Dame i gospodo narodni poslanici, takse nisu povećane od 10 do 50 puta, nego oko četiri puta. To je jedno.
Drugo, nikada nije rečeno, niti to u Zakonu o sudskim taksama, ni u rebalansu budžeta piše, da će se izgradnja objekata, sudskih zgrada i dalje finansirati iz sudskih taksi. Prvo je bilo za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija, a rebalansom budžeta predviđeno je da to bude i za materijalne troškove i posebne namene, ali ne za infrastrukturu.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gosti, kada se diskutuje o Ustavnom sudu ne bi bilo loše da poslanici ponekad pročitaju Ustav pa da vide da Ustavni sud Republike Srbije nije u ingerenciji niti Ministarstva pravde, niti Vlade Republike Srbije.
Ustavni sud, sudije Ustavnog suda, predsednika Ustavnog suda predlaže predsednik Republike parlamentu, a parlament ih bira. Dakle, mogli ste se potruditi da bar toliko pročitate Ustav jer se neprestano optužuje Vlada za nefunkcionisanje Ustavnog suda Srbije. Koliko mi je poznato, predsednik Republike je još uvek član Socijalističke partije Srbije, pa je odgovor na to pitanje trebalo da potražite kod njega.
Što se tiče srozavanja institucije Ustavnog suda Srbije, prethodna vlast je dovela do tog srozavanja. Svuda u svetu kada se biraju članovi Ustavnog suda Srbije vodi se računa samo o dve vrste njihovih atributa. Jedno je da budu najviši pravni stručnjaci, a drugo je da budu ličnosti neokaljanih moralnih vrednosti. To je tako svuda u normalnom demokratskom svetu.
Šta ste vi uradili? Vi ste za predsednika Ustavnog suda Republike Srbije izabrali ne pravnika, nego ekonomistu i on je godinama bio predsednik Ustavnog suda Srbije. Vi ste u jednom periodu za predsednika Saveznog ustavnog suda izabrali istaknutog člana JUL-a, čoveka protiv koga se danas vodi nekoliko krivičnih postupaka. Dakle, to je odgovor na srozavanje institucije Ustavnog suda i nema nikakve odgovornosti ni Ministarstvo pravde, ni Vlada Republike Srbije, jednostavno, to je relacija predsednik Republike - parlament. Naravno da je svima nama stalo da postoji i normalno funkcioniše Ustavni sud Republike Srbije.
Ovde je bilo nekoliko opaski, potpuno van konteksta, van teme i van dnevnog reda, koje se tiču navodnog uplitanja ili navodnog pokušaja supremacije izvršne vlasti nad sudskom vlašću. Opet samo malo treba pročitati zakon. Zakonom o uređenju sudova i sudskim poslovnikom utvrđeno je na koji način, recimo, služba sudskog nadzora kontroliše ili nadzire; tu ne treba biti nikakav pravni stručnjak, jer iz samog naziva proizilazi šta radi služba sudskog nadzora, a to je potpuno u saglasnosti sa Zakonom i sa sudskim poslovnikom.
Dakle, i predsednica Vrhovnog suda Srbije na jednom sastanku, koji je održan upravo na ovom mestu, rekla je da nema nikakvih pritisaka izvršne vlasti na sudsku vlast. To je čak i gospođa Škero u svom obraćanju rekla, da nema nikakvih pritisaka. Uticaj izvršne na sudsku vlast može biti samo u pogledu odlučivanja. Kada bi izvršna vlast tražila da se neko optuži, da se nekome sudi, da mu se izrekne kazna od 10, 20 ili ne znam koliko godina zatvora ili da se oslobodi od kazne, to je uticaj u odlučivanju.
Kada su u pitanju rad, red i disciplina, pa nisu sudije polarni medvedi zakonom zaštićeni da ne mogu da ne rade, da ne dolaze na posao. Moraju da dolaze na posao, moraju da rade. Promene su izvršene u parlamentu; izabrali smo novu zakonodavnu vlast. Promene su izvršene u izvršnoj vlasti i izabrali smo novu vladu, a promene su neophodne i u pravosuđu. Ne može sa starim poslušničkim kadrovima da se obavi reforma pravosuđa.
Građani Srbije, kada je pravosuđe u pitanju, očekivali su tri stvari. Najpre da oni koji su ga okaljali, iskompromitovali, budu odstranjeni iz pravosuđa. Bilo je izbornih krađa, bilo je montiranih političkih procesa, bilo je hipokrizije, nepotizma, korupcije, bilo je katastrofalnih rezultata rada i ti ljudi moraju da odu iz pravosuđa, bez obzira koliko se otimaju i koliko nekoliko glasnogovornika pokušava iz svojih lagodnih pozicija da stane u njihovu zaštitu. To je lažna solidarnost i od toga niko neće odustati.
Prema tome, građani su očekivali da oni odu iz pravosuđa, očekivali su da se ljudi koji su opljačkali zemlju i narod, doveli ga do prosjačkog štapa, nađu na optuženičkoj klupi i tamo gde im je mesto. I naći će se tamo gde im je mesto; to mogu da obećam, jer je to neophodno, jer postoji sijaset krivičnih prijava, sijaset optužnica po kojima mora da se radi, postupa i odlučuje.
Konačno, građani su očekivali da će to biti znatno ažurnije, znatno efikasnije, a ne da će i dalje biti nastavljeni maratonski sporovi koji nakon određenog perioda, određenog broja godina, izgube potpuno svaki smisao.
Postavlja se pitanje - ušle kamere. Kamere su ušle uz saglasnost predsednika Okružnog suda u Beogradu. Zašto bi rad parlamenta bio javan, zašto bi rad izvršne vlasti bio javan, a rad sudova tajan? Uostalom, po sudskom poslovniku predviđena je mogućnost da se čak prati tok nekog pretresa, ako nije osobita tajnost postupka zagrantovana, pa ne može da se snima tok pretresa. Znači, teoretski može svaki pretres da se snima, ali i da se uđe sa kamerama i da se vidi da li sudije rade ili ne rade. Dakle, kada radnik ne radi dobije otkaz, kada službenik ne radi dobije otkaz, kada poslanik ne radi ne može da bude poslanik i kada sudija ne radi neće biti sudija.
Dakle, iza toga stojimo, nećemo pokleknuti ni pred kakvim ucenama i pokušajima da se nezavisno sudstvo pretvori u neku lažnu metafizičku kategoriju. Nije sudstvo neko nebesko telo koje ima neku svoju galaksiju i neku svoju orbitu. Ono mora da funkcioniše u sazvežđu sa zakonodavnom i izvršnom vlašću, jer su to tri vlasti koje moraju sinhronizovati i koordinirati svoj rad. Neće se izvršna vlast, kao što su rekle predsednica Vrhovnog suda i predsednica Okružnog suda, uplitati u odlučivanje u sudovima, ali će kao i od svih drugih građana ove zemlje tražiti red, rad i disciplinu.
Mi imamo katastrofalnu kaznenu politiku. Broj osuđujućih presuda i broj izrečenih kazni zatvora je četvorostruko manji nego pre 30 godina kada je bila ekspanzija kriminala. Nećemo se mešati, ali ako istih dvojica sudija odluče da se u svim mogućim predmetima ukine pritvor, onda se treba upitati zašto je to tako. Dakle, nema nikakvog mešanja, nema nikakvog uticaja. Sa proverama da li se radi ili ne radi služba sudskog nadzora Ministarstva pravde nastaviće i dalje, jer kada mogu svi građani Srbije da dolaze na vreme na posao moraju to da čine i sudije.

Uvažena gospođo predsednice, cenjeno predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, poslednja reorganizacija ministarstava i organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija izvršena je izmenama važećeg Zakona  o ministarstvima u januaru 2001. godine. U proteklom vremenskom periodu uočena je potreba da se postojeća organizacija i raspodela nadležnosti u okviru delokruga pojedinih ministarstava poboljša.  Pre svega, to se odnosi na dva nova ministarstva - to je ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine što je jednostavno u duhu vremena u kome živimo.
Sa sa druge strane, donet je Zakon o lokalnoj samoupravi i postoji želja da afirmišemo lokalnu samoupravu, da izvršimo decentralizaciju, regionalizaciju Srbije i da afirmišemo modernu reformu javne uprave. Neophodno je bilo formirati ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu jer nije moguće da se taj posao valjano obavlja u okviru jednog glomaznog Ministarstva pravde i lokalne samouprave. Ostala rešenja manje-više znače poboljšanja, znače preraspodelu nadležnosti, znače neki logički sklop okolnosti i mislim da tu ništa nije toliko bitno da bi se izazvala takva polemika.
