ponavljam priču da je situacija dramatična. Imao sam jednu pismenu korespondenciju, i to vrlo neprijatnu, sa ranijim administratorom, odnosno šefom UNMIK-a, gospodinom Hekerupom, za koga mislim da je vrlo loše obavljao taj svoj posao. Uostalom, moje obraćanje je bilo prisutno u sredstvima informisanja. Dva puta sam tražio da dođem na Kosovo i Metohiju i da se uverim kako funkcioniše rad pravosudnih organa. To mi nije, kao ministru pravde Republike Srbije, omogućeno i dozvoljeno.
Pre nekoliko dana imao sam jedan neprijatan razgovor sa predstavnikom UNMIK-ovog pravosuđa, a tiče se one stereotipne teme o Albancima koji se nalaze u zatvorima u Srbiji i neprestanog insistiranja da oni budu pušteni. Naravno da nema nikakve nadležnosti Ministarstvo pravde - tu je i do sada postojala zamena teza da je na bilo koji način Ministarstvo pravde uticalo da pojedini albanski zatvorenici budu pušteni iz zatvora u Srbiji.
Dogovoreno je da se predsednik Vrhovnog suda, republički javni tužilac, ja kao ministar pravde i gospodin Čović, zajedno sa svim sudijama koji su ranije radili i ovima koji su ostali da sada rade sudijski i tužilački posao na Kosovu i Metohiji, nađemo u Zvečanu i da onda sa predstavnicima UNMIK-a razgovaramo o budućnosti pravosuđa na Kosovu i Metohiji. Dogovorili smo se da to bude jedan od prioriteta - upravo regulisanje statusa pravosuđa na Kosovu i Metohiji. Gospodin Čović je, ne znam iz kojih razloga, sprečen. Sutra je trebalo inače da budemo u Zvečanu i to je bilo dogovoreno. Nadam se da će to biti učinjeno za nekoliko dana.
Dakle, želim da vas uverim da zaista najiskrenije o tome mislimo, da nam je to jedan od prioriteta, da nema nikakvog maćehinskog odnosa. Nažalost, to je jedna od onih stvari koje su zatečene i koju pokušavamo, koliko je to u našoj moći, da maksimalno popravimo. Dakle, nema nikakvog, bar što se Ministarstva i ministra pravde tiče nekog odnosa kooperativnosti koji je na štetu srpskog naroda, niti je bilo, niti ima, niti će toga biti. Zahvaljujem.