Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, tema koja je na dnevnom redu je važna, aktuelna i ona bi trebalo da predstavlja jedan od prvih testova na putu Srbije ka evropskim integracijama.
Naravno, tu je samo pobrkan red poteza ili lončića. Ovde bi trebalo da bude premijer, koji je i potpisnik sporazuma CEFTA, ali on nema vremena. Pokušava da stekne jeftine političke poene dočekujući na aerodromu Đokovića. Svaka čast Đokoviću, osvetlao je Srbiju na svim terenima na kojima se borio.
Ali, to je jeftino politikantstvo čoveka koji ne zna ni pravila teniske igre, nikad reket nije ni držao u ruci. Računa da je dobro da se slika, jer može neko da se prevari i da pomisli da on ima neke veze sa sportom. Sreća što je dočekao Đokovića, jer koga on isprati na neko takmičenje, tome spasa nema. Ja sam u jednoj kolumni rekao košarkašima, mogli su odmah da se vrate kući jer ih je blagosiljao Vojislav Koštunica.
Ali, šala na stranu. Nema ovde ni potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije gospodina Božidara Đelića. On se opet bavi univerzijadama. Vrh vlasti se dao u neka sportska takmičenja, a problema i tema koliko hoćete.
Evo, tu je ministar Dinkić. Ne znam zašto. Ja mislim da je ovde pogrešan dopis stigao iz Vlade. Da je gospodin Dinkić za Zakon o duvanu, to bih još mogao da razumem zbog njegovih veza sa kompanijom "Japan tobako" ili "Japan tobacco", zbog otvaranja njihove fabrike duvana u Senti itd. To mu nekako priliči. Putuje u Japan o trošku firme "Japan tobacco" sa svitom novinara. O tome će biti priče drugom prilikom i pred nekim drugim institucijama, a ne samo u parlamentu.
Sve bi to bilo veselo, kao što vidite, da nije tragično. Tragično je, kao što rekoh, jer je ovo prvi test koji mi treba da prođemo prema evropskim integracijama.
Moram da vam kažem da su Albanija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i UNMIK, u ime Kosova, ratifikovali sporazum o zoni slobodne trgovine CEFTA. Bugarska i Rumunija kao članice Evropske unije ne moraju da ga ratifikuju, jer su one automatski potpisom tog sporazuma pristupile CEFTA. Ostale su samo nesrećna Bosna i Hercegovina i Srbija, i to voljom Vlade, a ne voljom parlamenta.
Zašto Vlada nije ranije podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma CEFTA? Zato što to iskreno ne želi. Jer, onaj kome je nacionalni brend Guča, pri čemu sve najbolje mislim o Guči, ali oni ne misle tako, jer najprodavanija roba u Guči nisu bili diskovi sa muzikom truba i trubačkih orkestara, nego majice sa likovima Mladića i Legije...
Na tim manifestacijama je neizostavno bio premijer i zato CEFTA nije u istoj toj matrici, jer to je nešto drugo. To je slobodan protok robe, ljudi, ideja. To je konkurentnost. To je uvođenje pravila, pravnog reda, sigurnosti u zoni trgovine. To je podsticanje zaposlenosti, brži tehnološki razvoj proizvodnje.
To je sve ono što ne odgovara onima koji ne bi da se udružuju u evropske integracije. Jer, kakve veze ima Vladivostok i neka druga mesta sa evropskim integracijama. Ponašaju se po onoj staroj maksimi – daj desni migavac, ali skreni levo.
Krajem septembra treba da bude ministarski savet i da je Srbija ranije ovo uradila bila bi punopravan član CEFTA. Ali, to radi nevoljno, jer ne zna gde bi, da li da bude Nagorno Karabah, Čečenija ili deo novog Sovjetskog Saveza, ili da stidljivo pokuša da igra na kartu evropskih integracija. To je problem. Zato Vlada izigrava i narodne poslanike i, što je još gore, građane Srbije.
Postoji još jedan važan razlog. Neće moći da se lovi u mutnom. Vladini tajkuni, niko se od njih ne bavi proizvodnjom.
Svi se oni bave trange-frange trgovinom, a kada se uvede red u trgovinu onda ni njihov monopol u trgovini neće imati takav značaj. Zato je sve ovo ovde jedna velika prevara, jedna velika šarena laža za koju je odgovorna Vlada.
Naravno, kao predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i kao član poslaničkog kluba LDP-a glasaću za ovo, ali ne zbog toga što to želi Vlada, nego upravo zato što to ne želi Vlada, ali iz nužde pokušava da to, kao, ipak prođe u ovom parlamentu. Dakle, ovo je test koji ova vlada, koja se bavi sobom a ne problemima Srbije i njenih građana, još nije položila i teško će ga položiti.
