Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7016">Vladan Batić</a>

Govori

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, odredba člana 226. Poslovnika.
U više navrata sam, ponoviću dok god ne dobijem odgovor, pitao predsednika Skupštine kada će se na dnevnom redu naći inicijativa, narodna inicijativa, koju je pre dve godine artikulisala Demohrišćanska stranka Srbije, za izmenu Zakona o radiodifuziji, kojom se ukida televizijska pretplata, jer je nametanje televizijske pretplate preko brojila za struju, apsolutno, neustavno.
Demohrišćanska stranka Srbije je pokrenula inicijativu i za ocenu ustavnosti, takođe, pre dve godine, ali Srbija, nažalost, više od godinu dana nema Ustavni sud. Zato nam se i događaju ovakve stvari kakve se događaju. Ovde ljudi plaćaju, čak, većina građana koji imaju za to mogućnosti, priključak za kablovsku televiziju i ne interesuje ih program RTS-a.
Elementarno je pravo građana da ne plaćaju ono što ne koriste. To je svugde pod svodom nebeskim potpuno jasno. Još je elementarnije da se ne može pretplata naplaćivati preko računa za struju. Onda RTS plaši građane, pa čak ne ume ni da ih plaši, nego kaže - podneli smo tužbu. Nemaju ni elementarno pravno, ili pravničko znanje, jer se može raditi o, eventualnom, predlogu za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, a ne o tužbi, iz čega se vidi da lažu.
Ali, pitanje je za Republičkog javnog tužioca, odnosno vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca, gospodina Slobodana Radovanovića, koji je bio specijalni tužilac za organizovani kriminal kada sam ja, septembra 2005. godine, podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Tijanića zbog zloupotrebe službenog položaja oko otkupa bajatih ''Univerzalovih'' filmova, preko fantomske of šor kompanije ''Digitrak'', sa gomilom materijalnih dokaza. Onaj ko je prolazio pored Pravnog fakulteta, mogao je da sagleda kakve su zloupotrebe u pitanju.
Prijava nije odbačena, jer bih ja onda preuzeo gonjenje, a nije ni procesuirana, nego stoji u fioci, zato što je on miljenik Mire Marković, Mirka Marjanovića, Vojislava Koštunice, šef Javnog servisa, na bruku i sramotu svih građana ove zemlje. Rodonačelnik govora mržnje je šef Javnog servisa.
Treće, razumem gospodina Baralića, on je meni obećao da će proveriti, njegova intervencija je dobronamerna, ali obmanuli su i gospodina Baralića.
Postavio sam pre neki dan pitanje i Vladi, i premijeru, i ministru za kulturu - da li je tačno da je RTS ugovorio snimanje serije od 100 epizoda sa producentskom kućom iz Hrvatske ''AVA'', po ceni – minut, 1000 evra?
Gospodin Baralić je dobio neki odgovor da, navodno, nije tačno. Tačno je. Vreme će dokazati da je tačno. Nije to sad samo pitanje da li to vredi ili ne vredi 1000 evra, nego je pitanje da li je bilo javnog tendera, da li je RTS mogao sam da napravi produkciju, jer ima svoju dramsku redakciju, ima svoju produkciju, da li je mogao to da obavi preko neke producentske kuće odavde, kad će se već serija snimati ovde i sa našim glumcima? Odgovorno tvrdim, ali ima većih eksperata od nas, da bi u tom slučaju snimanje te serije bilo neuporedivo jeftinije.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226 - tražim objašnjenje od Upravnog odbora RTS-a, od ministra kulture, od Vlade Republike Srbije, od Republičke radiodifuzne agencije, povodom nečega što je apsolutno neprimereno, a što svojim činjenjem i nečinjenjem, svojim gestovima, svakodnevnim, na razne načine, čini direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić.
Želeo bih nešto da kažem, kad sam već tu, o aktuelnom zakonu. Istine radi, moram da vam, s ponosom, kažem da sam ja tvorac osnovnog zakona o suđenju za ratne zločine. Samo malo pažnje, da saslušate koji su to motivi bili.
Upravo zbog silnih polemika oko postupaka u Haškom tribunalu, zbog priče da se tamo sprovodi selektivna pravda, zbog toga što je bilo krajnje vreme da prođemo kroz moralnu katarzu i da priznamo da su neki naši sunarodnici, u naše ime, činili zločine i da shvatimo da Srbija ne može imati budućnost dok god su njeni temelji natopljeni tuđom krvlju, kao i da ti suludi umovi koji su prosipali leševe po svakoj reci, bari, jezeru, moraju da se nađu na optuženičkoj klupi, u ime budućnosti naše dece, bila je ideja da pokušamo da pokažemo da smo prošli kroz tu moralnu katarzu, da smo dostigli taj nivo svesti, da takvi zločinci koji su uprljali našu svetlu istoriju treba da budu žigosani, da im mi sudimo.