Inače, zakon o ministarstvima je menjan 11 puta, menjan je i dopunjavan, a ovo je novi Zakon o ministarstvima, ovo nisu izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
Tokom polemike ovde u parlamentu, i u javnosti, čulo se da je postojeća vlada ili buduća vlada jedna od najglomaznijih i najskupljih u Evropi. Da vidimo kakav je jezik činjenica: vlada Mirka Marjanovića, koja je dugo vremena obitavala na ovim prostorima, imala je ukupno 35 članova, i to predsednika, potpredsednika, šest ministara bez portfelja i 23 ministra.
Vlada Republike Srbije kada je izabrana, 25. januara 2001. godine, imala je ukupno 24 člana - predsednika, sedam potpredsednika i 16 ministara, budući da je gospodin Mihajlović bio istovremeno i potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova.
Sadašnje stanje je: predsednik, četiri potpredsednika i 15 ministara. Po Predlogu zakona o ministarstvima, ako ne bude nekih novih potpredsednika, Vlada bi ponovo imala ukupno 24 člana. Toliko što se tiče glomaznosti Vlade.
Što se tiče troškova, Vlada je u 2000. godini potrošila 10% više od planiranog iznosa. U 2001. godini, sadašnja republička vlada, od planiranih 75 miliona i 400 hiljada dinara, potrošila je 66.688.004 dinara ili 88,45% planiranih rashoda. U 2002. godini dakle, u ovoj godini, planirana su sredstva u iznosu od 112.243.000 dinara. Za prvi kvartal utrošeno je samo 14 miliona, skoro dvostruko manje od planiranog. Molim vas da saslušate ove podatke.
Poređenja radi, Vlada SRJ, Savezna vlada, koja uzgred budi rečeno nije ništa naročito mnogo uradila u 2000. godini i koja ima deset članova, ima planirana sredstva od 194.831.000 dinara, što je skoro dvostruko više od planiranih sredstava za Vladu Republike Srbije.
Još jedna paralela. Za kabinet predsednika SRJ planirana su sredstva od 43.550.000 dinara za ovu godinu ili skoro milion i po maraka. Ako imamo u vidu što je Vlada Republike Srbije potrošila u prvom kvartalu, ako se tako nastavi otprilike će biti identičan utrošak sredstava iz budžeta za rad Vlade Republike Srbije i kabinet SRJ. Toliko što se tiče priče o troškovima i glomaznosti Vlade.
Dakle, smatram da je ovo jedan zakon koji je nužan u ovom momentu. Predlažem narodnom parlamentu da ga usvoji. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio danas da govorim, ali pojedini narodni posalnici su očito pogrešno protumačili ono što sam juče rekao i koji su me motivi rukovodili da izdvojim svoje mišljenje.
Ponavljam još jednom vrlo kratko: zato što nije ispoštovana zajednička platforma DOS-a i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", koja je proklamovala dva principa - funkcionalnu federaciju i jedinstveni ekonomski prostor.
Drugo, zato što nije ispoštovan koalicioni sporazum između DOS-a i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Treće, zato što je sa ustavno-pravnog stanovišta ovo vrlo diskutabilna tvorevina. Izneo sam juče sijaset argumenata, mislim da nema potrebe to ponavljati.
I konačno, zato što nije poštovana volja građana ove zemlje.
Želim da vas podsetim da su građani Crne Gore 1992. godine imali priliku da se na referendumu izjasne da li žele da žive u zajedničkoj državi. Srpskom narodu i građanima Srbije takva prilika nikada nije pružena. To je elementarno građansko pravo i ne verujem da bi pravo na samoopredeljenje ili princip narodnog suvereniteta, ni Evropska unija ili bilo koja međunrodna institucija, mogli da ospore građanima bilo koje zemlje. To je osnovno i elementarno pravo.
Rečeno je da je to što sam govorio na neki način politička kalkulacija, sračunata na postizanje političkih poena. Podsećam vas da je stranka kojoj pripadam 14. jula prošle godine donela rezoluciju kojom se traži referendum i u Srbiji, i imala je kampanju 6 meseci unazad. Dakle, nije na to uticala odluka koja proističe iz ovog sporazuma. Rečeno je takođe da sam govorio da bih navodno amnestirao premijera Republike Srbije. To jednostavno nije tačno.
Zašto sam pominjao predsednika Savezne Republike Jugoslavije? Zato što se on upravo poziva na onu tradicionalnu, da svaka država treba da ima svog domaćina, pa je on domaćin Savezne Republike Jugoslavije. A i ako pročitate Ustav, i ako pogledate nadležnosti predsednika SRJ, potpuno vam je jasno ko je najodgovorniji. Dakle, kada postoji domaćin, ukućani, oni mogu donekle da se pitaju, ali domaćin presuđuje. O sudbini grada Beograda odlučuje gradonačelnik, ne odlučuje predsednik opštine Stari Grad. To je stvar kristalno jasna.
Rečeno je da posledice eventualnog razdvajanja mogu da budu kata strofične ili katastrofalne. To takođe nije tačno. Mi i Crnogorci smo braća, nikada ne bi bilo nikakvih sukoba i nema tu nikakve bojazni od bilo kakvih katastrofalnih posledica. Samo se plašim da možemo izgubiti još mnogo vremena i zato smatram potpuno legitimnim zalaganje za samostalnu Srbiju, a onda ona može i sa Crnom Gorom i sa nekim drugim, Republikom Srpskom, da pravi neke oblike državne zajednice, savez država, zajednicu država, možda neku uniju, jer ovde ovim ponuđenim rešenjem nemamo čak ni monetarnu, ni carinsku uniju. Hvala.

Uvažena gospođo predsednice, gospodine premijeru, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao ministar pravde Vlade Republike Srbije, prilikom odlučivanja o Polaznim osnovama za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore glasao sam protiv i izdvojio sam svoje mišljenje. Smatram svojom moralnom obavezom da pred vama, kao izabranim narodnim predstavnicima, obrazložim svoj stav.
U dugim godinama borbe za demokratizaciju Srbije, mi koji smo tada bili u opoziciji nebrojeno puta kritikovali smo tzv. "Žabljački ustav". Govoreći, između ostalog, da je donet na jedan nelegalan i nelegitiman način. Taj i takav "Žabljački ustav", koji smo godinama kritikovali, pravi je pojam demokratije u odnosu na ovaj dokument koji se danas nalazi pred poslanicima republičkog parlamenta. Ovo je tipičan primer potpunog privatizovanja državne politike. Predsednik SRJ gospodin Vojislav Koštunica nije nikog konsultovao i niko od političkih predstavnika vlasti nije učestvovao u kreiranju političkog dela ovog dokumenta, političkih principa ovih polaznih osnova. Verovatno je želeo da sva slava pripadne njemu.
Međutim, nisam siguran da ima razloga za bilo kakvo slavlje. Izuzev, što je možda realizovao svoje nekadašnje geslo, svako Jugoslaviju u mutnu Maricu. Proverio sam da li je u završnoj fazi pregovora konsultovan DOS, Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" ili, eventualno, Vlada Republike Srbije. Odgovor je - nije niko. Vojislav Koštunica je za sebe prigrabio pravo da sam donese takvu odluku. Uostalom, na sličan način je i od Savezne vlade i od javnosti prikrio pismo Predsedništva Evropske unije od 20. marta, kojim se upozorava da bez ikakvog uslovljavanja moramo da sarađujemo sa Haškim tribunalom, u protivnom, Srbija će biti izopštena iz evropske porodice zemalja.
Tek kada je to otkriveno, on je juče nešto odgovorio španskom ministru inostranih poslova, gospodinu Pikeu. U vreme razgovora sa Đukanovićem i Solanom, predsednik SRJ zakazuje sednicu svog glavnog odbora, glavnog odbora svoje stranke i iza zatvorenih vrata utvrđuje principe buduće državne politike. Takav primer privatizovanja i takav koncept stvaranja partijske države nije zabeležen, čak ni u našoj istoriji, prepunoj vlastodržaca i diktatora. Čak ni nakon potpisivanja Polaznih osnova Vojislav Koštunica ne nalazi za shodno da sazove sastanak koalicije koja mu je omogućila da postane predsednik SRJ, niti Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" i da objasni razloge ovako radikalne promene koncepta.