Kada već pričamo o evropskim integracijama, kada slušate Božidara Đelića kako slavodobitno govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, moram da vas podsetim da je taj sporazum pre četiri godine potpisala Albanija. Pa, ako neko smatra da je to veliki domet, grdno se vara.
Još nešto ću kazati. Nemojmo više obmanjivati građane. Potpisivanje tog sporazuma je samo vrlo mali, prvi i ne mnogo važan, korak ka evropskim integracijama. Nemojte slušati ženu koja se odaziva na ime Tanja Miščević i svake večeri kada se pojavi, maltene, mi smo najvažniji član Evropske unije, a na delu od svega toga nema ništa i neće ni biti dok glavni brend u Guči bude Ratko Mladić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je gospodin Krasić direktno pomenuo i čak prozvao, mada se retko javljam za replike, odgovoriću na ono što je postavio kao neku vrstu pitanja. To ima posebno veze sa današnjom raspravom i sa onim što sam u uvodnom izlaganju rekao, da me iznenađuje zašto je predstavnik Vlade za ovu tačku dnevnog reda gospodin Mlađan Dinkić, kad je to mogao biti premijer, koji je potpisao sporazum CEFTA, potpredsednik Vlade, koji je zadužen za evropske integracije, ministar trgovine, u vezi sa sporazumom o zoni slobodne trgovine. Ali, bio je to Mlađan Dinkić. Rekao sam da je verovatno greška tehničke prirode, da je iz Vlade pogrešno poslato da on bude predstavnik za ovu tačku dnevnog reda. On treba da bude za sledeću tačku dnevnog reda, koja se tiče Zakona o duvanu, jer je ministar opšte prakse ekspert za duvan, pogotovo za onu firmu koja se zove "Japan tabako".
Na pitanje gospodina Krasića odgovaram na sledeći način. Tačno je, za zloupotrebe i milionske malverzacije što se tiče privatizacije i prodaje Nacionalne štedionice i gašenja četiri velike državne banke, koje opet imaju posebno veze sa sporazumom CEFTA, podneo sam još 19. maja 2005. godine krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića tadašnjem specijalnom tužiocu za organizovani kriminal gospodinu Jovanu Prijiću, pa sam zbog te krivične prijave ja uhapšen a ne Mlađan Dinkić.
Takođe, tom prilikom podneo sam krivičnu prijavu i zbog pranja para preko računa HVB banke, a za firmu sa Kajmanskih ili Sejšelskih ostrva, gde je čak UBOPOK sve uradio, skupio sve dokaze ali krivični postupak nikada nije bio pokrenut, protiv Mlađana Dinkića i protiv nekadašnjeg šefa izbornog štaba Miroljuba Labusa, čini mi se da se zove Bojan Zečević. Taj čovek je sklonjen, njega više nigde nema u javnosti, ali je predmet volšebno sklonjen. Zašto? Zato što je u oba slučaja šef UBOPOK-a pajtaš Mlađana Dinkića, Mladen Spasić. To se tako vrti u krug.
Protiv sve trojice, i ministara Stojkovića i Jočića, podneo sam krivičnu prijavu zbog neovlašćenog hapšenja i lišavanja slobode i zloupotrebe službenog položaja, i nikom ništa. Obratio sam se bivšem specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Slobodanu Radovanoviću, koji mi je rekao da se povodom te krivične prijave prikupljaju informacije i dokazi u UBOPOK-u, samo što nisu stigli.
Podneo sam pre nekoliko meseci i krivičnu prijavu za pljačku veka u kojoj su ranije učestvovali neki, a tiče se kiparskih para, odnošenja, za koje nije kriv Dinkić, i nevraćanja, za koje je najodgovorniji Mlađan Dinkić. Rekao mi je takođe tužilac Radovanović da će tu biti preduzeto sve što treba da bude preduzeto, ali da vidimo i da li će njegov naslednik nešto pokušati tu da uradi. Optužio me je, kako sam čuo, Mlađan Dinkić za ono što sam sa ove govornice rekao upravo za trgovinu duvanom, ali to kad dođe na red Zakon o duvanu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da Predlog izmene i dopune Zakona o državljanstvu ima nekih pozitivnih efekata, radi se o jednoj novonastaloj državno-pravnoj, ili ustavno-pravnoj situaciji. To usklađivanje je neophodno.
Naravno da treba da se podsetimo da Crna Gora nije istupila nego je Crna Gora, voljom svojih građana, odlučila da postane suverena i nezavisna država. Tužno je što zbog vladajuće političke elite u Srbiji građanima Srbije nije pružena mogućnost da se izjasne u kakvoj državi žele da žive, tako da je, nažalost, Srbija postala kolateralno suverena i nezavisna država.