Moram da kažem da je tada čitav svet to pozdravio, ali i da je bilo, čak, preliminarno dogovoreno da se četvorici generala sudi ovde. Takav je sporazum bio napravljen, ali je došla nova vlada, sa ministrom Stojkovićem, koji je odmah rekao da će ukinuti Specijalni sud za ratne zločine, sa polemikom u ovom parlamentu da se odmah dodele neke pare porodici Slobodana Miloševića, i odmah je sve to palo u vodu.
Što se tiče ovog zakona, nisam siguran da li su namere iskrene ili ima malo licemerja u ovakvim porukama Haškom tribunalu, da ćemo mi preduzeti još neke mere, jer Haški tribunal čeka definitivan epilog.
Ne interesuju nas ove priče. Ako je namera predlagača iskrena, mislim da se onda to može podržati, da se može prihvatiti, jer nema ovde kršenja ljudskih prava, mogućnosti prisluškivanja, snimanja, praćenja, to postoji u zemljama sa mnogo dužom demokratskom tradicijom i u mnogo uređenijim pravnim sistemima...
... Završavam.
Prema tome, nije to nikakva jeres i nikakva povreda ljudskih prava. Čak, istina može doprineti realizaciji nekih postupaka, ponavljam, pred našim sudovima. Nažalost, ovde se ljudska prava, u ovom segmentu, krše na drugi način. Ovde godinama aktuelna vlast, preko tajnih službi, prati, snima i prisluškuje, bez ikakvog odobrenja tužilaštva ili suda, političke neistomišljenike.
Pošto mi je isteklo vreme, sutra ću nastaviti o tome šta sam ja na tom planu doživeo, bez suda, bez tužioca, bez zakona. Hvala.
Zahvaljujem. Nisam bio tu, ali ne iz onih razloga koje vi pominjete.
Mislim da je prilično neumesno, gospodine predsedniče, da komentarišete ko, koliko i kako radi. Ja to govorim u ime DHSS-a, jer ako bismo vršili analizu rada, ona se može vršiti samo na osnovu rezultata, a rezultati vašeg rada i predsedavanja ovim parlamentom su, nažalost, veoma loši. A, javiću se za reč.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, vama je bilo malo 20 minuta da obrazložite zakone za čije nam čitanje treba 10 minuta. Niste morali toliko da se trudite, jer to je potpuno nevažno. Gospodine predsedniče, odbijte mi ovo vreme da bih mogao normalno da reklamiram povredu Poslovnika, član 226. Od vas tražim objašnjenje, gospodine predsedniče, po ko zna koji put, o Ustavnom sudu. Sve zakone koje donosimo su nedovršeni zakoni, jer nema mogućnosti da prođu proveru Ustavnog suda.
Fino je što je na dnevnom redu 30 i nekoliko zakona, ali postoji nešto, to sam juče pričao, ali vi niste bili tu, što se zove hijerarhija pravnih akata - Ustav, Ustavni zakon, neki opšti, osnovni, strukturni, prioritetni zakoni, pa onda ono što je na dnevnom redu. Razni predlozi zakona za ovu sednicu su uvreda i za narodne poslanike, i za građane Srbije, i za zdrav razum. Kuća gori, a baba se češlja. Nema Ustavnog suda. Srbija nije pravna država. Možete li to da razumete?
Gospodine predsedniče, vi ste 12. septembra obećali da će na prvoj sledećoj sednici biti zakon o Ustavnom sudu i izbor sudija Ustavnog suda. Niste mi dali odgovor. Vi mi, gospodine ministre, na juče postavljeno pitanje, takođe, niste dali odgovor - kada će se ispoštovati odredba člana 3. Ustavnog zakona, a to je u vezi sa setom izbornih zakona, kada će na dnevnom redu biti zakon o izborima za predsednika Republike, zakoni o odbrani, Vojsci, spoljnim poslovima i službama bezbednosti, zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o gradu Beogradu i čitav set zakona koji treba da urede poziciju sudova i tužilaštava. To sve treba da se uradi za ova nepuna tri meseca, a to je nemoguće. Svesno se krši Ustavni zakon.
Ovo što sada radimo, to je moglo da sačeka, to je nevažno. Gospodine ministre, kao pravnik, vi ste svesni da priča o pečatima mora da sačeka dok se ne vidi šta će biti sa statusom Kosova i Metohije.
Priča o pečatima mora da sačeka dok se ne vidi kakva će biti teritorijalna organizacija Republike Srbije, kako će biti uređene pokrajine, kakve su ambicije nekih u vašoj koaliciji. Možda će Srbija postati deo Ruske Federacije. Šta će nam onda pečati? Imamo preča posla od svega ovoga i tražim odgovore na ova pitanja i o setu pravosudnih zakona. Sada da se stave na dnevni red, ta rasprava ne može da se završi do Nove godine.