Neko može pomisliti da se ovde radi o jednom standardnom skupštinskom predlogu, koji u skupštinskoj raspravi može biti dopunjen ili izmenjen. Nažalost, nije tako. Stavljeni smo pred svršen čin. Nije dobro što do sporazuma nisu došle Srbija i Crna Gora, već ga je izdiktirala Evropska unija. Predsednik SRJ gospodin Koštunica je na kanabe sa Havijerom Solanom seo sa federalnom platformom DOS-a i Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", a ustao sa konfederalnom platformom Mila Đukanovića. Ne znam čime ga je Milo Đukanović fascinirao, ali znam da rešenje koje se nudi u startu nije ni dobro, ni logično, a, kako je davno rekao Valtazar Bogišić, što se grbo rodi vreme ne ispravi.
Predložen je koncept jedne poludržave na probnom radu, po principu - drži vodu dok majstori odu. Radi se o potpunom voluntarizmu i nesvakidašnjem političkom avanturizmu. Kada bi Slobodan Jovanović, koga predsednik SRJ često citira, video kakvu nam je državu pripremio, prevrtao bi se u grobu.
O čemu se zapravo radi? DOS i Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" imali su zajedničku platformu za preuređenje odnosa u SRJ. Ta zajednička platforma imala je dva prioriteta: funkcionalna federacija, i jedinstven ekonomski prostor. Od toga praktično nije realizovano ništa. Umesto funkcionalne federacije, dobili smo jednu raštimovanu konfederaciju ili labavu uniju. Koji su elementi jedne takve države? Planirana zajednica se čak uopšte i ne naziva državom. Osnovni pravni akt jedne takve zajednice nije ni ustav, ni osnovni zakon, nego ustavna povelja, što takođe ukazuje na konfederalne elemente. Savezna skupština nije dvodomna, što je osnovni element federalizma, nego je jednodomna. Posle tri godine države članice mogu, u skladu sa određenim međunarodnim standardima, istupiti iz državne zajednice.
Organi zajedničke države biraju se po principu pariteta, što je takođe konfederalni element. Odluke se donose konsenzusom. Predsednika bira Skupština, opet konsenzusom. Vrhovni savet odbrane odlučuje konsenzusom. Manje - više kakav je odnos političkih snaga, čini mi se da organi zajedničke države teško da će ikada i doneti ikakvu odluku.
U međunarodnom predstavljanju takođe je paritet po principu rotirajuće stolice. Ne predviđa se čak ni jedinstveno državljanstvo, ni grb, ni zastava, ni himna. U ekonomskoj sferi mi praktično imamo dve potpuno nezavisne države. To je čak znatno ispod standarda Evropske unije, jer zemlje članice Evropske unije imaju zajedničke carine i zajedničku monetu.
Posebno pitanje čine rokovi, koji su uneti u ove polazne osnove, rokovi i procedure. Tvrdim da, imajući u vidu odnos političkih snaga, ti rokovi i te procedure neće i ne mogu biti ispoštovani. Potpuno je ignorisana procedura za promenu Ustava, predviđena saveznim Ustavom. Dakle, predstoji nam jedan oktroisan, jedan potpuno nelegalan ustav u režiji međunarodne zajednice. To treba da bude osnovni pravni akt, ta ustavna povelja države, a takva ne postoji ni u praksi, niti je iko ovakav koncept države u teoriji do sada ponudio.
U svetlu svih tih okolnosti, smatrao sam, budući da je prekršeno ono za šta smo i dobili mandat od građana Srbije, a što je bila polazna i zajednička osnova DOS-a i Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", da treba da glasam protiv i da izdvojim svoje mišljenje. Kada već nismo dobili jednu ozbiljnu, kredibilnu, respektabilnu, demokratsku, integrativnu, pravnu, evropsku državu, onda nam ne treba bilo kakav provizorijum ili bilo kakva imitacija države. Često sam malo karikirao, pa govorio - ne treba nam ovaj čardak ni na nebu ni na zemlji.
Ponuđeni koncept predstavlja poruku srpskoj državotvornoj tradiciji, započetoj još u vreme Stevana Nemanje i Svetog Save, a nastavljene pre skoro 200 godina Sretenjskim ustavom. Taj veliki početak, kako je pre 100 godina rekao Stojan Novaković, treba da, nalazeći snage i mudrosti, kao delo svojih predaka dostojno dovršimo. Mi nismo narod ni u pelenama, ni u pubertetu. Nad nama su dosta vršeni razni vivo eksperimenti. U prvu Jugoslaviju samo je Srbija neposredno, a Crna Gora posredno, unela svoj državni subjektivitet. Posle 84 godine sve zemlje bivše Jugoslavije su međunarodno priznate, samo će Srbija kao pastorče imati pola stolice. Onaj ko je to dozvolio, pre svega predsednik Savezne Republike Jugoslavije, onemogućio je afirmaciju državnog i nacionalnog subjektiviteta.
Na početku trećeg milenijuma mi, kao da smo nekakvi evropski Kurdi, još uvek nemamo svoju državu. Građanima Srbije uskraćeno je pravo da po principu tzv. narodnog suvereniteta, kao najviše manifestacije političke volje svakog čoveka, svakog građanina, iskažu svoju političku volju da li i u kakvoj državi žele da žive. To je elementarno pravo svakog čoveka i nijedna politička elita ne sme da uzurpira to elementarno pravo, pogotovo što je politička volja građana jedna promenljiva kategorija.
Sve republike bivše Jugoslavije su na referendumima odlučile da ne žele da žive u zajednici sa Srbijom. Samo Srbija bez referenduma pokušava da ostane u zajednica koje više nema. Decenijama unazad samo je Srbija, platonski sledeći ideju zajedništva, očekivala da neko drugi odlučuje o našoj sudbini. Mislim da je krajnje vreme da svoju sudbinu i svoju budućnost preuzmemo u svoje ruke, da budemo svoj na svome, jer na toj ideji zajedništva svi drugi u bivšoj Jugoslaviji su profitirali, samo je Srbija pretrpela ogromnu štetu. Vreme je da ispravimo tu istorijsku grešku.
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije je u više navrata izjavio da nema nikakve dileme u pogledu apsolutne političke želje građana Srbije da žive u zajedničkoj državi. Znamo da je tradicionalno neobavešten, ali mogao je bar juče da pročita novine. Objavljene su dve ankete javnog mnjenja - preko 65% građana Srbije izjašnjava se za samostalnu Srbiju, a ako ne to, mogao je sinoć da na Prvom programu RTS-a pogleda emisiju "Za i protiv" i na uzorku od skoro 5.000 ljudi, 4.100 se izjasnilo za samostalnu Srbiju, a samo 640 protiv. Dakle, smatram, i to je moj politički stav, da samo jedna respektabilna, kredibilna, ozbiljna, integrativna država Srbija, samostalna i nezavisna, može vrlo brzo biti prihvaćena kao ravnopravan član Evropske zajednice država.
A onda, kada se stvori jedna takva samostalna i nezavisna Srbija, onda ona može sa braćom iz Crne Gore napraviti jedan ozbiljan savez ili jednu ozbiljnu zajednicu, jednu ozbiljnu uniju, dakle, jednu ozbiljnu integraciju.
To su bili razlozi, koji su me nagnali da glasam protiv i izdvojim svoje mišljenje. Hvala vam.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni posmatrači, Narodna skupština Republike  Srbije je 28. septembra 1998. godine donela Odluku o obrazovanju PIV-a AP Kosova i Metohije. Istog dana doneta je odluka da se za predsednika PIV-a izabere gospodin Zoran Anđelković, a 15. oktobra 1998. godine Izvršno veće AP Kosova i Metohije donelo je Odluku o organizaciji i načinu rada PIV-a AP Kosova i Metohije. Da vam pomenem koje su nadležnosti tom odlukom predviđene u ime Privremenog veća.
Član 2, - izvršava zakone i druge propise i opšte akte Republike Srbije, a čije izvršavanje je povereno Izvršnom veću Kosova i Metohije; donosi propise za njihovo izvršavanje kada je za to ovlašćeno; da li to ono danas čini; odgovor je - ne; izvršava odluke i opšta akta i donosi akta za njihovo izvršavanje u skladu sa zakonom; da li to PIV danas radi; odgovor je - ne; donosi akte u svojoj nadlženosti; da li ih donosi danas - ne; predlaže program razvoja, budžet i završni račun Pokrajine za njihovo sprovođenje; da li to PIV danas čini - ne; predlaže odluke i opšte akte - ne predlaže; utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju pokrajinskih organa uprave i službi - ne čini; postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima, upravama i službama - ne postavlja; usmerava i usklađuje rad pokrajinskih organa uprava i službi - ne usmerava i ne usklađuje; daje mišljenje na predlog odluke i opšteg akta - ne daje.