Nije, čak, niko ni pomenuo nekakav datum nove državnosti Srbije, a to je, faktički, isti ovaj dan kada je Crna Gora postala suverena država, a voljom građana Crne Gore to je postala i Srbija.
Ovaj zakon ima pozitivne efekte, zbog toga što će neki crnogorski državljani koji su do sada bili na čelnim državnim funkcijama u Srbiji najzad postati državljani Srbije i s pravom obavljati određene javne funkcije u ovoj zemlji.
Problem postoji kod nekih drugih stvari. Naravno da je pravno-tehnički sve ovo moguće, manje-više, u skladu je sa nekim međunarodnim standardima, ali, opet, moramo voditi računa o posrednim efektima.
Kakav je stav zvanične Crne Gore o ovom pitanju, šta je sa principom reciprociteta, da li će se on ubuduće poštovati, da li je ovo samo politički motivisano, da li se stvara jedno novo biračko telo za određene političke opcije?
Zatim, red je da nam se objasni da li će ljudi koji na ovaj način, dosadašnji crnogorski državljani, steknu i državljanstvo Srbije, ubuduće imati dvojno državljanstvo, pošto se ovom izjavom neće odricati državljanstva Crne Gore, da li će, znači, oni biti i državljani Srbije i državljani Crne Gore, da li će da glasaju po tom osnovu na izborima i u Srbiji i u Crnoj Gori, ili treba da se odreknu državljanstva Crne Gore zbog ljubavi prema Srbiji.
Imamo nešto što su praktični efekti. Reći ćete - to proizilazi iz nekih drugih odredaba, nekih drugih zakona, ali, evo konkretnog pitanja. Da li će budući državljani Srbije, koji, inače, imaju državljanstvo Crne Gore, prijavljivati svoju imovinu i plaćati porez u državi Srbiji?
Mi imamo neke od vodećih tajkuna u ovoj zemlji, tajkuna vladajuće koalicije, koji su, recimo, prijavljeni u Kotoru, poput Vojina Lazarevića, tamo ne plaćaju nikakav porez, ovde stiču kapital i imovinu. Kakve će biti njihove obaveze sutra ako formalno i oficijelno steknu državljanstvo Republike Srbije?
Dakle, da se ne bavimo političkom frazeologijom, da vidimo praktične efekte onoga što donosi zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu.
Plašim da će to ponovo biti, kao i razni događaji svakog drugog dana, ''guranje prsta u oko'' Crnoj Gori i ljudima koji vladaju Crnom Gorom, sviđali se oni nama ili ne. To imamo na delu svakog dana, kao odmazdu za odluku građana Crne Gore da žive u svojoj suverenoj državi.
Neki ljudi na vlasti, poput sadašnjeg i bivšeg premijera, pre svega, bivše vlade, imali su kao prioritet očuvanje i jačanje državne zajednice.
Ona se, kao što vidimo, raspala, a oni su ostali na svojim funkcijama, bez osećaja odgovornosti i onoga što je pandan odgovornosti, a to je povlačenje ili smenjivost.
Mislim da je na istom fonu i Predlog ovog zakona, koji, uz neke druge primedbe, može da ima i određene pozitivne efekte.
Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje reči su pogrešno protumačene.
Nama je neophodan izmenjeni Zakon o državljanstvu, i to nije sporno, ali ne kao politički pamflet, nego zakon koji će celovito urediti to pitanje, pri čemu se ne sme koristiti sistem dvostrukih aršina.
Zašto sam to rekao? Zato što sam čitao Predlog zakona o državljanstvu Crne Gore, koji je vrlo restriktivan, koji predviđa optiranje, nema veze da li je u pitanju državljanstvo Srbije ili neke druge države, između državljanstava.
Da li ćete dovesti ljude koji će da prihvate državljanstvo Srbije, a da izgube državljanstvo Crne Gore? Ta stvar mora da se uradi bilateralno, konvencijom između dve suverene države, sviđala se nama Crna Gora ili ne, njeno rukovodstvo i politička elita. To nema nikakve veze, a očito se vladajućoj oligarhiji i vladajućoj političkoj eliti ne sviđa. Svaki dan se upućuju neke žaoke, uvrede, neprestano se i dalje Srbija ponaša kao da je Crna Gora njena pokrajina ili provincija, i gore od toga.
Juče je jedan veseli ministar kopao temelje neke crkve, povodom vladike koji je bio idolopoklonik Slobodana Miloševića, koji je pored ikone ''Belog anđela'' pravio miting mladih socijalista, vladike koji i dalje slavi Miloševića, i rekao sledeće - Crnu Goru treba stiskati, stiskati i samo stiskati, oni reaguju samo na pritiske.