Gospodine predsedniče, hoćete li jednom obznaniti građanima Srbije kada će biti izvršen izbor sudija Ustavnog suda?
Imaćemo, čak i kada to bude uređeno, krnji Ustavni sud, jer treba tek da se završi priča o Kasacionom sudu i o izboru one kvote sudija koji treba da budu izabrani iz tog korpusa.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja bih sada ponovo o odredbama člana 226, ali i člana 27.
Gospodine predsedniče, vi ste dužni da udostojite narodne poslanike odgovora kada od vas traže objašnjenje. Ja vidim da ste vi danas prilično indisponirani, izgleda da ste se umorili od predsedavanja Skupštini. Delujete mi potpuno depresivno i apatično i znam da je to ozbiljan posao, ali, dajte, poštuje odredbe Poslovnika.
Pitam vas, da li ste vi obećali raspravu o Ustavnom sudu? Kao da vas ništa nisam pitao. Pitao sam vas pre više nedelja, kada će na dnevnom redu biti inicijativa, koju je svojevremeno organizovala, pre više od dve godine, Demohrišćanska stranka Srbije, i kada je prikupljeno oko 20.000 potpisa, za izmenu Zakona o javnom informisanju, radi ukidanja protivustavne odredbe Zakona kojim je uvedena televizijska pretplata u vidu takse na brojilo. Nije bilo odgovora.
Gospodine predsedniče niste odgovorili ništa povodom pitanja o setu zakona koje predviđa Ustavni zakon i koji treba da prethode raspisivanju izbora ili, da preformulišem pitanje, da li ćete vi, mada ste se javno određivali, ali u sredstvima informisanja, a dužni ste da narodnim poslanicima to kažete ovde, raspisati izbore, predsedničke, pokrajinske i lokalne, do kraja godine, kako to predviđa Ustavni zakon? Ako ćete ih raspisati, poštujući Ustavni zakon, da li ćete ih raspisati po postojećim zakonima, ili će biti doneti oni zakoni koji su pretpostavka za raspisivanje izbora? Recimo, zakon o Vojsci, jedan od mnogih.
Niste odgovorili kada će na dnevnom redu biti set izuzetno ozbiljnih i značajnih pravosudnih zakona, zakona o organizaciji pravosuđa, koji uređuju rad sudova i tužilačke organizacije.
Ja sam pomenuo namerno Vojsku, sudove i Tužilaštvo, jer ima jedna stvar koja tišti neke ljude u ovoj zemlji. To su navodna samoubistva vojnika u kasarnama širom Srbije, tih 49, tokom prethodne tri godine.
Gospodine predsedniče, 5. oktobra se navršava tri godine od tragedije na Topčideru, od ubistva dvojice gardista na Topčideru, Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Zamislite samo kako je u dušama njihovih roditelja i njihovih porodica, koji parastose nisu mogli da daju, opelo nije održano, a ljudi su iz patrijarhalnih sredina. Njih svakog dana ponovo ubijaju. Tako je i porodici Kostić, porodici Žarković, Matić i svim tim porodicama.
Treba nam odgovornost i potrebni su nam novi zakoni, ozbiljni, a ne ovi koji služe za zabavu građana Srbije.
Uvaženi gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, od vas tražim jedno objašnjenje - da li vam je poznato da je odredba člana 15. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kojom se u Zakon o osiguranju, u članu 180, dodaje član 180a, u suprotnosti sa Ustavom?
''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.''
Gospodine ministre, ovo je u direktnoj suprotnosti s odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.
Radi vaše informacije, ova odredba je u koliziji, odnosno suprotnosti sa članom 5. Zakona o državnoj upravi i članom 124. Zakona o državnim službenicima, jer te odredbe oba zakona predviđaju bezuslovnu obavezu na nadoknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom. Ona je, čak, u suprotnosti sa članom 83. Zakona o Narodnoj banci, koji zaposlene u NBS izjednačava sa svim državnim službenicima.
Gospodine ministre, da li su zaposleni u Narodnoj banci polarni medvedi ili svete krave, zašto oni imaju drugi tretman i drugi status? Šta bi preostalo ljudima kojima je prouzrokovana šteta njihovim postupanjem ili nepostupanjem? Da dokazuju da je to učinjeno namerno ili u krajnjoj nepažnji? To nigde ne postoji.
Znači, predlažete zakon koji je u direktnoj koliziji sa Ustavom. To je i laicima potpuno jasno, ali bi i Vladi i vama, kao resornom ministru, trebalo da bude.