Dakle, dame i gospodo, PIV više ne radi, ništa, PIV postoji samo na papiru i postoji u glavama onih koji bi još da vrate točak istorije unazad. Ali, Privremeno administrativno veće Kosova i Metohije, iako ne postoji, iako ništa ne radi, troši ogromne pare.
Evo, reći ću vam samo nešto - za vreme od 29. jula 1999. godine do 31. januara 2000. godine, dakle, samo za nekih šest meseci potrošeno je, na osnovu evidencije u Ministarstvu finansija Republike Srbije, preko akreditiva otvorenih u ekspozituri NBJ u Brusu, 26.485.000 dinara. To je samo tada, a posle se to multipliciralo. Danas su ti troškovi mnogo veći, ali je vrlo interesantno gde su te pare odlazile. Odobrava se nabavka sredstava, inventara, potrošnog materijala i namirnica za ishranu radno angažovanih u sedištu PIV-a, u restoranu koji se nalazi u zgradi PIV-a. To je tih 26.519.000 dinara.
Od toga, ilustracije radi, 3.804.800 dinara Centru za mir i toleranciju, a znate li ko je potpisao Statut Centra za mir i toleranciju - Zoran Anđelković.
Zatim, 2.357 dinara Holding kompaniji "S grup". A znate li ko je osnovao Holding kompaniju "S grup" - osnovana je od strane Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, sa sedištem u Beogradu, Bulevar Lenjina broj 6.
Dakle, radi se o činjenici da se potpuno bezrazložno rasipaju ogromna sredstva. Efekata nema nikakvih. PIV Kosova i Metohije ne radi ništa, samo troši ogromne pare. Ne priznaje ga niko, nema nikakav uticaj, ne može da povrati suverenitet na Kosovu i Metohiji.
I još nešto, gospodo, više puta je pominjano da, ako je Srbija hram, onda je Kosovo oltar. Nema hrama bez oltara, nema Srbije bez Kosova. Ljudi koji su ranije bili na vlasti često su se zaklinjali u Kosovo i Metohiju, uglavnom na nekoliko dana uoči izbora. Onda je Kosovo postajalo kolevka, koren, dno očnog vida, onda su se svi naprasno sećali Kosova i Metohije; a za to vreme na Kosovu i Metohiji su rasli novi minareti; sve satelitske antene bile su okrenute ka Tirani i ka Istambulu; nije bilo natpisa, dvojezičnih, natpisa na ćirilici; da ste se slučajno našli na Kosovu i Metohiji nikada ne biste ni prepoznali da se nalazite na svetoj srpskoj zemlji.
Umesto da se spreči naoružavanje, za šta je odgovorna vlast, da se spreči sva silna logistička podrška albanskim separatistima i teroristima, da se spreči ogroman dotok finansijskih sredstava, neometani prelazak preko granice (granica nije čuvana, prelazilo se kako je ko hteo i kada je hteo), ćutalo se.
To, naizgled, ćutanje, odsustvo i apstinencija iz političkog života kosovskih Albanaca, odgovaralo je partiji na vlasti. Ona je mislila da će to trajati večito i to nam se svima obilo o glavu.
Dakle, režim je bio odgovoran za to. Umesto da imamo prave institucije vlasti na Kosovu i Metohiji, dobili smo nekakvu Skupštinu Kosova i Metohije, dobili smo nekakvu Vladu Kosova i Metohije, sa Bukošijem; dvojicu najvećih separatista, Jusufa Zejnulahija i Remzi Koljgecija, vi ste postavili za direktore dveju najvećih banaka na Kosovu i Metohiji.
I tako je polako došlo do toga da separatizam i terorizam bujaju i da polako vlast Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji nestaje.
Pet godina sam bio poslanik u ovoj skupštini. Lično sam sedam puta tražio da se na dnevni red ovog parlamenta stavi rasprava o Kosovu i Metohiji. Došli smo u tragičnu situaciju - parlamenti skoro svih evropskih zemalja raspravljali su o Kosovu i Metohiji, raspravljao je i Evropski parlament, ali nikada nije raspravljala Narodna skupština Republike Srbije. I to je bruka, i to je sramota, i to je izdaja. Oni koji su to dozvolili, oni su izdajnici.
Onda su počeli pregovori, pa je bilo ponuda Grupe G-8, pa je bila ponuda Kontakt grupe, pa je bilo raznih drugih ponuda, pa je bio Predlog sporazuma o Rambujeu, pa je bio Pariski sporazum. Tamo su odlazili i cerekali se, vodili sa sobom Aboridžine i Azerbejdžance da brane interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Saznali smo da postoje Egipćani u Srbiji i da su toliko važni da će oni odlučivati o sudbini Kosova i Metohije.
Cerekali ste se u Rambujeu, kamere su to zabeležile, onda je došla sramna kapitulacija i onda je došao Kumanovski sporazum. Nije za to kriva ovdašnja vlast, za to su krivi oni koji su tada vršili vlast u Srbiji i SRJ.
Jedan od njih je malopre ovde govorio. Onaj koji se zaklinjao da, ako strana čizma kroči na Kosovo, on više nikada neće biti u vlasti. Izašao je privremeno i posle mesec dana "podvio rep" i vratio se u Vladu Republike Srbije, jer sve ima svoju cenu.
Pominje Vojislav Šešelj (pobegao je, naravno) da navodno, ne znam kada je donet Dušanov zakonik, onaj zakonik koji sam proučio do detalja; donet je, dame i gospodo, na Spasovdan 21. maja 1349. godine, na Svesrpskom saboru na Kosovu; i taj dan će ubuduće, pošto je to bio najveći zakonik na Balkanu u to vreme, taj dan će, ako bog da, biti dan pravosuđa Srbije.
Ali, nije mi jasno kakve veze Vojislav Šešelj ima sa srpskom nacionalnom istorijom i sa svetlim likovima te srpske nacionalne istorije; on je mogao da priča o banu Tomislavu, o banu Jelačiću; može da govori o svojim fašističkim prijateljima - Lepenu, Šenhuberu, koji je imao gvozdeni krst, dobijen od Hitlera, za genocid nad građanima Korzike; može da priča eventualno o Žirinovskom ili o svom novom prijatelju Sadamu Huseinu; ali kakve on veze ima sa srpskom nacionalnom istorijom?
On je bruka i sramota. Uostalom, on ne pripada tom svetu i toj istoriji. Ima on svoje druge junake. "Zahvaljujući Titovom genijalnom sagledavanju realne društvene istorijske situacije, u kojoj se u određenom periodu našla jugoslovenska radnička klasa, te jugoslovenski narodi i narodnosti uopšte, i njegovim revolucionarnim vizionarskim težnjama, u koje su utkane čitave epohe revolucionarnog prevrata, KPJ, odnosno SKJ, uspešno je razradio i sproveo u delo revolucionarni oblik stvaralačke primene marksističkog koncepta o naoružanom narodu, koji je najbolje odgovarao konkretnim uslovima i specifičnostima autohtone jugoslovenske revolucije i samoupravnog socijalističkog društva, glavne tekovine veličanstvenog jugoslovenskog revolucionarnog preobražaja".
To je objavljeno u časopisu "Ideje" i to je doktorska disertacija Vojislava Šešelja - Opštenarodna odbrana u socijalističkom samoupravnom društvu, specifični oblik marksističke primene teorije o naoružanom narodu.
Zbog primene takve teorije više nemamo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Zbog primene takve teorije izgubili smo suverenitet koji će, ako bog da, DOS-ova vlast ponovo vratiti srpskoj svetinji, Kosovu i Metohiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazložio sam da nema više praktičnih razloga za postojanje Privremenog administrativnog veća Kosova i Metohije, jer to Privremeno administrativno veće faktički ne postoji. Postoji samo na papiru i bezrazložno troši pare. Nije bilo naravno nikakvog govora mržnje, niti sam na bilo koji način uvredio pripadnike bilo koje nacionalne manjine. Govorio sam samo o hronologiji događanja na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam rekao nijednu reč mržnje za ovom govornicom. Samo pominjem šta su neki ljudi radili u prošlosti i ne znam zašto se pojedini ljudi stide svoje prošlosti. Nema razloga da se stide prošlosti. Menjali su tabore, naravno za malo para ili za malo vlasti, svejedno. Taj patriotizam im se dobro isplatio, jer evo rešenje broj 360-1978/98, Tomislavu Nikoliću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije, daje se na korišćenje četvoroiposoban stan površine 186 m2 sa garažnim mestom od 12,47 m2 itd.