Nije u pitanju ovde takmičenje u patriotizmu. Dame i gospodo narodni poslanici, to takmičenje u patriotizmu kroz poslednjih 15 ili 20 godina skupo nas je koštalo. Najskuplje je koštalo srpski narod i nikakva lekcija nije izvučena. Dakle, svet ne funkcioniše na taj način.
Da okrenemo još jednom poziciju, da li će državljani Srbije koji su 3. juna prošle godine živeli u Crnoj Gori moći da steknu državljanstvo Crne Gore? Neće moći.
Šta ćemo sad? Da li je to reciprocitet? Nije reciprocitet. Zašto se onda to radi? Zato što je njih mnogo manje nego dosadašnjih državljana Crne Gore koji su imali prebivalište u Srbiji. Šta je to? Politikantstvo.
Savremena Evropa, savremeni svet ne funkcioniše na taj način i zato nam je potreban jedan ovakav zakon, ali celovit i uređen. Teško ćemo ga urediti, jer, kao što je već rečeno, 15 meseci od kako je Crna Gora postala suverena država Srbija nema svog ambasadora u Crnoj Gori. Ima ga kojekuda po belom svetu, tamo gde nijednog Srbina i državljanina Srbije nema, ali ga nema u Crnoj Gori, jer je to poruka vladajućoj eliti u Crnoj Gori koja se ovoj vlasti ne sviđa.
Uopšte nije važno da li vam se neko sviđa ili ne sviđa, vlast u Crnoj Gori, vlast u Hrvatskoj ili bilo gde drugde. Mora se živeti u realnom svetu i poštovati neka pravila tog sveta.
Samo još jedna opaska na kraju, gospodine predsedniče.
Zato što još uvek nemamo Ustavni sud, ni ovaj zakon, kada bude donet, neće moći biti podložan oceni ustavnosti, jer, nažalost, vi preko toga prelazite kada vam se skrene pažnja na to. Sedam meseci je od kako je konstituisan Parlament, a Srbija nema Ustavni sud. Onda je moguće da se donose zakoni kojima se krši Ustav na razne načine, a nemate kome da se žalite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nisam se bavio likom i delom episkopa mileševskog,  gospodina Filareta, samo sam pomenuo da je juče, a propo diskusije o izmenama Zakona o državljanstvu, jedan raspoloženi ministar, veseli, u više navrata rekao, sve pozivajući se na svetosavlje, na hrišćanstvo, na praštanje, na pomirenje, da Crnu Goru treba samo stiskati i stiskati i ona će na pritisak popustiti.
To je jedna nakaradna politika. Naravno, nisam se bavio likom i delom vladike, pošto je to pomenuo gospodin Dačić, koji je svojevremeno idolopoklonicima, bezbožnicima, omogućio da drže miting, pod pokroviteljstvom Gorana Perčevića, ispod ikone ''Belog anđela''.
Nisam se bavio vladikom koji je na RTS-u, ondašnjoj TV ''Bastilji'', pod pokroviteljstvom, takođe, doskorašnjeg potpredsednika SPS-a, u jednoj ruci držao lobanju, a u drugoj mitraljez, kao krunski dokaz svetske zavere protiv srpstva i srpskog naroda.
Nisam se bavio vladikom koji ima i te kakve veze sa danas spominjanim džipovima, a pogotovo džipovima Vilijama Vokera.
Nisam se bavio vladikom koji je 22. septembra 2000. godine, u vreme izborne ćutnje, na TV ''Politika'' osuo drvlje i kamenje na tadašnju opoziciju, veličao Miloševića, idolopoklonika, što ne sme da čini jedan vladika.
Nisam ronio krokodilske suze, nisam se bavio ni time da li je korektno ili nekorektno od vlasti u Crnoj Gori što ne može da održava službu i u onom delu svoje parohije koji pripada Crnoj Gori. Ako počnemo time da se bavimo, onda nam treba čitavo zasedanje ove skupštine.
Problem je kod nas što se sve brzo zaboravlja, što se zaboravlja preko noći, kao - svi smo mi naši i nema veze, to je vladika, u ime svetog Save i Gospoda, može da čini šta god hoće.
E, pa, nije tako. To je antihrišćanski. To je protiv svetosavlja. To je protiv pravoslavlja. Ponavljam, pošto se ovde amnestira i abolira sve, onda su oni poput njega izuzeti od svake odgovornosti i za to imamo sijaset dokaza.
Ponosim se, naravno, što sam demohrišćanin i predsednik DHSS-a i nemam nikakve iluzije u pogledu zalaganja za ono što treba da predstavlja moderni građanin Srbije ili, ako hoćete, Srbin.
Pominjane su ovde lične karte itd. Pre dvadesetak dana, sa čovekom koji je po nacionalnosti Srbin, državljanin Srbije, prijavljen je sa prebivalištem u Herceg Novom, putovao sam kolima podgoričkih tablica u Hrvatsku.