Pretpostavljam da imate neku pravnu službu, jeste da nema Ustavnog suda i da se ovde krši Ustav svakog dana, ali, nije mi jasno zašto bi svi državni službenici, uključujući Narodnu skupštinu, Vladu i sva ministarstva, morali da trpe posledice svog nepravilnog ili nezakonitog rada, izuzev onih koji su zaposleni u Narodnoj banci.
Zašto, dakle, deo Narodne banke i njenih službenika treba da bude iznad pravnog poretka Srbije?
Gospodine ministre, ovo je razlog da odmah povučete iz procedure ovaj zakon ili da obrazložite kako je moguće da se svesno krši Ustav.
Vi ste to dužni i narodnim poslanicima i građanima Srbije, pogotovu imajući u vidu kako se Narodna banka ponašala i postupala prema pojedinim osiguravajućim društvima.
Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, javljam se po članu 27. i članu 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine        Gospodine predsedniče, sednice ovog parlamenta održavaju se u ovoj sali, u Beogradu, čiji je gradonačelnik preminuo pre par dana i mislim da je red da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije odaju poštu preminulom gradonačelniku, kao i gospodinu Milanu Jeliću, predsedniku Republike Srpske, budući da Srbija ima specijalne veze s njom. Možda sam par minuta zakasnio, pa sam to propustio.        
Još nešto, gospodine predsedniče, tražim od vas objašnjenje i obaveštenje. Na sednici od 12. septembra ove godine, obećali ste da će na prvoj narednoj sednici biti izbor sudija Ustavnog suda. Lepo je što predlažete donošenje ovoliko zakona, ali ne vidim da se izbor sudija nalazi na dnevnom redu današnje sednice.
Podsećam vas, gospodine predsedniče, da je to flagrantno kršenje Ustavnog zakona. Skupština je konstituisana 14. februara a da, posle skoro osam meseci, Srbija i dalje nema Ustavni sud. Predstoji nam raspisivanje izbora. Nema na dnevnom redu ni zakona o odbrani, o Vojsci, o spoljnim poslovima, o službama bezbednosti, zakona kojima se uređuje teritorijalna organizacija Republike Srbije, što treba da prethodi raspisivanju izbora.
Gospodine predsedniče, još jedno pitanje. Već dve godine, u Skupštini se nalazi Predlog zakona o izbeglicama. Nije u redu da se tim stvarima bave pojedinci, ili pojedine humanitarne organizacije, red je da se time pozabavi Narodna skupština Republike Srbije.
Imam poslaničku kancelariju u kojoj primam građane, po 30 ili 40 ljudi svake subote. Javilo mi se nekoliko izbeglica s istom temom, s istim pitanjima u pogledu njihovog, prilično tužnog, statusa. Obratio mi se gospodin Đorđe Milak, koji mi je predočio frapantne stvari, da se, recimo, na Ubu, ili u Ubu, nalazi zgrada sa 45 stanova koji su raspodeljeni 2000. godine, ali nikad ljudima nisu dati ključevi. Već im se podigao parket, raste korov.
Obratio sam se Rasimu Ljajiću i čovek je obećao da će intervenisati.
Ista je situacija sa 62 stana u Beogradu koji su raspodeljeni 2004. godine, ali oni koji su ih dobili još nisu u prilici da u njih uđu. Mislim da je vreme da se zakon o izbeglicama, radi definitivnog uređenja njihovog statusa, najzad nađe na dnevnom redu ovog parlamenta. Hvala.
Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, član 226.
Lepo je što se na dnevnom redu Parlamenta danas nalaze 32 zakona, ili 34, svejedno, ali očito je da ovde nema atmosfere za neki ozbiljan rad; čitava atmosfera liči na ono - ''Kuća gori, a baba se češlja''. Zašto? Zato što postoji nešto što se zove hijerarhija pravnih akata. Zato što je prvo Ustav, pa Ustavni zakon, pa neki osnovni, opšti, strukturni, prioritetni zakon. Onaj ko ne zna, ne mora biti pravnik, to je napisano i u Ustavnom zakonu.
Ja namerno i uporno, možda deseti put za ovom govornicom, pitam predsednika Skupštine i ponavljam - da zemlja koja nema Ustavni sud ne može biti pravna država, ali, koristim prisustvo ministra da postavim nekoliko pitanja.
Pošto se često u medijima vodi polemika o tome kada će biti novi izbori, tobože se koalicioni partneri svađaju oko toga, a novim izborima treba da predstoji čitav set zakona, kako to piše u odredbi člana 3. Ustavnog zakona, pitanje je kada će biti donet zakon o izboru predsednika Republike, zakon o odbrani, zakon o Vojsci Srbije, zakon o spoljnim poslovima, zakon o službama bezbednosti, zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o lokalnim izborima i zakon o glavnom gradu?
Danas je 1. oktobar, biće tu i državnih praznika i verskih praznika do kraja godine, kada mislite da se ovi zakoni napišu, predlože i usvoje? Oni su pretpostavka za izbore, ili ćete izbore raspisati po postojećim zakonima?