Dame i gospodo, patriotizam kod nekih ljudi ima svoju cenu, a kod drugih jednostavno nema svoju cenu. Učestvovali su neki ljudi i u silnim seansama pregovora sa Rugovom i drugim predstavnicima Albanaca na Kosovu i Metohiji. Kakav je epilog bio, vidimo.
Što se Haga tiče i što se NATO intervencije tiče, Vladan Batić je podneo Haškom tribunalu krivičnu prijavu protiv Havijera Solane, a ne niko od vas velikih patriota. Pisao sam nebrojeno pisama i budite ubeđeni vrlo brzo biće podignute optužnice protiv Tačija, protiv Haradinaja i protiv Čekua. Dakle, nemojte da stavljamo na kantar patriotizam. Ako ga budemo stavljali na kantar, znate, prevagnuće na jednu stranu, a zna se koja je to strana.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući razloge zbog kojih PIV Kosova i Metohije treba da bude ukinuto, naveo sam koje su njegove nadležnosti, a shodno odluci o organizaciji i načinu rada, "Službeni list Kosova i Metohije" broj 29/98.
PIV Kosova i Metohije, shodno svojim nadležnostima iz člana 2, više ne izvršava zakone, odluke i opšte akte niti donosi akte za njihovo izvršavanje, ne donosi akte iz svoje nadležnosti, ne predlaže promenu razvoja budžeta i završnog računa, ne predlaže odluke i opšte akte, ne utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju pokrajinskih organa uprave i ne postavlja i ne razrešava starešine u pokrajinskim organima, upravama i službama itd. Dakle, PIV Kosova i Metohije postoji samo na papiru i postoji tamo gde se troše ogromna finansijska sredstva.
Dakle, predlog za ukidanje PIV-a Kosova i Metohije znači put da se izjednače faktička i formalna situacija. Jednostavno, faktički to izvršno veće više ne postoji.
Postoji Koordinacioni centar Savezne i Republičke vlade za Kosovo i Metohiju, koji obavlja one poslove koje treba i koje može da obavlja, budući da, jednostavno, ta iluzija, koja se zove PIV, ponavljam, više ne postoji.
I ne treba više da se bavimo iluzijama. Dame i gospodo, bivši režim je tvrdio da je pobedio NATO pakt, tvrdili ste da ste sačuvali suverenitet na Kosovu i Metohiji. Ne vredi se baviti iluzijama, ne vredi ulepšavati stvarnost. Ona je onakva kakva jeste, a ona kaže da PIV više ne postoji. I to je razlog zašto treba da bude ukinut.
Jesam pomenuo da na džamijama niču minareti, svojevremeno, ali ne zato da bih na bilo koji način diskreditovao muslimansku naciju, nego iz žala što, dok niču minareti, i treba da niču, ruše se i nestaju srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Šta je sa našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, koliko ih je zapaljeno, srušeno, uništeno, nestalo? Briše se srpska nacionalna istorija. To je istina i to je fakat.
Dame i gospodo, kako je došlo do naoružavanja Albanaca, kako je došlo do toga da su stekli ogromna finansijska sredstva, kako je došlo do neviđene logistike? Za to je kriva vlast koja je to dozvolila, omogućila i nad tim žmurila.
Pomenuo sam Egipćane, opet ne pežorativno, ali želim da vas podsetim - Rambuje je blizu Versaja. Posle Prvog svetskog rata u Versaju je vođen jedan važan sastanak, odlučivano je o Versajskom miru, odlučivano je, između ostalog, i o granicama tadašnjih država na Balkanu. I znate li ko je tada predstavljao Srbiju - najveći umovi tadašnjeg vremena.
U Versaju, 1919. godine, od Slobodana Jovanovića, pa dalje. Dakle, najveći umovi koje je srpski narod tada imao. A koga ste vi poslali da pregovara u Rambujeu? ( Vojislav Šešelj, sa mesta: Najveće umove.)Pa vi ste najveći um, ali ne srpskog naroda. To je jedina zabluda.
Još nešto, pominje Vojislav Šešelj kako, navodno, narušavam prava nacionalnih manjina, kako navodno, ignorišem nacije, koje postoje i na prostorima Republike Srbije.
"Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma podrazumeva svođenje broja federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, dakle na tri - Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Po tim uslovima bi se moglo reafirmisati pravo svakog jugoslovenskog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje. Pri tome je nužno i odustajanje od insistiranja na izmišljenim nacijama, kao što su crnogorska ili muslimanska". To je rekao Vojislav Šešelj u svom pisaniju "Pledoaje za demokratski ustav".
Dakle, on kaže da je muslimanska nacija izmišljena. Toliko o priči o nacijama. (Vojislav Šešelj, sa mesta: I crnogorska.) I crnogorska, naravno. Zato ste bili u Saveznom parlamentu i zato niste lepo rekli poslanicima Skupštine Srbije da je odbačen vaš izveštaj Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovića. Znači, nije prihvaćen, jer sadrži pamflete, klevete, obmane, prevare i laži.
Još nešto, kad već o tome govorimo, o velikim ličnostima iz istorije koje pominje Vojislav Šešelj, kaže on: "Svetli izuzetak predstavlja jugoslovenska marksistička teorija i njeni glavni nosioci, Tito i Kardelj, koji nisu prihvatili nikakve šematske recepte i dogmatske šablone, nego su marksizmu prišli stvaralački i uspeli da iznađu optimalne oblike i načine njegove primene u jugoslovenskim uslovima. Pored Tita i Kardelja, u daljem produbljivanju i oživotvorenju teorije o naoružanom narodu, istaknutu ulogu svojim teoretskim radovima odigrali su posebno Nikola Ljubičić i Viktor Bubanj".
To je rekao Vojislav Šešelj i ostao živ. Ali, pošto Vojislav Šešelj pominje ovde afirmativno Josipa Broza Tita, a u ovoj knjižurini, koju sam pomenuo, kaže da je Josip Broz Tito najveće zlo itd, posle samo nekoliko godina od pisanja ove prethodne knjige.
Dakle, kaže Vojislav Šešelj da će se stvari najbolje rešiti na izborima i ja se potpuno slažem Ali, ne odnose se izbori, o kojima Vojislav Šešelj priča, na Srbiju i na SRJ, nego na Hrvatsku, jer ovo su kandidatske liste za općinske i druge izbore u Republici Hrvatskoj, na kojima su učestvovali, na listi HDZ, u općini Opuzen, bliski rođak Vojislava Šešelja, Nino Šešelj, na kandidatskoj listi Hrvatsko-socijalno-liberalne stranke, takođe u općini Opuzen, Šešeljeva bliska rođaka, Dubravka Šešelj, na kandidatskoj listi Hrvatske stranke prava, nosilac liste, Šešeljev bliski rođak Karmelo Šešelj.
Dakle, kada govori o izborima, Vojislav Šešelj misli na izbore u Hrvatskoj, jer to su izbori za koje je on zainteresovan, pošto više on i njegova stranka na izborima u Srbiji nemaju, naravno, nikakve šanse.
Na kraju, što se tiče cara Dušana, pokušao je Vojislav Šešelj da citira cara Dušana, naravno neuspešno, ali pomenuo je odredbu člana 142. Dušanovog zakonika: "Ne sudi u strahu od cara, nego po pravdi i zakonu".
Ali, mi vam to i obećavamo. U Srbiji će biti formirano nezavisno sudstvo, koje će vam suditi po pravdi i zakonu.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni posmatrači, budući da je sinoć održana sednica Odbora za pravosuđe i to je razlog što vam pismeno nije dostavljen stav Vlade o podnetim amandmanima, ali želim da vas obavestim da je Vlada prihvatila sledeće amandmane:        amandman narodnih poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule i Veroljuba Arsića i Tome Bušetića na član 4; amandman poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule, Aleksandra Vučića i Zorana Nikolića na član 5. Prihvatili smo brisanje člana 5. kojim je uvedeno krivično delo nasilje nad pripadnikom drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice, da to ne bi bez razloga izazivalo velike dileme i sumnje da li ima neke diskriminacije ili nešto slično, i to je opšteprihvaćen stav na Odboru za pravosuđe.