On je na granici pokazao ličnu kartu, to je pravilo svih zemalja EU.
Nije morao da pokaže pasoš, kao što sam ja morao da pokazujem pasoš pretprošle države, SRJ, nego ličnu kartu koja je izdata u Herceg Novom.
Svi mi imamo neke traume i probleme u prošlosti. Tamo su vređali, ne znajući ko je u kolima, u Hrvatskoj; videli su podgoričke tablice, koje im smetaju, jer su Crna Gora i građani Crne Gore, bez obzira na to koje su nacionalnosti, u određeno vreme učestvovali, pod pokroviteljstvom JNA, ili kako se već zvala, u tim operacijama za koje ih optužuje i osuđuje Hrvatska.
Hajde malo da razmišljamo unapred i da se ne vraćamo neprestano unazad, jer to vraćanje unazad za mnoge može da bude veoma neprijatno.

što se tajkuna tiče, završavam, tačno je da su pojedini tajkuni, miljenici vladajuće koalicije, prijavljeni u Crnoj Gori. Tamo, tobož, plaćaju, odnosno ne plaćaju porez, a ovde zgrću milione. Baš je dobro da vidimo kakav će njihov status ubuduće biti.
Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da vređam bilo čija verska ili religiozna osećanja, ili da vređam ona prava koja svi građani Srbije imaju po toliko dragom vam Ustavu, koji se izglasavao nekoliko dana, a negde se još glasa za njegovo potvrđivanje.
Ako se već bavite Srpskom pravoslavnom crkvom, setićete se one krilatice - da smo svi mi Srpska pravoslavna crkva, da je srpski narod Srpska pravoslavna crkva.
Prema tome, to što neko može da kaže za neko svešteno lice, vladiku, episkopa, mitropolita, određene stvari, to niti je jeres, niti je greh, niti je vređanje verskih osećanja bilo koga.
Pomenuo sam nešto što se odnosi na vladiku, ili episkopa mileševskog, gospodina Filareta. Mogao sam još mnogo, mnogo više, ali iz razloga pristojnosti nemam nameru da se bavim njegovim likom i delom. Ne mogu se ljudi koji se kriju iza mantije oslobađati od odgovornosti, od odgovornosti za pedofiliju, od toga što se slikaju za časopis ''Glorija'' na šest strana i pokazuju svoj zlatni tron, od toga što imaju agenciju za poslovnu pratnju, od toga što su trgovali ukradenim džipovima, od toga što su činili brojna krivična dela.
Znači, to nema nikakve veze sa verskim osećanjima. Takvi ljudi su problem i za pravoslavlje, i za svetosavlje, i za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Ja sam o ovom mitingu pisao patrijarhu Pavlu dosta davno, objavio je celo pismo "Glas javnosti", naslov je bio "Suza u oku Belog anđela".
Postoje ljudi koji su bezbožnici, ne samo u religioznom značenju te reči, nego oni koji ne poštuju nikog i ništa, ne veruju ni u kakve vrednosti i krše sva pravila. O tome sam ja govorio.
Pomenuto je da sam nastupao po nalogu, čini mi se da je to rekao gospodin Krasić, Havijera Solane. Gospodo, u vreme NATO intervencije, ja sam, predsednik DHSS-a, Vladan Batić, podneo krivičnu prijavu tadašnjem glavnom tužiocu Haškog tribunala Luiz Arbur, kada je spaljen onaj voz u Grdeličkoj klisuri, protiv Havijera Solane i protiv Vesli Klarka. Čak je i režimska "Politika" to objavila, jer im je to tada odgovaralo.
Nisam nikad govorio u ime DPS-a, niti, čak, znam strukturu DPS-a. Naprotiv, DHSS i ja kao njen predsednik godinama smo se borili da se održi referendum u Srbiji i da građani Srbije odluče da li prvi imaju loptu, a ne da stalno lamentiramo nad nekom prošlošću. To se nije dogodilo i zato nam se sve ovo danas događa.
Samo pozivam na oprez, na lekcije iz tih neprijatnih iskustava iz prošlosti, da opet ne pravimo iste greške, jer se plašim da nas ova diskusija i ovaj predlog zakona vodi u pogrešnom smeru. Hvala.
Samo još jedna sekunda.
Pošto je pomenut RTS, tražim od predsednika Skupštine da se na dnevni red stavi inicijativa oko 20.000 građana, ja sam bio prvi potpisnik te inicijative, za ukidanje TV pretplate. To je protivustavno. Podneli smo inicijativu i Ustavnom sudu, ali nema Ustavnog suda. A RTS svakog dana preti građanima - platite, ako ne platite, itd.