Dalje, član 5. predviđa da do kraja ovog zasedanja budu usvojeni zakoni koji uređuju organizaciju i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, zakon o Visokom savetu pravosuđa, zakon o organizaciji i nadležnosti javnih tužilaštava i izboru i prestanku funkcija javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zakon o Državnom veću tužilaca.
Da li vi znate, koliki je ovo posao? Ona narodna, junačka, pesma kaže: '' Da si vila i da imaš krila, ne možeš ovo da uradiš''.
Mi se bavimo čitavim setom zakona, koji su, hajde da kažemo, onako kurtoazno, važni, ali potpuno beznačajni u odnosu na ovo što piše u Ustavnom zakonu i ono što sam sada pročitao.
Zakoni koji su danas na dnevnom redu treba da budu usaglašeni sa Ustavom do kraja iduće godine i sama ta činjenica govori da oni nisu važni. Možda nekome jesu, ali, samo da bi se stvorio privid kako Parlament intenzivno radi i kako je 35 zakona usvojio, a mi ćemo usvojiti 350 zakona i raznih konvencija, pa šta to znači?
Tu smo poslednji. Poslednji smo ratifikovali Sporazum CEFTA, pa slušamo polemiku da nećemo da priznamo taj sporazum. Em ne koristimo efekte, jer smo zakasnili, em se sada kaže ''ne'' kada su u pitanju nafta i naftni derivati, CEFTA nas ne interesuje. To je neodgovornost.
Još nešto, kada sam pomenuo zakone o sudovima i tužilaštvima, gospodine potpredsedniče, nadam se da ćete mi tolerisati, jer sam nabrajao ovo sve iz Ustavnog zakona, pa mi nemojte oduzimati ovo vreme.
Upravo sam bio u Beloj Crkvi. Čovek koji se zove Đan Jonel, rukovodilac Opštinskog javnog tužilaštva, mada ne znam šta znači rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva, ali zato što smo u Srbiji dve godine imali penzionera kao državnog tužioca, a sada imamo v.d. državnog ili republičkog tužioca, zato postoji institucija koja se zove rukovodilac opštinskog javnog tužilaštva.
Ali, ne želim da diskreditujem čoveka, jer je pokazao hrabrost, obelodanio je svojevremeno, prilikom posete ministra pravde, tadašnjeg, Zorana Stojkovića, da od samog ministra na njega vrše pritisak da podigne krivične prijave protiv vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Nezavisne radio-televizije ''TNT'', čovek se, inače, zove Stefan Cvetković, zato što je na svojoj televiziji prikazao kako neki pripadnici MUP-a šmrču kokain i, važnije od toga, zato što je na svojoj televiziji ukazao na malverzacije opštinskog funkcionera, odnosno odbornika, člana stranke bivšeg ministra pravde.
Još nešto, pitao sam predsednika Skupštine - kada će se na dnevnom redu naći inicijativa oko 20.000 građana za izmenu Zakona o radiodifuziji, odnosno ukidanju TV pretplate.
Gospođica, ili gospođa, Vukićević me je, pominjući neke TV serije i asocirajući na ona lepa vremena, ponukala da u ime DHSS-a postavim nekoliko pitanja, pošto su neki mediji, koji su imali hrabrosti da to prenesu, to delimično pogrešno preneli, a drugi, koji su postali agitprop vladajuće koalicije, to ne smeju ni da prenesu.
Pitanja su, želeo bih da odgovori budu negativni, da li je tačno da je RTS zaključila ugovor o snimanju TV serije sa produkcijskom kućom "Ava" iz Hrvatske? Da li je tačno da će ta serija biti snimljena u Srbiji i da su uloge poverene našim glumcima? Da li je tačno da će ta serija imati 100 epizoda, od kojih će svaka trajati 54 minuta? Da li je tačno da će RTS hrvatskoj producentskoj kući "Ava" plaćati 1000 evra za minut snimljene serije, što bi za celu seriju značilo preko pet miliona?
Samo pitam da li je tačno. Zašto RTS, kao javni servis koji ima 3.700 zaposlenih i svoju dramsku redakciju, nije sama snimila ovu seriju? Ako to ne može, zašto ne preko neke ovdašnje producentske kuće?
Kolika je dobit za pomenutu producentsku kuću iz Hrvatske, odnosno kolika je šteta koju treba da plaćaju oni koji plaćaju, protivustavno, a nema Ustavnog suda da se o tome izjasni, radio-televizijsku pretplatu?
Da li je RTS, kao javno preduzeće, bila obavezna da raspiše tender za snimanje jedne ovakve TV serije i da li je Vlada s ovim upoznata, da li je to odobrila i da li se time ponosi?