Zatim, amandman narodnih poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule i Gorana Cvetanovića na član 7. Predloga zakona; amandman narodnih poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule i Dragoljuba Stamenkovića na član 8. Predloga zakona; zatim amandman Petra Cvetkovića, Dušana Budišina i Đorđa Mamule na član 16; Petra Petrovića na član 20; amandman narodnih poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina i Đorđa Mamule na član 22; amandman Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule i Đure Lazića na član 24; zatim, amandmane narodnih poslanika Rodoljuba Šabića, Nataše Milojević, Olgice Kirćanski, Jelene Milenković, Branka Gligorića, Dragana Milentijevića, Aleksandra Vatovića i Meha Omerovića na član 25, 26, 27, 28, na član 29; amandman narodnog poslanika Milana Markovića na član 29; amandman prethodno pomenutih narodnih poslanika Rodoljuba Šabića i drugih na član 30.
Amandman kojim se uvodi novi član-nasilje u porodici, narodnih poslanika Leile Ruždić-Trifunović i dr Stevana Lilića; amandman narodnih poslanika Petra Cvetkovića, Dušana Budišina, Đorđa Mamule i Branislava Blažića na član 34; Petra Cvetkovića, Dušana Budišina i Đorđa Mamule na član 35; istih poslanika na član 36; istih poslanika i poslanice gospođe Gordane Pop-Lazić na član 61; amandman narodnog poslanika Đorđa Mamule na član 64; Petra Cvetkovića, Dušana Budišina i Đorđa Mamule na članove 66, 68, 78. i 80. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici bilo je velike polemike oko ovog člana i oko ovog predloga amandmana. Mislim da treba da se izvrši jedna adekvatna pravno-tehnička redakcija teksta i u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, netačna je konstatacija da je odredba predloženog člana protivustavna i netačno je interpretirana odredba opšteg dela Krivičnog zakona SRJ, koji predviđa samo okvire za ublažavanje kazne, a koji čak u svojim pojedinačnim delima ide mimo tih okvira, čime se automatski demantuje ono što se amandmanom predlaže.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici posmatrača, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Taj zakon predstavlja delimičnu reformu krivičnog zakonodavstva i, s tim u vezi, prvo pitanje koje se može postaviti jeste - zašto se nije pristupilo jednoj sveobuhvatnoj reformi krivičnog zakonodavstva. Prepreka za to je, pre svega, savezno krivično zakonodavstvo, koje u opštem delu Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije uređuje osnovne institute materijalnog krivičnog prava.
Mnoge od tih ustanova, koje su još uvek zadržane u Krivičnom zakonu Savezne Republike Jugoslavije, nekritički su preuzete iz ranije postojećeg krivičnog zakonodavstva SFRJ. Ilustracije radi, društvena opasnost kao element opšteg pojma krivičnog dela; ili se, pak, radi o ustanovama koje je potrebno temeljno preispitati i uskladiti sa savremenim teorijskim rešenjima i praktičnim potrebama krivično-pravne zaštite. Primer za to je i sama definicija krivičnog dela, koja daje formalno materijalni pojam dela ili preširoko utvrđeni kazneni okviri u opštem delu Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.
Dakle, bez temeljne reforme instituta materijalno krivičnog prava nije moguća ni temeljna reforma posebnog krivičnog zakonodavstva na saveznom, pa ni na republičkom nivou.
Druga smetnja za sveobuhvatnu reviziju leži u činjenici da u Srbiji još nije okončan proces nastanka novih društveno ekonomskih odnosa, koji će sa sobom, logično, doneti krupne socijalne promene i jedan novi sistem vrednosti. Tek kad se definitivno ustroje i konsoliduju novi drštveni odnosi može se pristupiti potpunoj reformi krivičnog zakonodavstva ili krivičnom pravu, pomalo konzervativnom, pomalo statičnom, koje će štititi ustanovljen sistem vrednosti i odnosa.
Kada je to već tako, postavlja se pitanje - zašto se pristupilo donošenju zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije. Iz prostog razloga jer se izmenama rešavaju problemi koji su krajnje aktuelizovani i koji, jednostavno, nisu mogli da dugoročno čekaju temeljne reforme i promene materijalno-krivičnog zakonodavstva.
Postojeće stanje našeg krivičnog zakonodavstva karakterišu nedovoljno oštra kaznena politika za pojedina krivična dela, prevaziđenost određenih inkriminacija, postojanje smrtne kazne za pojedina krivična dela, neadekvatna krivično pravna zaštita određenih društvenih vrednosti, nedovoljna zaštita maloletnika i obezvređenost nominalnih novčanih iznosa.
Iz navedenih razloga, ovim zakonom se predlaže pooštravanje kazne za pojedina krivična dela, s obzirom na to što težina sankcije za ta krivična dela nije uticala na tzv. generalnu prevenciju; zatim uvođenje novih inkriminacija ili novih krivičnih dela; ukidanje smrtne kazne; zatim dekriminizovanje pojedinih dela, čime se rešava problem hipertrofije krivično-pravne zaštite; proširivanje mogućnosti blažeg kažnjavanja saučesnika u izvršenju određene vrste krivičnih dela, što nalažu posebni kriminalno-politički razlozi; pojačavanje zaštite maloletnih lica predviđanjem oštrijih kazni za krivična dela učinjena prema njima.
Takođe, predlaže se i povećavanje obezvređenih nominalnih iznosa u onim krivičnim delima u kojima je zakonsko obeležje određeni nivo i određena visina imovinske vrednosti.
Što se tiče pooštravanja kazne za pojedina krivična dela sve je veći broj otkrivenih težih oblika krivičnih dela, a naročito sve učestalije nasilje i organizovani kriminal, što iziskuje da se promeni i pooštri kaznena politika, kao sredstvo za sprečavanje daljeg vršenja teških krivičnih dela.
Takvu intenciju opravdavaju i dinamika, i struktura, i obim kriminaliteta, koji se ispoljavaju poslednjih godina u našem društvu. Pooštrena kaznena politika ogleda se u povećanju posebnog minimuma i posebnog maksimuma kazni zatvora kod određenog broja iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, protiv dostojanstva ličnosti i morala, protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine i protiv službene dužnosti.
Veoma blage kazne, koje sudovi izriču, delom proizilaze iz preširokog kaznenog okvira, ustanovljenog Krivičnim zakonom SRJ. Zbog toga se pristupilo podizanju zakonskog minimuma, što automatski mora imati odraza na izrečene sankcije.
Pooštravanje kazni bilo je neophodno u trenutku kada u Srbiji egzistiraju oblici tzv. strukturnog kriminala. Dakle, kriminal koji je prešao prag toleracnije i koji u pojedinim oblastima ugrožava i same temelje društva.
U takvoj situaciji, preblage kazne često stvaraju utisak da se kriminal isplati kao i svaki drugi biznis, strože kazne su zbog toga logična reakcija države na takvu situaciju i odlaganje odluke da se to učini ne može se opravdati razlozima teorijske ili bilo koje druge prirode.
Prigovor da se pooštravanjem kazni narušava sistem krivičnih sankcija u Krivičnom zakonu nije mogao da bude prihvaćen, pa se pristupilo korekciji kaznenih okvira, i to pre svega povećavanjem posebnog maksimuma.
Drugi motiv za propisivanje strožijih kazni je kriminalno-politički. Naime, posebno učestala praksa vršenja pojedinih krivičnih dela nalagala je da se kod tih dela poveća posebni minimum i maksimum kazne, ne bi li se tako ostvarila generalno - preventivna i specijalno-preventivna svrha kažnjavanja.
Dobar primer za to su krivična dela protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, koja su do sada, imajući u vidu propisane kazne, tretirana i smatrana lakšim krivičnim delima.
S druge strane, kršenje izborne volje građana od strane organa za sprovođenje izbora postalo je u jednom vremenskom periodu specijalnost političkog života u Srbiji i dovodilo do izuzetno teških posledica. Moglo je to dovesti do još mnogo tragičnijih posledica, tako da je bilo neophodno da se kazne za ovu vrstu krivičnih dela pooštre.