Osamdeset posto ljudi ne želi da gleda RTS. U Srbiji nije stvar idilična, pa da glavna emisija bude "48 sati svadba". Ljudi su u problemu, u egzistencijalnim problemima, a treba da plaćaju TV pretplatu za ono što ne koriste i samo zato što imaju strujomer. To je nešto što je sramno i što brzo treba da se promeni. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram povredu odredbe člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine i zahtevam objašnjenje od predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i od predsednika Narodne skupštine, zašto nije održana sednica Odbora za Kosovo i Metohiju.
Jer ako ikad treba da bude održana sednica tog odbora, koji je slavljen i hvaljen kada je formiran, onda je to trebalo, valjda, povodom ove rasprave. To se nije dogodilo, pa tražim objašnjenje zašto se to nije dogodilo.
Inače, taj odbor je imao samo jednu besmislenu sednicu, predstavljanje dela budžeta za Kosovo i Metohiju, nakon što je on već bio usvojen. Tako da je to jeftina demagogija, uostalom, to je neodgovornost, koja se ovde inače dugo vremena demonstrira.
Inače, da ne bude nedoumica, ovde govorim u ime Demohrišćanske stranke Srbije, koja nije za nezavisnost Kosova i Metohije jer smatramo da bi to značilo kršenje elementarnih principa međunarodnog prava, pre svega Povelje Ujedinjenih nacija.
Ali, Demohrišćanska stranka Srbije nije ni za takmičenje u patriotizmu, koje je ovde na dnevnom redu, nije za novi ciklus narodnih junačkih pesama o Kosovu i Metohiji, za spremnost da se inatimo i prkosimo celom svetu, za vraćanje na suludu Miloševićevu politiku koja nas je skupo koštala, na politiku svežih humki i crnih barjaka, umesto belih pelena i dečjeg smeha, na jeftine priče o patriotizmu, koje su se u prošlosti završavale tužnim traktorskim kolonama pred fabričkim halama i sportskim salama, pred kolonama na kojima je bio natovaren i deo naše nacionalne istorije, nacionalnog ponosa i nacionalnog identiteta.
Pitanje Kosova i Metohije je i pitanje odgovornosti onih koji su sve stavili na jednu kartu, na kartu Rusije, koji su nekakve planove, tajne, tajnovite, kao da je u pitanju Protokol sionskih mudraca, doneli ne u Narodnu skupštinu, nego Putinu, a da izabrani narodni predstavnici i ne znaju šta im u tim planovima piše.
Dakle, oni tvrde da su pobedili Ahtisarija, da su pobedili Savet bezbednosti, da su u novom ratu protiv Amerike za Kosovo izvojevali pobedu, i ako je tako, treba da dobiju sva priznanja i svu slavu koja ima pripada.
Ali, šta ćemo ako tako ne bude, ako to ostane samo pusta želja ili labudova pesma, to onda povlači pitanje odgovornosti i onda više nema bogoradanja o zaveri čitavog sveta protiv Srbije i protiv srpstva, onda više ne vredi priča o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima, onda to treba da znači definitivna odlazak sa političke scene. Hvala, javiću se ponovo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, mislim da me je gospodin Nenad Čanak pogrešno razumeo. Govorio sam o odgovornosti, a kad je Kosovo u pitanju, onda je najveća odgovornost na onima koji odlučuju u ime Srbije o sudbini KiM, pre svega Vladi Republike Srbije i pre svega premijeru na čelu Vlade Republike Srbije. Zašto?
Čitava politika je politika igranja na jednu kartu, na kartu Rusije. Iskustva iz prošlosti ne daju za pravo da će tu rezultat biti uspešan. Nagledali smo se toga.
Sećamo se arhivskih snimaka RTS-a o ruskoj floti koja je krenula iz Crnog mora da spreči NATO intervenciju, možda još putuje. Velike sile brinu, pre svega, o svojim interesima. Podsetiću vas da je Kijev nekad bio prestonica carske Rusije, sada je prestonica jedne druge suverene zemlje.
Prema tome, svako brine o svojim interesima. Već sam rekao da, ako ta karta ostvari rezultat, onda je to za poštovanje, za svaku pohvalu, za svu slavu. Ali ako ne, onda se tu postavlja pitanje odgovornosti i onda ne vrede priče da će Kosovo zauvek biti naše u sećanjima, mislima, dušama i srcima. To su neke guslarsko-epsko, pesničke kategorije, ali nisu političke i pravne kategorije. Od toga se ne živi, od toga ništa dobro neće biti za građane, za Srbe Kosova i Metohije.
Ovde smo čuli na čemu počiva Predlog ove rezolucije, na simbolima - jedinstvo, patriotizam, pobeda. Toga smo se naslušali. To je bio vokabular jednog režima i jednog vlastodršca koji je i doveo dovde dokle je doveo. Milošević je bio spreman i proglašavao je pobedu bad NATO snagama na KiM.