Dakle, ništa ne konstatujem, samo u ime DHSS-a to javno pitam.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, juče sam vas, gospodine predsedniče, zamolio da objasnite...
(Predsednik: Gospođa je iz Informativne službe Skupštine i pravi fotografiju za sajt Narodne skupštine. Izvolite.)
Gospodine predsedniče, juče sam vam postavio pitanje na koje mi niste dali odgovor, jer sam vas prethodno 12. septembra pitao kada će na dnevnom redu biti izbor guvernera, sudija Ustavnog suda. Rekli ste na sledećoj sednici, pošto se prethodno donesu zakoni koji uređuju tu oblast. Nije donet zakon o Narodnoj banci, nije izabran savet guvernera Narodne banke, a bira se guverner. Odgovor mi niste dali, to je jedna stvar.
Druga stvar, kao da je virtuelna sednica za izbor virtuelnog guvernera. Praktično nemamo oficijelnog predlagača, nemamo predloženog i dva dana o nečemu diskutujemo. Treće, pitanje za ministra finansija, da li mu je poznato da u bilo kojoj zemlji na svetu se Narodna banka oglašava i reklamira. NBS, pod rukovodstvom Radovana Jelašića, troši silne pare za marketing. Pa ko je to konkurencija Narodnoj banci, čemu reklamiranje Narodne banke, čemu marketinške agencije, koja je svrha toga? Zašto se troše narodne pare? To niko nikada nije odgovorio.
I konačno, povodom ovoga što je izazvalo prekid sednice, sa svoje strane, mada ničim izazvan, želim da se izvinim svim pripadnicima romske nacionalnosti. Imao sam puno drugova u školi, u vojsci, u gradu u kome živim i ne vidim ništa loše u tome, da se neko žigoše zato što je pripadnik romske nacionalnosti ili čak Ciganin.
Moram da vam kažem, a posvedočiće članovi Odbora za Kosovo i Metohiju koji su prisustvovali jučerašnjoj sednici, da sam samo iznosio stavove DHSS, poslaničke grupe LDP kojoj pripadam i nijednom jednom rečju se nisam obraćao Marku Jakšiću. Očito je njega to isprovociralo, a očito da je smatrao da je vrhunska uvreda da nekom kaže da je Rom ili Ciganin.
Zaista je najstrašnije što će nas taj čovek predstavljati u nekim pregovorima. Ne pominjem tu Marka Jakšića personalno, on uopšte nije važan, nego ko tako razmišlja u Evropi u XXI veku. Za slične stvari neki ljudi se nalaze u Hagu.
Naravno, ne zahtevam ništa, ali mislim da je nekakva opomena previše blaga kazna za nešto što je očito model ponašanja za neke političke stranke i njihove članove u Srbiji. To jednostavno ne sme da se događa. Još jedno izvinjenje svim Romima, svim Ciganima. Ljudi se dele po tome samo kakvi su, a ne koje su boje kože ili koje su nacionalnosti. Hvala.
Gospodine predsedniče, kada sam malopre rekao da nije donet zakon o Narodnoj banci, vi ste to rekli, objašnjavajući kada će biti izabran guverner.
To su vaše reči sa sednice od 12. septembra. Nemojte sad bežati od onoga što ste vi dali kao objašnjenje. Vi ste rekli da mora najpre da se donese zakon o Narodnoj banci, pa ćemo posle izabrati guvernera. To je jedna stvar zbog koje sam se javio.
Druga, u vreme dok sam prethodno govorio, prekinut je prenos RTS-a, pušteni su neki kadrovi iz neke opere.
Ništa to ne bi bilo ni mnogo strašno, ni mnogo važno, ali zbog čega je važno? Zato što jedini čovek koji mi je javno izrekao, pa mislim da je ovo neka matrica, pošto oni funkcionišu na istoj talasnoj dužini, slične uvrede, pokušavajući na taj način da me uvredi, a uvredio je ljude koji pripadaju romskoj nacionalnosti, znači isti čovek, Aleksandar Tijanić je jedini čovek koji mi je u životu to rekao, dok to nije ponovio njegov istomišljenik Marko Jakšić juče.
Dakle, direktor Javnog servisa je, da bi se onemogućilo da se čuje ono što ću reći, prekinuo prenos sednice u vreme dok sam govorio.
Molim vas, gospodine predsedniče, jer je to važno fenomenološki, da to ispitate i da parlament o tome obavestite.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću, poput gospođe Momirov, čitati nikakve referate. Lepo bi bilo da ste mogli nešto sami da kažete o Jelašiću, ali to je već stvar načina opštenja u parlamentu.
Ne znam otkud ideja da sam bilo šta rekao u vezi sa pisanjem "Kurira". Ne znam da li je "Kurir" o tome nešto pisao, ali govorio sam o činjenicama, gospođo Momirov.