Želeo bih da podsetim samo za koja krivična dela je predviđeno povećanje kazni - povreda ravnopravnosti građana, otmica, narušavanje nepovredivosti stana, protivzakonito pretresanje, neovalšćeno prisluškivanje i tonsko snimanje, neovlašćeno fotografisanje, povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki, sprečavanje štampanja i rasturanje štampanih stvari i emitovanja radio i TV programa, sprečavanje i ometanje javnog skupa, povreda kandidovanja na izborima, povreda prava glasanja, povreda slobode opredeljenja pri glasanju, zloupotreba prava glasanja, povreda tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata izbora i glasanja, uništavanje dokumenata o izborima i glasanju; zatim za krivična dela silovanja, prinude i obljube, ili protivprirodnog bluda; obljube i protivprirodnog bluda nad nemoćnim licem; obljube i protivprirodnog bluda nad licem koje nije navršilo 14 godina; obljube i protivprirodnog bluda zloupotrebom službenog položaja; zatim za krivično delo protivprirodnog bluda, nadrilekarstva, primanja i davanja mita.
Dakle, to su krivična dela za koja je predloženo znatno strožije kažnjavanje, jer je praksa aktuelizovala potrebu da se tako učini. Uvođenje novih inkriminacija je druga karakteristika Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, a treba da omogući veću ličnu i imovinsku sigurnost građana, da zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, da doprinese učvršćenju pravnog poretka i zakonito funkcionisanje državnih organa i javnih službi.
Ustanovljavanje novih krivičnih dela opravdavaju i novi mnogobrojni i sve učestaliji oblici društveno-opasnog ponašanja, koji se teško mogu ili uopšte ne mogu podvesti pod postojeće inkriminacije.
Promena vrednosnog modela koji se štiti krivičnim zakonom, kao i promene u strukturi i pojavnim oblicima kriminaliteta, zahtevale su propisivanje novih krivičnih dela. Proširivanje kriminalne zone učinjeno je pre svega u odnosu na individualne vrednosti, i to utvrđivanjem preciznih garancija zaštite.
Dobar primer za to je tzv. novo omisiono krivično delo, nepreduzimanje mera za sprečavanje seksualne zloupotrebe lica lišenih slobode. Ta nova ambicija je da krivično pravo ne bude samo instrument državne politike u zaštiti građana od kriminala, već i instrument samoograničavanja države u odnosu na građane.
Upravo kroz inkriminaciju ovog i sličnih krivičnih dela i kroz pooštravanje kazni za krivična dela koja vrše ovlašćena lica, iskazuje se jasna namera da se građani štite od samovoljnog i arbitrarnog ponašanja državnih organa.
Predloženi tekst zakona sadrži novu glavu - krivična dela korupcije. Ovakav naslov po izgledu, ili ako hoćete etimološki, odudara od naslova drugih glava Krivičnog zakona, kojima se označava zaštitni objekt za krivična dela iz same te glave.
Međutim, kriminalno-političke pobude za inkriminsanje ovih dela opredelile su i naslov ovog poglavlja. Novim krivičnim delima iz ove glave dopunjuje se zaštita službe od korupcije i protekcije i sankcionišu novi netipični vidovi korupcije.
Ti razlozi za posebnu zaštitu službene dužnosti od korupcije istovremeno su bili motivi da se ova, u suštini krivična dela protivzakonitog i pravilnog vršenja službe, nazivom poglavlja i posebno apostrofiraju i posebno označe.
Proces internacionalizacije zaštite ljudskih prava je uticao na pojedina rešenja u predloženom zakonu.
Primera radi, formulacija krivičnog dela zlostava u službi iz člana 66. Krivičnog zakona Republike Srbije, bila je nepotpuna sa stanovišta člana 1. Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka od 10. novembra 1984. godine. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona u novu formulaciju krivičnog dela iz člana 66. Krivičnog zakona Republike Srbije unete su zabrane nanošenja težih fizičkih ili duševnih patnji ili zastrašivanja, čime je izvršeno usklađivanje sa pomenutim članom Konvencije. U ovom slučaju je, kao i kod nekih drugih krivičnih dela, izmenama republičko krivično zakonodavstvo usklađeno sa međunarodnim standardima i međunarodnim dokumentima koji uređuju zaštitu sloboda i prava čoveka.
Pomenuću koja se nova krivična dela uvode Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona: krivično delo nasilja nad pripadnikom drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice; povreda sloboda kretanja i nastanjivanja; krivično delo prenošenja naročito opake bolesti; krivično delo nepotrebnog lečenja; krivično delo nadriapotekarstva; krivično delo nesprečavanja nereda na sportkom takmičenju ili drugom javnom skupu; krivično delo vračanja; nepreduzimanje mera za sprečavanje seksualne zloupotrebe lica lišenih slobode. Pored pojedinih krivičnih dela, članom 61. Krivičnog zakona se uvodi i nova glava - krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, sa dva nova krivična dela koja su, opet, potrebe prakse nametnule. Jedno je krivično delo veleizdaje, a drugo je krivično delo neovlašćenog stvaranja i korišćenja naoružanih formacija, paravojnih, parapolicijskih i slično.
Pomenuo sam već da je uvedena posebna glava krivičnih dela protiv korupcije, koja obuhvata krivično delo protiv korupcije u organima uprave, nenamenskog raspolaganja sredstva iz budžeta, korupcija u javnim nabavkama, korupcija u postupku privatizacije, korupcija u pravosuđu, korupcija u zdravstvu, korupcija u prosveti, krivično delo zloupotrebe funkcije branioca ili punomoćnika, krivično delo ograničavanja slobode javnog informisanja i krivično delo ugovaranja ishoda takmičenja. Dakle, to su sve nova krivična dela.
Takođe, pomenuo bih da je izvršeno brisanje određenih krivičnih dela, koje je, opet, nametnula praksa, to su promene u ekonomskom i političkom sistemu ili zbog toga što je posebnim zakonima predviđeno kao posebno krivično delo neko od ovih krivičnih dela, ona su brisana iz Krivičnog zakona Republike Srbije. To su krivična dela kršenja propisa o cenama, povlašćivanja kupaca, nepostupanja po naredbi za udaljenje, neovlašćeno posedovanje i korišćenje radio-stanice, neučestvovanje u otklanjanju opšte opasnosti, kockanje, zloupotreba vere i crkve u političke svrhe.
Takođe, predviđeno je blaže kažnjavanje za određeni broj krivičnih dela, pre svega za saučesnike u izvršenju određenih krivičnih dela, što se može pravdati posebnim kriminalno-političkim ciljevima, da se efikasnije otkriju krivična dela i učinioci, da se pospeši sprečavanje planiranih krivičnih dela i da se stvore uslovi za efikasnije krivično gonjenje za teška krivična dela. Blaže kažnjavanje učesnika predlaže se u članu 3. i u članu 79. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Takođe, pristupilo se u određenom broju krivičnih dela, čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost, povećanju nominalnog iznosa, jer je postojeći nominalni iznos obezvređen, kao i usklađivanju povećanih nominalnih iznosa sa povećanim nominalnim iznosima u izmenjenom Krivičnom zakonu SRJ.
Još nešto, ovim krivičnim zakonom definitivno se ukida smrtna kazna za određeni broj krivičnih dela, što je već javnosti veoma dobro poznato i o čemu je vođena velika polemika, budući da je to nešto što predstavlja karakteristiku savremenog ili novog evropskog zakonodavstva, što je stav Saveta Evrope, Evropske unije, OEBS-a. Dakle, u Evropi nema smrtne kazne. Podsećam vas da je i saveznim Krivičnim zakonom uvedeno brisanje smrtne kazne, a kao ekvivalent za smrtnu kaznu uvedena je kazna zatvora u trajanju od 40 godina. Upravo je donošenje tih izmena saveznog Krivičnog zakona bio razlog zašto je svojevremeno ovaj predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakona povučen iz skuštinske procedure. Kada je savezni Krivični zakon kojim je ukinuta smrtna kazna stupio na snagu, mi smo ponovo vratili u proceduru Predlog krivičnog zakona koji je pred vama.