Zato očekujem, ako bude rezultata, to je za svaku pohvalu. Ako bude loše, odgovornost podrazumeva i smenljivost, da u miru imate prilike da razmišljate o svojim zabludama. Možda ste sve dobro želeli, ali ništa dobro nije ispalo. Ne može se i dalje sedeti na tako odgovornoj funkciji, kao i u slučaju državne zajednice SCG. To je bio prvi cilj, prvi prioritet – očuvanje i jačanje državne zajednice SCG. Ona se raspala i nema veze. Važno je biti na vlasti. To nije po pravu i pravdi.
(Predsednik: Vreme.)
To je sila, sila u borbi za vlast, po svaku cenu. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 226. Takođe, ne želeći da ponavljam isto pitanje ministru finansija, jer očito nema dovoljno informacija o ličnosti novog direktora Carine, nadam se da će ih dobiti. Ali, šta nam vrede međunarodne konvencije, gospodine ministre, ako je Carina leglo kriminala, korupcije i nepotizma?
Ako ne znate za novog direktora, reći ću vam nešto o dosadašnjem direktoru i kako je Carina funkcionisala. Očekujem da odgovorite na to pitanje.
Ovo je pismo koje je predsednik opštine Loznica, koji se zove Vidoje Petrović, inače, član G17 plus, uputio gospodinu Draganu Jeremiću, direktoru Uprave carina, u kome se, sve ovako, sa memorandumom, delovodnim brojem itd, kaže - poštovani, shodno našem dogovoru, dostavljam vam predlog tri kandidata za prijem u radni odnos na području Carinarnice Šabac. Direktor Uprave carina odgovara - saglasan. Potpisuje, i tako se zapošljavaju ljudi, po partijskoj pripadnosti.
To je anarhija i haos. Očito, nikom ništa. Pa vas ja pitam, ne želeći da ponavljam ono što je već rečeno o gospodinu Petronijeviću, jer nemam neposrednog saznanja da li je neko nekog kidnapovao, zatvarao u šahte ili gepeke, a nadam se da ćete odgovoriti.
Molim vas da proverite ove detalje da bismo utvrdili pravu istinu i o dosadašnjem, a i o budućem direktoru Uprave carina, jer tek ako situacija u Carini bude uređena i ako ona ne bude leglo kriminala, korupcije i nepotizma, ima svrhe ratifikacija nekih međunarodnih konvencija.
Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Pejić je očito pogrešno shvatila moje reči i...

Ja sam se javio pre pola sata za repliku gospođi Pejić koja me je pominjala u više navrata.

Član 104. Omogućite mi sada da počnem da govorim.
Dakle, jasno mi je da je partijska pripadnost uslovila da gospođa Pejić ustane u odbranu svog stranačkog kolege, gospodina Vidoja Petrovića, ali ja sam izneo nešto što je egzaktan podatak, tipičan primer zloupotrebe. Ne može predsednik opštine da se obraća direktoru Uprave carina, a stranački su prijatelji, i da kaže, sa sve memorandumom opštine - u skladu sa dogovorom, primite u radni odnos ljude koji se nalaze na tom spisku, i on to uradi.
Da bi opravdala to, gospođa Pejić kaže da je čovek uradio epohalne stvari. Pazite, u Evropi, u 21. veku, ona kaže za urbanistički plan da je to istorijski događaj.
Kakav je to istorijski događaj, neka kažu građani Loznice.
Taj urbanistički plan je napravio potpuni saobraćajni kolaps u Loznici, tamo više saobraćaj ne može da funkcioniše, škole su blokirane potpuno, napravljen je potpuni haos. Toliko o istoriji.
Dalje, 18.000 nezaposlenih je bilans te lokalne vlasti, na čijem čelu je gospodin Vidoje Petrović, a najveća stopa nezaposlenosti je u Loznici, sem zapošljavanja po principu stranačke pripadnosti.
Koliki je stepen demokratije, potvrđuje još jedan detalj.
Na prethodnim izborima za gradonačelnika Loznice, gospodin Vidoje Petrović je pobedio dr Zorana Nikolića, obilnim korišćenjem policije, svih pripadnika policije i policijskog aparata, budući da je čovek prethodno bio načelnik policije u Loznici. Videćemo šta će biti na sledećim izborima. Biće dr Zoran Nikolić naš kandidat, pa će biti prilike da se suoče na jedan drugačiji način.
Zašto je osporeno 8.000 potpisa građana Loznice za raspisivanje referenduma za opoziv gospodina Petrovića, i to je fakat, pa se onda snašao, promenio izbornu komisiju, pa nagradio predsednika nove izborne komisije koja je ostvarila validnost tih potpisa?