A činjenica je da je Radovan Jelašić prikazao upravi prihoda da je kupio vilu od 180 kvadrata, sa dvorištem ili placem od 15,5 ari, za 380 hiljada evra. I uprava prihoda, na čijem čelu je takođe vaš stranački kolega, to je aminovala i na taj način nije plaćen porez bar na milion evra, a to je 50 hiljada evra. To nema nikakve veze sa "Kurirom".
Kakve veze sa "Kurirom" ima hapšenje viceguvernera Dejana Simića. On nije moj zamenik, nego viceguverner NBS. Isti taj čovek vraća se najpre na mesto savetnika, a potom konkuriše i biva izabran, mimo svakog zakona, za direktora za platni promet ili za odnose sa inostranstvom OTP banke, na preporuku Radovana Jelašića. Kakve to veze ima sa "Kurirom"?
Radovan Jelašić, izdavanjem blagajničkih zapisa, oštetio je Srbiju za preko 500 miliona evra za tri godine, 306 miliona evra je šteta u prošloj godini, a toliko para su dobili one banke i oni pojedinci koji su njegovi miljenici, ovdašnji tajkuni. Kakve to veze ima sa "Kurirom"? To su fakti, činjenice, to je matematika.
Radovan Jelašić je promoter HVB banke, iste one banke preko koje su se prale pare za potrebe vaše stranke G17 i o tome ima hrpa dokaza. Svi su saslušani u UBPOK-u, i vlasnik firme "Hipo Hejvort Kompani" - Zoran Mitrović i priznao.
Gde vam je sada Bojan Zečević? Gde je sada Bojan Zečević, koji je sa Dinkićem dogovorio tu transakciju sa gospodinom Zoranom Mitrovićem? Zašto se to ne procesuira? Zato što je Mladen Spasić prijatelj Mlađana Dinkića. I sve je to isto vrzino kolo, koje ima veze sa činjenicama, a ne sa "Kurirom" ili nekim drugim novinama.
Naravno, kada bismo pošli od onog advokatskog rezona mogao bi se prihvatiti ovaj stav kolege Nikolića. Ali gospodine, šta je prijavio, koju vrednost svoje imovine je prijavio gospodin Jelašić Komisiji za sprečavanje sukoba interesa? Da li je gospodin Jelašić običan građanin koji je kupio neki kućerak, pa pristao da prodavac prikaže manju cenu? Ne, on je guverner NB, koji je platio tu cenu i slagao državu.
I vi i ja znamo, bez obzira što je nominalno, obveznik poreza prodavac, znamo najbolje da porez uvek plaća kupac.
Šta prodavca briga da li će platiti pet ili 55.000 evra. To najbolje znamo, pretpostavljam da ste i vi radili stotine ugovora. Nemojmo da iskrivljujemo stvarnost.
Znači, imate sukob interesa, imate obmanu države, imate utaju poreza, u kojoj je on saučesnik. Nešto što vi kažete - kakve veze ima kofer sa Jelašićem. Dejan Simić je njegov viceguverner. Da vam kažem kakve veze ima i šta je istinski demokratska vlast. Molim vas za malo pažnje gospodo iz DS.
U vreme Vlade Zorana Đinđića nije bilo pokušaja da se aboliraju ili amnestiraju oni koji su optuženi za neke zloupotrebe. Potpredsednik Vlade, Vuk Obradović, optužen, Đinđić traži ostavku - smenjuje se Vuk Obradović.
Potpredsednik Vlade, Momčilo Perišić, optužen, nije osuđen - smenjuje se Momčilo Perišić. Postoji sumnja da ministar za energetiku ima neke veze sa energetskim lobijem, odlazi ministar za energetiku. Kasnije, pod pritiskom javnosti, u vreme Vlade Zorana Živković, odlazi ministar Veselinov. To je vreme odgovornosti.
Mi vam ovde ukazujemo na stručnu nesposobnost, na nekompetentnost gospodina Jelašića i na krajnje iskompromitovanu savest gospodina Jelašića. Takav čovek ne bi mogao da obavlja nigde u svetu jednu tako odgovornu funkciju. Guverner Narodne banke u bilo kojoj ozbiljnoj državi mora biti ...
(Predsednik: Vreme.)
... vrhunski ekspert za finansije i čovek najvišeg mogućeg moralnog kredibiliteta. Gospodin Jelašić je čovek najmanje za optuženičku klupu, a verovatno i za mnogo gore od toga.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 226. Poslovnika. Pitanje za vas, gospodine predsedniče. Na sednici od 12. septembra ove godine upravo sam postavio pitanje kada će se, shodno Ustavnom zakonu, na dnevnom redu naći izbor guvernera Narodne banke Srbije i izbor sudija Ustavnog suda Srbije.