Dakle, ovaj krivični zakon je u skladu sa aktuelizovanim problemima kriminaliteta u ovoj zemlji i u dobroj meri rešava te probleme.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsedavajuća, u toku celodnevne rasprave naslušali smo se svega i svačega, raznih zloupotreba, etiketiranja, uvreda, kleveta, pretnji, a najmanje je bilo priče o zakonu koji je na dnevnom redu, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Kao ministru pravde, u ime Vlade Republike Srbije, meni je drago da nisam čuo ni jednu naročito važnu i značajnu, validnu primedbu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, ali čuo sam nekoliko detalja. Jedan je da je donošenje ovog zakona trebalo odložiti do donošenja novog ustava i to često pominju poslanici jedne poslaničke grupe, a po toj logici najbolje bi bilo da napravimo moratorijum na rad Narodne skupštine, da sedimo i čekamo donošenje novog ustava, da ne donosimo ni jedan jedini zakon. A kada će biti donet novi ustav videćemo, kada ta stranka to odluči.
Rečeno je da je odredba člana 3. stav 3. Predloga zakona, koja predviđa mogućnost blažeg kažnjavanja za saučesnike, protivustavna. Tvrdnja da je ona u koliziji sa odredbom člana 7, 35. i 41. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, moram da kažem, jednostavno nije tačna.
Krivični zakon SRJ predviđa samo okvire za ublažavanje pojedinih krivičnih sankcija, ali čak u posebnim delovima sadržanim u saveznom Krivičnom zakonu, kao što je organizovanje grupe za izvršenje dela ratnog zločina ili zločina genocida ili za podstrekavanje za izvršenje ovih krivičnih dela, sadržane su odredbe koje omogućuju da se one kreću mimo tih okvirnih odredbi predviđenih opštim odredbama saveznog Krivičnog zakona.
Uostalom, to su tzv. pokajnička krivična dela ili tzv. pokajničke odredbe. Komparativna evropska praksa savremenih krivičnih zakonodavstava apsolutno ide u pravcu afirmacije ovakvih krivično-pravnih odredaba.
Priča o smrtnoj kazni i o potrebi ukidanja ili neukidanja smrtne kazne, naravno, datira već godinama, ako hoćete i decenijama, i to ne samo u Srbiji nego i u mnogim krivičnim zakonodavstvima. Nije razlog za donošenje ovog zakona bio samo imperativni zahtev Saveta Evrope, Evropske unije ili drugih evropskih integracija, već neophodnost usaglašavanja republičkog zakona sa saveznim Krivičnim zakonom. Savezni Krivični zakon u svom opštem delu određuje vrste i visine krivičnih sankcija.
Da ispravim još jednu netačnu konstataciju. Nije zakon svojevremeno povučen iz procedure zato što je bio manjkav, što mu je nedostajalo ovo ili ono. U prethodnom predlogu zakona mi smo pokušali, pošto to savezna administracija do tog momenta nije učinila, da nađemo modus da se posredno ukine smrtna kazna u Krivičnom zakonu Republike Srbije. U tom momentu u saveznom Krivičnom zakonu je postojala smrtna kazna, kao maksimalna vremenska kazna postojala je kazna zatvora od 20 godina. Kada uporedite onaj predlog zakona, koji je dva meseca ranije prosleđen republičkom Parlamentu, u njemu je svuda gde je postojala smrtna kazna bila predviđena tada dozvoljena maksimalna kazna zatvora od 20 godina.
U međuvremenu, u tom interegnumu, najzad se dosetila Savezna vlada, predložila u opštem delu Krivičnog zakona SRJ brisanje, odnosno ukidanje smrtne kazne i maksimalnu vremensku kaznu od 40 godina zatvora. Da ne bi došli u koliziju u pogledu maksimuma vremenske kazne, mi smo samo iz tog razloga povukli Krivični zakon, uskladili ga sa tim vremenskim trajanjem maksimalne kazne od 40 godina i zato je došlo do toga da smo izgubili par meseci. Ništa drugo.
Uostalom, moram da kažem da je to jednostavno tekovina evropske civilizacije. Možda intimno mnogi od nas, s obzirom na stepen kriminalizacije društva, na izuzetno teška krivična dela koja su u ovoj zemlji počinjena u poslednje vreme, i nisu za ukidanje smrtne kazne, ali, ponavljam, to je tekovina evropske civilizacije.
Još nešto, mi smo i do sada imali jedno dvojstvo u pogledu smrtne kazne. Savezni Krivični zakon, pre ovih izmena, kada je brisao smrtnu kaznu, predviđao je smrtnu kaznu u opštem delu. U posebnom delu saveznog Krivičnog zakona, gde su sankcionisana pojedina krivična dela, izuzetno teška, kao što je, recimo, krivično delo genocida, nije postojala smrtna kazna. To je bio razlog zbog koga u Srbiji u poslednjih deset godina nije izvršena nijedna smrtna kazna, a postoji 25 pravosnažnih presuda kojima su pojedina lica osuđena na smrtnu kaznu.
Dakle, to dvojstvo, ta kolizija republičkog i saveznog zakona uticali su na to da, uprkos postojanja pravosnažnih presuda, jednostavno nisu izvršavane smrtne kazne.
Konačno, bilo je priče i o nesimetričnosti pojedinih odredaba. Negde se pooštravaju, a negde se ublažuju krivične sankcije za pojedina krivična dela. Tu nema nikakve nelogičnosti. Jednostavno, praksa, vreme, događaji, stepen kriminaliteta, posebno pojačavanje kriminogenih aktivnosti u određenim sferama, normalno da utiču na povećanje broja pooštrenih krivičnih sankcija za jedan broj krivičnih dela, a sa druge strane potpuno marginalizovanje, smanjenje društvene opasnosti za druga krivična dela podstiče na smanjenje stepena krivičnih sankcija za ta krivična dela.
Već sam vam rekao da smo čuli mnogo priča. Pominjani su nekakvi zakoni o reformama, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o privatizaciji. Nažalost, malo je bilo konkretnih predloga ili primedaba na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Takođe bih rekao da će Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije sa zadovoljstvom prihvatiti sve one amandmane koji idu u pravcu poboljšavanja teksta i kvaliteta zakona. Nama je cilj da taj zakon bude što bolji. Mi nemamo taj osećaj da moramo tvrdokorno biti iza svake odredbe tog zakona. To je, uostalom, praksa i manir Ministarstva pravde i to se moglo videti tokom rasprave o nekim drugim zakonskim projektima.
Još da kažem par detalja o krivičnom delu korupcije. To je nešto što je jedan društveni fenomen; nešto što je tekovina vremena u kome smo živeli; nešto što je rezultat jednog sistema poremećenih vrednosti. Dakle, tačno je da se korupcija ne može iskoreniti izmenama Krivičnog zakona, ni pooštravanjem pojedinih kazni za krivična dela, odnosno sankcija, pa čak ni uvođenjem nekih posebnih, novih krivičnih dela. Ali, činjenica je i da svi moramo uložiti ogroman napor da se iskoreni ta pošast koja se naziva korupcija.
Savet Evrope je na zasedanju još 1994. godine korupciju definisao kao ponašanje osoba koje na službenom ili privatnom položaju zloupotrebljavaju svoje dužnosti tako da ostvare nelegalnu zaradu ili dobitak bilo koje vrste. Postojale su razne vrste korupcije, podele na aktivnu i pasivnu, na uličnu, na ugovaračku, na korupciju u javnim službama, na tzv. političku korupciju, na sudsku i privrednu korupciju.
Međunarodna zajednica je donela niz akata u borbi protiv korupcije. Doneta je čak i na 101. sednici Odbora ministara zemalja članica Saveta Evrope Rezolucija broj 24, koja sadrži 20 uputstava za borbu protiv korupcije. Nazvana je "antikorupcijskom biblijom". Dakle, mi nastojimo da čitav taj spektar sredstava u borbi protiv korupcije iskoristimo i da se zaista uhvatimo u koštac sa tim zlom koje se naziva korupcija.
To nas je i rukovodilo da, u okviru izmena postojećeg Krivičnog zakona Republike Srbije, predložimo i više novih krivičnih dela, koja poznaju sva savremena evropska zakonodavstva i tako, između ostalog, izvršimo i harmonizaciju našeg krivičnog zakonodavstva sa krivičnim zakonodavstvom savremenih evropskih zemalja. Hvala.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, Vlada ne može da prihvati amandman uvaženog narodnog poslanika Živka Selakovića iz prostog razloga što se amandmanom predlažu fiksne sudske takse, odnosno fiksni iznosi sudskih taksi. Mislimo da je predlog pravičniji, budući da se takse uvećavaju srazmerno vrednosti zaostavštine a to je jedan racionalan razlog zbog koga ne možemo prihvatiti ovaj amandman.

U ime Vlade Republike Srbije prihvatam predloženi amandman.