Eto kako funkcioniše ta vlast i koji su istorijski dometi čoveka koji se nalazi na čelu SO Loznica.
Pomenut je Branko Babić, bivši predsednik Suda u Loznici. Nisam ga ja predložio, naravno da je to bilo vreme kada je Sud u Loznici upristojen, kada je počeo da liči na nešto. To mogu da potvrde svi građani Loznice.
Znači, to je fakat i neistina je da je on krivično osuđen. On je imao konflikt sa nekim pripadnikom JUL-a još 1992. godine, ali svi građani Loznice mogu samo pozitivno da govore o gospodinu Branku Babiću kao čoveku, pa i za vreme dok je bio na mestu predsednika Okružnog suda u Loznici. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je skoro šest meseci od konstituisanja Parlamenta i ova tačka dnevnog reda mogla se naći mnogo ranije da nije bilo neodgovornosti, nebrige, partijskog poimanja pravosuđa, licitiranja, trgovine, jeftinih stranačkih interesa u svemu ovome.
Naravno da ćemo mi glasati za razrešenje onih nosilaca pravosudnih funkcija čija se imena nalaze na dnevnom redu. U čemu je onda problem?
Najpre ću obrazlagati svoj stav i stav naše poslaničke grupe kada je u pitanju Republički javni tužilac, ili državni tužilac, dosadašnji, bivši, virtuelni, čije ime je Slobodan Janković.
Bili smo zemlja koja je skoro dve godine na čelu tužilačke organizacije imala penzionera. Ovo što je gospodin ministar rekao nije tačno. O čemu se radi? Semantički, teleološki, jezički, logički, gramatičkim tumačenjem pravne norme, potpuno jasno se dolazi do zaključka, čak i laici, da tužilačka funkcija, između ostalog, prestaje navršenjem radnog veka.
Član 68. Zakona o Javnom tužilaštvu, imperativno, odredbom konstatuje da se radni vek navršava sa 65 godina života i oko toga nema pogađanja.
Nije to sada neko pitanje oko koga se može voditi polemika. Slobodan Janković je navršio radni vek 10. decembra 2005. godine. Tada mu je morala prestati tužilačka funkcija.
U materijalu koji je prezentiran članovima Odbora za pravosuđe imate svojevrstan paradoks - da čovek koji je trebalo da bude u penziji 10. decembra 2005. godine, predlaže razrešenje svih drugih tužilaca zbog toga što su navršili radni vek, a on je pre svih njih navršio radni vek.
Dakle, razlika u mišljenju je u tome što je tačno ovo što je rečeno - da Skupština konstatuje datum prestanka tužilačke funkcije, ali Skupštinu obavezuje zakon, a zakon kaže da ona prestaje sa 65 godina života, za Slobodana Jankovića 10. decembra 2005. godine. Oko toga se ne može pogađati.
Jasno je meni šta je cilj. Cilj je da se osnaže, da se konvalidiraju sve one protivzakonite odluke koje je Slobodan Janković donosio, a donosio je protivzakonite odluke.
Pošto danas ili sutra, pre podne, vršioca dužnosti treba da izabere Visoki savet pravosuđa, setite se slučaja kada je Slobodan Janković pokrenuo inicijativu za razrešenje trećeg tužioca - Gordane Čolić. Visoki savet pravosuđa je rekao: "Ti nemaš pravo da to radiš, ti si penzioner, idi na Kalemegdan, šetaj unučiće, igraj domine sa kolegama", ali vam je Slobodan Janković bio potreban da čini protivzakonite stvari, recimo, da izdaje obavezno uputstvo. Sada je obavezno uputstvo hit za građane Srbije, ali za nekog drugog tužioca, za onoga koji je uhapšen zbog obaveznog uputstva, za Radeta Terzića.
Slobodan Janković je izdao obavezno uputstvo da se ukine poternica Miri Marković. Šta će biti? Slušali smo i gledali na medijima da se Mira Marković pominje kao jedan od glavnih optuženih u ubistvu Ćuruvije. To još nije obelodanjeno, ali će tako biti.
Pitam ja vas, hoće li onda Slobodan Janković biti uhapšen, jer je izdao obavezno uputstvo da se njoj ukine poternica i pritvor? Odgovorite na to. Ili, još nešto ...

Ovo je važno, gospodine predsedniče. Javiću se onda zbog povrede Poslovnika. Samo da završim. Vrlo brzo ću. Hvala na razumevanju.
Moram da naučim neke kolege, obavezan sam na to i po funkciji koju sam nekada obavljao, i po nekim znanjima kojima raspolažem, i po nečemu što je moralni sistem vrednosti, a ne samo pravničko znanje. Pošto vidim da neki koji samo prolaze pored pravnog fakulteta tumače zakon.