Gospodine predsedniče, evo vašeg odgovora: ''Što se tiče izbora guvernera Narodne banke Srbije, on će takođe biti na narednoj sednici. Nadam se da ćemo narednu sednicu početi sa dve veoma važne stvari iz Ustavnog zakona, a to je izbor guvernera Narodne banke Srbije i izbor sudija Ustavnog suda, a pre toga moramo da donesemo zakone koji će definisati njihov posao.''
Gospodine predsedniče, vi ste izbor guvernera, kao što ovde u stenografskim beleškama piše, i sudija Ustavnog suda, vezali za donošenje zakona koji uređuju ovu materiju. Nemamo zakona o Narodnoj banci Srbije, nemamo izabran Savet Narodne banke Srbije, a sada preko reda, brže-bolje, zbog koalicione trgovine, bira se guverner Narodne banke Srbije, jer je to očito ultimatum od strane jednog koalicionog partnera. To je jedna stvar.
Druga stvar, u čitanju biografije gospodina Jelašića nisam razumeo da li je on magistrirao u Novom Sadu ili u Sjedinjenim Američkim Državama, jer je gospodin izvestilac rekao da je magistrirao u Sadu, valjda su to Sjedinjene Američke Države. Trebalo bi da znamo o čemu se radi.
Još nešto, kada je već pominjana biografija Radovana Jelašića, zašto ne rekoste i sledeće, da je Radovan Jelašić napustio Deutsche Bank 1998. godine, nakon što je od strane interne kontrole ove banke uhvaćen u zloupotrebama prilikom privatizacije jedne cementare u Češkoj Republici.
Jelašić je imao konflikt interesa, jer je istovremeno bio angažovan kao konsultant na strani kupca, mada je Deutsche Bank zastupala prodavca, Vladu Češke Republike. Kako bi se izbegla afera, Jelašić je podneo ostavku, a potom se zaposlio tamo gde ste vi rekli, u Međunarodnoj konsultantskoj kompaniji "McKinsy".
Radio je u HVB banci. To je ona banka preko koje su Mlađan Dinkić i Bojan Zečević prali pare, o čemu postoji potpuni izveštaj UBPOK-a, ali to nikada nije procesuirano pred nadležnim pravosudnim organima.
        Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 226, pitanje za ministra finansija, tražim objašnjenje, odnosno obaveštenje, a nema nikog, nažalost. A moram da priznam da ništa nisam razumeo prethodnog govornika. Trudio sam se, ali ne vredi. Ne ide.
Evo šta je pitanje, za koje tražim objašnjenje - koliko se država Srbija zadužila od 2006. godine? Da li je taj dug bio 3,6 milijardi? Da li su se od toga 1,6 milijardi zadužile banke, po preporuci guvernera Jelašića, u inostranstvu, unele milijardu i šesto miliona u zemlju, kupile dinare i dinarima kupile blagajničke zapise?
Kamata na blagajničke zapise je bila 18 do 24%, a projektovana inflacija 6,6 ili 8%, nije bitno, a u vreme otkupa kursa evro je bio 86-87 dinara. U vreme dospeća blagajničkih zapisa bio je 76-77 dinara. Da li znate koliki su gubici za Srbiju, odnosno kolika je zarada za te lopuže iz tih banaka: 305 miliona evra samo u 2006. godini. Počelo je to i u 2005. godini, delimično i u ovoj godini, gubitak je preko 500 miliona evra. To je bilans delovanja Radovana Jelašića.
Pošto njega nema, pitam ministra finansija - gde Narodna banka, ako to sme da pita ministar finansija Radovana Jelašića, drži devizne rezerve? Koliko deviznih rezervi zemlje je u Evroaksis banci u Moskvi i ko je najveći akcionar u Evroaksis banci u Moskvi? Vojin Lazarević. Šta je sa milijardu i po od prodaje Mobtela? Gde se te pare nalaze? U Evroaksis banci u Moskvi. Ko obrće na berzi te pare? Vojin Lazarević.
To je domet delovanja Radovana Jelašića. Taj čovek treba da je odavno u zatvoru, a ne da bude predložen za guvernera Narodne banke.
Da li je deo deviznih rezervi bio pretvoren u američke obveznice? Koliki su gubici za državu u američkim obveznicama? Najzad, kakva je to veštačka odbrana deviznog kursa dinara, bez proizvodnje, bez izvoza? Da li znate koliki je u ovoj godini spoljnotrgovinski deficit? Između 8 i 9 milijardi. To je čak 4,5 puta više nego u vreme Slobodana Miloševića. To je domet delovanja Radovana Jelašića.
Žao mi je, ali ako neko ima takav želudac da glasa za tog čoveka da bude čuvar državnih para, okreću se u grobu Lazar Paču i oni časni ljudi pred kojima je kralj Petar drhtao, Pašić drhtao, kada da su tražili kredite i kada su brinuli o narodnoj kasi. Hvala.